VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija: Nema božićnog prekida vatre u Ukrajini

    Rusija: Nema božićnog prekida vatre u Ukrajini

    Rusija je isključila “božićni prekid vatre” nakon gotovo 10 mjeseci krize u Ukrajini i odbacila poziv Kijeva da počne povlačiti trupe do Božića kao korak za okončanje najvećeg evropskog sukoba od Drugog svjetskog rata.

    Rusija i Ukrajina trenutno ne pregovaraju o okončanju borbi koje bjesne na istoku i jugu s malo pomaka s obje strane.

    Napadi su se vratili u srijedu u Kijev, s prvim velikim napadom dronovima na glavni grad Ukrajine u nekoliko sedmica.

    Pogođene su dvije upravne zgrade, ali je protivvazdušna odbrana većim dijelom odbila napad. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je oboreno 13 dronova.

    U jednoj kijevskoj regiji, gdje je snijeg ležao na tlu, stanovnici su rekli da su čuli glasno zujanje motora iranske bespilotne letjelice Šahed nakon čega je uslijedila snažna eksplozija u zgradi pokraj njihovih kuća, prenosi “Daily Star”.

  • Rusija: Njemačka pokušava opravdati loše poteze okrivljujući Moskvu

    Rusija: Njemačka pokušava opravdati loše poteze okrivljujući Moskvu

    Rusko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je u srijedu da njemački kancelar Olaf Šolc pokušava opravdati loše poteze svoje vlade okrivljujući Rusiju za njemačke ekonomske probleme.

    U saopštenju na svojoj veb stranici, ministarstvo je reklo da se Šolc fokusirao na napad na Rusiju umjesto da govori o problemima, izazvanim “nepromišljenom politikom njegove vlade” koja je dovela do prekida rusko-njemačke privredne i energetske saradnje “koja je decenijama osiguravala rast njemačke industrije.”

    Šolc je rekao da nije spomenuo preseljenje mnogih njemačkih kompanija u SAD zbog “neviđenog povećanja” cijena energije i suzdržao se od objašnjenja o nespremnosti da se istraži eksplozija gasovoda Sjeverni tok, stoji u saopštenju.

    Njemački zvaničnik takođe nije rekao kako antiruske sankcije štete samoj njemačkoj privredi i kako problemi u Njemačkoj utiču na cijelu EU, saopšilo je ministarstvo.

    Ministarstvo je saopštilo da Rusija neće insistirati na obnovi privrednih veza kada završi sukob u Ukrajini, kako očekuje Šolc.

    “Nećemo ništa pitati i njemački političari to trebaju shvatiti jednom zauvijek”, dodaje se.

    “Svi argumenti Olafa Šolca dokaz su krize u razumijevanju trenutne situacije i strateške vizije. Očigledno su to granice razmišljanja aktualnih njemačkih vlasti”, zaključuje se, prenosi “Yani Safak”.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Ruska vazdušna baza u Kursku napadnuta je sinoć, rekao je Anton Geraščenko, viši savetnik Vladimira Zelenskog.

    Geraščenko je, pozivajući se na ruske medije, rekao da su se “dve eksplozije dogodile u Kursku u blizini aerodroma”. “Nepoznati dron je pogodio vojni objekat u Kursku“, dodao je kasnije.

    Objavljen je snimak koji navodno prikazuje seriju eksplozija koje su potresle grad na zapadu Rusije oko 22 sata po lokalnom vremenu.

  • Dječak ubijen u Monpeljeu

    Dječak ubijen u Monpeljeu

    Dječak je ubijen u Monpeljeu u sukobima između navijača Francuske i Maroka, nakon utakmice polufinala Mundijala u Kataru.

    U saopštenju koje je izdala lokalna vlast navodi se da je dječaka “nasilno udario” automobil u gradu na jugu Francuske.

    On je prevezen u bolnicu, ali je preminuo ubrzo nakon dolaska, navodi se u saopštenju.

    Francuska je dobila meč sa 2:0 i igraće u finalu protiv Argentine. Marokance čeka meč za treće mesto protiv Hrvatske.

    Sa druge strane, policija u glavnom gradu Belgije, Briselu, uhapsila je oko 100 ljudi nakon poraza Maroka od Francuske u polufinalu Svetskog prvenstva.

    Među privedenim fudbalskim navijačima u srijedu uveče bilo je osoba optuženih za remećenje javnog reda i mira, oštećenje dva policijska vozila i posjedovanje nedozvoljene pirotehnike, saopštila je belgijska policija u ranim jutarnjim satima u četvrtak.

    Uprkos radosnim scenama širom Francuske, policija je ipak mobilisala oko 10.000 policajaca da spreči bilo kakve nemire tokom i poslije meča između Maroka i njegovog bivšeg kolonizatora, prenosi Sportal.

    Policajci su rastjerali grupu navijača u blizini Trijumfalne kapije u Parizu i upotrebili su suzavac protiv fudbalskih navijača koji su ispalili petarde Nici.

    Policija je uhapsila oko 170 ljudi širom zemlje, uključujući grupu od oko 40 ljudi povezanih sa ekstremno desničarskim grupama koji su uhvaćeni kako nose zabranjeno oružje.

  • Misteriozne oznake na tenkovima

    Misteriozne oznake na tenkovima

    Nakon što su viđena bjeloruska vojna vozila na kojima su naslikani “borbeni simboli”, sve je veća bojazan da će se Belorusija pridružiti Rusima u ratu.Na TV snimku se vidi kako oklopna vozila učestvuju u takozvanim vežbama “borbene gotovosti” u blizini ukrajinskih granica. Na njima su naslikani crveni kvadrati, koji bi trebalo da pomognu vozačima da se međusobno prepoznaju tokom stvarne borbe.Pored toga, u Bjelorusiju je sleteo ruski avion za rano upozorenje i kontrolu Beriev A-50, a poslednji put u Belorusiji primećen je februar ove godine.

    Dejli mejl piše i da deo javnosti veruje da postoji pritisak na beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da rasporedi svoje snage u Ukrajini, ali on okleva – verovatno zato što se plaši da bi njegova prilično slaba vojska bila uništena u borbama.

    Pošto je kontrola nad vojskom ključna za održavanje kontrole nad zemljom, takav preokret događaja bio bi ozbiljan izazov za Lukašenkovu vladavinu – i to samo dve godine nakon što je za dlaku preživeo poslednji narodni ustanak.

    S druge strane, uvođenje beloruskih trupa u borbu bi verovatno malo promenilo na duži rok, ali bi moglo da stvori kratkoročne taktičke prednosti za Putina, primećuje Dejli mejl.

    Zapadne obaveštajne službe i dalje veruju da je napad iz Belorusije malo verovatan. Ali najnovije akcije beloruske vojske, uključujući i protivterorističku vežbu prošle nedelje, primorale su Ukrajinu da ozbiljno preispita namere Minska.

    Treba zapamtiti da su Rusija i Bjelorusija formalno deo “zajedničke države” i da su tesno povezane ekonomski i vojno. U video izjavi koju je ranije ove nedelje objavilo belorusko Ministarstvo odbrane, Aleksander Volfovič, državni sekretar Saveta bezbednosti, rekao je da je vojnoj jedinici dodeljen zadatak da obezbedi “tačku na južnoj granici”.

    “Naši zadaci će proizaći iz toga kako se razvija ono što Rusija naziva svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini”, dodao je on.

    Zapadni vojni analitičari kažu da beloruskoj maloj vojsci nedostaje snaga i borbeno iskustvo da napravi odlučujuću razliku, ali rizik da bi mogla da interveniše sa severa predstavlja tešku smetnju za Ukrajinu, koja je uglavnom fokusirana na borbu protiv ruskih snaga na jugu i istoku.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije saopštilo je ranije da će, u okviru vežbe najavljene u utorak, vojnici biti brzo premešteni u “određena područja” i da će biti izgrađeni mostovi preko reka Neman i Berezina u zapadnoj i istočnoj Belorusiji.

    “U tom periodu planirano je izmeštanje vojne tehnike i ljudstva i privremeno ograničavanje kretanja građana i saobraćaja na pojedinim javnim putevima i deonicama terena”, navodi se u saopštenju.

  • Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Mere koje preduzimaju vlade zemalja Evropske unije za smanjenje potrošnje gasa i električne energije znatno variraju širom Evrope.

    I one su nedovoljne su za postizanje ciljeva uštede energije, otkriva analiza Evropske kancelarije za životnu sredinu (EEB).Prema istraživanju EEB-a, mere koje su evropski lideri usvojili pre četiri meseca za smanjenje potrošnje gasa u svojim zemljama za 15 posto i struje za 10 procenata – vrlo su neujednačene.

    “Osam od 27 država EU još nije uvelo nikakve mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije. Ni u domaćinstvima ni u preduzećima ili državnim telima“, pokazuje studija EEB, prenosi agencija Anadolija.

    Prema studiji, samo je 12 država EU usvojilo neke obavezne mere za smanjenje potrošnje energije. Zemlje koje uvoze velike količine ruskog gasa, poput Italije i Nemačke, uvele su najstrože mere za uštedu gasa.

    One manje zavise od gasa, poput Francuske i Španije, takođe prednjače u EU s merama za smanjenje potrošnje energije, pri čemu ciljaju i javni i privatni sektor, uključujući domaćinstva, kao i industriju i mala preduzeća.

    Švedska, Finska, Luksemburg, Holandija, Austrija i istočnoevropske zemlje naginju ka labavijim merama za smanjenje potrošnje energije.

    Iako su među zemljama koje najviše zavise od gasa, s udelom od 30 do 40 posto u ukupnoj potrošnji energije, Holandija i Hrvatska su primenile samo dobrovoljne mere za uštedu gasa.

    Rumunija i Litvanija, koje se uveliko oslanjaju na fosilna goriva, nisu sprovele nikakve mere za smanjenje potrošnje energije.

    “Što pre smanjimo potrošnju, brže ćemo smanjiti uzlazni pritisak na cene energije, što će efektivno pružiti olakšanje domaćinstvima i industriji“, kaže povodom nalaza studije zamenik menadžera za klimatske politike u EEB-u, David Sabadin.

    On je pozvao kreatore politike da prioritet daju smanjenju potražnje za energijom u uslovima brojnih izazova s kojima će se EU suočiti kod punjenja skladišta gasa uoči zime sledeće godine.

    “Smanjenje potražnje za energijom mora biti glavni prioritet za kreatore politike, a ne kratkoročne mere s kojima ćemo se zarobiti u neefikasnom sistemu koji ‘guta’ fosilna goriva. EU definitivno može da učini više na koordinaciji akcija za uštedu energije među svojim državama članicama“, rekao je on.

  • Vigemark ističe da Euleks ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Pantiću

    Vigemark ističe da Euleks ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Pantiću

    Šef Euleksa Lars Gunar Vigemark izjavio je da misija EU ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Dejanu Pantiću i da još ne znaju gdje se on nalazi.

    Imam kontradiktorne informacije. Imam informacije i da je primio terapiju i da nije. Istražujemo ovu situaciju. Dostavili smo lijekove kosovskoj policiji u Leposaviću i zahtijevali da budu predati Pantiću koji je zadržan na lokaciji koju zvanično ne mogu da potvrdim, jer ne znam tačno gdje je – rekao je Vigemark.

    On je naveo da mu je rečeno da su Pantiću predati lijekovi, ali da “postoje kontradiktorne izjave” zbog čega će poslati policijsku jedinicu i policijskog savjetnika u Leposavić.

    Vigemark ističe da je veoma važno da Pantić bude tretiran u skladu sa odgovarajućim standardima i da je u odgovarajućem pritvorskom centru.

    On je rekao za “Kosovo onlajn” da “nije siguran na kojoj je lokaciji Pantić fizički pritvoren, da li je ta lokacija odgovarajuća prema kosovskom zakonu, da li se poštuju njegova prava, da li je vidio advokata i da li je u kontaktu sa porodicom”.

    Vigemark je dodao da Pantić “mora da sarađuje u pogledu davanja izjave i da mora biti svjestan optužbi.

    – Koliko razumijem saslušan je putem video linka i određeno mu je zadržavanje od 30 dana. Budite sigurni da pomno pratimo ovaj slučaj – rekao je Vigemark.

  • Eskobar: Odbacujem ideju da bi trebalo da militarizujemo problem

    Ne želim da prejudiciram ishod pregovora, ali želim da kažem jednu stvar. Ovo je početak rješenja dugoročnih problema za ovaj region. Tražili smo od Prištine da uspostavi ZSO, iz perspektive SAD to je obavezujuće. Moramo da nađemo način da tu ideju ostvarimo – rekao je večeras specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

    Prema njegovim riječima, ideju o osnivanju ZSO trebalo bi ostvariti odmah.

    Odgovarajući na pitanje o eventualnom slanju Vojske Srbije na KiM, Eskobar je naveo:

    – Kategorički odbacujem ideju da bi trebalo da militarizujemo problem, već moramo da vodimo dijalog. Moj stav je da se Srbi vrate u institucije, potrebni su nam tamo i da bi trebalo da budu uklonjene barikade – kazao je Eskobar .

    Upitan koju poruku je donio u Beograd, on kaže da bi iz svake krize trebalo da tražimo optimizam i rješenja koja ćemo primijeniti u budućnosti.

    – Ne tražim rješenje za političare koji su umješani već za mlade ljude koji napuštaju ovaj region – dodao je Eskobar.

    Podsjetimo, danas su više od dva sata trajali razgovori, najprije predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, kojima se nešto kasnije pridružio i Eskobar.

    Eskobar je razgovarao i sa predsjednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

    Do ovih sastanaka dolazi nakon tenzija na Kosovu i Metohiji koje traju danima, a okidač za posljednja dešavanja bilo je hapšenje bivšeg policajca Dejana Pantića na Jarinju prije pet dana. Tada su Srbi sa sjevera Kosova, u znak protesta, na nekoliko lokacija podigli barikade, prenosi Blic.

  • Sve je u rukama Zelenskog?

    Sve je u rukama Zelenskog?

    Zvaničnik američkog Veća za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kazao je da Volodimir Zelenski treba da odluči kada će doći do pregovora sa Rusijom. On je sa “CNN” rekao da bilo kakve diskusije o tome da li je pravo vreme za pregovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini treba “prepustiti predsedniku Vladimiru Zelenskom, a ne SAD-u”. Kirbi je odmah dodao da se “inicijalne procene da bi se rat mogao završiti do kraja godine sada ne čine verovatnim”.

    “Mi bismo voleli da rat završi, ako ne danas, onda pre kraja ove godine koji se, naravno, brzo približava. No, s obzirom na ono što vidimo na terenu u Ukrajini, teško je zaključiti da će rat biti gotov do kraja godine”, rekao je Kirbi za CNN

  • Šolc protiv ograničavanja cijene gasa

    Šolc protiv ograničavanja cijene gasa

    Njemački kancelar Olaf Šolc ponovo je izrazio rezerve Njemačke prema planu Evropske unije da ograniči cijenu gasa.

    Rekao je da takav limit može da vodi manjim isporukama gasa u Evropu, piše dpa.”Olaka trenutna rešenja ne postoje. Ne možemo, na primer, tek tako da intervenišemo sa cijenama gasa, pa da onda u Evropu bude isporučeno premalo gasa”, rekao je Šolc u sredu u parlamentu.

    Kancelar je rekao da je i za dogovor unutar EU o “plafonu” cene gasa važno da se to shvati.

    Savet EU na nivou ministara energetike je u utorak nastavio da radi na sporazumu o ograničavanju cene gasa, a Šolc je kazao da očekuje dobar i pragmatičan dogovor.

    Članice EU, između ostalog i zbog primedbi Nemačke, ponovo nisu uspele da se dogovore o evropskom “plafonu” za cenu gasa. Nemački ministar privrede Robert Habek (Habeck) rekao je da je na vanrednom sastanku ministara energetike postignut napredak u nekim tehničkim pitanjima i u vezi sa strukturom mehanizma limitiranja cene.

    Otvoreno je ostalo pitanje maksimalne cene, što treba da se reši na sledećem sastanku ministara u ponedeljak, rekao je Habek.

    Evropska komisija je, posle pritiska većeg broja članica EU, predložila da pod određenim uslovima cenu gasa, koji se prodaje na holandskoj virtuelnoj gasnoj berzi TTF, ograniči na maksimalno 275 evra za megavat čas.

    Šolc je u Bundestagu istakao i veliki napredak u energetskoj bezbednosti. Nema, rekao je, boljeg dokaza za to od puštanja u rad plutajućeg terminala za tečni gas kod Vilhelmshafena u subotu. Uskoro će, dodao je, biti još terminala.

    Kancelar se zahvalio radnicima i inženjerima koji su u rekordnom roku obavili “tako izvanredan posao”. “I njima možemo da zahvalimo što ove godine dobro prolazimo kroz zimu”, rekao je Šolc.