Zamenik direktora Gasproma Vitalij Markelov izjavio je danas da isporuka turbine za Severni tok 1 Nemačkoj iz Kanade nakon remonta nije u skladu sa ugovorom.
On je rekao i da je Siemens enerdži, koji servisira opremu za Severni tok 1, uspeo da otkloni samo četvrtinu pronađenih kvarova, preneo je Rojters.
Markelov je istakao da će, čim budu otklonjeni problemi, snabdevanje gasom preko Severnog toka 1 biti obnovljeno.
Tokom pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, izjave ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve u ovom ratu su se više puta menjale.
Evo najvažnijih izjava, pre svega Putina i Lavrova – u izboru DW.
“Rusija će pomoći ukrajinskom narodu da zbaci antiistorijski režim koji je neprijatelj naroda”, rekao je, prema navodima agencije TASS, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 24. jula na sastanku sa Arapskom ligom u Kairu. Rusiji je “žao ukrajinskog naroda” koji “zaslužuje mnogo bolje”.
Nepuna tri meseca ranije, rekao je nešto sasvim drugo, naime, da je ciljl Moskve “da zaštiti narod u Donbasu”, te da Kremlj nema nameru da menja vlast u Ukrajini.
DW podseća na izjave ruskog predsednika Vladiira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova kao i drugih ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve kada je reč o ratu u Ukrajini.
Juli: širenje “geografskih ciljeva”
Dana 20. jula, Lavrov je sa državnu rusku agenciju RIA Novosti i za medijsku kuću RT rekao da Moskva i dalje hoće da “denacifikuje i demilitarizuje Ukrajinu“, kako ona više ne bi predstavljala opasnost i vojnu pretnju za Rusiju. On je dodao: “Ne radi se samo o Narodnim republikama Lugansku i Donjecku, već i o regionima Hersona, Zaporožj i nizu drugih područja”.
Lavrov je rekao da neće biti širenja “geografskih ciljeva” na područja van takozvanih “Narodnih republika” i dodao da nema smisla da se “u aktuelnoj situaciji” pregovara sa Ukrajinom. To je, kako kaže, specijalitet Amerikanaca, oni se time bave u čitavom svetu”, rekao je Lavrov 1. maja za italijanski “Mediaset”.
U tom intervjuu Lavrov je podvukao da je cilj Rusije da “zagarantuje sigurnost ljudi na istoku Ukrajine, kako ih više ne bi ugrožavali militarizacija i nacifikacija, i kako bezbednost Ruske federacije ne bi bila ugrožavana sa ukrajinske teritorije.”
Kasnije, 31. maja, Lavrov je na sastanku sa generalnim sekretarom Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Huseinom Ibrahimom Tahom, izrazio mišljenje da “zapadne kolege” koriste situaciju u Ukrajini da bi “sprečile nastajanjae multipoloarnog sveta”.
Mart i april: Neutralnost Ukrajine i suzbijanje NATO
Navodna pretnja koju Zapad i pre svega NATO predstavljaju za Rusiju, odmah po početku rata je bila glavna tema u govorima ruskih političara. Oni stalno ponavljaju da Ukrajina mora biti neutralna i da samo tako može biti sprečen njen pristup NATO.
To je naglasio i Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima ruskih aviokompanija 5. marta. Tom prilikom je dodao i da bi u slučaju konflikta između Rusije i NATO svima “bilo jasno” kakve bi bile posledice.
Pre toga, 1. marta, manje od nedelju dana po početku ruske invazije, ministar odbrane Sergej Šojgu je na televiziji rekao: “Najvažnije je da se Ruska Federacija zaštiti od vojne pretnje koju predstavljaju zapadne zemlje koje pokušavaju da iskoriste ukrajinski narod u borbi protiv naše zemlje”.
Krajem marta, posle neuspeha ruske ofanzive na Kijev, retorika se primetno promenila. “Denacifikacija i delmilitarizacija” su potisnute u drugi plan. Prednost su dobili podrška Donbasu i rešenje konflikta pregovorima.
Tako je 25. marta zamenik šefa ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj, rekao da je cilj “ruske specijalne operacije da pomogne ljudima u Narodnim Republikama Donjecku i Lugansku, koji su osam godina izloženi genocidu kijevskog režima”.
U aprilu su ruski zvaničnici ponovo tematizovali konfrontaciju sa NATO i SAD. Jedanaestog aprila, Sergej Lavrov je za Rosiju24 rekao: “Naše specijalne vojne operacije trebalo bi da okončaju bezobzirno širenje kursa ka potpunoj dominaciji SAD i njima podređenih zapadnih zemalja u mađunarodnoj areni”. Prema njegovim rečima, Zapad je od Ukrajine napravio “područje za definitivno podjarmljivanje Rusije”, ali “Rusija nikada neće zauzeti “podređenu poziciju”.
Jun i februar: Krim i pretnja koju predstavlja NATO
I Dmitrij Medvedev, šef Ruskog saveta bezbednosti, hoće da spreči članstvo Ukrajine u NATO. On je za ruski list “Argumenti i fakti” 29. juna rekao da bi to članstvo za Rusiju bilo opasnije od učlanjenja Švedske ili Finske. Istovremeno je naglasio da je Krim deo Rusije.
“Svaki pokušaj da se prodre na Krim bio bi objava rata našoj zemlji. Kada bi to učinila neka članica NATO, onda bi to bio konflikt sa kompletnom Severnoatlantskom alijansom, treći svetski rat, totalna katastrofa”.
Isto je rekao i Putin u martu na pomenutom sastanku sa predstavnicima aviokompanija.
Još u Putinovom govoru na televiziji 24. februara, kada je rusku invaziju najavio kao “specijalnu vojnu operaciju”, veliki značaj je pridavan navodnoj pretnji Rusiji koju predstavlja dalje širenje NATO na istok.
Putin je još tada izjavio da je “cilj da se zaštite ljudi koji su osam godina izloženi genocidu i tiraniji kijevskog režima”. “Zato se zalažemo za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Osim toga, izvešćemo pred sud one koji su počinili krvave zločine nad civilima, između ostalog i nad građanima Ruske Federacije”, rekao je Putin. Tada je još govorio da Moskva ne planira okupaciju ukrajinskih područja.
Rusija je solidarna sa kineskim predsjednikom Si Đinpingom u vezi sa kineskim suverenitetom na Tajvanu, saošteno je danas iz Kremlja.
“Nijedna zemlja ne treba to da dovodi u pitanje”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je ranije da Rusija podržava politiku jedne Kine po pitanju Tajvana.
On je ovo rekao nakon što je kineski predsjednik upozorio Vašington da se “ne igra vatrom” kada je riječ o Tajvanu.
Kremlj je danas saopštio da ne vidi promjenu što se tiče spremnosti Zapada da načini ustupke po pitanju Ukrajine radi osiguranja prekida vatre, javlja TASS.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je negativno na pitanje da li Moskva vidi promjenu u stavu Zapada.
SAD, EU i Britanija pružile su vojnu i političku pomoć bez presedana Ukrajini u borbi protiv ruskih snaga.
Peskov je reagovao na komentare ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, koji je u članku za “Njujork tajms” pozvao Zapad da “odbije lažne mirovne prijedloge Rusije”.
Prvi smrtni slučaj kao posljedica zaraze virusom majmunskih boginja u Evropi registrovan je danas u Španiji, javili su španski mediji pozivajući se na izjave iz Ministarstva zdravlja.
Zajedno sa jednim smrtnim slučajem u Brazilu, slučaj u Španiji je ukupno sedmi u svijetu. Petoro ljudi preminulo je od zaraze u Africi.
Radio-stanica “Kadena SER” objavila je da je od prve pojave u Evropi u proljeće ove godine u Španiji prijavljeno 4.298 slučajeva zaraze, koja je endemska u Africi. Više od 4.000 slučajeva zaraze registrovano je kod muškaraca.
Zapad će nakon završetka specijalne vojne operacije u Ukrajini morati da živi i sarađuje sa Rusijom, a da se uslovi svega toga upravo određuju.
To je izjavio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski na sednici Saveta bezbednosti o Ukrajini.”Isporučujući Ukrajini artiljerijske sisteme dalekog dometa i višecevne bacače raketa vi, zapravo, pomerate uslovnu liniju bezbednosti koja je neophodna za miran razvoj regiona Donbasa još dalje na zapad, čime se preciziraju ciljevi i zadaci naše specijalne vojne operacije. Zamislite se nad tim, kao i nad onim da ćete nakon završetka operacije, ovako ili onako, svejedno morati da živite zajedno sa nama i da sarađujete”, naglasio je Poljanski.
Takođe je kazao i da je Rusija ostvarila značajne pomake u ispunjenju zadataka specijalne vojne operacije, a potpuno oslobođenje Donbasa je samo pitanje vremena. Naglasio je i da su oslobođenjem Severodonjecka i Lisičanska, ruske oružane snage i jedinice narodnih republika uspele da u potpunosti oslobode teritoriju Luganske Narodne Republike. Poljanski je dodao da je u republikama već oslobođeno 255 naselja i da je samo pitanje vremena kada će se cela njihova teritorija vratiti pod kontrolu stanovnika Donbasa.
Napad na Jelenovku – osveta kijevskog režima svojim vojnicima
Prema njegovim rečima, napad Oružanih snaga Ukrajine na istražni zatvor u Jelenovki u Donbasu samo će podstaći proces predaje mobilizovanih Ukrajinaca u zarobljeništvo.
“Kijevski režim pokušava da se osveti čak i svojim vojnicima koji su postali svesni besmislenosti ispunjavanja zločinačkih naređenja i predali su se kako bi dobili šansu za iskupljenje i miran život”, istakao je Poljanski.
Kako je saopštio Štab teritorijalne odbrane DNR u ukrajinskom granatiranju zatvora u Jelenovki, u Donjeckoj Narodnoj Republici, poginula su 53 zarobljena pripadnika nacionalističkog bataljona “Azov”, a 75 je ranjeno.
“Ubijenu decu Donbasa vam ne možemo zaboraviti”
Poljanski je na sednici Saveta bezbednosti pokazao fotografiju dece koja su poginula kao rezultat granatiranja ukrajinske vojske iz oružja koje Kijevu isporučuje Zapad.
“Obraćam se američkim, britanskim i francuskim kolegama koje sede za ovim stolom. Želim da razumete da iz oružja koje šaljete Ukrajini, a koje plaćaju vaši poreski obveznici, stradaju deca, dok se predsednik Ukrajine otvoreno hvali time kako je preciznost vašeg naoružanja prevashodna. Da li ste to želeli da postignete?”, upitao je Poljanski.
“Nadamo se da će prehrambeni sporazum uskoro zaživeti”
Diplomata se još osvrnuo na Istanbulski sporazum o ukidanju ograničenja na izvoz ruskih proizvoda, kao i saradnju Rusije prilikom izvoza ukrajinskog žita i istakao da Moskva smatra da će uskoro doći do realizacije ovog sporazuma u punom obimu. “Smatramo da će Istanbulski sporazum uskoro biti u potpunosti realizovan, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš će, u skladu sa preuzetim obavezama, učiniti sve kako bi se ukinule prepreke koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija u oblasti plaćanja, osiguranja i logistike ruske robe”, istakao je Poljanski.
“Nastavićemo da uništavamo vojne isporuke u Odesi”
Diplomata je, takođe, dodao da raspoređivanje vojnog tereta i objekata u luci u Odesi ne doprinosi uspešnoj realizaciji prehrambenog sporazuma. On je naglasio da će ruske snage nastaviti da uništavaju takvu robu i objekte, kao što je to bilo urađeno 23. jula kada su uništeni ukrajinski vojni brod i skladište protivbrodskih raketa “harpun” koje je isporučila Amerika. Poljanski je istakao i da ništa u potpisanom memorandumu ne sprečava Rusiju da nastavi sa demilitiraizacijom Ukrajine.
Od zemalja EU zahtijeva se da štede gas kako bi brže napunile objekte za skladištenje tog energenta, saopštila je Evropska komisija.
“Već dobijamo 75 odsto više gasa od drugih zemalja nego 2021. godine. Ali sada treba da štedimo gas kako bismo brže napunili naše skladište”, napisano je u objavi Komisije na Tviteru.
U objavi se navodi da je EU izložena riziku daljeg smanjenja isporuke gasa iz Rusije.
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili je prošle sedmice plan da se dopune rezerve gasa prije zime. Ministri energetike EU saglasili su se u okviru plana da odrede obavezan nivo gasa u objektima za skladištenje na 80 odsto do 1. novembra 2022. godine. Članicama EU i energetskim operaterima rečeno je da dopune zalihe do 85 odsto.
Evropski komesar za energiju Kadri Simson izjavio je ranije ove sedmice da su skladišta gasa u EU napunjena samo 66 odsto.
Evropski savjet postigao je u utorak, 26. jula, politički dogovor u vezi sa prijedlogom Komisije pod nazivom “Sačuvajte gas za bezbjednu zimu” kojim je predviđeno dobrovoljno smanjenje upotrebe gasa među članicama EU za 15 odsto, a ta mjera biće na snazi od ponedjeljka, 1. avgusta, do 31. marta 2023. godine.
EU će se u narednim godinama odviknuti od prirodnog gasa koji isporučuje Rusija, izjavio je visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel.
On je tokom gostovanja na televiziji “Televizion espanjola” rekao da su članice EU došle do zaključka da previše zavise od ruskog gasa.
“Prvo će biti ugalj, pa nafta, ali će trebati više vremena za ukidanje ruskog gasa, jer moramo da se prilagodimo, ne možemo tokom noći sa 40 odsto preći na nula odsto”, istakao je Borel.
Prema njegovim riječima, Rusija zna da će EU prestati da kupuje ruski gas, prenijela je “Raša tudej”.
“Rusija želi da proda svoj gas, ali ne nužno nama”, naglasio je Borel, pozivajući članice EU da dobrovoljno smanje upotrebu energije kako vlasti ne bi morale da uvode obavezne restrikcije.
Šef diplomatije EU rekao je i to da je blok već uložio napore da smanji upotrebu ruskog gasa i da je smanjenje temperature zagrijavanja u Evropi za jedan stepen Celzijusov ekvivalentno uštedi šest odsto gasa.
Borel je podsjetio da je Evropa, prije početka sukoba u Ukrajini, iz Rusije uvozila oko 40 odsto prirodnog gasa, ali da je taj procenat sada oko 20 odsto.
“Odobrili smo gotovo sve sankcije Rusiji koje smo mogli. Ali situacija sa gasom je suprotna; nije poenta da ne želimo da ga kupimo, već to da bi Rusija mogla da odbije da ga proda nama”, dodao je Borel.
U Njujorku je počela sjednica Savjeta bezbjednosti UN o Ukrajini, na inicijativu zemalja Zapada.
Prvi zamjenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Dmitrij Poljanski najavio je ranije da će sjednica početi u 16.00 časova.
“Sjednica nema posebnu temu, čini se da su naši zapadni partneri tražili sjednicu zadnjeg radnog dana u julu kako bi imali bar jedan sastanak mjesečno o temi Ukrajine”, kaže Poljanski.
On je istakao da će Rusija imati šta da kaže i podsjetio da će predstavnik Rusije govoriti dvanaesti po redu “odnosno sigurno ne prije 17.00 časova”.
Današnjoj sjednici predsjedava Brazil.
Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini radi denacifikacije i demilitarizacije te zemlje.
Rusija planira da kompletno obnovi grad Mariupolj u roku od tri godine, kazao je zamenik premijera Marat Husnulin na sastanku s ruskim predsednikom Putinom.
“Unekoliko smo proširili plan, pa predlažemo da se u njega uključi i aerodrom. Sada počinjemo s obnovom. Izgradićemo potpuno novu transportnu infrastrukturu, želimo da koristimo železnicu i sasvim obnovimo tramvajski saobraćaj. Planiramo da izgradimo novo transportno čvorište sa železničkom stanicom, lukom i tramvajskim linijama“, izjavio je Husnulin, prenosi Teletrejder.
Mariupolj je prethodno teško oštećen tokom ruskog napada.