VRBAS Media

Autor: INFO

  • Petrič poručuje da su se vremena promijenila i da Šmit ne može smjenjivati političare u BiH

    Petrič poručuje da su se vremena promijenila i da Šmit ne može smjenjivati političare u BiH

    Vremena su se promijenila. Ne mogu se ovlaštenja primijenjivati isto danas kao i nakon rata jer je tada glavna briga bila da ne dođe do novih sukoba.

    Rekao je ovo bivši visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič odbacujući tako mogućnost da Kristijan Šmit, koga institucije Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, smijeni predsjednika Republike Srpske, Milorada Dodika, protiv kojeg je potvrđena optužnica za krivično djelo neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH.

    Petrič je rekao da domaći političari trebaju početi rješavati probleme u BiH, u prvom redu, kako je naveo on, treba se pobrinuti da se ispoštuje rok u martu.

    – Kad se ispuni 14 tačaka, mislim da će to ohrabriti političare da preuzmu odgovornost kako bi te reforme donijele napredak. Volio bih vidjeti više uključenosti građana i intelektualaca. Evropa je u teško situaciji kada se govori o radikalizmu i populizmu – rekao je Petrič.

    On je podsjetio da su desetine hiljada Nijemaca izašle na ulice da protestuje protiv desničara.

    Rekao je ovo bivši visoki predstavnik u BiH Volfgang Petrič odbacujući tako mogućnost da Kristijan Šmit, koga institucije Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, smijeni predsjednika Republike Srpske, Milorada Dodika, protiv kojeg je potvrđena optužnica za krivično djelo neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH.

    Petrič je rekao da domaći političari trebaju početi rješavati probleme u BiH, u prvom redu, kako je naveo on, treba se pobrinuti da se ispoštuje rok u martu.

    – Kad se ispuni 14 tačaka, mislim da će to ohrabriti političare da preuzmu odgovornost kako bi te reforme donijele napredak. Volio bih vidjeti više uključenosti građana i intelektualaca. Evropa je u teško situaciji kada se govori o radikalizmu i populizmu – rekao je Petrič.

    On je podsjetio da su desetine hiljada Nijemaca izašle na ulice da protestuje protiv desničara.

    – Ja bih voli to vidjeti i u BiH. Najveći problem za region je demografska katastrofa. Uskoro će Dodik imati prazan entitet. Prije je bilo 1,5 miliona ljudi u Republici Srpskoj, a sad je 700.000. Devedesetih ste imali 4,1 milion ljudi u Bosni i Hercegovini, a sada je spalo na 2,6. Koliko želite čekati da svi mladi ljudi odu u Evropsku uniju – rekao je Petrič u Presingu.

    Na konstataciju novinara da je Petrič smjenjivao političare i zbog potvrđene optužnice, te da Šmit ne planira isto učiniti za Dodika, bivši visoki predstavnik je istakao da su se vremena promijenila.

    Ne mogu se ovlaštenja primijenjivati isto danas kao i nakon rata jer je tada glavna briga bila da ne dođe do novih sukoba. Jelavića i neke druge političare sam mogao smijeniti zbog činjenice da je postojalo jasno razumijevanje u Vašingtonu i Briselu da moramo učiniti sve da ne dođe do rata. Sada EU i NATO prate dešavanja i spremni smo kada se govori o bezbjednosti na Balkanu. Korištenje istih instrumenata kao i prije 20 godina sada ne bi postiglo rezultate –istakao je Petrič.

    Govoreći o Dodiku on tvrdi da prethodni rezultati izbora nisu bili ispravni.

    – On se uputio kao izlazu i takvi ljudi su vrlo opasni. Ali treba paziti i da se takvi političari ne precijene. Dodik je za Vučića problem. Ukoliko bi se Dodik približio secesiji to bi dovelo do negativnih posljedica i za Srbiju – to Vučić ne bi dopustio. Stvari koje su se desile devedestih se više nikada neće ponoviti – rekao je Petrič.

  • Inflacija u padu, blago smanjenje nezaposlenosti

    Inflacija u padu, blago smanjenje nezaposlenosti

    U BiH je u posljednjem kvartalu prošle godine došlo do značajnog pada inflacije, navedeno je u najnovijem ekonomskom izvještaju Evropske komisije za zemlje u procesu pristupanja.

    Kako je naglašeno u izvještaju, u prvih 11 mjeseci lani prosječna stopa inflacije iznosila je 6,4 odsto, za razliku od 13,9 odsto u prethodnoj godini.

    Na smanjenje inflacije, kako je istaknuto, najviše su uticale visoke cijene za energente tokom 2022. godine i njihovo smanjenje tokom prošle godine.

    Dobra vijest je i da je, prema iznesenim podacima Evropske komisije, došlo do blagog smanjenja nezaposlenosti, a u prvih 11 mjeseci je, kako ističu, prosječan rast zaposlenosti iznosio 1,1 odsto. Glavni razlog za povećanje zaposlenosti je, kako su istakli, bolja situacija u hotelijerstvu i gastronomiji, u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, te u oblasti obrazovanja.

    Sudeći prema ovim podacima, nezaposlenost omladine pala je na 32 odsto u trećem kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine, što je stoodstotni pad u odnosu na period prije korone, kada je nezaposlenost mladih bila iznad 60 odsto.

    U posljednjem kvartalu je došlo do usporavanja rasta plata na 11 odsto u odnosu na 14,8 odsto u trećem kvartalu.

    U izvještaju se podsjeća i na glavni izvještaj Evropske komisije, koji je objavljen sredinom novembra, u kojem je konstatovano da je BiH i dalje u ranoj fazi uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije, te da u ovoj oblasti protekle godine nije bilo napretka. Podsjećaju i da u BiH i dalje postoje politička neslaganja koja uzrokuju probleme i u ekonomskoj oblasti.

    Svijetla tačka ekonomije u BiH je, sudeći prema ovim podacima, i dalje u turizmu. Naime, u prvih 11 mjeseci protekle godine broj noćenja porastao je za 19,1 odsto, dok je broj dolazaka bio veći za 14,7 odsto, pišu Nezavisne novine.

  • Zašto u dogovoru iz Laktaša nema zakona o Ustavnom sudu BiH

    Zašto u dogovoru iz Laktaša nema zakona o Ustavnom sudu BiH

    U dogovoru političkih lidera u Laktašima ne spominje se zakon o Ustavnom sudu BiH. Ali se zato do kraja aprila obećava donošenje zakona o izboru sudija u Ustavni sud BiH, a to je ogromna razlika.

    Kao što je poznato, politički stav iz Srpske, kao i zaključak Narodne skupštine, bio je da nema usvajanja nijenog zakona na nivou BiH prije donošenja zakona o Ustavnom sudu BiH.

    U skladu s tim, SDS je u Domu naroda u avgustu 2023. predložio zakon o Ustavnom sudu BiH, ali do sada nije razmatran.

    Osim što je pomenuti zaključak NSRS u Sarajevu prekršen nebrojeno puta, sada priča zvanično kreće u drugom smjeru.

    -Do kraja aprila usvojiti reformu Ustavnog suda BiH na način da dvoje sudija bira Republika Srpska, četvoro sudija bira FBiH, a troje sudija se bira u Parlamentarnoj skupštini BiH. Dogovoreno je da se do kraja aprila donese zakon o izboru sudija u Ustavni sud BiH – piše u zaključima koje su usaglasili Milorad Dodik, Dragan Čović, Eledin Konaković, Nermin Nikšić i Edin Forto.

    Kao što je poznato, politički stav iz Srpske, kao i zaključak Narodne skupštine, bio je da nema usvajanja nijenog zakona na nivou BiH prije donošenja zakona o Ustavnom sudu BiH.

    U skladu s tim, SDS je u Domu naroda u avgustu 2023. predložio zakon o Ustavnom sudu BiH, ali do sada nije razmatran.

    Osim što je pomenuti zaključak NSRS u Sarajevu prekršen nebrojeno puta, sada priča zvanično kreće u drugom smjeru.

    -Do kraja aprila usvojiti reformu Ustavnog suda BiH na način da dvoje sudija bira Republika Srpska, četvoro sudija bira FBiH, a troje sudija se bira u Parlamentarnoj skupštini BiH. Dogovoreno je da se do kraja aprila donese zakon o izboru sudija u Ustavni sud BiH – piše u zaključima koje su usaglasili Milorad Dodik, Dragan Čović, Eledin Konaković, Nermin Nikšić i Edin Forto.

    Zašto je reforma Ustavnog suda BiH podijeljena na dva kolosjeka?
    Naš izvor iz koalicije na nivou BiH kaže da je ustavna mogućnost takva da Parlamentarna skupština BiH može da donese samo zakon koji će regulisati izbor sudija. Istovremeno, u Ustavu BiH piše da će Sud “većinom glasova svih članova, usvojiti svoja pravila o radu”. Upravo to što sada definišu Pravila, trebalo bi da definiše zakon o Ustavnom sudu BiH.

    -Ma koliko stav iz RS bio opštepoznat, ovo je jedini put kojim se može ići – tvrdi naš sagovornik.

    Sličnog mišljenja su i pravni stručnjaci sa kojima smo razgovarali. Jedan od njih podsjeća da u Pravilima ustavnog suda BiH piše da “samo Ustavni sud može donositi propise i opšte akte koji se tiču njegovog rada i njegove uloge utvrđene Ustavom BiH”.

    -To je neustavno, jer tako nešto nigdje ne piše u Ustavu BiH, ali su oni ipak rekli u preambuli. I sad, kad bi bio donijet zakon o Ustavnom sudu BiH, na primjer sa nazivom i sadržajem kakav je u Domu naroda BiH predložio SDS, dva člana Predsjedništva BiH, Bećirović i Komšić, bi sigurno odmah podnijeli zahtjev za ocjenu njegove ustavnosti i pozivali se na taj citat iz preambule Pravila. Taj zahtjev bi onda sigurno usvojila sadašnja nomenklatura sudija, na čelu sa ovo troje stranih sudija, i za takvu odluku bi se pozvali upravo na to što su napisali u prethodnom citatu preambule Pravila – kaže stručnajk za pravo koji je insistirao da mu ne pominjemo ime.

    Kako kaže, upravo zato je put da se prvo donese zakon o prestanku mandata stranih sudija. Naime, takav zakon ne može pasti na Ustavnom sudu, jer Ustav BiH propisuje da Parlament BiH poslije pet godina od isteka mandata prvih stranih sudija može donijeti zakon o drugačijem izboru to troje sudija. Što znači da bi zakon o prestanku mandata stranih sudija uredio samo taj prestanak i izbor troje domaćih sudija umjesto njih, i ništa više te ga zbog toga ne bi sadašnji Ustavni sud mogao proglasiti neustavnim.

    -A zatim, kad se donese taj zakon i po njemu zamijeni troje stranih sudija sa troje domaćih sudija, onda bi se moglo ići u donošenje i zakona o Ustavnom sudu BiH sa ostalim odredbama koje bi sada da progura SDS, odnosno sa odredbama o načinu glasanja u sudu, koje sada ne bi mogle proći iz razloga koje sam prethodno rekao. Ali, kad se zamijeni troje stranih sudija sa troje domaćih sudija, onda bi izostanak stranih sudija doveo do drugačijeg odnosa snaga u personalnom sastavu sudija u Ustavnom sudu, koji sastav bi bio takav da se odredbe iz Pravila Ustavnog suda ne tumače kao zabrana donošenja zakona o Ustavnom sudu sa sadržajem koji sada aktuelizuje SDS. Već bi taj novi sudijski sastav mogao glasati da tim zakonom o Ustavnom sudu nije povrijeđen Ustav BiH – kaže naš sagovornik.

    Šta je predložio SDS
    Podsjećamo, SDS je preko svog delegata Želimira Neškovića, predložio zakon o Ustavnom sudu BiH, po hitnom postupku. Zakon predviđa da Ustavni sud ima devet sudija, od kojih su svi državljani BiH.

    -Predstavnički dom Parlamenta FBiH bira šest sudija, a Narodna skupština RS troje sudija. Iz reda jednog konstitutivnog naroda BiH mogu se izabrati najviše troje sudija – piše u Prijedlogu.

    Predviđa se da Ustavni sud odlučuje većinom glasova svih sudija, koja uključuje najmanje glas jednog sudije iz reda svakog konstitutivnog naroda i iz jednog entiteta, kada odlučuje u sporovima koji po Ustavu nastaju između dva entiteta, ili između BiH i jednog ili oba entiteta ili Brčko Distrikta i institucija BiH i entiteta, ili između institucija BiH.

    Predsjednik SDS Milan Miličević smatra da je dogovor iz Laktaša dobijanje na vremenu i skretanje na sporedne puteve s osnovne tema, a to je zakon o Ustavnom sudu BiH.

    -To je prioritetni zakon koji treba da se usvoji da bi se išlo dalje sa usvajanjem evropskih zakona. On u svom tekstu sadrži i tu stavku u vezi sa zamjenom stranih sudija domaćim tako da je on kao zakon kompletan. Naravno, može da pretrpi izvjesne promjene u cilju poboljšanja. Ali, isto tako je činjenica da ga protivno Poslovniku o radu Doma naroda BiH Nikola Špirić drži negdje u ladici. To ne radi slučajno nego po direktivi – kaže Miličević za Srpskainfo.

    Prema njegovim riječima, dogovor lidera stranaka vlasti na nivou BiH jeste “pokušaj da se neukoj javnosti dokaže da oni navodno misle ozbiljno, a ustvari skreću sa teme, kupuju vrijeme.

    –Kao što to rade i sa Izbornim zakonom BiH da bi na kraju ostalo sve nepromijenjeno, da bi izborna korupcija mogla da se nastavi. Meni je taj scenario vrlo vidljiv. I treba se vratiti u institucije, a ne praviti sastanke o sudbini Republike Srpske po privatnim imanjima – zaključuje Miličević.

  • Amerika odustaje? Bajden se predomislio

    Amerika odustaje? Bajden se predomislio

    Bajdenova administracija namjerava da odloži odluku o odobrenju za izgradnju najvećeg terminala za izvoz prirodnog gasa u SAD.

    Navedeni projekat, Prolaz Kalkasije 2 (Calcasieu Pass 2) ili CP2, nalazi se među 17 dodatnih terminala, koje je predložila industrija fosilnih goriva, preneo je Njujork Tajms.

    CP2, projekat vredan 10 milijardi dolara, nalazio bi se duž pomorskog kanala koji povezuje Meksički zaliv sa jezerom Čarls i izvozio bi do 20 miliona tona prirodnog gasa godišnje, čime bi povećao trenutnu količinu izvezenog američkog gasa za oko 20 odsto.

    Projekat najpre zahteva odobrenje od Federalne regulatorne komisije za energiju pre nego što bude prenet na razmatranje Odeljenju za energetiku.

    Bela kuća bi sada trebalo da naloži Odeljenju za energetiku da svoju procenu pomenutog projekta proširi na razmotranje uticaja na klimatske promene, kao i na ekonomiju i nacionalnu bezbednost, piše Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane izvore.

    Projekat bi mogao da bude prolongiran i nakon novembarskih izbora, što bi predstavljalo problem za taj i 16 drugih predloženih terminala.

    Ovaj potez dolazi u trenutku kada se američki predsednik Džozef Bajden priprema za predizbornu kampanju, jer bi to verovatno bilo otežavajuća okolnost za njegov reizbor, čime podilazi klimatskim aktivistima, pre svega onim mlađima, koji su mu pomogli da pobedi na izborima 2020. godine, a koji su bili veoma rezgnirani prošle godine zbog toga što je Bajdenova administracija odobrila projekat Villov, ogromne operacije bušenja nafte na Aljasci, navodi Njujork Tajms.

    To se događa i u momentu, kada su Sjedinjene Američke Države vodeće u svetu i u izvozu tečnog prirodnog gasa i u proizvodnji nafte i gasa, a zemlja ima sedam izvoznih terminala, dok još pet je već u izgradnji.

    S druge strane, republikanci i bivši predsednik Donald Tramp, za koga se očekuje da bude protivkandidat Bajdenu na izborima u novembru, verovatno će pokušati da iskoriste svako odlaganje u davanju dozvole za projekat i optuže Bajdena da koči razvoj američke energetike, napominje list.

    “Ovaj potez bi predstavljao funkcionalnu zabranu novih dozvola za izvoz prirodnog gasa”, rekao je danas republikanski lider u Senatu Mič Mekonel.

    Njujork Tajms napominje da je prirodni gas, koji se prvenstveno sastoji od metana, čistiji od uglja kada sagoreva, ali metan je kratkoročno mnogo snažniji gas u poređenju sa ugljen-dioksidom i može da curi bilo gde duž lanca snabdevanja – od proizvodnog izvora do postrojenja za preradu do ploče za kuvanje.

  • Ukrajinci priznali? Javio se Zelenski

    Ukrajinci priznali? Javio se Zelenski

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Moskvu da se igra sa životima ukrajinskih zatvorenika nakon smrtonosne avionske nesreće u zapadnoj Rusiji.

    Zahteva međunarodnu istragu posle nesreće koja se juče dogodila u Belgorodskoj oblasti u blizini ukrajinske granice.

    Rusija je, s druge strane, saopštila da nema preživelih nakon što su ukrajinske snage oborile avion Il-76 u kojem je bilo 65 ukrajinskih ratnih zarobljenika, šest članova ruske posade i tri stražara. Moskva je tvrdila da su Ukrajinci bili u avionu radi razmene zarobljenika.

    Ukrajinska vojna obaveštajna služba saopštila je da joj nije rečeno da obezbedi bezbedan vazdušni prostor, kao u prethodnim prilikama prebacivanja ratnih zarobljenika.

    U svom video obraćanju kasno sinoć, predsednik Zelenski je rekao da je “očigledno da se Rusi igraju životima ukrajinskih zatvorenika, osećanjima svojih rođaka i emocijama našeg društva.

    Zelenski, koji je danas otkazao planirano regionalno putovanje vezano za njegov rođendan, naglasio je da se “moraju utvrditi sve činjenice”.

    Jučerašnje izjave ukrajinske vojne obaveštajne službe smatraju se, navodi Bi-Bi-Si, prećutnim priznanjem da je oborila vojni transportni avion, iako je istakla da nema pouzdane informacije o tome ko je bio u avionu.

  • “Kopajte duboko”

    “Kopajte duboko”

    Američka vlada je ostala bez novca da pomogne Ukrajini, tako da Vašington ne može da snabdeva Kijev projektilima i municijom istim tempom kao pre godinu dana.

    To je izjavio američki ministar odbrane Lojd Ostin.

    “Zato pozivam ovu grupu da ‘kopa duboko’ kako bi Ukrajini obezbedila spasonosne kopnene sisteme protivvazdušne odbrane i presretače”, rekao je Ostin u video obraćanju, pozivajući Kontakt grupu za odbranu Ukrajine da pokrije potrebe Kijeva dok kongresmeni u Vašingtonu ne odobre odgovarajuće zakonodavne inicijative, prenosi Ukrinform.

    Pomoćnica ministra odbrane za međunarodne poslove, Seleste Valander, izjavila je da ukrajinsko Ministarstvo odbrane dobija izveštaje sa linija fronta da “jedinice nemaju zalihe oružja i municije koje su im potrebne”.

    Portparol Pentagona general Pat Rajder rekao je u utorak nakon virtuelnog sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, poznate kao “Ramštajn format“, da je Grupa izdvojila ukupno preko 80 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini i nastavlja kolektivne napore da se osigura kontinuirana podrška toj zemlji.

    Istovremeno, američki Kongres još uvek pokušava da dogovori uslove da bi odobrio zahtev predsednika Džozefa Bajdena za dodatno finansiranje nacionalne bezbednosti, koji uključuje preko 60 milijardi dolara odbrambene pomoći Ukrajini.

  • Pič: Srbija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji

    Pič: Srbija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji

    Srbija bi trebalo da uvede sankcije Rusiji, izjavio je specijalni izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan, Stjuart Pič.

    “Britanija poziva Srbiju da uvede sankcije protiv Rusije, jer je posljednja država zapadnog Balkana koja to nije učinila, i da istraži moguće nepravilnosti na izborima održanima u decembru, kako bi se sačuvao integritet izbornog procesa”, rekao je Pič za Hinu tokom posjete Zagrebu.

    On je iskazao apsolutnu podršku normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i osudio događaje iz Banjske na Kosovu i Metohiji od 24. septembra.

    “Normalizacija između Beograda i Prištine biće na dobrobit svih građana obje države, ali i šireg regiona”, naveo je Pič.

  • Višković: Od prvog januara povećane penzije za 9,2 odsto

    Višković: Od prvog januara povećane penzije za 9,2 odsto

    Vlada Republike Srpske danas će na sjednici donijeti odluku da penzije u Republici Srpskoj od 1. januara 2024. godine budu isplaćivane uvećane za 9,2 odsto, najavio je premijer Srpske Radovan Višković.

    “Povećali smo invalidnine za 10, odsto, boračka davanja za više od 30 odsto, a od 1. januara svim zaposlenima u prosvjeti i kulturi koji imaju visoku stručnu spremu biće povećane plate za 100 KM”, rekao Višković sinoć za RTRS.

    Višković je najavio da u februaru kreće testna faza nove fiskalizacije u Republici Srpskoj gdje će svi privredni subjekti dobiti fiskalnu kasu i biti u obavezi da izdaju fiskalni račun u realnom vremenu.

    “Ovo se mora uraditi ukoliko želimo da se ozbiljnije uhvatimo u koštac sa sivom zonom”, istakao je Višković.

    Govoreći o nezadovoljstvu privrednika u Republici Srpskoj o iznosu minimalne plate od 900 KM, Višković je rekao da će Vlada, ukoliko se vidi da ova odluka pravi štetu, pomoći tim privrednim subjektima.

    “Mislim da je nezadovoljstvo privrednika krenulo zbog toga što su mnogi svoje radnike prijavljivali na minimalnu platu na koju su plaćali obaveze prema državi, a povećanjem minimalca imaju obavezu da plaćaju veće doprinose prema državi i to im je najveća smetnja”, pojasnio je Višković.

    Govoreći o ekonomskoj situaciji u Republici Srpskoj, Višković je rekao da je Srpska zadužena 6,234 milijarde KM, dok je Federacija BiH zadužena za 200 miliona KM više.

    “BDP Republike Srpske biće oko 15 milijardi KM, dok je lani bio 14,5 milijardi KM i ako to posmatramo, to je zaduženje Srpske od 40,3 odsto BDP-a, dok limit zaduženja po međunarodnim standardima iznosi 60 odsto BDP-a”, pojasnio je Višković.

    On je naveo da zaduženost Republike Srpske iznosi 40,3 odsto za ukupni i 34,2 odsto za javni dug, ističući da je ovo najmanja zaduženost od nastanka Srpske.

    Višković je rekao da je pokrivenost uvoza izvozom Republike Srpske za 2023. godinu iznosila 73,6 odsto, ističući da Srpska ima 290.745 zaposlenih radnika, što je najveća zaposlenost u njenoj istoriji.

    Prema njegovim riječima, inflacija je u decembru 2023. godine u Republici Srpskoj iznosila 3,3 odsto, ukupna inflacija lani iznosila je sedam odsto, dok je rast plata iznosio 11,4 odsto.

    On je rekao da Vlada izdvaja 180 miliona KM kao subvenciju za poljoprivredu, što je najveća subvencija u odnosu na broj stanovnika i poljoprivrednih gazdinstava u regionu.

  • Stanivuković: Subvencija za vrtiće više nema smisla

    Stanivuković: Subvencija za vrtiće više nema smisla

    Gradska administracija će u narednom periodu analizirati šta se može uraditi po pitanju izjednačenja cijene privatnih i javnih vrtića u Banjaluci.

    Kazao je ovo gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, te dodao da planiraju niz sastanaka sa predstavnicima privatnih vrtića kako bi analizirali zbog čega dolazi do poskupljenja i koje su mjere koje Grad može preduzeti.

    Stanivuković smatra da su najave povećanja cijena posljedica povećanja minimalne plate, te da privatni vrtići pokušavaju to da kompenzuju.

    “Grad ne može da određuje cijene privatnih vrtića, ali je činjenica da vrtići poskupljuju te smo spremni da analziramo i vidimo šta je ono što mi možemo uraditi. Ova gradska administracija je prva koja je odlučila da subvencioniše privatne vrtiće, za šta mi izdvajamo nekoliko miliona KM, što je na godišnjem nivou značajan iznos za Grad”, istakao je Stanivuković.

    Dodao je da je krajnji cilj ove gradske administracije da se izjednači cijena privatnih i javnih vrtića, kao i da, iako je put do toga dug, svako približavanje tom cilju je vid podrške roditeljima i olakšavanje djeci.

    “Mi želimo da povećamo subvencije, ali povećanje sufinansiranja privatnih vrtića gubi smisao sve dok ti vrtići povećavaju svoje cijene. Onda roditelji ostaju na istom i subvencija nema smisla”, rekao je gradonačelnik.

    Takođe, on je najavio rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih vrtića u seoskim područjima grada.

  • U Istočnom Novom Sarajevu biće postavljena bista Čurkinu

    U Istočnom Novom Sarajevu biće postavljena bista Čurkinu

    Spomen-bista preminulom ruskom ambasadoru u UN Vitaliju Čurkinu ove godine biće postavljena u opštini Istočno Novo Sarajevo, izjavio je danas rukovodilac Agencija za pitanja Zajednice Nezavisnih Država, sunarodnika u rasejanju i međunarodnu društvenu saradnju Jevgenij Primakov.
    “Srbi u Republici Srpskoj gaje posebno poštovanje prema Čurkinu. Uvijek na strani srpskog naroda, Čurkin je u Savjetu bezbjednosti glasao protiv priznanja genocida u Srebrenici. To je bio stav naše države”, istakao je Primakov.

    Primakov je na današnjoj konferenciji za novinare u agenciji TASS rekao da će spomenik postaviti Ruski dom u Beogradu na zahtjev srpske strane, na mjestu spomen-ploče.

    Izrada spomenika povjerena je akademiku Ruske akademije umetnosti, vajaru Ajdinu Zejnalovu, koji je rekao da je projekat izrade spomenika u procesu realizacije i da će uskoro biti predstavljen javnosti.

    Zejnalov, koji je realizovao na desetine projekata širom svijeta, istakao je da je prošle godine u Ruskom domu predstavljen i projekat za postavljanje spomenika ruskom konzulu Grigoriju Ščerbini u Beogradu.

    Primakov i rukovodilac Fondacije za podršku naučnim i obrazovnim aktivnostima “Inter-эsse”, akademik Ruske akademije umetnosti Zejnalov potpisali su danas sporazum o saradnji s ciljem promocije ruske kulture u inostranstvu, proučavanja i očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa ruske emigracije i saradnje sa ruskom dijasporom.

    Spomenik preminulom ruskom ambasadoru Čurkinu /1952-2017/ postavljen je u Istočnom Novom Sarajevu, 6. novembra, 2017. godine.