Ako Sjedinjene Američke Države (SAD) i Iran uskoro ne postignu dogovor o okončanju rata ili produženju primirja koje ističe iduće sedmice, administracija Donalda Trampa priprema teren da ratnu kampanju preusmeri na ekonomsku, s ciljem da Teheran prisili na popuštanje gušenjem njegove ekonomije.
Ministar finansija Skot Besent kazao je novinarima na brifingu u Beloj kući u sredu da SAD planiraju pojačati ekonomski pritisak na Iran, poručivši da će novi potezi biti „finansijski ekvivalent“ bombardovanja.
Besent je rekao da je administracija poručila kompanijama i državama da, ako kupuju iransku naftu i ako iranski novac sedi u njihovim bankama, da su spremni primeniti sekundarne sankcije.
„I Iranci bi trebalo da znaju da će to biti finansijski ekvivalent onome što smo videli u kinetičkim aktivnostima“, kazao je.
Upozorenje dolazi dan nakon što je Ministarstvo finansija poslalo pismo finansijskim institucijama u Kini, Hong Kongu, UAE i Omanu, preteći uvođenjem sekundarnih sankcija zbog poslovanja s Iranom i optužujući te zemlje da dopuštaju da iranske nezakonite aktivnosti prolaze kroz njihove finansijske sisteme.
„To je deo ekonomskog priručnika koji Donald Tramp i dalje može koristiti kako bi pritisnuo Iran da prihvati američke predloge za ograničavanje njegovih nuklearnih ambicija“, rekao je za Associated Press izvor upoznat sa razmišljanjima administracije. Osoba je govorila pod uslovom anonimnosti jer nije bila ovlašćena da javno govori o internim razgovorima.
Moguće zamrzavanje iranskog novca
U privatnim razgovorima, argument koji se iznosi Trampu glasi da Iranci misle da mogu izdržati pritisak, ali ako ne budu mogli plaćati svoje lojaliste, to bi moglo naterati Teheran za pregovarački sto.
Neki u administraciji veruju da i dalje postoje dodatne ekonomske mete koje se mogu pogoditi kako bi se Iranu nanela još veća ekonomska šteta, uključujući bonjade, dobrotvorne fondacije koje čine značajan deo iranske ekonomije.
Besent je novinarima rekao da su dve kineske banke dobile upozorenja u vezi sa rukovanjem iranskim novcem.
Besent je takođe kazao da su iranski susedi u Zalivu sada spremni razmotriti zamrzavanje iranskog novca u svojim bankama zbog iranske agresije tokom rata.
Advokat za sankcije Danijel Pikard upozorio je da bi uvođenje sekundarnih sankcija moglo izazvati „diplomatski i ekonomski udar“ od strane saveznika, što bi moglo otežati napore na izgradnji koalicija protiv Teherana.
„Mnogi naši trgovinski partneri bili su vrlo glasni u pogledu svog protivljenja sukobu u Iranu. Većina stručnjaka za ekonomske sankcije složila bi se da, kada imate više ljudi u timu, šanse da vaše ekonomske sankcije budu efikasne su veće“, rekao je Pikard.
U sredu su SAD uvele sankcije mreži za krijumčarenje nafte povezanoj s preminulim visokim iranskim bezbednosnim zvaničnikom Alijem Šamkanijem, koji je bio blizak savetnik bivšeg vrhovnog vođe Irana. Sankcije obuhvataju desetine pojedinaca, kompanija i plovila uključenih u tajni transport i prodaju iranske i ruske nafte preko paravan kompanija, od kojih se mnoge nalaze u UAE.
„Ministarstvo finansija će nastaviti presecanje iranskih ilegalnih mreža krijumčarenja i terorističkih posrednika. Finansijske institucije treba da budu svesne da će Ministarstvo finansija iskoristiti sve instrumente i ovlašćenja, uključujući sekundarne sankcije, protiv onih koji nastave podržavati terorističke aktivnosti Teherana“, rekao je Besent u saopštenju.
Dodatni pritisak na Teheran
Zvaničnici Trampove administracije takođe su signalizirali rastuće uverenje da su primirje i blokada isporuka iz iranskih luka u Hormuškom moreuzu preokrenuli tok u Trampovu korist.
Potpredsednik Džej Di Vens u utorak je rekao da Tramp „ne želi napraviti mali dogovor već da želi postići veliku nagodbu“.
„To je ponuda koju daje. Ako se obavežete da nećete imati nuklearno oružje, mi ćemo učiniti da Iran procveta“, poručio je Vens.
Zamenik šefa Trampovog kabineta, Stiven Miler, ponudio je mnogo oštriju ocenu trenutne situacije, sugerišući da je Tramp „odigrao potez šah-mat“ protiv Irana uvođenjem blokade u moreuzu.
„Ako Iran izabere put dogovora koji je odličan za svet, to je dobro za sve. Ako Iran izabere put ekonomskog gušenja putem blokade, onda će svet ostaviti Iran iza sebe. Uspostaviće se nove energetske rute. Uspostaviće se novi lanci snabdevanja. Druge nacije širom regiona, širom sveta, a posebno Amerika, napajaće svet energijom, a Iran će postati fusnota“, rekao je Miler u gostovanju na Fox Newsu u utorak uveče.
Deo republikanaca smatra da vredi pokušati svaku taktiku koja može dodatno pritisnuti Teheran.
„Podržao bih bilo šta. Ako administracija smišlja ideje, ja bih podržao sve. Što više pritiska, to bolje“, rekao je senator Tom Tilis, republikanac iz Severne Karoline.
Drugi su skeptični, ističući da je Teheran već suočen s nizom ekonomskih kazni koje su imale malo uticaja na njegovo ponašanje.
„Nisam siguran da će to biti sankcije. Mislim da već sada uvodimo prilično teške sankcije. Lično, nisam optimista da ovo zaista možemo rešiti bez promene režima“, kazao je senator Majk Raunds, republikanac iz Južne Dakote i član odbora za bankarstvo i oružane snage.
Trita Parsi, izvršni potpredsednik Kvinsi instituta, tink-tenka koji je kritičan prema Trampovoj odluci da pokrene rat, kaže da je Tramp pre objave primirja bio „politički stjeran u ćošak i strateški ograničen“. No sada, tvrdi Parsi, Tramp je možda uspeo promeniti nepovoljnu dinamiku i stvoriti situaciju u kojoj „se čini da Iranu sada treba dogovor više nego SAD-u“.
„Sada otvoreni prozor Teheranu nudi šansu da prevede prednost na bojnom polju u trajnu stratešku dobit“, napisao je Parsi u novoj analizi.
