VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Katar i Kina potpisale najdugoročniji sporazum

    Katar i Kina potpisale najdugoročniji sporazum

    Katar je objavio da je sa Kinom sklopio sporazum na 27 godina o snabdjevanju te zemlje sa tečnim prirodnim gasom.

    Naveli su da se radi o najdužem sporazumu ikad postignutom u tom sektoru.

    Ovo je objavljeno u jeku svetske krize sa energentima i u vreme kada više zemalja Evrope traga za alternativama za ruske energente, a nisu uspele da postignu takav sporazum sa bogatim emiratom u Persijskom zalivu.

    Javna kompanija Katar Enerdži (Qatar Energy), će svake godine izvoziti Kineskoj naftnoj korporaciji Sinopek četiri miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz svog novog projekta Nort Fild, rekao je na konferenciji za novinare katarski ministar energije Saad Šerida Al-Kabi.

    Reč je o najdugoročnijem sporazumu u istoriji industrije tečnog prirodnog gasa (LNG), rekao je katarski ministar koji je takođe generalni direktor kompanije Katar Enerdži.

    Nort Fild je u centru strategije Katara za povećanje proizvodnje tečnog prirodnog gasa za više od 60 odsto, da dostigne 126 miliona tona godišnje do 2027. godine.

    Azija, Kina, Japan i Južna Koreja predstavljaju glavno tržište za gas za Katar, sa kojim sve više pokušavaju da sklope dogovore evropske zemlje posle početka sukoba Rusije i Ukrajine.

    Međutim pregovori sa Evropljanima su bili teški, Nemačka i druge zemlje su odbile da potpišu tako dugoročne sporazume kao što je Katar sklopio sa azijskim zemljama, navodi agencija Frans pres.

  • NATO: Oprezno sa Kinom

    NATO: Oprezno sa Kinom

    Zapadne zemlje moraju da budu oprezne.

    Zapadne zemlje moraju da budu oprezne i ne stvaraju novu zavisnost od Kine u periodu kada se odbacuje snabdevanje ruskim energentima zbog rata u Ukrajini, upozorio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.”Vidimo da Kina ulaže sve veće napore s ciljem da uspostavi kontrolu nad našom kritičnom infrastrukturom, lancima snabdevanja i ključnim industrijskim sektorima”, upozorio je Stoltenberg tokom posete Španiji i pozvao saveznike da jačaju otpornost svojih država i infrastrukture, prenosi Rojters.

    On je pozvao zapadne zemlje da autoritarnim režimima ne daju nikakvu šansu da iskoriste ranjivost Zapada i potkopaju ga.

    U svom novom strateškom konceptu usvojenom u junu ove godine, NATO je opisao Kinu kao izazov za “interese, bezbednost i vrednosti” alijanse kao ekonomske i vojne sile.

    U prethodnom strateškom dokumentu NATO koji je usvojen 2010. godine Kina se čak i ne pominje jer je Zapad u to vreme smatrao da je ta zemlja običan trgovinski partner i proizvodna baza.

  • Veliki preokret? Putin hoće pauzu?

    Veliki preokret? Putin hoće pauzu?

    Bivši vojni i obaveštajac Filip Ingram prokomentarisao je za Skaj njuz aktuelnu situaciju na ukrajinskom ratištu.

    Ingram tvrdi da je vojna inicijativa i dalje na ukrajinskoj strani, uprkos stalnom ruskom bombardovanju.

    On ističe da ne bi bilo dobro da Ukrajinci u ovom trenutku pristanu na mirovne pregovore, jer oni upravljaju razvojem događaja.

    “Imali smo izveštaje da su se trupe koje su oslobođene iz Hersona, koje su prešle reku Dnjepar, pregrupisale i ušle u Donjecku oblast, gde izgleda da su glavni ruski napori. Bilo je teško granatiranje, veoma teške borbe u Donjeckoj oblasti”, rekao je Ingram.

    “Rusi nemaju mnogo uspeha u selu Bahmut, gde grade svoju odbranu. Nemaju mnogo uspeha ni malo severnije u Kremini”, dodaje Ingram.

    On tvrdi da se Rusi suočavaju sa problemom održavanja vitalnog puta snabdevanja u regionu, a kao rezultat toga imaju ozbiljan nedostatak municije i kvalifikovanog osoblja.

    “Putin želi pauzu, ali Zelenski i Ukrajinci trenutno imaju zamah i čekamo da izvedu sledeću kontraofanzivu. Razlika između ove i prošle zime je u tome što Ukrajinci sada imaju dosta zapadne opreme i mogu da biraju kada i gde žele da se bore”, ističe Ingram.

    Ipak, podseća da će zimski uslovi igrati veoma važnu ulogu.

    “Ali zima ima efekta, tlo je jako močvarno, pao je prvi sneg. Ali to močvarno tlo sprečava oklopnu formaciju da pravilno manevriše. Ovo je bolje za odbranu”, zaključuje Ingram.

  • Francuzi i Nijemci postigli konačni dogovor o izgradnji novog evropskog borbenog aviona

    Francuzi i Nijemci postigli konačni dogovor o izgradnji novog evropskog borbenog aviona

    Francuska i Njemačka su u petak pozdravile sklapanje sporazuma o izgradnji novog evropskog borbenog aviona nakon mjeseci nesuglasica između dvije uključene kompanije, Airbusa i Dassault Aviationa.

    Pokrenut od strane Francuske i Njemačke 2017. godine, a otkad mu se pridružila i Španija, Future Combat Air System (FCAS) ima za cilj da avion nove generacije bude u upotrebi do 2040. godine, zajedno s integrisanom flotom dronova.

    Ali napredak na novim stelt avionima sa delta-krilom je zahvaćen borbom oko podjele industrijskog rada, kao i intelektualnog vlasništva za najsavremenije tehnologije.

    “Nakon intenzivnih pregovora, postignut je dogovor između proizvođača za sljedeću fazu (FCAS) programa”, saopćilo je njemačko ministarstvo odbrane.

    Airbus je kasnije u petak potvrdio dogovor nakon razgovora između kompanija i predstavnika vlasti.

    “Sada je potrebno preduzeti niz formalnih koraka u odgovarajućim zemljama kako bi se omogućilo brzo potpisivanje ugovora kojeg ćemo morati da se pridržavamo”, rekao je evropski proizvođač aviona.

    U augustu 2021. godine, tri zemlje su potpisale sporazum o ubrizgavanju kombinovanih 3,6 milijardi evra (oko 4 milijarde dolara) u početnu fazu projekta, poznatu kao faza 1B, za izgradnju takozvanog demonstratora letenja počevši od 2025. godine.

    Ali ugovori nisu bili potpisani sa Airbusom i Dassaultom, koji nadgledaju njemačke i francuske operacije. Ured francuskog predsjednika u petak je također pozdravio zaključenje sporazuma.

    “Politički sporazum o FCAS-u je veliki korak naprijed i posebno u trenutnom međunarodnom kontekstu važan signal odlične saradnje između Francuske, Njemačke i Španije”, navodi se u saopćenju njemačkog ministarstva odbrane.

    “Ona jača vojne kapacitete Evrope i garantuje važno znanje i iskustvo za našu industriju i, šire, za evropsku industriju”, saopćeno je iz kabineta predsjednika.

    Francuska premijerka Elisabeth Borne trebala bi se 25. novembra sastati s kancelarom Olafom Scholzom u Njemačkoj, posjeta koja bi mogla pomoći u poboljšanju odbrambene saradnje dok Evropa preispituje svoju vojnu strategiju usred ruske agresije na Ukrajinu.

    Njemačka je zabrinula mnoge u Parizu u martu ove godine kada je objavila dogovor o kupovini 35 aviona F-35 od američke firme Lockheed Martin. Avioni su certificirani da nose američke nuklearne bojeve glave koje se čuvaju u Evropi kao dio odbrambenog saveza NATO-a.

    FCAS-ov rival, budući britanski borbeni borbeni avion Tempest, čiji su partneri Italija i Švedska, dostigao je sopstvenu prekretnicu u julu kada je najavio da će pre-prototip letjeti “u narednih pet godina”.

  • Turska pokrenula vojne operacije, Erdogan poručio: Rusija nije ispunila obećanje

    Turska pokrenula vojne operacije, Erdogan poručio: Rusija nije ispunila obećanje

    Turska vojska izvela je operacije u Siriji i Iraku jer Rusija nije ispunila obećanje da će osigurati povlačenje kurdskih jedinica s granice s Turskom, rekao je turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan.

    “Uprkos višestrukim upozorenjima Rusiji, koja je odgovorna za uklanjanje terorista iz sjevernog Iraka i Sirije prema sporazumu potpisanom u Sočiju 2019., Moskva je zakazala i odbija ispuniti svoju dužnost”, rekao je Erdogan novinarima u avionu na povratku iz Katara u Tursku.

    Istao je da je Turska najavila da “neće šutiti pred terorizmom” te da će poduzeti mjere ako Rusija to ne učini.

    Prema njegovim riječima, turska vojska pogodila je i eliminirala 12 “terorističkih jazbina” u Kobaniju, prenio je TASS.

    Erdogan je obećao da se Turska “neće suzdržavati” i da će nastaviti zračnu i kopnenu operaciju.

  • Stoltenberg: Ako Rusija pobijedi platićemo visoku cijenu

    Stoltenberg: Ako Rusija pobijedi platićemo visoku cijenu

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je danas članice saveza da nastave da pomažu Ukrajinu, jer će ako se dozvoli Rusiji da pobijedi svi platiti visoku cijenu.

    “Ako dozvolimo Putinu da pobedi, svi ćemo morati da platimo mnogo veću cenu. Autoritarni režimi širom svijeta naučiće da mogu da dobiju ono što žele grubom silom”, istakao je Stoltenberg na zasjedanju Parlamentarne skupštine alijanse, koja se održava u Madridu.

    On je istakao i da NATO saveznici moraju biti spremni da podrže Ukrajinu na duge staze.

    “Da, znam da ova podrška ima cijenu. U našim zemljama mnogi ljudi se suočavaju sa krizom troškova života. Računi za energiju i hranu rastu. Ovo su teška vremena za mnoge”, naglasio je Stoltenberg, navodi se u saopštenju NATO.

    Dodaje da se cijena koju NATO saveznici plaćaju mjeri novcem, dok Ukrajinci plaćaju cijenu koja se mjeri krvlju.

    Govoreći o mogućnosti proširenja NATO saveza Stoltenberg je rekao da je “došlo vrijeme da se finalizuje proces pristupanja Finske i Švedske kao punopravne članice Alijanse”.

    “To će NATO alijansu učiniti jačom, a ljude u tim zemljama mnogo sigurnijim”, zaključuje Stoltenberg, prenosi Tanjug.

    Naglašava da će povećanje ulaganja u odbranu članica biti važna tema i na samitu u Vilnjusu sljedeće godine.

    Stoltenberg očekuje da saveznici povećaju odbrambene budžete jer kako je rekao “dva odsto BDP-a za ulaganje u odbranu treba smatrati donjom, a ne gornjom budžetskom granicom”.

  • Borelj: Vučić prihvatio prijedlog, Kurti odbio

    Borelj: Vučić prihvatio prijedlog, Kurti odbio

    Šef EU diplomatije Žozep Borelj izjavio je danas da su evropski posrednici dali prijedlog koji je mogao da riješi aktulenu kriznu situaciju, da ga je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio, ali da kosovski premijer Aljbin Kurti nije.

    “Očekujem od Kosova da odmah suspenduje dalje faze koje se tiču preregistracije vozila, a Srbija da suspenduje izdavanje novih registarskih tablica koje Kosovo vidi kao problem, uključujući i KM tablice”, rekao je Borelj, prenosi Euronews.

    Kako je ukazao, poslije mnogo sati razgovora dvije strane nisu uspjele da se dogovore o rješenju danas.

    “Mislim da postoji odgovornost zbog toga što se nije postigao dogovor za sve što bi moglo da se dogodi u terenu narednih dana. Rekao sam obema stranama da ne možemo nastaviti ovako, začarani krug kriza i rokova mora da se prekine. Obojica su izabrani lideri sa snažnim mandatom, očekujem da pokažu lidersku ulogu i normalizuju odnose kako bi mogli da nastave svojim evropskim putevima”, rekao je on

    Kako je naglasio, informisaće svoje kolege i članice o ponašanju i nepoštovanju međunarodnih obaveza, prije svega Kosova.

    “Ovo je veoma negativan signal. Usljed nedostataka današenjg dogovora takođe znači da treba da izvučemo neke zaključke o tome kako se vode ovi razgovori. Obavijestiću zemlje članice o ponašanju strana u ovim razgovorima i nedostaku poštovanja prema međunarodnim obavezima i to se prije svega odnosi na Kosovo”, naglasio je.

  • Teška optužba: Pentagon laže o ratu u Ukrajini

    Teška optužba: Pentagon laže o ratu u Ukrajini

    Pentagon u javnim nastupima predstavlja situaciju u Ukrajini drugačije nego u izveštajima za Bijelu kuću, tvrdi penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor.

    Kako Mekgregor tvrdi, predstavljanje pogrešne slike o situaciji u Ukrajini naročito se odnosi na predsednika Združenog generalštaba Oružanih snaga SAD, generala Marka Milija.

    Tokom Mekgregorovog intervjua, u programu je pušten odlomak u kojem Mili tvrdi da Ukrajinci nastavljaju da postižu uspehe duž cele linije fronta u dužini od oko 900 kilometara.

    “Moram da odam priznanje generalu Miliju i njegovoj sposobnosti da više puta protivreči sebi i promeni svoje gledište u skladu sa onim što njegovi nadređeni u političkim krugovima žele da čuju”, rekao je Mekgregor.

    Prema njegovim rečima, kada je Mili posetio Belu kuću i Ovalnu kancelariju, gde su ga pitali o situaciji, primetio je da su “Ukrajinci već postigli ono što su objektivno mogli da postignu” i da je “sada došlo vreme da pribegnu pregovorima”.

    “On zna da su potpuno iskrvarili! Njihovu ograničenu kontraofanzivu sada izvode jedinice na nivou čete od 90-100 ljudi sa nekoliko vozila”, rekao je penzionisani pukovnik.

    Prema njegovim rečima, pre tri meseca Oružane snage Ukrajine su izvršavale zadatke sa formacijama od 30-40 hiljada ljudi.

    “Onda je pre dva meseca njihov broj smanjen na 500 do najviše 800. Sada se broj smanjio na grupe od 190 ljudi. Na svakog poginulog ruskog vojnika dolazi 8 do 10 mrtvih vojnika Ukrajine”, citira InoTV Mekgregora.

    Podsetimo, ranije je Mark Mili rekao da ukrajinska vojska neće moći da izbaci ruske trupe iz Ukrajine. On je takođe priznao da bi početak zime mogao da otvori “prozor” za političko rešenje ukrajinske krize.

  • Porastao broj nastradalih u velikom požaru u Moskvi

    Porastao broj nastradalih u velikom požaru u Moskvi

    Broj poginulih u požaru u magacinu cvijeća u centru Moskve porastao je na sedam, izjavio je neimenovani izvor za TASS.

    “Izvučeno je sedmo tijelo”, rekao je izvor.

    Službe za vanredne situacije saopštile su juče da je poginulo dvoje ljudi.

    Požar je zahvatio 2.500 metara kvadratnih. Vatrogascima je za gašenje vatre bilo potrebno devet časova.

    Neimenovani zvaničnik hitnih službi istakao je da se vjeruje da su požar izazvali neispravan električni grijač i isključenje struje.

  • “Zelenskom treba suditi”

    Kijevski režim zaslužuje najsuroviju kaznu za svoja zverstva, a Volodimiru Zelenskom treba suditi, izjavio je predsednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin. Volodin je komentarisao snimak streljanja ruskih vojnika na Telegramu porukom: “Tako se ponašaju fašisti. Kijevski režim zaslužuje najsuroviju kaznu za svoja zverstva. Šefovi evropskih država do danas nisu osudili te zločine”.

    Prema njegovim rečima, takvo isto ćutanje tridesetih godina prošlog veka dovelo je do stvaranja fašističke države i Drugog svetskog rata.

    “Zemlje koje sarađuju s kijevskim režimom treba da shvate da podržavaju nacističku državu, sadiste kojima su ruke u krvi do lakata. Zelenskom treba suditi. On treba da se pojavi pred tribunalom”, rekao je Volodin.

    Ministarstvo odbrane Rusije je ranije saopštilo da je ukrajinska vojska namerno ubila 10 zarobljenih ruskih vojnika.

    Video snimak na kojem ukrajinski vojnici streljaju ruske vojnike koji su se predali i leže na zemlji pojavio se u petak na internetu. Prema informacijama predsednika Suda za ljudska prava Valerija Fadejeva, zločin se dogodio u Makejevki.

    On je dodao da će Sud za ljudska prava video snimak uputiti upravi vrhovnog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, OEBS-u, Savetu Evrope, organizaciji “Amnesti internešenel“, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta i drugim organizacijama. Istražni komitet Rusije pokrenuo je istragu o tom zločinu.