Američki ministar finansija Skot Besent najavio je potpunu blokadu ekonomskih veza sa Iranom, upozorivši da će svaka država koja finansijski sarađuje sa Teheranom biti izolovana.
Kao odgovor na to, iranski ministar ekonomije Ali Madanizadeh izjavio je za državnu televiziju da Iran „dugo čeka na ove planove“ i da će oni rezultirati još jednim porazom Vašingtona.
„Vlada je bila i jeste spremna. Imamo dvogodišnji plan za upravljanje ovim događajima. Imamo vlastite alate i znamo kako da igramo ovu igru“, naglasio je Madanizadeh.
Na nedavnoj konferenciji za novinare, američki ministar finansija predstavio je operaciju pod nazivom „Ekonomski izopštenik“.
Besent je naglasio da SAD pokreću direktan napad na iranske finansijske veze širom svijeta i da Amerika „više ne upravlja iranskom prijetnjom, već je okončava“.
Ministarstvo finansija SAD izdalo je odluke protiv pet ključnih iranskih sektora, koji uključuju digitalnu imovinu, tehnološki sektor, trgovinu zlatom, avijaciju i brodarstvo.
Uz to, sankcionisano je gotovo 60 subjekata, pojedinaca i plovila.
Cilj je, kako navodi Besent, „zategnuti omču“ i blokirati sve potencijalne izvore prihoda za Iranski revolucionarni gardijski korpus.
Iran se, međutim, oslanja na podršku saveznika. Madanizadeh je istakao da Kina i Rusija nisu prihvatile američke mjere. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova već je saopštilo da sankcije i pritisci ne pomažu, te da će Peking štititi svoje interese.
Kao odgovor na američke prijetnje, Teheran je izdao oštro upozorenje – ako se pritisci nastave, zaustaviće sav izvoz nafte iz regiona. Iranski režim je već upozorio brodove da ne prolaze kroz Hormuški moreuz bez dozvole.
Oko petine svjetske proizvodnje nafte i gasa obično prolazi kroz ovaj uski plovni put južno od Irana. Njegova blokada od kraja februara već je dovela do rasta globalnih cijena nafte.
Uprkos oštroj retorici iz Vašingtona, ekonomski stručnjaci izražavaju sumnju u efikasnost novih sankcija. Dejvid Oksli, glavni ekonomista za klimu i robe u kompaniji „Capital Economics“, opisao je ove mjere kao „vlažnu petardu“.
„S obzirom na to da obnovljena američka pomorska blokada već guši iranski izvoz nafte, direktan uticaj ‘ekonomskog Dana D’ na iranske prihode biće donekle blag“, smatra Oksli, podsjećajući da oko 90 odsto iranske nafte odlazi u Kinu – zemlju koja istorijski ne priznaje američke sankcije.
Komentariši