Specijalni sud u Hagu produžio je pritvor dvojici vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašimu Tačiju i Kadriju Veseljiju.
Odluku je donijelo Sudsko vijeće na čelu sa sudijom Čarlsom Smitom II.
U odluci suda navodi se da Tužilaštvo može do 30. januara da uputi podneske za naredno preispitivanje pritvora.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da je doputovao u Vašington kako bi se zahvalio SAD na pomoći u ratu protiv Rusije.
“Danas sam u Vašingtonu da bi se zahvalio američkom narodu, predsedniku i Kongresu na pomoći koja je Ukrajini preko potrebna. I takođe da nastavimo saradnju, kako bismo se približili našoj pobedi”, napisao je Zelenski u objavi na društvenoj mreži Telegram. Dodaje da će održati seriju pregovora o jačanju stabilnosti i odbrambenih sposobnosti Ukrajine.
“Posebno ću razgovarati o bilateralnoj saradnji Ukrajine i SAD sa predsednikom Bajdenom. Sledeće godine moramo vratiti ukrajinsku zastavu na teritoriju cele naše zemlje”, naveo je Zelenski u objavi.
Zelenski je doputovao danas u Vašington, gde bi trebalo da se sastane sa američkim predsednikom Bajdenom i da se obrati članovima američkog Kongresa, preneo je Rojters.
Zelenski će se obratiti u vreme kada Kongres razmatra paket o javnoj potrošnji SAD, vredan 1.700 milijardi dolara, koji uključuje i oko 45 milijardi dolara pomoći Ukrajini.
U slučaju usvajanja, to bi bio najveći pojedinačni paket američke pomoći za Ukrajinu do sada.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu danas je na velikom sastanku s vojnim zapovjednicima i predsjednikom Vladimirom Putinom najavio značajno jačanje ruske vojske utvrdivši da će se broj aktivnih pripadnika vojske povećati s jednog miliona na milion i po.
Šojgu je utvrdio da bi u tu brojku trebalo biti uključeno 695.000 dobrovoljaca koji će potpisati ugovor s vojskom.
Predložio je i da se podigne starosni raspon u kojem će ruski muškarci služiti obavezni vojni rok. Tako će, po Šojguu, obavezni vojni rok u Rusiji služiti muškarci stari od 21 do 30 godina.
Prema aktuelnom zakonu, muškarci starosti od 18 do 27 godina dužni su odraditi vojni rok. I Putin i Šojgu su više puta rekli da se dobrovoljci ne šalju u rat u Ukrajinu.
“Rusija ubrzava razvoj modernih oružja za vojsku”, rekao je Šojgu, dodajući da će ruske snage formirati nove jedinice na zapadu zemlje zbog namjere Finske i Švedske da uđu u NATO, prenosi “Index”.
Mađarski premijer Viktor Orban održao je konferenciju za novinare u Budimpešti. Jedan novinar pitao ga je da li je šal koji je nosio u novembru, na kome je bila karta Velike Mađarske, provokacija. A premijer je bio spreman i odgovorio da je htio provocirati, mogao je to bolje uraditi.
“Ovde nema ništa posebno. Ovo je zemlja stara 1.100 godina, okruženi smo istorijskim simbolima”, rekao je Orban, njegove riječi je na Twitteru prenio Zoltan Kovač, portparol kabineta mađarskog premijera.
“Da sam htio da provociram, mogao sam da nađem mnogo bolji način da to uradim”, rekao je Orban.
“Uvijek pravim jasnu razliku između onoga što oni zovu velika Mađarska i onoga što ja zovem istorijska Mađarska. To je intelektualni proizvod kada pitate kako možete da budete veći, ali ja nisam dio toga”, rekao je Orban.
Podsjetimo, mađarski premijer Viktor Orban je u novembru, tokom prijateljske utakmice između reprezentacije njegove zemlje i grčke reprezentacije u Budimpešti, oko vrata nosio šal sa mapom Velike Mađarske, prenosi “b92”.
Na šalu su oslikane granice nekadašnje Ugarske kraljevine koja obuhvata današnju Austriju, Hrvatsku, Rumuniju, Srbiju, Slovačku i Ukrajinu. Mape istorijskog regiona uključuju teritorije koje je Mađarska izgubila 1920. godine Trijanonskim ugovorom, poslije Prvog svjetskog rata.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev iznenadno je otputovao u Peking i razgovarao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom,
Nakon susreta sa Sijem, Medevedev je izjavio da su razgovarali o ratu u Ukrajini.
Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, postavio je video na svom Telegram kanalu na kojem se vidi njegov sastanak sa Sijem, nasmejan za fotografije i sastanak kineskih i ruskih zvaničnika.
Medvedev je rekao da su on i Si razgovarali o strateškom partnerstvu dve zemlje “bez ograničenja”, kao i o Ukrajini. On nije izneo više detalja, prenosi Rojters.
“Razgovarali smo o saradnji dve vladajuće stranke Kine i Rusije… bilateralnoj saradnji u okviru našeg strateškog partnerstva, uključujući u oblasti ekonomije i industrijske proizvodnje. Razgovarali smo i o međunarodnim pitanjima – uključujući, naravno, sukob u Ukrajina”, rekao je Medvedev.
“Razgovori su bili korisni”, dodao je on.
Nakon potvrde da će Zelenski boraviti u SAD, pojedini Amerikanci su ukrajinskog predsednika okarakterisali kao “još jednog prosjaka koji traži milostinju”.
Kako je najavljeno, ukrajinski predsednik Volodimjir Zelenski će se u Beloj kući sastati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom koji će objaviti novi paket pomoći Ukrajini od dve milijarde dolara.
U mnogobrojnim komentarima na tekst, koji je objavljen na portalu “National review”, ređala su se mišljenja čitalaca šta misle o dolasku Zelenskog u Ameriku.
“Još jedan prosjak koji traži milostinju…Vidite šta se dešava kada ne kontrolišete granice?”, jedan je od komentara.
Povodom navoda da ukrajinski predsednik namerava i da se obrati na zajedničkoj sednici američkog Kongresa, jedan od čitalaca je napisao: “On misli da mu je ovo poslednja šansa da dobije dodatnih 100 milijardi dolara pre nego što se Kongres okrene nekom drugom. Nikad se ne zna“.
O tome koji su mogući razlozi koji su naveli Zelenskog da krene na ovaj put i fizički se pojavi u Vašingtonu, jedan od čitalaca je prokomentarisao na sledeći način:
“Zašto ne bi došao u SAD? Treba da pokupi keš koji predviđa zakon o javnoj potrošnji. Neke poslove čovek mora lično da obavi”. Čitaoci američkog portala kritikovali su Zelenskog jer traži dodatnu bespovratnu pomoć u vreme rastućih troškova života širom SAD.
“Ličnost godine po izboru Tajmsa putuje čak na drugi kontinent da bi tražio još novca američkih poreskih obveznika tokom recesije i rekordno visoke inflacije”, stoji u jednom od komentara.
Pojedini su sarkastično komentarisali da Zelenski verovatno “dolazi u SAD da zacementira svoje američko državljanstvo” ili da možda “potraži nekretninu na Beverli Hilsu ili Martas Vinjardu, ili čak na obe lokacije”.
“Uz sve te pare koje mu šaljemo, može sebi da priušti najbolje”, dodaje se u komentaru, prenosi Sputnjik.
Lider vladajuće poljske stranke Jaroslav Kačinjski izjavio je da je Varšavi potrebno da duboko predahne kada je u pitanju pomoć u oružju Ukrajini.
Kako je rekao, vladin prvi zadatak je razvoj odbrambenog potencijala, ali da će nastaviti da pomaže Kijev na svaki drugi način.
“Našoj zemlji je potreban dubok predah kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini. Podrška Ukrajinaca jeste prioritet ali moramo da mislimo i na naš odbrambeni potencijal. Naš prvi zadatak je da eliminišemo ili bar radikalno smanjimo mogućnost da se rat proširi u našu zemlju”, kazao je Kačinjski u intervju za novi broj provladinog nedeljnika Gazeta polska.
Iako, prema oceni Kačinjskog, Rusija zasada ne planira proširenje sukoba u Ukrajini na druge zemlje upozorio je da rizik uvek postoji jer je rat nepredvidiv a takođe na to da Poljska nije pomogla Ukrajini taj rizik po nju bi bio daleko veći nego danas.
“Opasnost bi bila neuporedivo veća a uz to naša pozicija u međunarodnoj areni bi pala. Spali bismo među proruske države, moralno bi pretrpeli poraz. Jednom rečju jako angažovanje u podršci Kijevu to je u svim aspektima ispravna odluka, za Poljsku najbezbednija, najbolja politički i nas stavlja u najkorisnije svetlo”, rekao je Kačinjski.
Poljska se još pre napada Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine ubrzano naoružavala a sada je još pojačala tempo i namerava da naredne godine za naoružavanje i modernizaciju svoje vojske izdvoji tri odsto BDP-a, dok neke članice NATO imaju problem da izdvoje i obećanih dva odsto.
Prema procenama portala Politiko uskoro bi Vojska Poljske u konvencionalnim snagama mogla da bude treća najjača u Evropi a između ostalog i zbog velikih nabavki oružja ne samo iz SAD već i iz Južne Koreje i Evrope vlada u Varšavi pokušava takođe da okonča što pre spor sa Evropskom unijom oko pravne države i nezavisnosti pravosuđa posle sporne reforme.
Kao razlog da vlada u Varšavi popusti i hitno prihvati glavne uslove Evropske unije i izmeni kontroverznu reformu pravosuđa, zbog koje je sa Briselom u sporu, da bi mogla da počne da koristi oko 35 milijardi evra iz novog evropskog Fonda obnove posle pandemije upravo vojne nabavke je naveo juče i poljski premijer Mateuš Moravjecki.
“Deo tih sredstava može da se iskoristi za odbranu”, rekao je Moravjecki.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je na daljinu otvorio gasno polje Kovitka, koje će snabdevati Kinu gasom preko gasovoda Snaga Sibira.
Polje Kovikta je najveće u istočnom Sibiru, sa projektovanim rezervama gasa od 1,8 triliona kubnih metara i gasnog kondenzata od 65,7 miliona tona. Za snabdevanje energetskim resursima gasovoda Snaga Sibira izgrađena je deonica Kovikta-Čajanda, duga 804 kilometra, prenose RIA Novosti.
Ovo je druga deonica Snage Sibira, koja snabdeva Kinu gasom. Prva – od Čajandinskog polja u Jakutiji do Blagoveščenska (granica sa Kinom) – pokrenuta je 2019. godine.
Ruski predsednik i ministar odbrane Sergej Šojgu sumirali su rezultate aktivnosti Oružanih snaga Ruske Federacije u 2022. i planirane zadatke za 2023. godinu.
“Dobro su nam poznate sve informacije o snagama NATO i sredstvima koja primenjuju”, rekao je Putin, dodajući da naoružanje NATO mora da bude analizirano i to treba da bude iskorišćeno za jačanje Oružanih snaga Rusije, kao i veliko iskustvo koje su stekle jedinice. Putin je rekao da će Rusija nastaviti da jača svoj vojni potencijal, a u zemlji će, uključujući nove teritorije, kako kaže, biti osigurana bezbedan život građana.
“Ruski vojnici koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini ispunjavaju svoj dug odvažno i čvrsto. Oni se bore kao heroji prethodnih ratova, uključujući Drugi svetski rat”, poručio je ruski predsednik.
“Protiv Rusije se aktivno primenjuje vojni potencijal i mogućnosti država NATO”, rekao je ruski predsednik. Zatim je rekao da će u januaru na borbeno dežurstvo biti stavljen brod “Admiral Gorškov” sa najmodernijim “Cirkonima”. U najskorije vreme rakete “Sarmat” stupiće na borbeno dežurstvo, poručio je Putin, rekavši i da će Rusija unapređivati nuklearnu trijadu i održavati borbenu gotovost. “To je glavna garancija suvereniteta Rusije”, istakao je Putin.
Predsednik Rusije naglasio je da ciljevi specijalne vojne operacije u Ukrajini treba da budu jasno definisani i da budu postignuti u najkraćem mogućem roku.
“Znanje koje stičemo bi trebalo da se širi brzo i efikasno. Informacija koju dronovi i letelice pokupe mora da dođe do svakog pojedinca na frontu”, precizirao je Putin. Obezbedićemo sve što je potrebno ruskoj vojsci.
Predsednik je ukazao da se mora obratiti pažnja na vojnu opremu, hranu i sve ostalo što je potrebno vojnicima. “Moramo obezbediti najsavremeniju opremu našim vojnicima. Oprema mora biti ne samo nova, već i pouzdana”, naglasio je Putin.
Ruski predsednik istakao je da je vojska RF u vrlo dobrom stanju i da se trenutno u rezervnom sastavu nalazi 150.000 vojnika. “Oni se trenutno nalaze na poligonima i prolaze vojnu obuku”, rekao je Putin, dodajući da je to sasvim dovoljan broj vojnika za potrebe specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Ruski predsednik je rekao i da je Rusija uvek ukrajinski narod uvek smatrala bratskim. “I sada to mislim”, rekao je Putin i dodao da je sadašnja situacija u Ukrajini izuzetno targična, a za to je okrivio Zapad.
Osim Putina, obratio se i Šojgu: Ukrajina je razbijena
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu rekao je da su trenutno prioriteti Rusije obnova i izgradnja javnih objekata i medicinskih centara. “Polako dolazi miran život u naše nove regione”, ocenio je on i dodao da je u Marijupolju već obnovljeno šest stambenih objekata, a biće ih još jer se uveliko radi na rekonstrukciji infrastrukture grada.
Šojgu je takođe rekao i da je Rusija otvorena za konstruktivne mirovne pregovore za rešavanje sukoba u Ukrajini.”Mi preduzimamo akcije da spasimo stanovništvo od genocida i terora. Rusija je uvek otvorena za konstruktivne mirovne pregovore”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ukrajinska vojska zabeležila je velike gubitke od početka specijalne vojne operacije. “Čak 97 milijardi dolara potrošeno je za pomoć Ukrajini. Ne zna se u čijim će se rukama sutradan naći strano oružje”, upozorio je ministar odbrane Rusije.
“Ukrajinska vojska pribegava nezakonitim radnjama kao što su teroristički akti. Na zapadu se trude da ovo ne vide, kao što su izabrali da ne obrate pažnju na najveću elektranu u Evropi, u Zaporožju”, rekao je Šojgu. Takođe je istakao i da je vojni potencijal Ukrajine razbijen.
Oružane snage RF, kako kaže, imaju minimalne gubitke u ljudstvu, a smrtnost vojnika je najmanja u istoriji ruske vojne medicine, rekao je Šojgu
“Lekari u zoni specijalne operacije su vrlo efikasni u pružanju prve pomoći ranjenim vojnicima. Oni uspevaju da pomognu vojnicima za 10 minuta”, istakao je.
On je dodao da jedan od najvećih saveznika Kijeva – SAD žele da zadrže dominatnu poziciju u svetu.
Šojgu je rekao da je u narednom periodu neophodno povećati snagu Oružanih snaga RF na milion i po vojnika, uključujući 695.000 vojnika po ugovoru”, rekao je ministar.
Uzimajući u obzir širenje NATO-a i jačanje potencijala zemalja Alijanse, neophodno je preduzeti uzvratne mere za stvaranje odgovarajućeg grupisanja trupa na severozapadu Rusije, rekao je Šojgu.
“S obzirom na želju NATO-a da izgradi vojni potencijal u blizini ruskih granica, kao i da proširi Severnoatlantski savez na račun Finske i Švedske, potrebne su mere koje će biti odgovor na njihovo širenje. Treba stvoriti odgovarajuću grupaciju trupa na severozapadu Rusije”, ukazao je Šojgu.
Prema njegovim rečima, prioritetni zadatak za 2023. godinu je nastavak specijalne vojne operacije u Ukrajini do njenog potpunog završetka, ocenio je Sergej Šojgu nakon sastanka kolegijuma Ministarstva odbrane Rusije.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se čini da nijedna evropska zemlja ne sprovodi propisnu istragu o nizu eksplozija usljed kojih su popucali gasovodi “Sjevernog toka”.
Rusija je za eksplozije, koje su se dogodile u septembru, okrivila Veliku Britaniju.
London negira krivicu, a istražioci u Švedskoj i Danskoj izjavili su da se radi o sabotaži, ali nisu imenovali potencijalne počinioce.