VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Ceo svijet se mijenja

    Putin: Ceo svijet se mijenja

    Promene koje su u toku i u Rusiji i u celom svetu su na bolje, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Ne proživljava trenutno samo Rusija velike promene, ceo svet se menja. Verujem da su te promene na bolje”, rekao je Putin u video obraćanju na Prvom kongresu ruskog pokreta dece i omladine, preneo je TASS.Putin je istakao da se nada da će otvorenost i odlučnost Rusije učiniti svet pravednijim. “Svet u kome su svi narodi zaista jednaki, gde svaki čovek ima pravo da poštuje, da sledi svoju tradiciju, da govori svojim maternjim jezikom, da poštuje pretke, gde svako ima mogućnost za samoostvarenje bez obzira na uslove u kojima je odrastao, na svoje poreklo”, naglasio je predsednik Rusije.

  • Kadirov pozvao muslimane da ustanu protiv NATO

    Kadirov pozvao muslimane da ustanu protiv NATO

    Lider Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je danas muslimane širom svijeta da “ustanu protiv NATO”.

    “Pozivamo islamski svijet i sve razumne ljude da se ujedine protiv našeg zajedničkog neprijatelja”, napisao je Kadirov na društvenim mrežama.

    On je naveo da NATO predstavlja “globalnu prijetnju” i optužio SAD i EU da su pokretačka sila iza “više desetina ratova, vojnih udara i invazija”, a što odnosi milione života.

    “Ne dozvolite da vam naređuje NATO jer će zgaziti vaše domovine”, rekao je Kadirov, prenosi Srna.

  • Zaharova: Odnos EU prema Srbiji je kao svadba koja počinje prevarom

    Zaharova: Odnos EU prema Srbiji je kao svadba koja počinje prevarom

    EU jednom rukom vodi Beograd u “lijepu budućnost”, a drugom se bavi antisrpskim provokacijama, izjavila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
    “To je izdaja od samog početka. Kao svadba koja počinje prevarom”, napisala je Zaharova na svom “Telegram” kanalu.

    Ona je istakla da je malo ko obratio pažnju na to da je do nedavnog zaoštavanja situacije na Kosovu došlo odmah nakon što je EU održala u Albaniji samit na kojem su učestvovali predstavnici zemalja zapadnog Balkana.

    Zaharova napominje da je 6. decembra EU tokom tog sastanka na višem nivou u Albaniji prihvatila Tiransku deklaraciju, u kojoj podržava težnju zapadnog Balkana da stupi u EU, a osim toga, posebnom tačkom propisuje da se Kosovo /kao i Srbija/ nalazi na evropskom putu.

    “Pa treba li da čudi to da su za bukvalno manje od sedam dana kosovski separatisti krenuli u oružanu eskalaciju i jake provokacije na toj teritoriji? Uhapsili Srbina Dejana Pantića i počeli sa agresivnom retorikom”, zapitala je Zaharova.

    Ona je napomenula da veliku većinu stanovnika Kosova čine etnički Albanci koji pažljivo prate državni život i evropsku perspektivu susjedne Albanije.

    “A paralelno sa eskalacijom na ulicama i putevima premijer Kosova Aljbin Kurti predao je ovih dana zahtjev za stupanje u EU. Pokrenut je politički proces”, dodaje Zaharova.

    Zaharova je ukazala da je slična situacija bila 2008. godine kada je gruzijski predsjednik Mihail Sakašvili, nadahnut odlukama bukureštanskog samita NATO-a o tome da će Gruzija ući u Alijansu, “poludio i počeo da granatira Južnu Osetiju, ruske građane i mirovnjake”.

    “Oprobani mehanizam nadahnute nekažnjivosti”, dodala je ona.

    Zaharova ističe da raste rizik eskalacije i oružanog sukoba na sjeveru Kosova te da će Kosovo izgleda umjesto evropske perspektive dobiti nešto sasvim drugo.

  • Berbok protiv primirja u Ukrajini

    Berbok protiv primirja u Ukrajini

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok izjasnila se danas protiv primirja u Ukrajini po ruskim uslovima.

    “To ne bi okončalo strahote po građane Ukrajine”, poručila je Berbok u izjavi dnevniku “Bild am Zontag”.

    Ona je istakla da je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat i da, kada bi to on želeo, rat može biti završen već sutra.

    Međutim, konstatuje da nema nikakvih iskrenih naznaka za povlačenje ruskih trupa. Najteža je situacija za građane u zaposednutim teritorijama, dodala je šefica nemačke diplomatije.

    “Tamo nema ne samo struje i toplote, već ni međunarodna pomoć ne može da se probije”, kritikovala je Berbok.

    Kazala je da ujedno građani žive u strahu od zlostavljanja i ubistva od strane ruskih okupatora.

  • Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Vašington je navodno, prema pisanju “Njujork Tajmsa”, pokušao da odvrati Kijev od namere da ubije načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova.Vašington se plašio da bi ubistvo ruskog načelnika generalštaba Valerija Gerasimova izazvalo direktan sukob između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.List citira “tajne borbene planove, presretnute razgovore i intervjue sa ruskim vojnicima i poverljivim licima Kremlja”, kao i neke neimenovane američke zvaničnike.

    Kako “Njujork tajms” navodi, SAD su saznale za navodne planove Gerasimova da poseti prve linije bojišta Rusije i Ukrajine krajem aprila, ali su odlučili da sakriju informacije od Ukrajine strahujući da bi pokušaj ubistva mogao da dovede do rata između SAD i Rusije.

    Ukrajinska vojska je navodno ipak došla do informacija o Gerasimovoj poseti, zbog čega su američki zvaničnici od Kijeva tražili da obustavi napad na ruskog generala, zahtev je podnet nakon konsultacija sa Belom kućom, navodi američki list.

    “Rekli smo im da to ne rade”, rekao je za list visoki američki zvaničnik.

    “Rekli smo im da je previše”.

    Ukrajinska vojska je ipak izvršila napad na mesto gde su verovali da se nalazi general. Gerasimov ni na koji način nije bio pogođen udarom, navodi američki list, dodajući da je napad navodno naterao ruske najviše vojne komandante da “smanje” svoje posete frontu.

    Rusija nikada nije zvanično potvrdila Gerasimovu posetu fronta u aprilu. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, načelnik Generalštaba je početkom jula posetio ruske trupe u Ukrajini, sastao se sa visokim oficirima i saslušao izveštaje o vojnoj operaciji, kao i borbenu podršku trupa.

    Njegova poseta je navodno usledila nedelju dana nakon što je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu otputovao na front da uruči najviša državna priznanja vojnicima uključenim u sukob.

    Ministarstvo odbrane nije pominjalo nijedan ukrajinski napad na ministra ili načelnika Generalštaba u to vreme.

    Još početkom maja, “Njujork tajms” je objavio izveštaj o navodnom ukrajinskom napadu na Gerasimova. U izveštaju se citira anonimni ukrajinski zvaničnik koji je tvrdio da je prilikom napada promašen cilj, ali da je odneo živote oko 200 vojnika, uključujući najmanje jednog generala.

    Moskva nikada nije potvrdila nijednu od ovih tvrdnji.

  • Električna energija iz Azerbejdžana stiže u EU

    Električna energija iz Azerbejdžana stiže u EU

    Predsjednici Azerbejdžana i Rumunije, te premijeri Gruzije i Mađarske, potpisali su u Bukureštu Sporazum o strateškom partnerstvu koji bi trebao omogućiti uvoz električne energije iz Azerbejdžana prema zemljama EU, prvenstveno Mađarskoj i Rumuniji.

    Ugovoru koji je potpisan u predsjedničkoj palati Cotroceni u Bukureštu prisustvovala je i predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, koja je izjavila kako je ovo veliki dan za sve zemlje potpisnice sporazuma.
    “Dvije obale Crnog mora nikada nisu bile bliže. Drago mi je energetski sporazum stavlja tako snažan naglasak na obnovljive izvore energije. Sada gradimo jače elektroenergetske interkonekcije”, rekla je predsjednica Evropske komisije.

    Inače, ugovor koji je potpisan između zemalja podrazumijeva finansijski i tehnički okvir za realizaciju projekta podmorskog kabla za transport električne energije iz obnovljivih izvora između Rumunije i Azerbejdžana, preko Gruzije i Crnog mora, a potom transport ove energije za Mađarsku i ostatak Evrope.

    “Mi u Mađarskoj smo ponosni što možemo da učestvujemo u ovako jedinstvenoj i strateškoj investiciji. Sve je važnije biti inovativan i pronazaliti inovativna rješenja. Sada se spremamo izgraditi najduži kabl za prenos energije podmorskim putem. Da sam 30 godina mlađi, rekao bih da je pravi rock and roll graditi takav kabl ispod mora”, rekao je Orban nakon potpisivanja ugovora.

    Nakon zaoštravanja odnosa s Rusijom, geopolitička važnost Azerbejdžana i Gruzije u elektroenergetskom pogledu značajno je porastao.

    Posljednjih nekoliko mjeseci, intenzivno se počelo razgovarati upravo o projektu putem kojeg bi se električna energija izvozila iz Azerbejdžana, preko Gruzije do Rumunije i Mađarske kao zemalja EU.

    “Želimo stvoriti novi veliki sistem snabdijevanja električnom energijom. Suština bi bila da električna energija iz Azerbejdžana preko Gruzije i Rumunije stigne u Mađarsku. To bi nam omogućilo da zamijenimo veliku količinu prirodnog plina koji danas koristimo za proizvodnju električne energije u Mađarskoj”, rekao je Orban u oktobru.

  • Olaf izbjegao direktan odgovor na pitanje o posjeti Moskve

    Olaf izbjegao direktan odgovor na pitanje o posjeti Moskve

    Njemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu izdanju “Zidojče cajtung” izbegao je direktan odgovor na pitanje o mogućoj poseti Moskvi 2023. godine.

    Međutim, prema njegovim rečima, “u dugoročnoj perspektivi”, nakon završetka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, saradnja sa ruskim vlastima ponovo bi mogla postati moguća.Kako je rekao, sada nije trenutak za to. Pored toga, Šolc smatra da je, bez obzira na ozbiljne nesuglasice, važno ne dopustiti da se “pregovaračka nit” sa Rusijom prekine. “Ako ne budemo razgovarali, završetak ukrajinske krize biće još manje izvestan”, istakao je kancelar.

    Govoreći o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirnog rešavanja krize, Šolc je naglasio da “kako bi konkretno garancije mogle da izgledaju ostaje teško pitanje, na koje se odgovor mora dobiti tokom konkretnih pregovora”.

    Ranije je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio da Ukrajina ne želi da pregovara o rešavanju situacije i da će se ciljevi Ruske Federacije ostvariti nastavkom specijalne vojne operacije.

    Sa druge strane, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tokom video-obraćanja na samitu G20 u novembru istakao je da Kijev neće pristati na potpisivanje novih Minskih sporazuma.

    Po njegovim rečima, Kijev ima svoj “plan za postizanje mira” koji se sastoji od 10 tačaka. Među njima su osiguravanje nuklearne, prehrambene i energetske bezbednosti, razmena zarobljenika po formuli “svi za sve”, obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, “povlačenje ruskih snaga”, prekid borbenih dejstava.

  • Kadirov smatra da Ukrajina i NATO gube rat

    Kadirov smatra da Ukrajina i NATO gube rat

    Čečenski lider Ramzan Kadirov objavio je da se NATO snage u Ukrajini nalaze se u krajnje nepovoljnom položaju.

    Kadirov je rekao da su ruske snage izvele uspešan napad na odbrambene pozicije protivnika u zoni specijalne operacije.

    “Bataljon Zapad-AHMAT pod komandom oficira Ismaila Agujeva izvršio je uspešan napad na protivničke odbrambene položaje. Artiljerijskom vatrom su zasuli neprijatelja, zatrpavši čitav odred u sopstvenim rovovima“, naveo je on na Telegram kanalu.

  • “Evropa, ne razmišljajući, reže granu na kojoj sjedi”

    “Evropa, ne razmišljajući, reže granu na kojoj sjedi”

    Direktor četvrtog evropskog odjeljenja Ministarstva inostranih poslova Rusije Jurij Pilipson ocijenio je da je teška situacija sa energetikom u cijeloj Evropi, uključujući i Balkan, logičan rezultat nezakonitih jednostranih rješenja Zapada prema Rusiji.
    “Pri tome, nije tajna da je sve to smišljeno u Vašingtonu, a EU, ne razmišljajući, reže granu na kojoj sjedi”, rekao je Pilipson za Tas.

    Prema njegovim riječima, postoje evropske zemlje koje se u datoj situaciji rukovode sopstvenim nacionalnim interesima, kao što je Srbija.

    On je naveo da se pitanje isporuke ruskih energenata u Srbiju razmatraju na konstruktivan i povjerljiv način stručne ruske i srpske strukture.

    “Nadamo se da će kod naših partnera biti sve u redu”, dodao je on.

  • Zaharova: Na djelu je cenzura

    Zaharova: Na djelu je cenzura

    Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je danas EU za cenzuru nakon što je Brisel suspendovao dozvole za emitovanje još četiri ruska kanala.

    Savjet EU usvojio je juče deveti paket sankcija Rusiji, koji predviđa, između ostalog, suspenziju dozvola za emitovanje četiri dodatna medija: NTV/NTV Mir, Rusija jedan, REN TV i Prvi kanal.

    “To još jednom dokazuje da EU pokušava da pooštri cenzuru protoka informacija i da se neće zaustaviti na zabrani nepoželjnih medija, uprkos principima slobode govora i medija koje zagovara u drugim zemljama”, rekla je Zaharova.

    Deveti paket sankcija Rusiji usmjeren je na 141 fizičko i 49 pravnih lica, uključujući lica iz medija i televizijske kanale.