VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sudbina Ukrajine u rukama dva velika lidera

    Vladimir Putin treba da razgovara o Ukrajini sa Džozefom Bajdenom, a ne sa Volodimirom Zelenskim, smatra ekspertkinja za međunarodnu politiku Natalija Makejeva.

    “Moskvi su načelni pregovori o sudbini ukrajinske države mogući samo u kontekstu kapitulacije Kijeva, a ne bilo kakvog kompromisa” rekla je ona za “Fan”.

    Po njenom mišljenju, svako uplitanje Rusije u razgovore o kompromisima rizikuje mogući poraz u specijalnoj vojnoj operaciji.

    Ona smatra da ruska specijalna operacija, da bi se ispunili ciljevi demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, mora da se završi potpunom ruskom vojno-političkom kontrolom nad njenom teritorijom.

    Podsetimo, član Saveta za bezbednost i spoljnu politiku pri predsedniku Turske Čagri Erhan izjavio je za Sputnjik da su SAD i Velika Britanija zainteresovane da se maksimalno produži ukrajinski sukob, zbog čega se protive naporima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da organizuje sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog.

    “Oni (SAD i Velika Britanija) ne žele da se Zelenski i Putin sastanu sa Erdoganom, ne žele da vide njihovu zajedničku fotografiju. Oni žele maksimalno dug rat, ne razmišljaju o budućnosti Ukrajinaca, ne razmišljaju o miru”, rekao je Erhan.

  • Grčka će zatražiti sredstva od EU za poboljšanje bezbjednosti željeznice

    Grčka će zatražiti dopunska sredstva od EU za poboljšanje bezbjednosti željeznice i hitno unapređenje željezničkog saobraćaja, saopštila je danas vlada Grčke.

    Istovremeno zaposleni uz javnom sektoru planiraju široko rasprostranjene proteste ogorčeni zbog najteže željezničke nesreće u Grčkoj ikada u koji je prošle nedjelje poginulo 57 ljudi, prenosi Rojters.

    Sindikati kažu da je posljedica iscrpljujuće dužničke krize koja je zadesila Grčku od 2010. do 2018. godine slaba bezbjednost željezničkog saobraćaja, smanjenje troškova i nedovoljna ulaganja.

    Premijer Kirijakos Micotakis je priznao da je višegodišnje zanemarivanje saobraćajne mreže moglo doprinijeti katastrofi koja se dogodila 28. februara.

    “Ne možemo, ne želimo i nećemo da se krijemo iza ljudske greške”, rekao je portparol premijera Micotakisa na današnjoj konferenciji za novinare.

  • “Rusi drobe…”

    “Rusi drobe…”

    Činjenica je da ruske snage napreduju i da imaju novu taktiku vojnog delovanja, u kojoj bukvalno drobe sve pred sobom, smatra hrvatski vojni analitičar.

    “Bahmut su već zdrobili, samo je pitanje na koji način će ući u taj grad’, kazao je vojni analitičar Marinko Ogorec u emisiji Hrvatskog radija “U mreži Prvog”.

    Napominje, međutim, da nema relevantnih informacija ni s jedne strane kako se bitke odvijaju, tako da je vrlo teško proceniti o čemu se radi.

    Što duže traje rat to je veća mogućnost incidenta koji bi onda povukao lanac događaja s posledicama koje je onda teško predvideti, ističe pak spoljnopolitički komentator HRT-a Tomislav Jakić, koji podseća na nedavnu izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je zapretio da bi “sledeća Ukrajina mogla biti Moldavija”.

    “Ljudski faktor je objektivno, nepredvidiv. Ne znamo šta može da učiniti jedna ukrajinska jedinica koja će se naći u bezizlaznoj poziciji, a šta mogu da napraviti plaćenici u Ukrajini ako budu u bezizlaznoj situaciji”, dodaje Jakić.

  • Ukrajinci sve priznali – odluka je donesena 2019. godine?

    Ukrajinci sve priznali – odluka je donesena 2019. godine?

    Ukrajina je odlučila da se pripremi za sukob sa Rusijom nakon što se Volodimir Zelenski sastao sa Vladimirom Putinom u Parizu u decembru 2019. godine.

    To je izjavio sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov za “24 telekanal”.

    “Da se ​​nismo pripremali, onda definitivno ne bismo imali ovaj rezultat koji imamo. Mogu da kažem da je aparat Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu počeo da se priprema za ove procese posle decembra 2019. godine, nakon što je predsednik naše zemlje posetio Pariz, gde je održan prvi i poslednji sastanak sa predsednikom Putinom”, rekao je on.

    Putin i Zelenski sastali su se 2019. na samitu u “normandijskom formatu” u Parizu. Istovremeno, ruski predsednik održao je i bilateralne sastanke – sa Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

    Početkom decembra 2022. Angela Merkel je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje. Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland. Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da su ga ove izjave iznenadile, budući da je računao na iskrenu želju evropskih zemalja da učvrste mir i izbegnu vojni sukob u Ukrajini.

  • Zelenski potpisao – došlo je do velike promjene

    Zelenski potpisao – došlo je do velike promjene

    Volodimir Zelenski je u ponedeljak potpisao niz ukaza prema kojima je otpustio nekoliko službenika ukrajinske službe bezbednosti (SBU).

    Otpustio je i zamenika šefa odeljenja Aleksandra Jakuševa.Pored Jakuševa, prema ukazima, šef odeljenja SBU u Sumskoj oblasti Eduard Fjodorov, načelnik odeljenja SBU u Zaporoškoj oblasti Boris Bezrukij, šef odeljenja za zaštitu državnih tajni i licenciranje SBU Igor Nosko i šef odeljenja za ekonomsku podršku Aleksandar Provotorov takođe su otpušteni.Istovremeno, Zelenski je već imenovao Olega Krasnošapku za šefa odeljenja SBU u Sumskoj oblasti, a Olega Hramova za šefa odeljenja za zaštitu državnih tajni i licenciranje SBU.

  • “Vreme je za hirurške rezove”

    “Vreme je za hirurške rezove”

    Potpredsednik Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev naveo je da smatra da je vreme za “hirurško rešenje”.

    Medvedev je na sajtu partije “Jedinstvena Rusija” objavio članak pod naslovom “Zajedno sa drugim zemljama možemo zabiti poslednji ekser u kovčeg neokolonijalnih težnji zapadnog sveta“.

    “Velika turbulencija u međunarodnim odnosima otvorila je duboke rane starih problema našeg sveta. Dugi niz decenija one su stavljane pod tepih, umesto da se eliminišu uzroci bolesti. Međutim, zagnojene rane ne mogu trajati zauvek. Došlo je vreme za međunarodnu hirurgiju, za uklanjanje malignog tumora kolonijalne prošlosti“, navodi se na početku teksta.

    Medvedev navodi nekoliko primera moderne borbe protiv neokolonijalizma, među kojima je povlačenje Argentine iz sporazuma sa Britanijom o obavljanju administrativnih i privrednih aktivnosti na Foklandskim ostrvima.

    “Sporazum je, po istorijskim standardima, prilično svež – 2016. godine. Ali u političkom smislu, on je truo i smrdi (kao, uostalom, i sve što je dotakla londonska ruka)“, prokomentarisao je Medvedev ovaj dokument.

    Medvedev napominje da su od vremena kolonijalizma mnoge teritorije i dalje zavisne od drugih država. On ih smatra žrtvama neokolonijalizma.

    “Velika Britanija nikada neće dati Mauricijusu arhipelag Čagos, niti Francuska Majot Komorskom arhipelagu ili ostrva Epars Madagaskaru. Stoga, od nedavno je sve prisutnije shvatanje ispravnosti otpora ostacima neokolonijalne prakse i nametanju izopačenih kulturnih stavova koji dolaze iz bivših zapadnih metropola“, piše Medvedev.

  • Balicki vejruje da će Rusi će uskoro zauzeti Zaporožje

    Balicki vejruje da će Rusi će uskoro zauzeti Zaporožje

    Ruska vojska uskoro će osloboditi grad Zaporožje, koji je trenutno pod kontrolom ukrajinskih snaga, izjavio je guverner Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.
    “Siguran sam da će Zaporožje biti oslobođeno u bliskoj budućnosti. Možda za mjesec ili godinu – to zavisi od naših vojnika”, rekao je Balicki za televiziju “Krim-24”.

    On je naglasio da će Zaporožje biti rusko, prenio je TASS.

    “To pitanje je za nas zatvoreno”, dodao je Balicki.

    Balicki je prošlog mjeseca saopštio da ruske snage kontrolišu oko 62,5 odsto teritorije Zaporoške oblasti. Ruska vojska je tokom ofanzive u toj regiji krajem januara preuzela kontrolu nad devet naselja koja su bila pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine.

  • Totalni preokret; Zelenski: Odbranite grad

    Totalni preokret; Zelenski: Odbranite grad

    Uprkos svim vestima da su ruske snage opkolile Bahmut i da je pitanje trenutka kada će grad pasti, ukrajinski predsednik izdao je raređenje da se grad brani.

    U Bahmutu su, podsetimo, žestoki okršaji dvestrane sa ogromnim gubicima, kako u ljudstvu tako i u oružju i municiji. Tačni brojevi se verovatno nikada neće saznati, ali iz dana u dan situacija je sve kritičnija.

    Ruske trupe predvodi grupa plaćenika Vagner, dok je u gradu koji je postao totalno zgarište ostalo oko 10.000 ukrajinskih vojnika koji su na izmaku snaga, prema Institutu za proučavanje rata.

    Iako je sve ukazivalo na to da će se ukrajinske snage povući jer su navodno i počele taktičko povlačenje, iz KiIjeva dolazi potpuno suprotna vest. a to je da je predsednik Ukrajine naredio da se grad odbrani.

    Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Zelenski se danas sastao s vojnim vrhom zemlje, a na tom sastanku je odlučeno da se ofanziva nastavi, kao i da se dodatno osnaže pozicije ukrajinske vojske u bahmutu, s čim su se navodno složili i ukrajinski vojni zapovednici.

    S druge strane, nemački list Bild danas je objavio, pozivajući se na izvor blizakkijevskom režimu, da između Zelenskog i glavnokomandujućeg ukrajinskim snagama Valerija Zalužnog postoji veliko neslaganje oko Bahmuta. Naime, kako je naveo nemački list, general Zalužni, čija popuparnost raste iz dana u dan, tražio je od Zelenskog da sa se ukrajinske snage povuku iz grada koji je opkoljen, ali se Zelenski s tim nije složio.

    Zelenskom se navodno, po tom pitanju obratio i zvanični Vašington koji mu je sugerisao da bi trebalo da se skoncentriše na prolećnu ofanzivu, a Bahmut pusti niz vodu.

    I američki ministar odbrane izjavio je danas da ne bi došlo do velike promene u toku rata u Ukrajini ako bi Rusi zaueli Bahmut jer se ne radi ni o kakvoj strateškoj pobedi Rusije”.

  • Odlaže se početak plaćanja ulaska u EU

    Odlaže se početak plaćanja ulaska u EU

    Sistem ETIAS i naplaćivanje ulaska u EU odloženi za 2024. godinu.

    Poslije šestomjesečnog “grejs” perioda, putnici će plaćati sedam evra i popunjavati formular da bi ušli u Evropsku uniju, prenosi EURACTIV.rs.

    Sistem ETIAS, koji podrazumijeva da će svi putnici koji nemaju pasoše zemalja EU morati da dobiju dozvolu za ulazak u Evropsku uniju, odložen je do 2024. godine.

    Evropski sistem putnih informacija i odobrenja (ETIAS) je planirani, potpuno elektronski sistem odobravanja ulaska u Evropsku uniju ili zemlje Šengena, za putnike iz zemalja kojima trenutno ne treba viza za ulazak u EU.

    Formular će biti popunjavan na Internetu, a svi aplikanti između 18 i 70 godina će biti u obavezi i da plate taksu od sedam evra.

    Sistem je zamišljen tako da veliki broj zahtjeva obrađuje istovremeno i automatski uz korišćenje elektronskih baza podataka, i trenutni odgovor.

    U nekim slučajevima, proces obrade može da potraje i do 30 dana, a ETIAS odobrenje važi tri godine ili do isteka putnog dokumenta.

    Najavljivan već neko vrijeme, i više puta odlagan, ETIAS sistem trebalo je da zaživi u novembru ove godine. Ali primjenjivaće se tek od 2024. godine uz šestomesečni “grejs” period koji podrazumijeva da se putnici i osoblje upoznaju sa svim informacijama, kao i da se poprave eventualne tehničke greške.

    Trenutno, zemlje čiji državljani podležu ovom sistemu su BiH, Srbija, Albanija, Antiga i Barbuda, Argentina, Australija, Bahami, Barbados, Brazil, Bruneji, Kanada, Čile, Kolumbija, Kosta Rika, Dominikana, El Salvador, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Honduras, Hong Kong, Izrael, Japan, Kiribati, Makao, Malezija, Maršalova ostrva, Mauricijus, Meksiko, Mikronezija, Moldavija, Crna Gora, Novi Zeland, Nikaragva, Sjeverna Makedonija, Palau, Panama, Paragvaj, Peru, Set Kitis i Nevis, Sent Lusija, Sent Vinsent i Grenadini, Samoa, Sejšeli, Singapur, Solomonska ostrva, Južna Koreja, Tajvan, Timor Leste, Tonga, Trinidad i Tobago, Tuvalu, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Urugvaj i Venecuela.

  • Određen pritvor šefu željezničke stanice u Larisi

    Određen pritvor šefu željezničke stanice u Larisi

    Šefu željezničke stanice u grčkom gradu Larisa, gdje je u sudaru vozova u noći između utorka i srijede poginulo najmanje 57 ljudi, određen je pritvor nakon maratonskog saslušanja.
    Kako prenosi portal Katimetini, njegov advokat je izjavio da je to bilo očekivano zbog značaja predmeta, težine i odgovornosti i dodao da je optuženi ispričao sve onako kako se dogodilo.

    Prethodno je saopšteno da je šef stanice preusmjerio prigradski voz na pogrešan kolosijek.

    Šef stanice suočava se sa teškim optužbama za narušavanje bezbjednosti u saobraćaju, a za to djelo je zaprijećena kazna od 10 godina zatvora do doživotne robije.

    On se suočava i sa optužbama za višestruko ubistvo iz nehata, ali i optužbama za nanošenje tjelesnih povreda.

    Prema optužnici, propusti su ozbiljni, ne svode se samo na njegovu grešku što je voz uputio u pogrešnom smjeru, već se navodi i da je mogao da vidi voz koji je pogrešno skrenuo i da ispravi svoju kobnu odluku, objavili su grčki mediji.

    U sudaru brzog putničkog voza, u kojem je bilo više od 350 putnika, sa teretnim vozom u blizini grada Larise u noći između utorka i srijede, poginulo je 57 ljudi, uglavnom studenata.