Na izborima u Srbiji biračko tijelo je pokazalo da daje jasnu prednost konkretnim planovima i dokazanim dostignućima, a da bi se nastavio rad na evropskim integracijama ključno je efikasno formiranje nove Vlade Srbije, istakla je premijerka Ana Brnabić u autorskom tekstu za Politiko.
Brnabić je navela da su, kao direktan odgovor na pozive srpske opozicije na vanredne izbore na parlamentarnom i lokalnom nivou, u Srbiji održani vanredni izbori 17. decembra 2023. godine.
Ističući da se pod predsjednikom Aleksandrom Vučićem i vladom koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) Srbija u poslednjih 11 godina dramatično promijenila, Brnabić je ukazala da je SNS ovim izborima pristupila sa odgovarajućom dvojnom strategijom: isticanjem svojih postignuća u upravljanju i iznošenjem konkretnih planova.
Opoziciona kampanja se, međutim, značajno razlikovala, fokusirajući se na vrijeđanje Vučića, a ne na nuđenje bilo kakve vizije, ciljeva ili ideologije, navela je Brnabić i dodala da je to bila kampanja “za koju su čak i oni sami razumeli da ne može da donese pobjedu”.
Kako je naglasila, opozicioni političari su tražili vanredne izbore, a ipak su oni ti koji su eksplicitno saopštili međunarodnim posmatračima izbora, prije dana glasanja, da neće priznati ishod.
Brnabić je ukazala da je činjenica da je, sa ukupno 5.587 prisutnih posmatrača, ovaj izborni proces bio podvrgnut intenzivnoj kontroli bez presedana.
Premijerka Srbije naglašava da je od 2019. godine institucionalna saradnja Vlade Srbije sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) dovela do značajnog napretka u izbornim reformama i navodi da je do sada u potpunosti sprovedeno 14 preporuka ODIHR-a, još 14 je uglavnom primjenjeno, a djelimično se dijelovalo kada je riječ o 29, što sve pokazuje snažnu posvećenost demokratskom upravljanju.
- Štaviše, izborna transparentnost je poboljšana kroz ključne inicijative e-uprave, kao što je stvaranje Јedinstvenog biračkog spiska 2012. godine, njegova integracija sa Registrom građana 2019. godine, pokretanje veb stranice za verifikaciju birača 2020. i pokretanje redovnog ažuriranja glasača počev od 2021. godine – navodi Brnabić.
Ona dodaje da je važno napomenuti i da je u svojoj preliminarnoj izjavi o izborima Međunarodna izborna posmatračka misija (IEOM) pozitivno ocijenila proces glasanja na 93 odsto od 1.220 biračkih mjesta koje je posmatrala.
- IEOM je identifikovala samo 13 ozbiljnih nepravilnosti, što je samo 1,07 procenata posmatranih biračkih mjesta, i pohvalila poboljšanu komunikaciju i transparentnost Republičke izborne komisije (RIK) – ističe premijerka Srbije.
Brnabić je takođe ukazala da je na parlamentarnim izborima 2023. godine zabilježen veći broj žalbi u odnosu na prethodne izbore, odnosno 165 žalbi u poređenju sa 110 koje je RIK dobio nakon parlamentarnih izbora 2022. godine.
Istovremeno, na lokalnim izborima u Beogradu zabilježen je primjetan pad na samo 22 žalbe, što je znatno manje od 528, koliko ih je bilo 2022. godine, navela je premijerka.
- Na kraju je biračko tijelo jednostavno pokazalo da daje jasnu prednost konkretnim planovima i dokazanim dostignućima – istakla je Brnabić i dodao da je tokom proteklih 11 godina pod vlašću SNS Srbija sprovela širok spektar reformi, kako na nacionalnom, tako i na nivou Evropske unije.
Brnabić je navela da je Srbija, što se tiče reformi u vezi sa EU, posebno onih koje se tiču vladavine prava, usvojila ustavne amandmane koji su dramatično smanjili politički uticaj u pravosuđu, zasluživši priznanje i EU i Venecijanske komisije Saveta Evrope.
Dodaje da je Vlada usvojila i ambiciozan set medijskih zakona, a da je u borbi protiv korupcije ostala posvećena saradnji sa EU i relevantnim telima, nadmašujući učinak mnogih evropskih zemalja, kako pokazuje najnoviji izveštaj Grupe država za borbu protiv korupcije.
Brnabić naglašava da je Srbija postigla punu fiskalnu i makroekonomsku stabilnost, što potvrđuje i Međunarodni monetarni fond, i dodaje da je zemlja postigla taj uspjeh poboljšanjem svog ukupnog poslovnog okruženja, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem nezaposlenosti i značajnim povećanjem prosječne plate.
Brnabić je istakla i da je Srbija takođe na samo korak od postizanja rejtinga investicionog nivoa i da godinama privlači direktne strane investicije iznad očekivanja.
Posljednjih godina, Srbija je takođe učinila pomak ka ekonomiji vođenoj tehnologijom i inovacijama, izgradnjom naučnih i tehnoloških parkova, uvođenjem programiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole, pružanjem značajnih podsticaja za IT industriju i najbolja je u Evropi u rastu usluga informacionih i komunikacionih tehnologija.
Brnabić navodi da su to samo neki od rezultata koje su Vučić i SNS predstavili u predizbornoj kampanji, uz obećanje da će Srbija dodatno ubrzati reforme i rast.
Navodi da je pred novom vladom ambiciozna agenda i da je, kako bi se nastavio rad na evropskim integracijama, nedvosmislenom prioritetu za novu administraciju, ključno efikasno formiranje nove Vlade Srbije.
- Nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom biće osnovni fokus, naročito imajući u vidu posljednju odluku Beograda kojom se omogućava sloboda kretanja za vozila čije tablice izdaje Priština – navodi Brnabić.
Ona ukazuje da će nova vlada takođe morati da se fokusira na diversifikaciju energije, nadovezujući se na dostignuća kao što je otvaranje gasovoda do Bugarske i istrajavajući na vitalnim reformama vladavine prava, uključujući dalju saradnju sa ODIHR-om i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju.
- Demokratija se proteže dalje od dana izbora i jednostavnog čina stavljanja glasačkog listića u kutiju. Trebalo bi da obihvati sve učesnike, uključujući i one koji su razočarani rezultatima, da učestvuju u postizbornom procesu. A imajući u vidu obimnu agendu koja čeka sljedeću srpsku vladu, opozicija bi mogla da odigra značajnu ulogu u ostvarivanju mnogih od ovih ciljeva ako bi usvojila konstruktivniji pristup. Uostalom, to je suština demokratije – navodi Brnabić u autorskom tekstu za Politiko.
