Broj poginulih u eksploziji gasa u petospratnici na Sahalinu porastao je na devet osoba, od čega je četvoro djece.
Ranije danas rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je, prema preliminarnim informacijama, došlo do eksplozije gasa u petospratnoj stambenoj zgradi u Timovskom oko 5.00 časova po moskovskom vremenu, što je dovelo do kolapsa pet spratova.
Na društvenim mrežama objavljeni su snimci na kojima se vidi stravičan prizor nakon eksplozije.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je da Rusija sada traži kratko primirje, kako bi obnovila snage.
Zelenski je u video obraćanju učesnicima Međunarodnog foruma za bezbednost u Halifaksu rekao da Rusija sada traži predah kako bi obnovila snage, prenosi Ukrinform.
“Neki to mogu nazvati krajem rata, ali takav predah će samo pogoršati situaciju“, smatra Zelenski.
Naglasio je da se svaka pomisao na ustupanje ukrajinske teritorije ili suvereniteta ne može smatrati mirom.
“Nemoralni kompromisi će dovesti do novog krvoprolića. Pravi, trajni i iskreni mir može biti rezultat samo potpunog uništenja ruske agresije“, rekao je Zelenski.
Predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog da smanji nivo publiciteta.
List je skrenuo pažnju na rastuću popularnost vojske u zemlji, o čemu svedoče rezultati anketa. Ljudi upućeni u situaciju rekli su da je od Zalužnog zatraženo da prestane da promoviše svoj imidž u javnosti.
Mediji su više puta pisali o nesuglasicama između ukrajinskog lidera i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine. Portal Telegraf je u avgustu izvestio o planovima Zelenskog da ukloni Zalužnog, koga vidi kao političkog konkurenta.
Publikacija je tvrdila da bi komandant Kopnene vojske Ukrajine Aleksandar Sirski mogao da zauzme njegovo mesto, ali je Zelenski ubrzo demantovao ove informacije.
Krajem septembra, Vladimir Rogov, član Glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti, primetio je da Zapad aktivno traži zamenu za Zelenskog. Prema njegovim rečima, Zalužni se pojavljuje među istaknutim kandidatima za predsednika Ukrajine.
Poljski premijer rekao je da pad projektila u selu Pševodov dokazuje da ako Ukrajina ne dobije veću podršku, rat će se proširiti na teritoriju Poljske.
Mateuš Moravjecki je podsetio javnost da incident u poljskom selu nije prva kritična situacija, pa je naveo primer imigranata koji su prošle godine pokušali da pređu granicu između Poljske i Belorusije.
“Ne znamo sa sigurnošću tačne okolnosti ili razloge incidenta u Pševodovu, ali znamo osnovni i glavni uzrok, a to je ruska agresija na Ukrajinu“, istakao je premijer Poljske.
Moravjecki je dodao da “danas postoji samo jedan način da se Poljska uvuče u rat, odnosno da okrene leđa Ukrajini”.
On kaže da će u tom slučaju pre ili kasnije Ukrajina postati kritično zavisna od Rusije.
“Ako Ukrajina nije nezavisna, nećemo morati ni da uradimo ništa da izazovemo rat jer će on sam doći do nas. Putin neće stati, Kremlj će nastaviti. Pasivnost bi za nas značila samoubistvo”, rekao je Moravjecki.
Poljski premijer je napomenuo da je njegova zemlja spremna na incidente poput ovog u Pševodovu i da ima odgovore na različite mogućnosti hibridnog rata koji Rusija može da vodi protiv Poljske, piše Ukrainska pravda.
Ukrajinske snage bi mogle da se vrate na Krim do kraja decembra, a ceo rat sa Rusijom biće završen do proleća, predviđa zamenik ukrajinskog ministra odbrane.
Penzionisani general-major Volodimir Havrilov kaže da njegov narod neće prestati da se bori dok ne pobedi i da ih čak ni ruski nuklearni udar ne bi zaustavio u proterivanju okupacionih snaga.
Ukrajinski zamenik ministra odbrane je u intervjuu za Skaj njuz je rekao da veruje da je verovatnoća atomskog napada Rusije mala, ali je dodao da bi, ako se to bude desilo, bilo jako “dramatično”.
“Za svet bi to bio ‘Bog mili zna šta će se desiti’, ali taktički nuklearni udar nije pretnja koja može da nas sprečiti da nastavimo naš rat”, rekao je Havrilov.
Što se tiče izgleda za mirovne pregovore sa Kremljom,Havrilov je rekao da će do njih doći tek kada ruske trupe budu spremne da napuste svaki pedalj Ukrajine, uključujući poluostrvo Krim koje je predsednik Vladimir Putin zauzeo 2014. i delove istoka Ukrajine koji drže separatisti koje podržava Rusija poslednjih osam godina.
“Unutar društva u Ukrajini postoji odluka da idemo do kraja”, izjavio je Havrilov u Londonu za Skaj njuz.
“Više nije bitno kakva je ponuda na stolu. Ljudi su prolili mnogo krvi, mnogo truda za ono što smo već postigli, a svi znaju da je svako odlaganje ili zamrznuti konflikt samo nastavak ovog rata čiji je cilj da izbriše postojanja Ukrajine kao nacije”, kaže ukrajinski zamenik ministra odbrane.
Upitan da li je dosadašnji uspeh učinio da se drugi ciljevi osećaju verovatnijim, kao što je ponovno zauzimanje Krima, Havrilov je rekao: “Samo je pitanje vremena i, naravno, želeli bismo da to ostvarimo što pre”.
On je dodao da zima neće sprečiti ukrajinske snage da nastave da se bore i spreče Rusiju da obnove zalihe i snage.
“Rusi su zainteresovani samo da naprave pauzu u ovom ratu kako bi se pregrupisali, da dovedu više ljudi iz matice… to je njihov san. Zato nemamo pravo da stanemo. Moramo da napredujemo”, rekao je Havrilov.
Početkom ove nedelje, Evropska unija je zvanično pokrenula misiju obuke ukrajinskih vojnika pod nazivom Misija pomoći Evropske unije Ukrajini.žđ Generalnu odluku o osnivanju misije za obuku ministri spoljnih poslova doneli su već 17. oktobra. Mađarska je jedina zemlja koja nije glasala za odluku, ali je iskoristila konstruktivnu uzdržanost, što znači da zemlja neće učestvovati niti finansirati misiju. To je najveća misija vojne obuke koju je EU ikada pokrenula. Cilj je da se početnih 15.000 ukrajinskih vojnika pripremi za bojno polje. Misija je prvobitno trebalo da traje dve godine, a očekuje se da će koštati oko 60 miliona evra godišnje.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak odacio je danas “teorije zavere” o predaji njegove zemlje i “tajnim pregovorima Zapada sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom” koji se navodno vode mimo znanja Kijeva.
On je u objavi na Tviteru saopštio da se Ukrajina neće predati Rusiji i da to nije političko pitanje, već pitanje opstanka ukrajinskog naroda.
“Bilo kakve teorije zavere o ”predaji Ukrajine” ili tajnim pregovorima Zapada sa Putinom ne uzimaju u obzir ”sitne detalje”. Ukrajince. Takvi aranžmani se ne mogu primeniti. Ukrajina neće klečati pred Rusima. To nije stvar politike. To je stvar našeg postojanja”, napisao je Podoljak.
Američka vojna industrija ima problema da “održi korak” sa ukrajinskom potrošnjom, priznali američki zvaničnici.
Zalihe naprednog američkog naoružanja sve se brže tope, što bi moglo da utiče na mogućnost Vašingtona da vojno pomaže Kijev u narednom periodu, izjavila su tri neimenovana američka zvaničnika za CNN.Sve tanje zalihe, ali i nemogućnost američke vojne industrije da održi korak sa isporukama, doveli su administraciju predsednika Džozefa Bajdena u težak položaj. Amerikanci su poslednjih meseci Ukrajini poslali najsavremenije naoružanje vredno više milijardi dolara.
Jedan od zvaničnika izjavio je da su zalihe “sve manje”, pošto SAD raspolažu sa “ograničenom količinom” viška naoružanja koje mogu da šalju u Ukrajinu. Amerikance posebno brine drastično smanjenje zaliha artiljerijske municije kalibra 155 milimetara, kao i raketa za prenosivi protivvazdušni sistem “Stinger”, rekao je jedan izvor za CNN, a prenosi Raša tudej na srpskom.
Pojedini izvori rekli su da bi u budućnosti problem mogla da bude i proizvodnja drugih tipova municije, uključujući HARM antiradarske rakete, GMLRS rakete zemlja-zemlja i municiju za prenosive antitenkovske sisteme “džavelin”, iako su američke kompanije najavile da će povećati proizvodnju ovih tipova municije.
Prvi put posle više od dve decenije SAD nisu direktno umešane u neki veći ratni sukob, nakon što su se poslednjih godina povukle iz Avganistana i Iraka. To je dovelo do pada proizvodnje naoružanja, a Amerika više nije u stanju da proizvede količinu municije neophodnu za sukob visokog intenziteta.
Smanjenja zaliha naoružanja neće dovesti do pada spremnosti američke vojske, pošto oružje koje se šalje u Ukrajinu ne dolazi iz kritičkih rezervi, navode zvaničnici Pentagona.
Amerika neće moći da šalje oružje u nedogled, ali je odgovor na pitanje “koliko je dovoljno” krajnje subjektivan i u velikoj meri će zavisiti od toga koliko je Pentagon spreman da rizikuje, rekao je jedan američki oficir.
Jedan od uzroka smanjenja zaliha je i nemogućnost američke vojne industrije da održi korak sa sve većom potražnjom.
“Sve je teže i teže”, izjavio je kongresmen i član odbora za obaveštajne službe Predstavničkog doma Majk Kvigli. “Mislili smo da će ovaj rat biti gotov za nekoliko dana, ali sada izgleda kao da će on trajati godinama. U trenutku kada su lanci snabdevanja u haosu, Zapad će imati dosta problema da ispuni ovako visoka očekivanja”, dodao je.
Visoki zvaničnik Pentagona Kolin Kal nedavno je izjavio da je ovo prvi konvencionalni rat visokog intenziteta posle više decenija, što stvara pritisak ne samo na vojne industrije zemalja učesnica, već i onih koje te zemlje podržavaju, u ovom slučaju Ukrajinu..
“Sekretar za odbranu Lojd Ostin je od početka potpuno fokusiran na to da ne preuzmemo nepromišljene rizike i ne dovedemo naše sopstvene zalihe u situaciju koja bi nam onemogućila da adekvatno reagujemo u slučaju neke nove krize u svetu”, dodao je.
Bajdenova administracija zatražila je od Kongresa dodatnih 37,7 milijardi dolara pomoći za Ukrajinu, od kojih bi 21 milijarda bila potrošena na rešavanje nestašice oružja.
Republikanci, koji su na nedavno održanim međuizborima osvojili većinu u Predstavničkom domu, u poslednje vreme sve više kritikuju slanje velikih količina skupog naoružanja u Ukrajinu, u trenutku kada se američka privreda nalazi u izuzetno teškom položaju.
Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti rekao je da Ukrajini neće dati “blanko ček” za kupovinu naoružanja, iako je naglasio da će SAD nastaviti da podržavaju Ukrajinu i u narednom periodu.
Slovenija smatra da je pravi trenutak da se BiH u decembru dodijeli status kandidata, izjavio je danas u Briselu, prije sastanka ministara za evropska pitanja, Marko Štucin, državni sekretar za evropska pitanja, međunarodno pravo i zaštitu interesa Slovenije.
Znamo da su neke države članice skeptične oko toga, ali smatramo da se radi o političkoj odluci kao što je to bio slučaj za Ukrajinu i Moldaviju, rekao je on.Štucin smatra da je “u aktuelnim geo-strateškim odnosima takva odluka za Zapadni Balkan potrebna”.
Štucin će na današnjem sastanku zatražiti da se ova, za Sloveniju veoma važna tema, stavi na dnevni red decembarskog samita EU.
Državni sekretar je izjavio da je mišljenje Evropske komisije o BiH relativno pozitivno, i da je vrijeme da EU odluči da dodijeli status kandidata toj zemlji i da je građanima BiH potrebna pozitivna poruka iz EU.
Slovenački državni sekretar je najavio da će se sljedeće nedjelje slovenački predstavnik za Zapadni Balkan Anžej Frangeš sresti za sagovornicima u Sarajevu i da će Slovenija prenijeti poruku da očekuje od zemlje proaktivnost kako bi pokazala spremnost za reforme.
Srpski pilot Boro Đukić (60) teško je ranjen u Nigeriji, kada je napadnut helikopter Ujedinjenih nacija kojim je on pilotirao.
Kako se saznaje Đukić je operisan, trenutno je u bolnici i u stabilnom stanju.
Prema saznanjima, Vorld fud program (WFP) Ujedinjenih nacija je unajmio čarter helikopter od njemačkog avio operatera, a jedan od pilota bio je upravo Đukić. Napadnut je prilikom rutinskog slijetanja u Damboi, u Nigeriji.
Đukić je, prema saznanjima, smješten u bolnicu u Majdiuguriju, gdje je ekipa uspjela da se evakuiše. Ako bude bio u stabilnom stanju, biće prebačen u Evropu u naredna 24 sata.
Bora Đukić, pilot helikoptera UN, rođen je 1962. u Čurugu.