Vlasnik Alta banke Davor Macura navodno je početkom ove godine pokušao da prikrije manjak novca u trezoru tako što je naručio izradu falsifikovanih novčanica od 500 evra, koje su potom pomiješane sa pravim novcem. Ove informacije dodatno produbljuju aferu oko nestanka stotina miliona evra iz banke koja je početkom novembra završila u stečaju.
Prema navodima izvora nedjeljnika Radar, Macura je saznao da bi kontrolori Narodne banke Srbije (NBS) mogli provjeravati stvarno stanje gotovine u trezorima, zbog čega je navodno organizovao štampanje falsifikovanih novčanica u privatnoj štampariji.
Plan je, kako se tvrdi, bio da se falsifikati rasporede između originalnih novčanica, tako da se na vrhu i dnu svežnjeva nalaze pravi evri, dok bi se između njih nalazili paketi lažnog novca. U realizaciji ovog plana navodno mu je pomagalo nekoliko bliskih saradnika.
Ipak, iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal saopšteno je da tokom dosadašnjih provjera nije utvrđeno prisustvo falsifikovanih novčanica u trezoru Alta banke. Tužilaštvo je navelo da je pretresom provjeravano stvarno stanje gotovine u odnosu na podatke iz bankarske dokumentacije, te da će biti sprovedene dodatne provjere ukoliko se pojavi sumnja na falsifikovani novac.
Kako prenose Nezavisne, istražitelji provjeravaju i navode da dio pazara kompanije Alta pej nikada nije fizički uplaćen u banku, iako je u poslovnoj dokumentaciji evidentirano da se novac nalazi u trezoru.
Gotovina u trezoru porasla sa 95 na 460 miliona evra
Posebnu pažnju privlače finansijski izvještaji Alta banke, koji pokazuju neuobičajeno veliki rast evidentirane gotovine.
Na kraju 2022. godine banka je u blagajni imala 11,2 milijarde dinara, odnosno približno 95 miliona evra. Tri godine kasnije, taj iznos dostigao je 53,8 milijardi dinara, što odgovara sumi od oko 460 miliona evra.
Prema podacima iz finansijskog izvještaja za 30. septembar ove godine, na poziciji gotovine i sredstava kod centralne banke prikazano je čak 88,4 milijarde dinara, odnosno približno 750 miliona evra.
Istovremeno, banka je u hartije od vrijednosti plasirala nešto više od 20 miliona evra. Tako je iznos evidentiran na poziciji gotovine i sredstava kod centralne banke bio čak 37,5 puta veći od ulaganja u hartije od vrijednosti.
Ovakvi podaci otvorili su pitanje koliko je novca zaista bilo u trezoru, a koliko je postojalo samo u poslovnim knjigama.
Sumnja na izvlačenje gotovo 390 miliona evra
Prema naredbi o sprovođenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal, Davor Macura osumnjičen je da je prisvojio više od 45 milijardi dinara, odnosno gotovo 390 miliona evra.
Istražitelji sumnjaju da je novac iz banke izvlačen na dva načina. Prvi se odnosi na poslovanje mjenjačnica Alta pej, čiji je pazar evidentiran kao uplaćen u centralni trezor banke, iako novac navodno nikada nije fizički stigao na tu lokaciju.
Na ovaj način, prema sumnjama iz istrage, prisvojeno je oko 370 miliona evra.
Drugi način podrazumijevao je fizičko iznošenje gotovine iz trezora. Direktor odjeljenja trezora i upravljanja gotovinom, zajedno sa saradnikom za trezorsko poslovanje, osumnjičen je da je Macuri predao još oko 17 miliona evra bez odgovarajuće dokumentacije i zvanične evidencije.
Istraga obuhvata period od početka 2020. do kraja oktobra 2026. godine, a među osobama koje bi tužilaštvo trebalo da sasluša nalaze se i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka Darko Stamenković.
Otvorena pitanja o odgovornosti Narodne banke Srbije
Dodatnu pažnju izazvala su pitanja o tome da li je Narodna banka Srbije početkom godine kontrolisala trezor Alta banke i kakvi su bili rezultati eventualne kontrole.
Nedjeljnik Radar zatražio je od NBS informacije o tome ko je obavio kontrolu, da li su uočene nepravilnosti i da li postoji zapisnik o izvršenom nadzoru. Odgovori na ova pitanja nisu dostavljeni do zaključenja njihovog teksta.
U međuvremenu su četiri viceguvernera NBS, Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević, saopštila da su za stvarno stanje u Alta banci, koje je značajno odstupalo od podataka dostavljanih centralnoj banci, saznala tek na hitnoj vanrednoj sjednici 31. oktobra.
Oni su zatražili da tužilaštvo ispita i eventualnu krivičnu odgovornost odgovornih osoba u NBS.
Banka ostala bez dozvole i završila u stečaju
Pokušaj povećanja kapitala nije uspio da spriječi propast Alta banke. Krajem oktobra evidentirano je dodatno povećanje kapitala od 2,9 milijardi dinara, čime je ukupni kapital dostigao 22,34 milijarde dinara, odnosno oko 190 miliona evra.
Ipak, Narodna banka Srbije oduzela je banci dozvolu za rad 30. oktobra, dok je 3. novembra otvoren stečajni postupak. Svi članovi Izvršnog i Upravnog odbora razriješeni su dužnosti, a za zakonskog zastupnika banke u stečaju 9. novembra imenovana je Ljubica Pantelić, direktorica Agencije za osiguranje depozita.
Istraga bi trebalo da utvrdi i da li je dio novca izvučenog iz banke završio kod Macurinih poslovnih partnera i klijenata. Među povjeriocima Alta banke nalaze se javna preduzeća, lokalne samouprave i državne institucije koje su u ovoj banci držale značajne depozite.
Posljedice propasti banke osjetio je i investicioni fond Vista Rica. Vrijednost njegove investicione jedinice 29. oktobra iznosila je 131 evro, dok je već 5. novembra pala ispod 100 evra.
Komentariši