VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sergej Lavrov: Rusija može da se osloni samo na sebe

    Sergej Lavrov: Rusija može da se osloni samo na sebe

    Rusija prolazi kroz dugi istorijski period u kojem ne može da se osloni ni na koga osim na sebe, rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Kao što možemo da vidimo, reakcija Zapada na realizaciju ciljeva specijalne vojne operacije jasno pokazuje da su od samog početka zadaci Zapada bili globalni i usmjereni na slabljenje, a neki politikolozi na Zapadu priznaju i razbijanje naše zemlje”, rekao je Lavrov na jednom političkom forumu.

    On je dodao da u sadašnjoj eri, odnosno dužem istorijskom periodu, Rusija može da se osloni samo na sebe, prenio je TASS.

    Lavrov je naglasio da je Rusija dobro svjesna nesposobnosti Zapada da pregovara i poštuje obaveze, te da su obećanja o neširenju NATO saveza na istok i poštovanju principa nedjeljive bezbjednosti “završila u kanti za otpatke”.

    “Mi ćemo provoditi svoju agendu, koja je zasnovana na principima Povelje UN i poštovanja suverene jednakosti država, što narušavaju Amerikanci i njihovi evropski i ostali saveznici”, dodao je šef ruske diplomatije.

    On je podsjetio da “80 odsto stanovništva u svijetu predstavlja zemlje koje se nisu pridružile sankcijema koje su uvele Amerika i njihovi sateliti” uprkos velikim svakodnevnim pritiscima koji se vrše na vlade tih zemalja.

  • Tajvanska vojska ponovo pucala na kineske dronove

    Tajvanska vojska ponovo pucala na kineske dronove

    Tajvanska vojska još jednom je ispalila hice upozorenja kako bi otjerala kineske dronove, saopštilo je danas ministarstvo odbrane iz Tajpeja.

    Prema tajvanskoj vojsci tri civilna drona su primijećena predveče, u blizini tri ostrva koja kontroliše Tajvan, preneo je TAS S.

    Vojska stacionirana na Kinmen arhipelagu ispalila je bojevu municiju, nakon čega su dronovi otišli.

    Tajvanska vojska ispalila je hice upozorenja i u utorak zbog kineskog drona koji je letio iznad tajvanskog ostrva u blizini kineske obale, izjavio je portparol tajvanskih oružanih snaga i potvrdio da se bespilotna letjelica vratila u Kinu nakon ispaljenih hitaca.

  • Evropa podijeljena oko pitanja viza za ruske turiste

    Evropa podijeljena oko pitanja viza za ruske turiste

    Iz Poljske i baltičkih država članica – Estonije, Letonije i Litvanije upućeni su danas pozivi Evropskoj uniji da uvede zabranu turističkih viza za ruske državljane, uz upozorenje da je to pitanje nacionalne bezbjednosti, dok rat Rusije protiv Ukrajine traje, prenosi AP.

    Ali na sastanku ministara spoljnih poslova EU u glavnom gradu Češke, Pragu, druge zemlje članice, poput Francuske, Njemačke i Belgije, zauzele su stav da je važno nekažnjavati građane Rusije koji bi mogli da se usprotive ratu ili one koji moraju da uđu u Evropu iz humanitarnih razloga, navodi američka agencija, prenosi Tanjug.

    EU je već pooštrila vizna ograničenja za ruske zvaničnike i poslovne ljude tokom maja, u sporazumu iz 2007. o olakšicama putovanja između Moskve i Brisela, ali sjeverne članice insistiraju na širim zabranama.

    “Moramo odmah da povećamo troškove za Putinov režim. Gubitak vremena plaća se krvlju Ukrajinaca”, rekao je novinarima estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu, navodi AP.

    Jedinstvena pravila bi trebalo da važe u 26 zemalja Šengenske zone, koje su službeno ukinule granične kontrole na međusobnim granicama, ali Reinsalu je rekao da je “u nadležnosti Estonije, prema principu nacionalne bezbjednosti, da odlučuje o pitanjima ulaska na njeno tlo”.

    Peka Havisto, ministar spoljnih poslova Finske, koja dijeli najdužu granicu EU sa Rusijom, podvukao je da će njegova zemlja od četvrtka smanjiti broj viza koje se izdaju ruskim građanima na 10 odsto od redovnog.

    Oni će moći da se prijavljuju za putovanja samo u četiri ruska grada.

    “Važno je da pokažemo da u isto vrijeme kada Ukrajinci pate, turizam ne bi trebalo da nastavi normalno da se odvija. Finska je već donijela odluku da ograniči broj turističkih viza. Nadamo se da će cijela Evropska unija donijeti slične odluke”, rekao je Peka Havisto.

    U okolnostima kada postoje različita mišljenja zemalja članica po ovom pitanju, danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod izjavio je da se nada da će se pronaći zajednički stav EU, ukazujući na činjenicu da ukrajinski državljani nemaju luksuz da biraju da li mogu da napuste svojom ratom razorenu zemlju, navodi AP.

    “To mora da ima posljedice na svim frontovima. Želimo da ograničimo vize za ruske turiste i pošaljemo jasan signal Putinu, Rusiji, da ono što on radi u Ukrajini je potpuno neprihvatljivo”, rekao je Kofod.

    Belgijska ministarka spoljnih poslova Hađa Lahbib naglasila je da je važno izbjeći stvaranje takvog sistema “gdje bi Rusi mogli da kupuju vizu među zemljama Evropske unije”.

    “Veoma je važno ciljati prave osobe. Odnosno, oni koji podržavaju ovaj nepravedni rat protiv Ukrajine i oni koji pokušavaju da izbjegnu sankcije koje smo mi uveli”, rekla je ona.

    Francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona se složila i poručila da je “važno napraviti razliku između odgovornih za rat, u prvom redu ruskog predsjednika, njegovih saradnika i svih onih koji podržavaju njegove ratne napore, i ruskih građana, umjetnika, studenata, novinara.

    Prema njenim riječima, jasno je da su “prvi odgovorni za rat, a ostali ne”, navodi AP.

    Kako je ranije prenio briselski Euroaktiv, ministri spoljnih poslova EU trebalo bi danas na sastanku u Pragu da razgovaraju o tome da se ruskim turistima uskrate šengenske vize, što je podijelilo države EU, pa su se neki unaprijed saglasili s tom idejom, dok joj se drugi žestoko opiru, pošto strahuju da će to zatvoriti vrata i Rusima koji bježe iz svoje zemlje.

  • Blinken pozvao Srbiju da dozvoli održavanje Europrajda

    Blinken pozvao Srbiju da dozvoli održavanje Europrajda

    Američki državni sekretar Entoni Blinken oglasio se povodom informacije da je u Srbiji zabranjeno održavanje Europrajda 2022.

    Blinken je na svom zvaničnom Tviter nalogu pozvao Beograd da dozvoli održavanje parade.

    – Sloboda mirnog okupljanja i izražavanja bitne su komponente zdrave demokratije. Pozivamo Srbiju da obnovi svoju predanost održavanju Europrajda 2022. LGBTQI+ prava su ljudska prava – napisao je Blinken.

    Podsjetimo, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je proteklih dana da Europrajdu koji je zakazan za septembar ipak neće biti održan, no organizatori poručili “Vidimo se ispred skupštine”.

    Veliki Europrajd planiran je od 12. do 18. septembra, a ovaj datum poznat je već dvije godine. Međutim, predsjednik Srbije je poručio da događaj ipak neće biti održan jer je država trenutno u teškoj situaciji.

    – Ne možemo u ovom trenutku kada imamo i Otvoreni Balkan i krizu na Kosovu koja neće nestati do kraja oktobra najmanje, mi nemamo kuda – rekao je.

    Organizatori Europrajda su se nakon toga oglasili i kazali da će manifestacija ipak biti održana kako je i planirano te su pozvali sve učesnike da se 17. septembra okupe ispred Narodne skupštine.

    Direktor Beograd Pridea i jedan od organizatora Marko Mihailović napisao je kako država ne može otkazati ovaj događaj, nego samo pokušati da ga zabrani, prenosi Kliks.

  • Hil: Cilj “Otvorenog Balkana” je zbližavanje ljudi

    Hil: Cilj “Otvorenog Balkana” je zbližavanje ljudi

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocijenio je da je regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan” efikasno sredstvo da zemlje koriste granice u cilju zbližavanja, a ne podjele.

    Uoči samita “Otvorenog Balkana”, koji se održava prekosutra u Beogradu, Hil je u video-poruci na “Tviteru” rekao da je veoma važno da je ideja za regionalnu inicijativu potekla sa samog Balkana i da nije nametnuta od stranih vlada.

    Hil je istakao da “Otvoreni Balkan” podržavaju i vlada SAD i on lično, jer smatraju da je ta inicijativa primjer novih obrazaca saradnje.

    – Sasvim je jasno da je budućnost ovih zapadnobalkanskih zemalja u EU. Mislim da će “Otvoreni Balkan” pomoći EU i donijeti rješenje, a ne probleme – ocijenio je Hil.

    Ad
    Samit “Otvorenog Balkana” održava se u Beogradu u petak, 2. septembra, a u okviru ove regionalne inicijative biće održan i Samit lidera zapadnog Balkana.

    Samitom lidera predsjedavaće predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Sjeverne Makedonije Edi Rama i Dimitar Kovačevski.

    Samitu u Palati “Srbija” prisustvovaće i predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija, premijer Crne Gore Dritan Abazović, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

  • Stručnjaci krenuli za Zaporožje, među njima i Srbin

    Stručnjaci krenuli za Zaporožje, među njima i Srbin

    Konvoj automobila Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), sa timom stručnjaka iz više zemalja, krenuo je iz Kijeva ka nuklearnoj elektrani Zaporožje.

    Vijest je objavio “Reuters” pozivajući se na svjedoka sa mjesta događaja.

    Nije poznato kada je planirano da misija IAEA, koju predvodi generalni direktor Rafael Grosi, stigne do najveće nuklearne elektrane u Evropi koju sada kontrolišu ruske snage.

    Misija IAEA napustila je Beč u ponedjeljak i stigla u Kijev u utorak, prenosi Tass. Tamo se delegacija sastala sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Izvori Tassa u UN su u ponedjeljak pojasnili da će misija ući u nuklearnu elektranu Zaporožje preko Kijeva i teritorije pod kontrolom Ukrajine.

    Izvor UN upoznat sa detaljima misije rekao je Tassu u utorak da u njoj učestvuju predstavnici deset zemalja: Albanije, Kine, Francuske, Italije, Jordana, Litvanije, Meksika, Poljske, Srbije i Sjeverne Makedonije.

    Izvor je objasnio da predstavnici Rusije i Ukrajine nisu uključeni u misiju, kako bi se obezbijedila njena neutralnost i nepristrasnost.

    On je takodje napomenuo da će se inspektori baviti proučavanjem nuklearne bezbjednosti u elektrani, ali ne i političkim i vojnim pitanjima, navodi Tass.

    Misiju IAEA prati tim predstavnika UN, koji pružaju pomoć samo u smislu logistike, putovanja do nuklearke Zaporožje i bezbjednosti.

  • Njemačka i Francuska protiv zabrane izdavanja viza ruskim državljanima koji žele ući u EU

    Njemačka i Francuska protiv zabrane izdavanja viza ruskim državljanima koji žele ući u EU

    Njemačka i Francuska su se suprotstavile sve učestalijem pozivu širom Evropske unije da se onemogući izdavanje viza ruskim državljanima koji žele ući u neku od članica EU.

    Ukazale su da bi time bili pogođeni svi stanovnici Rusije, pa i oni koji i dalje održavaju veze sa Zapadom. U njemačko-francuskom dokumentu, čiji je sadržaj objavila agencija Reuters, je navedeno da razumiju zabrinutost pojedinih država EU, ali da se ne smije “potcijeniti transformativna moć doživljaja života u demokratskim sistemima, posebno za buduće generacije. Naša vizna politika to treba odražavati i omogućavati kontakte građana EU i državljana Rusije, koji nisu povezani sa ruskom vladom”.

    Među državama koje su tražile onemogućavanje izdavanja viza su Estonija, Latvija, Litvanija, Finska, Danska i Poljska, a kao razlog za to su istakle rusku agresiju na Ukrajinu. Nizozemska je jučer, 30. augusta, također podržala ovaj zahtjev.

    Predsjednik Ukrajine Volodomir Zelenski je pozvao Zapad na uvođenje zabrane ulaska svih ruskih državljana. Portugal smatra da sankcije trebaju biti usmjerene protiv “ruske ratne mašine”, a ne protiv građana Rusije. Takvog mišljenja su i u Španiji. Očekuje se da i Grčka zvanično kaže svoj stav po ovom pitanju.

    Da bi se zabrana ulaska uvela potrebna je saglasnost svih 27 država Unije, prenosi Euronews.

  • Rok upotrebe B-52 produžen barem do 2050

    Rok upotrebe B-52 produžen barem do 2050

    Legendarni avion vazdušnih snaga SAD B-52 Stratofortres dobiće velika unapređenja kako bi nastavio da obavlja svoje misije najmanje do 2050, piše Difens post.

    Zvaničnici vojske SAD opisali su to kao “najveću modifikaciju” u istoriji tog aviona, strateškog bombardera koji će sada biti opremljen modernom varijantom Rols-Rojsovog motora F130.

    Britanska firma je prošle godine dobila ugovor vredan 2,6 milijardi dolara, a američko vazduhoplovstvo nedavno je sprovelo preliminarnu reviziju motornih podsistema.

    Prema rečima pukovnika divizije B-52 Luisa Ruskete, novi motori značajno će uvećati dolet i efikasnost u letu vremešnog bombardera.

    “Nema budućnosti za B-52 bez programa zamene motora”, rekao je pukovnik američkog vazduhoplovstva.

    Očekuje se da novi motori budu integrisani u 70 godina stare B-52 Stratofortrese do 2027. godine, a operativno će biti sposobni od 2030.

    Osim modernizacije motora, B-52 će dobiti i Rejtionov radar AN/APG-79 koji koristi i Super Hornet. Za to je potrebno nekoliko modifikacija, poput podešavanja sistema za hlađenje bombardera.

  • Gasprom obustavio isporuke gasa Francuskoj

    Gasprom obustavio isporuke gasa Francuskoj

    Kompanija “Gasprom” je obustavila isporuke gasa francuskoj kompaniji “Endži” jer nije u potpunosti platila za julske isporuke.

    Kako se navodi u saopštenju ruske kompanije, do kraja radnog dana 30. avgusta, kompanija “Gasprom eksport” nije dobila pun iznos za gas koji je kompanija “Endži” dobila u julu u skladu sa važećim ugovorom, prenosi Sputnjik.”U skladu sa Ukazom predsednika Ruske Federacije broj 172 od 31. marta 2022. godine “O posebnom postupku za ispunjavanje obaveza stranih kupaca prema ruskim dobavljačima prirodnog gasa“, dalja isporuka prirodnog gasa stranom kupcu je zabranjena ako kupac ne izvrši uplatu u celosti u ugovorenom roku“, podseća ruski koncern.S tim u vezi, “Gasprom eksport” je obavestio “Endži” da u potpunosti obustavlja isporuke gasa počev od 1. septembra 2022. godine do dobijanja sredstava za isporučeni gas u punom obimu.

  • “Gasprom” ostvario rekordni profit

    “Gasprom” ostvario rekordni profit

    Ruski gasni gigant “Gasprom” ostvario je rekordan neto profit od 2,5 biliona rublji /41,75 milijardi dolara/ u prvoj polovini 2022. godine, a njegov odbor preporučio je isplatu dividendi, saopštila je danas kompanija.

    Ruska Vlada, koja je glavni “Gaspromov” akcionar, u junu je preskočila isplatu dividendi na osnovu prošlogodišnjih rezultata, što se desilo prvi put od 1998. godine.

    “Uprkos pritisku od sankcija i nepovoljnom spoljnom okruženju, Gasprom grupa je prijavila rekordne prihode i neto profit u prvoj polovini 2022, uz smanjenje neto duga i finansijskog rizika na minimum”, saopštio je zamjenik direktora “Gasproma” Famil Sadigov.

    Zapadne zemlje uvele su ekonomske i finansijske sankcije bez presedana protiv Rusije nakon što je Moskva pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara.

    “Gaspromov” odbor preporučio je isplatu dividende od 0,8558 dolara po akciji za prvu polovinu 2022, čime bi ukupan iznos za dividende bio 20,26 milijardi dolara.

    Odluka odbora mora da dobije potvrdu od akcionara, a njihov sastanak zakazan je za 30. septembar.