VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “To je objava rata”

    “To je objava rata”

    Stalni predstavnik Krima pri Putinovoj administraciji Georgij Muradov komentarisao je stav Vašingtona koji Kijevu daje odrešene ruke za operaciju na Krimu.

    On je reako da to predstavlja “objavu rata tuđim rukama”.Naime, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio da SAD priznaju Ukrajini pravo da planira i sprovodi vojne operacije na Krimu jer poluostrvo smatraju ukrajinskom teritorijom.

    “Kirbijeva izjava o Krimu je objava rata Rusiji, koji SAD nalažu da se vodi tuđim krvavim nacističkim rukama. Smatram da se bez direktnog podsećanja Vašingtona na našu ‘batinu’ za nuklearno obuzdavanje, koja se uzdiže nad glupim glavama vašingtonskih ludaka, ovo pitanje neće završiti”, rekao je Muradov za Sputnjik.

    Prema njegovim rečima, Amerikanci treba da se prisete Bizmarkovih reči, koji je bio poznavalac Rusije – da Ruse ne treba dirati.

    “Nasrtanje na ruski Krim za nas Krimljane je jednako pozivu na bombardovanje Vašingtona”, istakao je Muradov.

    Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.

  • Sprema se invazija sa sjevera… Najžešće borbe tek predstoje

    Sprema se invazija sa sjevera… Najžešće borbe tek predstoje

    Ukrajinski vojni komandant rekao je da bi Rusija mogla da pokuša da izvrši invaziju sa sjevera.

    To bi potencijalno moglo da se dogodi oko godišnjice kada je ruski predsjednik Vladimir Putin prvi put naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu 24. februara.

    General-major Andrij Kovalčuk ​​upozorio je da najžešće borbe tek predstoje i pozvao zapadne saveznike da podrže Ukrajinu smrtonosnim oružjem, uključujući potencijalno kasetnu municiju.

    U intervjuu za Skaj njuz, on je rekao da je predvideo da bi ruske snage mogle da pokušaju da napadnu Ukrajinu sa severa, istoka i juga, možda čak i na godišnjicu invazije.

    Kovalčuk ​​je rekao: “Mi predviđamo takve scenarije, pripremamo se za to. Živimo sa činjenicom da će oni ponovo napasti. To je naš zadatak.”

  • Dijalog? “Ne dolazi u obzir”

    Dijalog? “Ne dolazi u obzir”

    Dijalog između Rusije i NATO-a ne dolazi u obzir usred trenutnih dešavanja, rekao je danas diplomatski izvor u Moskvi za TASS.

    “Bilo kakav dijalog sa NATO-om kao organizacijom sada ne dolazi u obzir, s obzirom na trenutna dešavanja”, naveo je izvor. Diplomatski izvor je istakao da će Moskva, kada se predstavnici NATO-a kao organizacije pojave na svetskim međunarodnim skupovima, zahtevati da oni ne budu tamo prisutni, navodeći da se izuzetak može napraviti samo za određene platforme, kao što je Forum za bezbednosnu saradnju OEBS-a.

  • “Putin je spreman i pokreće”

    “Putin je spreman i pokreće”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da se Rusija priprema da specijalna vojna operacija u Ukrajini potraje duži period vremena.

    “Ne smemo da potcenjujemo Rusiju. Moskva planira dugačak rat. Treba razumeti da je predsednik Rusije Vladimir Putin spreman da bude u ratu duži period vremena i da pokreće nove ofanzive”, rekao je on. Takođe je rekao i da će se konflikt na kraju završiti pregovorima, ali da je ptrehodno potrebno omogućiti Ukrajini da osigura pobedu kao suverena i nezavisna zemlja, a najbrži put da se to postigne je pružanjem vojne pomoći Kijevu.

    CIA: Pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije na to spremna

    Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns izjavio je da pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije spremna na to.

    “Većina sukoba završava se pregovorima, ali je u ovom slučaju potrebna ozbiljnost Rusije, a to se ne vidi. Naša ocena je da Rusi nisu zaista spremni na realne pregovore”, kazao je Berns u intervjuu za televiziju “Pi-bi-es”.

  • Osuđeni pedofil platio zatvorsku kaznu i vratio se da radi kao nastavnik u školi

    Osuđeni pedofil platio zatvorsku kaznu i vratio se da radi kao nastavnik u školi

    Nastavnik sporta i tjelesnog odgoja OŠ Grbavica 1 u Sarajevu Samir Alihodžić vraćen je na posao iako je osuđen na godinu dana zatvora zbog krivičnog djela bludnih radnji, objavio je Klix.

    Alihodžić je proglašen krivim 2018. godine (prvostepena) nakon što je dvije godine ranije optužen da je razmjenjivao poruke i fotografije s jednom učenicom.

    Slučaj su prijavili njeni roditelji, nakon čega je nastavnik priveden.

    U to vrijeme on je bio nastavnik sporta i tjelesnog odgoja u OŠ Grbavica 1 i trener Odbojkaškog kluba ORT.

    Nakon prvostepene presude, Tužilaštvo KS nije predložilo nikakve mjere pa je mogao nesmetano raditi kao nastavnik čekajući drugostepenu presudu.

    Nakon konačne presude u novembru prošle godine i jednogodišnje kazne zatvora kao i jednogodišnje zabrane obavljanja posla nastavnika, Alihodžića ništa nije spriječilo da svoju zatvorsku kaznu uredno plati i tako se nađe na slobodi bez odlaska iza rešetaka, a zatim se vrati i na posao jer ga zakon u tome ne sprečava, prenosi pomennuti portal.

    Sud mu je izdao i uvjerenje o nevođenju krivičnog postupka čime je stekao sve uslove da nesmetano obavlja svoj raniji posao. Za vrijeme sudskog procesa Alihodžić je bio na neplaćenom odsustvu.

    Nažalost, škola nije bila u mogućnosti spriječiti osuđenog pedofila da se vrati u učionicu jer zakon nije adekvatno regulisan.

    Alihodžiću je presuđeno prema članu 208. stav 2, u vezi sa stavom 1 i u vezi sa stavom 2 člana 205. Krivičnog zakona FBiH u kojem se kaže da će se nastavnik, odgojitelj, roditelj, usvojitelj, staratelj, očuh, maćeha ili druga osoba koja iskorištavajući svoj položaj ili odnos prema maloljetniku koji joj je povjeren radi učenja, odgoja, čuvanja ili njege izvrši s njim spolni odnošaj ili s njim izjednačenu spolnu radnju, kazniti kaznom zatvora od šest mjeseci do pet godina.

  • (Ne)ulaze u rat

    (Ne)ulaze u rat

    U Minsku su saopštili da povlače neke svoje jedinice sa ukrajinske granice, odnosno vraćaju ih u baze.

    Kaže se da je reč o 38. vazdušno-desantnoj brigadi koja “sedi” u Brestu, gradu na br. poljskoj granici.Ali istovremeno sprovode hitnu proveru borbene gotovosti svoje vojske, a u toku su i zajedničke vojne vežbe sa ruskom vojskom. Upravo zbog toga, piše Ukrainska pravda, ukrajinsko Ministarstvo odbrane kaže da ne treba donositi ishitrene zaključke i ne verovati previše u beloruske “dobre namere”.

    Doduše, zamenik načelnika Generalštaba ukrajinske vojske Aleksej Gromov rekao je ukrajinskoj redakciji Bi-Bi-Sija da je u ovom trenutku opasnost od “mešanja Bjelorusije u rat ili ruskog frontalnog napada sa teritorije Bjelorusije” minimalna, ali Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, smatra da je strategija Rusije tokom zime da “protegne ukrajinske snage” od istoka ka zapadu i da do godišnjice početka agresije “sakupi dovoljno snaga uz belorusko-ukrajinsku granicu” (zapamtite, Kijev je samo oko 150 kilometara udaljen od granice).

    Naime, Rusi koncentrišu svoje snage u Bjelorusiji, nedaleko od ukrajinske granice, a govori se o deset hiljada mobilisanih vojnika već raspoređenih na tom području. Osim toga, ciljevi u Ukrajini se gađaju i sa bjeloruske teritorije. Zbog toga, Kijev smatra Bjelorusiju “strankom u sukobu”.

    Andrij Demčenko, portparol graničnih snaga Ukrajine, kaže da njihovi obaveštajni podaci ne ukazuju na bilo kakvo značajno kretanje beloruskih trupa. On smatra da je možda reč samo o redovnoj smeni snaga, ali se ne očekuje povećana koncentracija novih snaga duž granice. Doduše, Demčenko je uveren da Moskva želi da gurne Belorusiju u rat i samo čeka povoljan trenutak.

    Neki analitičari smatraju da bi početkom godine Rusi – sa ili bez pomoći beloruske vojske – mogli da započnu novu ofanzivu ka Kijevu i zapadnim delovima Ukrajine.

    Dugo se spekulisalo o otvorenom učešću bjeloruske vojske, a razlog zašto se još nisu direktno uključili je to što se veruje da bi uključivanje Bjelorusije u rat destabilizovalo situaciju u samoj zemlji i dovelo u pitanje stabilnost ionako poljuljanog Lukašenkovog režima koji se održava isključivo na ruskoj ekonomskoj i vojno-obaveštajnoj pomoći.

    Pominje se još jedan razlog, a to je da bi u tom slučaju bila “oslabljena” zaštita granice prema Poljskoj i baltičkim državama. Doduše, Aleksandar Lukašenko često upozorava da bi Belorusija mogla da bude meta napada Ukrajine, pa mnogi veruju da to može poslužiti kao razlog za “preventivni udar”. Ali verovatno ne pre početka sledeće godine.

    Ukrajina gradi zaštitne rovove i ograde duž granice sa Bjelorusijom i postavlja minska polja.

  • Testirana turska hipersonična raketa; Cilj pogođen

    Testirana turska hipersonična raketa; Cilj pogođen

    Turska je uspešno testirala prvu domaću hipersoničnu raketu vazduh-zemlja sa bespilotne letelice Bajraktar Akinči, saopštila je kompanija Bajkar. “Prva turska hipersonična raketa TRG-230-IHA, proizvođača Roketsan, uspešno je pogodila svoj cilj na udaljenosti od 100 kilometara“, saopštio je na Tviteru tehnički direktor kompanije Seldžuk Bajraktar, prenosi TASS. Kako je navedeno, raketa je ispaljena iz drona koji je lebdeo na visini od 7,62 km. Prema proizvođaču, domet projektila varira između 20 i 150 kilometara, a Roketsan je takođe konstrusiao prvu tursku balističku raketu, koja je uspešno testirana u oktobru 2022, navodi TASS.

  • Rishi Sunak naredio reviziju utrošenih sredstava za potrebe rata u Ukrajini

    Rishi Sunak naredio reviziju utrošenih sredstava za potrebe rata u Ukrajini

    Britanski premijer Rishi Sunak zatražio je procjenu napretka rata u Ukrajini. Visoki dužnosnici strahuju da premijer možda ima pretjerano oprezan pristup dok rat ulazi u ključnu fazu. Ured premijera insistira na tome da Sunak snažno podržava Ukrajinu.

    Izvor iz Downing Streeta dodao je da nije istina da je Sunak bio pretjerano oprezan i da je “podrška britanske vlade Ukrajini nepokolebljiva”.

    No, zahtjev je izazvao uzbunu u nekim krugovima jer vojni komandanti kažu da bi se isporuke oružja Ukrajini mogle pokazati odlučujućim u zimskim mjesecima koji dolaze.

    Izvor iz vlade je rekao za BBC da je revizija, poznata kao procjena temeljena na podacima, osmišljena kako bi se procijenio napredak rata i značaj vojnog doprinosa Velike Britanije Ukrajini.

    Britanija je jedan od najvećih dobavljača vojne pomoći Ukrajini otkako su snage ruskog predsjednika Vladimira Putina napale zemlju u februaru. Volodimir Zelenski, predsjednik Ukrajine ohrabruje Sunaka da zadrži snažnu vojnu pordšku svojoj zemlji.

    “Predsjednik Zelenski je osjetio što se događa. Dakle, razgovarao je s Rishijem. Pokušava ga inspirirati, govoreći da je Britanija veliki osloboditelj, veliki borac”, kazao je izvor za BBC.

    Jedini način, kažu oni, da jedna strana napreduje jest značajno povećanje opskrbe oružjem. Rusija je praktično ostala bez zaliha. Ukrajina se jedino može opskrbiti oružjem uz pomoć SAD-a i glavnih vojnih sila u Evropi, predvođenih Velikom Britanijom.

    Postoje određeni strahovi da bi Sunak mogao na kraju potaknuti oprez američkog predsjednika Joe Bidena.

    “Pojačali smo odlučnost SAD-a na svim nivoima, pritisak s naše strane, ali uvijek prijateljski. Ne želimo da Rishi pojača Bidenov oprez. Želimo da gura na način na koji je to učinio Boris”, kazao je izvor iz vlade.

  • Lukašenko: Bjelorusija neće nikada biti neprijatelj Rusije, ne želimo završiti kao Ukrajina

    Lukašenko: Bjelorusija neće nikada biti neprijatelj Rusije, ne želimo završiti kao Ukrajina

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko rekao je na sastanku za razmatranje saradnje Bjelorusije i Rusije u Minsku, da su suverenitet i nezavisnost Bjelorusije nepovredivi. Dodao je da Bjelorusija se nikada neće okrenuti protiv Rusije.

    Lukašenko je istakao da je nakon nekog vremena od velikih demonstracija u Bjelorusiji postalo očito da je odabrani kurs za bližu suradnju s Rusijom bio ispravan i da su poduzete mjere, uključujući odobrenje paketa dokumenata o integraciji države Unije, bile ispravne.

    “Vidim pokušaje da se uzburka situacija. I nakon ovih velikih pregovora svi će reći da je gotovo: u Bjelorusiji više nema vlasti, Rusi već vode zemlju. Još jednom želim naglasiti da niko osim nas ne upravlja Bjelorusijom. To su naše funkcije, pa tako i moje, po Ustavu. Mi ispunjavamo te funkcije”, rekao je bjeloruski čelnik.

    Lukašenko je kazao da je bilo vremena kada je bjeloruska država bila spremna nastaviti kao dio Sovjetskog Saveza, ali je ipak postala nezavisna zemlja i ti su suverenitet i neovisnost nepokolebljivi.

    “Bili smo spremni živjeti, služiti, rad u jednoj državi. Zvao se Sovjetski Savez. Sve se dogodilo pred mojim očima. Ipak, nismo mi to uništili. I znamo puno o razlozima i porijeklu ovog uništenja. Suverenitet i nezavisnost dobili smo sasvim neočekivano. Moramo ga sačuvati netaknutim, jer bjeloruski narod to želi”, poručio je Lukašenko.

    “Mi nikada nećemo biti neprijatelji Rusije. I nikada se nećemo okrenuti protiv Rusije. Ova zemlja i njeni ljudi su nam najbliži. Mislim da ćemo se držati tog kursa sve dok smo na vlasti. Da je bilo drugačije, završili bismo kao u Ukrajini. Svi to razumiju, ali ne mogu svi to izgovoriti. Oni koji su pobjegli trebaju se nekako snaći. Neko im je dao novac, rekao im što da kažu i oni su to rekli.” poručio je predsjednik Bjelorusije.

  • U pucnjavi ispred škole u Čikagu ubijena dva dječaka

    U pucnjavi ispred škole u Čikagu ubijena dva dječaka

    Dvojica učenika su ubijena, a još dvoje djece je ranjeno u pucnjavi u blizini srednje škole u Čikagu, saopštila je policija.

    Četvoro 16-godišnjaka upucano je u petak popodne u blizini srednje škole Benito Huarez, a načelnik čikaške policije Dejvid Braun potvrdio je da su dvojica dječaka podlegala zadobijenim povredama, prenosi AP.