VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ključno pitanje – Ukrajina u EU”

    “Ključno pitanje – Ukrajina u EU”

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine izjavio da će ključno pitanje na samitu Ukrajine i EU u Kijevu biti razgovori o najranijem početku pregovora o pristupanju EU.

    Kako je preneo Ukrinform, šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba rekao je da je ukrajinska strana spremna da predstavi rezultate implementacije svih sedam preporuka Evropske komisije i očekuje da EU pozitivno oceni napore Kijeva.

    “Ključno pitanje na dnevnom redu trebalo bi da bude opcija najranijeg mogućeg početka pregovaračkog procesa o priključenju EU, nakon što Ukrajina ispuni sve preporuke Evropske komisije i očekujemo pozitivnu ocenu”, naveo je Kuleba.

    Prema njegovim rečima, na samitu će se govoriti o novim sankcijama EU Rusiji, koje će se ticati vojne i nuklearne industrije.

    Samit između EU i Ukrajine koji će se održati 3. februara, dogovoren je pre mesec dana, kada je predsednik Volodimir Zelenski razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

    “Radujem se što ću vas sresti u Ukrajini uskoro”, napisala je Fon der Lajen.

  • Stvorena nova svijetska sila

    Stvorena nova svijetska sila

    O tehnološkom rastu i kvalitetu turske vojne industrije počelo je da se priča s pojavom dronova “Bayraktar TB-2”.

    Ove dronove proizvodi Baykar Defense Technology.Ovi dronovi su doneli velike probleme ruskoj vojsci na frontu koja nikako nije mogla da se obrani od napada ovih modernih letelica koje su preko noći postale tražene u celom svetu. Jedan od razloga je što samo jedan ovaj dron nosi osam raketa i u zavisnosti od konfiguracije drona, i vrste senzora, on može biti naoružan čitavim spektrom raketa i bombi.Rat u Ukrajini, ali i zveckanje oružjem širom sveta, doveli su do novog snažnog naoružavanja brojnih država. Kupuje se sve i svašta pod izgovorom nacionalne sigurnosti i straha od moguće agresije s bilo koje strane. Prema podacima koji se iznose u medijima u prodaji modernog naoružanja prednjače SAD ali tu su i druge vojno snažne članice NATO-a koje prodaju svoje oružje poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke… Ne zaostaje ni Kina, a i Rusija uprkos svemu što se događa na njenima granicama i dalje prodaje svoje naoružanje. U celoj toj novoj trci u naoružanju po malo tiho, i ispod radara, prolazi tehnološki i vojni rast Turske koja polako, ali sigurno postaje svetski moćni vojni igrač.

    Bajraktar postao borbeni avion

    Međutim, turska vojna industrija ide i dalje, pa je nedavno u javnosti predstavljen prototip bespilotnog borbenog aviona nazvanog Bayraktar Kizilelma (Crvena jabuka) koji će, prema najavama, sa svojim sposobnostima i naprednom veštačkom inteligencijom u budućnosti biti među najjačim elementima sigurnosnih snaga na bojnom polju.

    To će biti bespilotni borbeni jednomotorni avion na mlazni pogon sa smanjenim radarskim odrazom koji će, između ostaloga, moći da sleće na nosače aviona. Prošle godine Turska je objavila i video prototipa borbenog aviona pete generacije TF-X koji planira da bude pušten u upotrebu početkom naredne decenije.

    U isto vreme izvršena je i modernizacija tenkova Leopard koji sada nosi naziv Fahtettin Altay koji ima sposobnost automatskog hvatanja mete u krugu od 360 stepeni. Ovaj tenk sada ima i laserski obrambeni sistem PULAT ali i još jedan modularni hemijski reaktivni oklop i top kalibra 120 milimetara.

    Pre dve godine turska vojska je testirala prvi domaći obrambeni sistem sa projektilima dugog dometa Siper koji bi u upotrebi turske vojske trebalo da budu tokom ove godine. Lansiran je i obrambeni sistem HISAR-A+, koji može biti spojen sa bespilotnim letelicama za pokrivanje veće teritorije.

    Probna lansiranja novih vazdušnih raketa se izvode ili su već obavljena, a proizvodnja se očekuje uskoro. Prema informacijama medija radi se i na nastavku razvoja elektromagnetnog oružja SAPAN koje može da ubrza projektile do hipersoničnih brzina bez upotrebe hemijskih goriva kao i na supersoničnim projektilima i precizno navođenim projektilima kao što je SOK.

    Uskoro prva turska podmornica

    Nije zaboravljeno ni more pa je tako razvijeno bespilotno plovilo SIDA koje ima mogućnost nošenja projektila. Uporedo se radi i na razvijanju protubrodskih projektila dometa 200 kilometara ali i na proizvodnji prve domaće podmornice.

    U planu je da do 2027. godine turska mornarica ima na raspolaganju šest domaćih podmornica. U međuvremenu je Turska ušla u mali krug zemalja koje su sposobne da proizvedu razne brodove kao što je razarač TCG Istanbul. Najavljena je i izgradnja amfibijskog broda koji će moći da bude konfiguriran i kao nosač za letelice kojima za poletanje ne treba mnogo prostora ili koje uzleću vertikalno. Gradiće se i fregate, a u pogon je stavljen i pomorski obaveštajni brod TCG Ufuk. Spominje se i razvoj domaćeg nosača aviona.

    Koliko daleko razmišljaju u Turskoj i kakve sve planove imaju govore i planovi za svemir pa je tako već proizveden prvi domaći satelit Grizu-263. Zasigurno postoje i brojni planovi i projekti o kojima se za sada ništa ne zna, a koji će biti predstavljeni svetskoj javnosti u nekom trenutku.

    Sve što radi turska vojna industrija prepoznato je i u svetu tako da iz godine u godinu raste prodaja turskog naoružanja širom sveta. Ta prodaja se već sada meri u milijardama dolara, a kako stvari stoje, i s obzirom da je rat za proizvođače naoružanja najbolja reklama, ona će rasti i dalje.

  • Njujork tajms: Ruska spoljna trgovina na nivou prije rata, sankcije neefikasne

    Njujork tajms: Ruska spoljna trgovina na nivou prije rata, sankcije neefikasne

    Ruska spoljna trgovina vratila se na nivo na kome je bila prije otpočinjanja rata u Ukrajini, a sankcije koje je Zapad uveo Moskvi nisu postigle željeni efekat ocjenjuje Njujork Tajms.

    Prema navodima američkog dnevnog lista, kompanije mnogih zapadnih zemalja nisu u potpunosti prekinule trgovinske veze sa Rusijom.

    Kako ističu, nedavno istraživanje švajcarskog Univerziteta Sent Galen pokazalo je da je manje od devet odsto kompanija koje imaju sjedište u Evropskoj uniji ili u nekoj od zemalja Grupe 7 u potpunosti prestalo da posluje na teritoriji Ruske Federacije.

    Dodaje se da nedavno sprovedene analize ukazuju da je spoljnotrgovinska razmjena sa susjedima i saveznicima Rusije poput Turske, Kine, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije naglo porasla i da su te zemlje uspješno obezbijedile Rusiji mnoge proizvode koje su zapadne zemlje pokušale da uskrate, kako bi kaznile Moskvu zbog invazije na Ukrajinu.

    Njujork tajms ocjenjuje da se “ruska ekonomija pokazala iznenađujuće otpornom”, i postavlja pitanje o efikasnosti sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.

    Kako se navodi, uprkos sankcijama, istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuju na otpornost ruske ekonomije.

    Prema MMF-u, ruski projektovani rast BDP-a biće 0,3 odsto ove godine, iako je prethodno procijenjeno da će zabilježiti pad od od 2,3 odsto.

  • Rusija u 2022. povećala izvoz TNG u Evropu

    Rusija u 2022. povećala izvoz TNG u Evropu

    Rusija je u 2022. izvezla oko 17 miliona tona tečnog naftnog gasa (TNG) u Evropu,

    To je za oko 20 odsto više od količine izvezene 2021. i na taj način je delimično nadoknadila nagli pad izvoza TNG putem gasovoda, saopštila je danas analitička agencija Refinitiv Eikon.

    Nakon prekida snabdevanja gasom iz Rusije zbog političke krize koju je izazvao rat u Ukrajini, Evropa je povećala uvoz TNG koji se transportuje u tečnom obliku na minus 160 stepeni Celzijusa, prenosi Rojters.

    Obim izvoza ruskog gasa putem gasovoda u Evropu prethodne godine pao je na najniži nivo u postsovjetskom periodu, pošto je zbog rata u Ukrajini i eksplozije na glavnom gasovodu Severni tok Evropa smanjila uvoz TNG iz Rusjie.

    Rojters navodi da je Rusija u 2022. povećala ukupan izvoz TNG za 8,6 odsto, odnosno na oko 33 miliona tona, od čega je više od polovine izvezeno u Evropu.

    Najveći ruski proizvođač TNG Novatek obezbedio je najveći deo isporučenih zaliha, sa oko 20,8 miliona tona pribavljenh iz projekta Jamal TNG, i oko 700,000 tona iz projekta Krio Gas-Visotsk, navodi agencija Refinitiv Eikon.

  • Velika evropska sila tvrdi: Nećemo “srpsku enklavu”

    Velika evropska sila tvrdi: Nećemo “srpsku enklavu”

    U odboru za spoljne poslove britanskog parlamenta održana je sednica na kojoj je razmatrana situacija na Zapadnom Balkanu i politika Londona prema ovom regionu.

    Predsednica tog odbora Ališa Kerns rekla da je britanska vlada neće podržati formiranje ”srpske enklave” na Kosovu.

    Kerns je tokom sednice, kako se vidi na snimku koji je ona objavila na Tviteru, rekla ”da je zabrinuta zbog francusko-nemačkog predloga za stvaranje enklave u stilu Republike Srpske na KiM”.

    ”Može li vlada da potvrdi da se protivi ukorenjenosti etnonacionalizma na Balkanu? I hoćemo li, u tom smislu, blokirati Republiku Srpsku da podiže novac na londonskoj berzi, jer je to isključivo za finansiranje ovih secesionističkih planova i ambicija?”, rekla je Kerns.

    Ona je potom na Tviteru napisala da je za nju bilo ”olakšanje” što je mogla da čuje da je vlada potvrdila da neće podržati stvaranje ”srpske enklave” na tzv. Kosovu.

    ”Ključno je da dodatno ne utvrđujemo etnonacionalizam na Balkanu”, rekla je Kerns.

    Britanski ministar za Evropu Leo Dokerti je u svom odgovoru Kerns rekao da deli njenu zabrinutost, ali da ”nema govora” o srpskoj enklavi na severu tzv. Kosova.

    ”Nastavljamo da sarađujemo blisko sa partnerima kako bismo podržali normalizaciju odnosa. Rekao sam to u Beogradu i na Kosovu, kada sam tamo bio u poseti krajem prošle godine”, rekao je Dokerti

  • Velika eskalacija rata… Za dve do tri nedelje

    Velika eskalacija rata… Za dve do tri nedelje

    Ukrajina se sprema za veliku rusku eskalaciju koja bi mogla da se dogodi čak i u naredne dve do tri nedelje.

    To je za Skaj njuz rekao Aleksij Danilov, sekretar Savjeta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.

    Danilov kaže da najteže borbe tek predstoje i da će narednih nekoliko mjeseci biti presudni.

    On je pozvao zapadne saveznike da pošalju više oružja, uključujući britanski Tajfun i borbene avione drugih partnera.

  • Pronađena radioaktivna kapsula

    Pronađena radioaktivna kapsula

    Australijske vlasti pronašle su danas radioaktivnu kapsulu čiji je nestanak u Zapadnoj Australiji izazvao masovnu potragu, naveo je državni ministar za vanredne situacije, prenosi Reuters.

    Za sada nije poznato gdje je tačno pronađena mini-kapsula koja se izgubila tokom transporta na razdaljini od 1.400 kilometara.

    Vojska je provjeravala kapsulu i ona će u četvrtak biti odnesena u bezbjedni objekat u gradu Pertu, rekao je ministar za vanredne situacije Stiven Doson na konferenciji za novinare.

    “Kada uzmete u obzir obim istraživačkog područja, lociranje ovog objekta je bio ogroman izazov, grupe za pretragu su bukvalno pronašle iglu u plastu sijena”, rekao je Doson, prenosi Telegraf.

    Kapsulu, dio mjerača koji se koristi za mjerenje gustine sirovine gvozdene rude, Rio Tinto Ltd je povjerio specijalizovanom izvođaču za transport. Rio se u ponedjeljak izvinio za gubitak kapsule, koji se dogodio negdje u protekle dvije nedjelje.

    Kamion je putovao sa sjevera od Njumana, malog grada u udaljenom regionu Kimberlija, do skladišta u sjeveroistočnom predgrađu Perta – na udaljenosti većoj od dužine Velike Britanije.

    Mjerač je preuzet sa lokacije rudnika Gudai-Darri kompanije Rio Tinto 12. januara. Kada je raspakovan zbog pregleda 25. januara, mjerač je pronađen razbijen, a nedostajao je jedan od četiri montažna zavrtnja, a nestali su i zavrtnji sa mjerača.

    Vlasti sumnjaju da su vibracije iz kamiona dovele do olabavljenja šrafova i zavrtnja, a kapsula je ispala iz pakovanja, a zatim i iz otvora u kamionu.

    Srebrna kapsula, prečnika 6 milimetara i dužine 8 mm, sadrži cezijum-137 koji emituje zračenje jednako 10 rendgenskih zraka na sat.

    Ljudima je rečeno da se drže najmanje pet metara podalje jer bi izloženost mogla izazvati opekotine zračenja ili radijacionu bolest, iako stručnjaci kažu da bi prolazak pored kapsule bio relativno mali rizik, slično kao i rendgenski snimak.

  • Rusi objavili: Preuzeli smo kontrolu

    Rusi objavili: Preuzeli smo kontrolu

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je danas da su ruske snage preuzele kontrolu nad selom Blagodatnoje, oko 5 kilometara od Bahmuta.

    On je naveo da su u borbama za Blagodatnoje učestvovali dobrovoljci jurišnih jedinica, uz podršku operativno-taktičke i armijske avijacije, raketnih trupa i artiljerije Južne borbene grupe, prenosi TASS.Oko Bahmuta se proteklih nedelja vode neke od najtežih bitaka u Ukrajini. Privatna vojna grupa Vagner, koju su Sjedinjene Američke Države označile kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju, saopštila je još u subotu da su njene jedinice preuzele kontrolu nad Blahodatnom, ali je Kijev tvrdio da je napad na selo odbijen, preneo je Rojters.

  • I Erdoan među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir

    I Erdoan među kandidatima za Nobelovu nagradu za mir

    Od glavnog sekretara NATO-a do ukrajinskog predsjednika, dobar dio kandidata za Nobelovu nagradu za mir za 2023. obilježen je ratom u Ukrajini. Ipak, to ne znači da su i favoriti.

    Među osobama i organizacijama predloženima Nobelovu odboru, nekoliko osoba čija su imena poznata povezano je sa sukobom u Ukrajini koji traje već gotovo godinu dana.

    Popis kandidata tajan je najmanje 50 godina, ali hiljade predlagača mogu slobodno otkriti ime svog kandidata.

    Dobitnik nagrade za 2023. biće objavljen početkom oktobra. Svake godine predlaže se više stotina imena. Prošle godine bilo ih je 343.

    Poslanik norveške populističke desnice rekao je da će predložiti ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, koji je postao simbol otpora ruskoj invaziji pokrenutoj 24. februara 2022.

    Isti poslanik kandidovao je i svog sunarodnika Jensa Stoltenberga koji po njemu “zaslužuje nagradu zbog svoj primjerenog rada u svojstvu glavnog sekretara NATO-a u teškom periodu za Savez: okrutne i neizazvane ofenzive na mirnog susjeda”.

    U igri su i turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan, kojeg je predložio predsjednik pakistanskog Senata zbog njegovih mirovnih napora “prije i tokom rata između Rusije i Ukrajine”, prenosi N1.

    Kandidovani su, takođe, Putinovi protivnici kao što je Aleksej Navaljni, borac protiv korupcije koji se nalazi u zatvoru pošto je bio žrtva pokušaja trovanja, te novinar Vladimir Kara-Murza, koji je takođe u zatvoru nakon što je preživio dva pokušaja trovanja.

    Prošle godine nagradu su dobili ruska nevladina organizacija Memorial, koju je ruski sud raspustio, Ukrajinski centar za građanske slobode i bjeloruski militant Ales Bialiatski, koji je isto tako u zatvoru.

    Godine 2021. nagradu su podijelili ruski novinar Dmitrij Muratov, glavni urednik Nove Gazete i filipinska novinarka Maria Ressa.

    Norveška političarka Lan Marie Berg rekla je da je nominovala dvije aktivistkinje za klimu, 20-godišnju Šveđanku Gretu Tunberg, čije ime se spominje već godinama, i 27-godišnju Uganđanku Vanesu Nakate.

  • Njemački poklon Rusiji

    Njemački poklon Rusiji

    Izjava njemačke ministarke spoljnih poslova da Evropa “ratuje protiv Rusije” je poklon Kremlju, piše lider Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc.

    On je za list “Fokus” rekao da Moskva može ovu izjavu da okrene u svoju korist.

    “Ovakve greške su nedopustive, posebno u dobro pripremljenom govoru pred parlamentarnom Skupštinom Savjeta Evrope. U ovako napetoj situaciji neophodno je odmjeriti svaku riječ“, navodi se u publikaciji.

    On je dodao da svako može loše da se izrazi, ali da se u kontekstu svega što se dogodilo stiče utisak da u koalicionoj Vladi Njemačke uopšte ne postoji koordinisana spoljna i bezbednosna politika.

    “A ministarka spoljnih poslova Njemačke nemarno izgovara takve riječi koje će protivnici naše pomoći Ukrajini upotrebiti kao oružje. U teškim vremenima, ovakva spoljna i bezbednosna politika osuđene su na neuspijeh u borbi za podršku stanovništvu”, zaključio je Merc.

    Analene Berbok je tokom sednice PASE 24. januara izjavila da evropske zemlje “ratuju protiv Rusije” i pozvala evropske države da zajedno učine više za Ukrajinu, a ne da traže krivce među svojima.

    Ove reči isprovocirale su talas kritika njemačkih političara na račun Berbokove, a MSP Njemačke moraolo je posebno da objavi saopštenje da podrška Kijevu ne čini Berlin jednom od strana u sukobu.