VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Medvedev objasnio: Evo šta su sve legitimne mete naših oružanih snaga

    Medvedev objasnio: Evo šta su sve legitimne mete naših oružanih snaga

    Zamjenik šef Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da legitimne mete ruske vojske može biti vojno-političko rukovodstvo zemlje koja je neprijatelj Rusiji, ali i oružane snage drugih zemalja koje su saveznice našeg neprijatelja.

    Naime, on je na svom Telegram kanalu napisao da se pitanje legitimnih vojnih ciljeva tokom istorije čovječanstva na razne načine tumačilo, kao i da se to različito tumači i tokom aktuelnog konflikta u Ukrajini.

    Na primjer, kako je kazao, o toj temi vole da pričaju brojni američki rusofopski senatori uprkos tome što postoje pravila ponašanja za vreme oružanih sukoba.

    Medvedev je ujedno i nabrojao koje su to legitimne vojne mete danas:

    1. Bilo koja vojska protivnika koja nije izvučena iz sastava oružanih snaga,
    2. Bilo koja vojna i pomoćna tehnika protivnika,
    3. Svi objekti koji se odnose ka vojnoj infrastrukturi i koji doprinose realizaciji vojnih ciljeva (mostovi, stanice, putevi, energetski objekti, fabrike i radionice koje izvršavaju vojne zadatke),
    4. Vojno-političko rukovodstvo zemlje neprijatelja,
    5. Oružane snage drugih zemalja koje su zvanično ušle u rat, a koje se smatraju saveznicima neprijatelja, kao i objekti koji se nalaze na teritoriji neprijatelja.

    Međutim, danas se postavlja i glavno pitanje – da li može hibridni rat, koji je de fakto objavljen Rusiji od strane NATO, da se smatra i ulaskom Alijanse u sukob sa Moskvom?

    Pored toga, postavlja se pitanje i da li može da se isporuka ogromne količine naoružanja Ukrajini smatra napadom na Rusiju?

    • I, naravno, da li se prve četiri stavke računaju i kao legitimni vojni ciljevi kada je riječ o Sjevernoatlantskom bloku – zapitao se Medvedev.

    Ruski političar je dodao i da rukovodstvo država-članica NATO jednoglasno tvrde da njihove zemlje ne ratuju protiv Rusije, iako svi dobro razumiju da je stvar potpuno drugačija.

  • Rusija pokrenula novi talas napada na Kijev

    Rusija pokrenula novi talas napada na Kijev

    Rusija je u novom talasu raketnih napada gađala kritičnu infrastrukturu širom Ukrajine u petak ujutro, prema izjavama regionalnih dužnosnika.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izvijestio je o eksplozijama u okrugu Desnianski.

    Ekipe CNN-a u Kijevu ranije su izvijestile da su čule eksplozije, kao i da su vidjele i čule projektile. Također su čuli kako sistemi protivzračne odbrane rade u glavnom gradu Ukrajine.

    U sjeveroistočnom Harkovu također su gađani infrastrukturni objekti.

    Također, u gradu Krivij Rih, šef gradske vojne uprave, Olkesandr Vilkul, izvijestio je da “ima raketnih napada”.

    Rusija je od oktobra izvela niz napada na Ukrajinu u kojima su oštećeni energetski sistem i druga civilna infrastruktura, uzrokujući nestanak struje okom zimskih dana.

    CNN je ranije danas javio da su napadi prijavljeni i u gradovima Odesa, Poltava, Sumi i drugima.

  • Evropski parlament obustavlja sve aktivnosti i zakone koji se vezuju za Katar

    Evropski parlament obustavlja sve aktivnosti i zakone koji se vezuju za Katar

    Evropski parlament je u četvrtak izglasao suspenziju bilo kakvog rada na zakonima koji se tiču Katara, uključujući liberalizaciju viznog režima i svako buduće zeleno svjetlo za sporazum o aktivnoj avijaciji otvorenog neba koji koristi Qatar Airways.

    Dok zastupnici započinju proces istraživanja obima lobiranja zaljevske države u parlamentu, na plenarnoj sjednici u četvrtak podržana je rezolucija koja je uključivala amandman francuske ljevičarske zastupnice Leile Chaibi kojom se obavezuje da će pauzirati zakonodavni rad i otkazati sve planirane posjete europarlamentarca Dohi.
    U rezoluciji se navodi da parlament “obustavlja sav rad na zakonodavnim dokumentima koji se odnose na Katar… dok se optužbe ne potvrde ili odbace”.

    Međutim, barem za aviokompanije, odluka parlamenta neće imati opipljivog uticaja jer je sporazum o otvorenom nebu s Katarom već na snazi. Zastupnici Evropskog parlamenta daju konačno odobrenje tek kada sve zemlje članice ratifikuju sporazum, potpisan 2021. godine.

    Predsjednica EU parlamenta o korupcionom skandalu: Neću gurati stvari pod tepih
    Do sada ih ima samo šest zemalja: Austrija, Letonija, Grčka, Irska, Estonija i Češka.

    Jedan zvaničnik EU rekao je da bi moglo proći i do decenije dok se zakon ne vrati u parlament, tako da je malo vjerovatno da će se to dogoditi prije nego što se završi bilo kakva istraga o korupcijskom skandalu.

    Međutim, zastupnici Evropskog parlamenta u Strazburu prvobitno su bili spremni da glasaju ove sedmice kako bi državljanima Katara i Kuvajta omogućili da putuju u EU na 90 dana bez vize.

    Nakon plenarnog glasanja, predsjednica parlamentarnog odbora za transport, Karima Delli, rekla je da želi “aktivnu ulogu” u svakoj istrazi koja bi trebala “rasvijetliti transparentnost zakonodavnog rada, posebno onog u vezi sa sporazumom o zračnom prometu sa Katarom”.

  • Odobren novi paket sankcija protiv Rusije

    Odobren novi paket sankcija protiv Rusije

    Evropska unija /EU/ odobrila je novi paket sankcija protiv Rusije, saopšteno je danas iz češkog Predsjedništva EU.
    Završna tehnička procedora o sprovođenju sankcija trebalo bi da bude obavljena sutra, nakon čega regulative treba da budu objavljene u Službenom glasniku EU, kako bi stupile na snagu.

    Paket, čiji detalji još nisu objavljeni, odobren je na današnjem sastanku ambasadora evropskog bloka.

    Evropska komisija je prošle sedmice predložila zabranu putovanja i zamrzavanje sredstava za skoro 200 ruskih zvaničnika i vojnih oficira.

  • Zelenski: Herson tokom dana bio na meti bombardovanja više od 16 puta

    Zelenski: Herson tokom dana bio na meti bombardovanja više od 16 puta

    Ruska vojska je napala Herson “više od 16 puta”, izjavio je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski dok je grad na meti bombardovanja ostao bez struje.

    „Samo od početka jutros Rusija je bombardovala Herson više od 16 puta. Samo u jednom danu“, rekao je Zelenski u svom svakodnevnom obraćanju na društvenim mrežama.

    Zelenski je takođe osudio i „brutalne ruske napade“ u Donbasu na istoku i u oblasti Harkova na sjeveroistoku Ukrajine.

    Ranije danas je regionalni guverener Jaroslav Januševič saopštio da je Herson „potpuno“ ostao bez struje zbog jakog ruskog napada na osnovnu infrastrukturu.

  • Pojavljuju se dokazi: Spremaju se; Januar ili februar

    Pojavljuju se dokazi: Spremaju se; Januar ili februar

    Visoki ukrajinski zvaničnici tvrde da ruski predsednik Vladimir Putin sprema novu veliku ofanzivu za početak naredne godine, prenosi Gardijan.U intervjuu za britanski list, ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da se, iako je Ukrajina trenutno u stanju da se uspešno odbrani od ruskih raketnih napada usmerenih na vitalnu infrastrukturu, pojavljuju dokazi da Kremlj priprema novu ofanzivu širih razmera.Reznikove izjave ponovile su slične tvrdnje ukrajinskih zvaničnika date Ekonomistu ove nedelje, uključujuci ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, načelnika oružanih snaga generala Valerija Zalužnjeg i načelnika kopnenih snaga general-pukovnika Aleksandra Sirskog, navodi Gardijan.

    Čini se da su ovi komentari deo širih, koordinisanih napora, da se upozore zapadni saveznici i istakne stalna pretnja koju Rusija predstavlja Ukrajini, a dok je Reznikov sugerisao da bi nova ofanziva mogla da se desi do februara, drugi visoki zvaničnici veruju da bi to moglo da bude već u januaru, prenosi britanski list.

    Međutim, Kijev, navodno, ima još jedan strah, a to je da se otvori beloruski front, odnosno da iz Belorusije usledi napad na Ukrajinu, što bi značilo da može doći do prodora ka jugu. Umiruje ih šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov koji, kao i Amerikanci, kaže da ne vidi pripremu vojske sa druge strane granice.

    U komentaru na rusku delimičnu mobilizaciju od oko 300.000 vojnika, Reznikov je sugerisao da je polovina, najčešće nakon minimalne obuke, iskorišcena za pojačanje snaga nakon niza neuspeha na bojnom polju, dok se ostatak temeljnije priprema za buduće ofanzive. “Drugi deo mobilisanih, otprilike 150.000, počeo je svoje kurseve obuke u različitim kampovima, rekao je Reznikov.

    On je naveo da očekuje da će Rusija nastaviti da regrutuje svoje građane nakon delimične mobilizacije u oktobru, opisujući taktiku ruskih komandanata kao mašinu za mlevenje mesa kojom se što više ljudstva uključuje u borbe u nadi da će se tako nadvladati manjak ukrajinske sile. Kremlj pokušava da pronađe nova rešenja kako bi došao do pobede, rekao je Reznikov.

    U časopisu Ekonomist, general Zalužnji je dao slično upozorenje, odbacujući neke zapadne tvrdnje da je Putinova mobilizacija uglavnom bila neuspešna, a zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maliar upozorila je da ne treba dozvoliti likovanje nakon nedavnih ruskih vojnih poraza.

    Mi i svet ne treba da se opuštamo, jer je krajnji cilj Ruske Federacije da osvoji celu Ukrajinu, a onda može da nastavi dalje, rekla je Malijar.

    Ukrajina je takođe apelovala za pomoć u novim sistemima naoružanja, uključujuci bolju protivvazdušnu odbranu, iako se čini da je pojačala gađanje baza u Rusiji, uključujući i napade bespilotnim letelicama, a ove udare Reznikov nije želeo da komentariše, navodi Gardijan.

  • Panika: 15.000 bjeloruskih i 9.000 ruskih vojnika

    Panika: 15.000 bjeloruskih i 9.000 ruskih vojnika

    U Kijevu se u poslednje vreme sve češće govori koliko je realna opasnost da se otvori i “bjeloruski front”.

    Strahuju da bi iz Bjelorusije mogao da usledi napad na Ukrajinu i tako, kao klin, dođe do prodora ka jugu. Umiruje ih šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov koji, kao i Amerikanci, kaže da ne vidi pripremu vojske sa druge strane granice.Sekretar Saveta bezbednosti i odbrane Ukrajine Aleksej Danilov tvrdi kako su u Kijevu znali da će ovih dana u Belorusiji biti vojne vežbe, mada su u Minsku izjavili da je predsednik Aleksandar Lukašenko nenajavljeno naredio da se proveri bojeva gotovost jedinica da, ako zatreba, brane zemlju.

    Zamenik načelnika Generalštaba Aleksej Gromov izjavio je da “teoretski” 15.000 bjeloruskih vojnika, zajedno sa devet hiljada ruskih, dislociranih u Bjelorusiji, mogu da krenu u napad na Ukrajinu. Ali, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane general Kiril Budanov tvrdi da bjeloruska vojska ne namerava da napada Ukrajinu.

    Objasnio je da Rusi šalju u Bjelorusiju sredstva za njenu odbranu, ne za napad.

    Ali, samo dan posle televizijskog nastupa generala Budanova iz ukrajinskog Generalštaba je stigla informacija o mogućem napadu iz Bjelorusije, mada nemaju informacija da se koncentriše vojska u delu Belorusije koji se graniči sa Ukrajinom. Drugi čovek ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki ističe da je u Belorusiji oko 9.000 ruskih vojnika.

    U prognoze se uključio i američki Institut za izučavanje rata koji smatra da beloruski oficiri nisu za rat protiv Ukrajine, a Lukašenko ne može da rizikuje da izgubi njihovu podršku. Zbog toga Amerikanci procenjuju da će Belorusija samo dati dozvolu da Rusi koriste njen vazdušni prostor. Taj američki insitut je već spekulisao oko nedavnog boravka ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua u Minsku i, bez ikakvih dokaza, tvrdi kako je došao da vrši pritisak na Lukašenka da se Bjelorusija priključi vojnoj operaciji u Ukrajini.

    Ruski parlamentarac Konstantin Zatulin kaže da se panični razgovori u ukrajinskoj prestolnici vode zbog toga što je Kijev blizu granice Belorusije.

    “Ulazak vojske iz Bjelorusije brzo bi mogao da preseče saobraćajnice kojima se dostavlja municija i oružje ukrajinskoj vojsci na istočnom frontu”, objašnjava Zatulin.

    Nesporno je da su u februaru, na početku ruske vojne operacije, jednim delom trupe ušle sa teritorije Belorusije.”Posle pregovora 29. marta u Instabulu ruska vojska se povukla iz Kijevske oblasti.

    “Koliko je to bio rezultat zaista dobre volje, a koliko su bili prisiljeni da se povuku, jer plan nije bio napravljen promišljeno, ne znam”, kazao je Konstantin Zatulin i dodao da se u Kijevu sada boje da se sve ne ponovi.

    U oktobru su Rusija i Belorusija formirale zajedničku grupu vojnika i to je jedan od razloga za strah, pa je Kijev uložio dosta sredstava da ojača granicu ka Belorusiji.

    U Minsku ponavljaju da nemaju nikakvih planova da ratuju sa Ukrajinom. Na drugoj strani, ukrajinski mediji često pišu o kako se navodono priprema atentat na “diktatora i nepriznatog predsednika”, kako zovu Lukašenka. Početkom ovog meseca Lukašenko je kazao novinarima da raste broj provokacija sa druge strane beloruskih granica.

  • Sjeverna Koreja testirala novo nuklearno oružje

    Sjeverna Koreja testirala novo nuklearno oružje

    Sjeverna Koreja testirala je “motor na kruto gorivo velikog potiska” za razvoj novog strateškog oružja pod vodstvom vođe Kim Jong Una, saopštili su u danas sjevernokorejski državni mediji.
    Test koji je proveden juče na poligonu za lansiranje satelita Sohae dokazao je pouzdanost i stabilnost motora, pružajući garanciju za razvoj još jednog novog tipa strateškog oružanog sistema, objavila je agencija KCNA.

    Sjevernokorejski vođa izrazio očekivanje da će još jedno strateško oružje novog tipa biti napravljeno u najkraćem vremenskom roku.

  • Cijene nafte u padu

    Cijene nafte u padu

    Cijene nafte danas su bile u padu na svjetskom tržištu na šta je uticao rast vrijednosti dolara na ostale valute, a zabrinutost izaziva i mogućnost da Centralne banke nastave sa podizanjem kamatnih stopa.

    U Londonu je cijena sirove nafte “brent” iz Sjevernog mora pala za 33 centa i sada je 82,37 dolara po barelu.

    U Njujorku je cijena svijetle sirove nafte manja za 43 centa i iznosi 76,85 dolara po barelu.

    Na pad cijena uticao je rast dolara jer time pada potražnja zbog poskupljenja nafte za vlasnike drugih valuta.

    Predsjedavaući Saveznih rezervi Džerom Pauel izjavio je ranije da će američka Centralna banka naredne godine podizati kamatne stope čak i ako privreda bude krenula ka recesiji.

  • Rusija zainteresovana za veću proizvodnju nafte u okviru projekata u Venecueli

    Rusija zainteresovana za veću proizvodnju nafte u okviru projekata u Venecueli

    Zamjenik ruskog premijera Aleksandar Novak izjavio je danas da je Rusija zainteresovana za povećanje proizvodnje nafte u okviru projekata u Venecueli, javio je TAS S.

    Novak se juče sastao sa ministrom nafte Venecuele Tarekom El Aisamijem u Karakasu, gdje su razgovarali o nestabilnosti tržišta nafte i statusu neizmirenih dugova Venecuele prema Rusiji, prenio je Rojters.

    Venecuela ima najveće svjetske rezerve nafte, navodi britanska agencija i dodaje da je ona članica OPEK, grupe vodećih svjetskih proizvođača nafte.