VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Vei Fenge: Kina ne može da se ukroti, ne plaši se sila zla

    Vei Fenge: Kina ne može da se ukroti, ne plaši se sila zla

    Kineska Narodnooslobodilačka armija (KNA) ne plaši se svojih neprijatelja i spremna je da se bori za suverenitet zemlje usred pokušaja Sjedinjenih Američkih Država da poljuljaju stabilnost u azijsko-pacifičkom regionu, izjavio je danas kineski ministar odbrane Vei Fenge.

    “Predsjedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi nedavno je posjetila Tajvan, što je bilo grubo kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kine. To je izazvalo negativne efekte na mir i stabilnost u regionu i u Tajvanskom moreuzu”, poručio je on u video-obraćanju na 10. Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbjednosti, a prenosi agencija TASS.

    Kako je rekao, Kina ne može da se “ukroti”, ne plaše se sila zla, kao ni neprijatelja.

    “Odlučni smo i spremni da se borimo sa svakim neprijateljem”, ukazao je Vei.

    Podsjetio je da je Tajvan sastavni dio Kine i da je Peking sva ta pitanja smatrao unutrašnjim političkim problemima, u koje nijedna druga zemlja nema pravo da se miješa.

    “Separatisti koji se zalažu za takozvanu nezavisnost Tajvana sigurno će slomiti vrat. Pokušaji spoljnog miješanja osuđeni su na propast”, dodao je kineski ministar.

    Vei je podsjetio da je stav Kine po pitanju Tajvana uživao podršku većine zemalja svijeta.

    Više od 170 zemalja nedavno je izdalo relevantne izjave kako bi podržale želju Pekinga da zaštiti svoj suverenitet”, poručio je kineski ministar.

    Takođe je ukazao na važnu ulogu država članica Šangajske organizacije za saradnju u kontekstu “destabilizujućih akcija Vašingtona u regionu”.

    “KNA izvodi vojne vježbe velikih razmjera oko Tajvana, koje su legitimne i ispravne akcije koje imaju za cilj zaštitu suvereniteta naše zemlje”, zaključio je Vei.

  • Vanredna situacija na Krimu

    Vanredna situacija na Krimu

    Nakon detonacije municije u skladištu u Džankoju na sjeveru Krima uveden je režim za vanredne situacije regionalnog karaktera, izjavio je danas lider Krima Sergej Aksjonov.

    “Mi smo u vanrednom stanju”, rekao je Aksjonov novinarima, a prenijela je agencija RIA Novosti.

    Takođe, kako je rekao, više od 3.000 ljudi evakuisano je iz dva naselja u zoni detonacije municije.

    “Više od 3.000 ljudi evakuisano je iz naselja Majskoje i Azovskoje u Džankojskom okrugu”, poručio je Aksjonov novinarima.

    Prethodno je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je vojno skladište u Džankoju na Krimu oštećeno u eksplozijama koje su rezultat sabotaže.

    U saopštenju je navedeno i da su u eksplozijama oštećeni i brojni civilni objekti, uključujući dalekovode, elektranu, željezničke pruge i više stambenih zgrada.

    Skladište municije na Krimu ranije danas je eksplodiralo i tom prilikom dvije osobe su povrijeđene, a došlo je i do poremećaja u željezničkom saobraćaju.

  • Ukrajinci napali nuklearku u Rusiji

    Ukrajinci napali nuklearku u Rusiji

    Ruska bezbednosna agencija FSB saopštila je da su ukrajinski saboteri napali transformatore koji napajaju nukelarnu elektranu.Kako navode ruski mediji, u pitanju su instalacije koje su napajale nuklearno postrojenje u Kursku.Prema novim informacijama, 4, 9. i 12. avgusta uništeni su transformatori koji napajaju inftrastrukturu u okviru nukelarnog postrojenja u Kursku i susednim regionima.

    U toku je potraga za napadačima, a mediji navode da je sabotažom prekinuto snabdevanje stambenih objekata i infrastrukture električnom energijom.

    Podsećanja radi, ovo je još jedan u seriji napada na infrastrukturu koja se nalazi na teritoriji Rusije, a neki svetski mediji ističu da su ukrajinske vlasti u poslednjih nekoliko dana izvršili više napada, među kojima je i eksplozija u ruskoj vazduhoplovnoj bazi na Krimu.

  • Salman Ruždi u svjesnom stanju, dao izjavu policiji

    Salman Ruždi u svjesnom stanju, dao izjavu policiji

    Salman Ruždi je u svjesnom stanju i komunicira, ali će morati da ostane na bolničkom liječenju zbog teških povreda nakon napada nožem u zapadnom Njujorku u petak, prenosi CNN.

    Ruždi je podvrgnut hitnoj operaciji nakon što ga je muškarac nekoliko puta ubo nožem prije njegovog zakazanog predavanja u Njujorku.

    Čuveni pisac bio je pri svijesti u ponedjeljak i u stanju da odgovori na pitanja policije. Nejasno je šta je Ruždi rekao inspektorima u vezi sa napadom koji mu se desio.

    Za napad osumnjičen je 24-godišnji Hadi Matar, koji je skočio na binu u Njujorku i bacio se na pisca, a nakon toga ga je više puta ubo nožem. Osumnjičenog su zadržali pristuni u publici, sve dok ga policija nije odvela u pritvor.

    Pisac je zadobio tri ubodne rane na vratu, četiri na stomaku, na desnom oku i grudnom košu, kao i ranu na desnoj butini, imao je hitne intervencije, bio na respiratoru i a postajala je bojazan da će izgubiti oko.

  • Putin: Zapad koristi Ukrajince kao topovsko meso

    Putin: Zapad koristi Ukrajince kao topovsko meso

    Zapad koristi narod Ukrajine kao topovsko meso kako bi održao svoju hegemoniju, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju putem video-veze učesnicima 10. moskovske konferencije o međunarodnoj bezbjednosti.

    “Njima (zapadnim zemljama) su potrebni sukobi kako bi održali svoju hegemoniju. Zato koriste narod Ukrajine kao topovsko meso dok sprovode antiruski projekat; zatvorili su oči na njihovu upotrebu neonacističke ideologije i masovna ubijanja civila u Donbasu i snabdijevaju Ukrajinu oružjem, uključujući ukrajinske vlasti”, rekao je Putin.

    Odluka da se započne specijalna vojna operacija u Ukrajini, koja je u potpunosti u skladu sa Poveljom UN, donesena je u trenutnim okolnostima, javio je TASS.

    Putin je ponovio da operacija ima jasne ciljeve, a to su osiguravanje bezbjednosti Rusije i ruskog naroda, kao i spasavanje stanovništva Donbasa od genocida.

    “Razvoj događaja u Ukrajini pokazuje da SAD žele da produže sukob”, istakao je Putin i dodao da Vašington koristi istu praksu da izazove sukobe u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.

  • “Završavamo posao i bez nuklearnog oružja”

    “Završavamo posao i bez nuklearnog oružja”

    Nema potrebe za upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini da bi se postigli ciljevi specijalne operacije, saopštio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    „Sa vojne tačke gledišta, nema potrebe da se koristi nuklearna oružje u Ukrajini za postizanje postavljenih ciljeva“, rekao je Šojgu tokom Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti, prenosi TAS S.

    Prema ruskom ministru, glavna svrha nuklearnih snaga Moskve je da odvrate nuklearni napad.

    „Njihova upotreba je ograničena na vanredne situacije, koje su definisane u ruskim smernicama koje su dostupne za javnost“, dodao je Šojgu.

    On je rekao i da su apsurdne izjave zapadnih medija da Rusija navodno može da upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini.

    „Apsurdne su izjave o mogućoj upotrebi hemijskog oružja u Ukrajini“, rekao je Šojgu na konferenciji za novinare i dodao da je Rusija u potpunosti eliminisala hemijsko oružje 2017.godine, prenosi TAS S.

    Ruski ministar je govorio i jačanju NATO-a na istočnom krilu i naveo da se njim dovršava degradacija poverenja i kontrole naoružanja koja je uspostavljena u Evropi.

    „Bezbednosna situacija u Evropi je postala gora nego na vrhuncu Hladnog rata. Vojna aktivnost alijanse karakterišu maksimalno agresivne antiruske predrasude. Značajne NATO snage su prebačene na kontinent iz Sjedinjenih Država i njihova brojčanost u istočnoj i centralnoj Evropi se višestruko povećala“, naglasio je u obraćanju na Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti Šojgu.

    On je rekao i da je NATO počeo da raspoređuje dodatne snage na svom istočnom krilu pre nego što je Rusija započela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    Šojgu je saopštio i da su strani vojni savetnici prisutni u Ukrajini i da koordiniraju akcije njenih oružanih snaga i da kontrolišu upotrebu oružja.

    Ukrajina dobija obaveštajne informacije iz svih izvora dostupnih NATO-u, dok se „oružje koristi pod kontrolom zapadnih specijalista“, dodao je ruski ministar, navodi TAS S.

    „Iza ukrajinskih vojnih operacija stoje Vašington i London. Zapadne obaveštajne službe daju koordinate ciljeva za napade, a isporuka podataka o ciljanju sistema naoružanja je pod potpunom kontrolom zapadnih stručnjaka“, rekao je Šojgu.

  • Koji je Putinov naredni korak? 

    Koji je Putinov naredni korak? 

    Ni Rusija ni Ukrajina neće verovatno ove godine izvršiti bilo kakvu presudnu vojnu akciju, rekao je za Bi-Bi-Si šef britanske vojne obaveštajne službe.

    Govoreći u retkom javnom intervjuu, general-potpukovnik ser Džim Hokenhal je takođe rekao da je veoma pomno pratio rusku potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja.

    Dana 23. februara ove godine, general Hokenhal je radio do kasno u noć. Otišao je biciklom kući u ponoć, a legao je oko 01:00.

    Sat vremena kasnije dobio je telefonski poziv u kom mu je rečeno da ima nekih čudnih pokazatelja aktivnosti na ukrajinskoj granici, pa se vratio biciklom na posao.

    Stigla je potvrda da je Rusija zaista izvršila invaziju na svog suseda.

    Nekoliko minuta kasnije, a još u ranim jutarnjim satima, on je informisao britanskog premijera i sekretara odbrane o početku oružanog sukoba u Evropi.

    Кao šef obaveštajne službe odbrane u poslednje četiri godine, general Hokenhal radi u senci, upravljajući organizacijom koja se bavi visoko poverljivim i tajnim informacijama. Rat u Ukrajini učinio je važnijim njen rad i njegov posao.

    On kaže da je postao sve uvereniji da će Rusija započeti svoju invaziju u novembru prošle godine. Tada je mislio da će se to desiti, priseća se.

    Nedelju dana pre invazije, doneo je veoma neobičnu odluku da na Tviteru objavi mapu koja predviđa verovatne planove za invaziju Rusije. Bila je to odluka za koju kaže da nije bila laka, ali je bio ubeđen da postoji potreba da se informacije iznesu u javnost.

    “Važno je izvući istinu pre nego što dođu laži”, kaže on.

    On takođe brani odluku Zapada da istakne potencijal Rusije da koristi hemijsko i biološko oružje. Veruje da im je to pomoglo da se spreče takozvane “operacije lažne zastave” u pokušaju da prikažu Ukrajince ili Zapad kao podstrekače sukoba.

    Retko kada je toliko poverljivih obaveštajnih podataka podeljeno javno. Odbrambena obaveštajna služba od tada objavljuje svakodnevna ažuriranja tokom rata.

    Obaveštajni podaci nisu nauka – predviđanja su napravljena na skali verovatnoća, a postoji niz stvari koje su iznenadile britansku odbrambenu obaveštajnu službu.

    General Hokenhal kaže da su snaga zapadnog jedinstva i ukrajinski otpor premašili očekivanja. Кao i neuspesi ruske vojske, čija su komanda, kontrola i logistika bili “loši”, sugeriše on. Takođe je patila od političkog mešanja, od strateškog do taktičkog nivoa, dodaje on.

    Postoji nedostatak poverenja između ruske političke i vojne klase – a general Hokenhal kaže da je iznenađen što je Moskva trpela sve ove probleme u isto vreme.

    Šta će se dalje dešavati?
    Trebalo bi da budemo oprezni kada razmišljamo u binarnim terminima – da ljudi pobeđuju ili gube – ili da mislimo da o pat pozicijama, kaže general Hokenhal.

    Rusija, kaže on, očigledno pokušava da regrutuje više snage nakon što je pretrpela značajne gubitke. Takođe mora da prerasporedi neke svoje trupe iz Donbasa na jug, gde je, kako kaže, pod značajnim pritiskom ukrajinskih snaga u i oko Hersona.

    Ali general Hokenhal i dalje kaže da je nerealno očekivati odlučujući pomak na jugu u narednim mesecima.

    Кaže da razume želju Ukrajine da ponovo zauzme teritoriju, ali dodaje da, iako će biti kontranapada i kontraofanziva, ne veruje da će ove godine biti preduzete odlučne akcije bilo koje strane.

    Njegovo očekivanje je veoma dug sukob.

    Nuklearna opcija
    Ovo postavlja još jedno pitanje – šta će predsednik Vladimir Putin da uradi ako nastavi da ne ispunjava svoje vojne ciljeve? Da li bi mogao da pribegne upotrebi nuklearnog oružja?

    General Hokenhal kaže da se ovo prati “veoma, veoma pažljivo”.

    Ruska vojna doktrina, za razliku od zapadne, uključuje upotrebu taktičkog, ili bojnog, nuklearnog oružja za vojne operacije.

    Iako veruje da je malo verovatno da će taktičko nuklearno oružje uskoro biti upotrebljeno, kaže da će to nastaviti da posmatra.

    Verovatnoća njihovog korišćenja može da se promeni ako se dinamika bojnog polja promeni, objašnjava on.

  • Saudijski fond uložio pola milijarde dolara u ruske naftne firme

    Saudijski fond uložio pola milijarde dolara u ruske naftne firme

    Kingdom holding iz Saudijske Arabije uložio je pola milijarde dolara u ruske energetske kompanije Gasprom, Rosnjeft i Lukoil.

    To su objavili na Tviteru u nedelju, prenosi portal Biznisinfo.ba.

    Mnoge zapadne zemlje uvele su sankcije ruskim energetskim firmama i njihovim rukovodiocima nakon sukoba Rusije sa Ukrajinom 24. februara.

    Ulaganja Kingdom holdinga spadaju u trogodišnji investicijski program firme od 12,8 milijardi rijala (3,4 milijarde dolara), dodala je firma.

    Kingdom holding je objavio da je 22. februara uložio 365 miliona dolara u Gasprom, 52 miliona dolara u Rosnjeft 22. februara, a od 22. februara do 22. marta 109 miliona dolara u Lukoil.

    Kingdom holding je u većinskom vlasništvu saudijskog princa Alvalida bin Talala, ali je državni investicijski fond Saudijske Arabije, Pablik investment fond (PIF), preuzeo 16,87 posto udela u firmi u maju.

    Saudijska Arabija i Rusija predvode OPEK+ grupu, savez formiran 2017. između Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i drugih proizvođača.

  • Iran odgovorio

    Iran odgovorio

    Iran je danas saopštio da je uputio “pisani odgovor” za obnavljanje nuklearnog sporazuma sa svetskim silama, prenosi AP.

    Iranska državna novinska agencija IRNA nije iznela sve detalje o sadržini ovog odgovora, ali je sugerisala da Teheran i dalje ne prihvata predlog uz posredovanje Evropske unije, uprkos upozorenjima da više neće biti pregovora.

    „Razlike postoje u tri pitanja, u kojima su SAD pokazale verbalnu fleksibilnost, ali to bi trebalo da bude uključeno u tekst. Treće pitanje se odnosi na garantovanje nastavka sporazuma, što zavisi od prihvatanja realne situacije od strane Vašingtona “, navodi se u izveštaju agencije IRNA.

    Vlasti u Teheranu sa predsednikom Ebrahimom Raisijem više puta su pokušavale da okrive Vašington za kašnjenje u postizanju sporazuma, a takođe su poručile da je ponedeljak bio krajnji rok za odgovor SAD, navodi AP.

    Od EU nije bilo potvrde da je Iran dostavio svoj odgovor, a portparol Stejt departmenta Ned Prajs saopštio je da će SAD podeliti svoj odgovor sa EU.

    „Mi se slažemo sa osnovim stavom EU , a to je da je dogovoreno ono o čemu se moglo pregovarati“, rekao je Prajs.

    On je dodao da Iran postavlja „neprihvatljive zahteve“ koji prevazilaze tekst nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, prema kojem je Iran značajno ograničio svoje obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

    „Ako Iran želi da se ove sankcije ukinu, moraće da izmeni svoje ponašanje iz osnova. Mora da prestane sa opasnim aktivnostima koje su dovele do ovih sankcija”, naglasio je zvaničnik Stejt departmenta.

    EU, kao koordinator iranskih nuklearnih pregovora sa svetskim silama, saopštila je prošle nedelje da je iznela „konačan tekst” dogovora posle četvorodnevnih indirektnih razgovora između američkih i iranskih zvaničnika u Beču.

  • Raste broj poginulih u eksploziji skladišta u Jermeniji

    Raste broj poginulih u eksploziji skladišta u Jermeniji

    Spasilačke službe su izvukle više tijela s mjesta eksplozije u skladištu pirotehnike u Jermeniji, čime se broj poginulih u nesreći popeo na 15, objavila je u utorak novinska agencija TASS, pozivajući se na armensko ministarstvo za hitne situacije.

    U nedjelju eksplozije su zahvatile skladište u trgovačkom centru u armenskoj prijestolnici Erevanu, uzrokujući urušavanje dijelova zgrade i ozljeđivanje najmanje 62 osobe.

    Kao nestalo i dalje se vodi 18 osoba.

    Glavno tužiteljstvo Jermenije objavilo je tijekom noći na ponedjeljak da otvara istragu za “kršenje pravila skladištenja lako zapaljivih proizvoda” i “kršenje protupožarnih pravila” što je dovelo do smrti više osoba zbog “zanemarivanja”.