VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zakazan datum referenduma

    Zakazan datum referenduma

    Partija Jedinstvena Rusija predlaže za 4. novembar organizovanje referenduma o pripajanju Rusiji ukrajinskih teritorija pod kontrolom ruskih snaga.

    “Donjeck, Lugansk i brojni drugi ruski gradovi konačno će ponovo naći svoju matičnu luku. I ruski svet danas podeljen formalnim granicama će ponovo naći svoju celovitost”, rekao je sekretar Generalnog saveta Jedinstvene Rusije Andrej Turčak, navodi se u saopštenju partije objavljenom danas.

    Rusija 4. novembra slavi Dan nacionalnog jedinstva.

    “Bilo bi zgodno organizovanje tih referenduma u Donbasu i oslobođenim teritorijama 4. novembra”, rekao je Turčak a prenosi ruska novinska agencija Ria Novosti.

    On pominje ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk na istoku čiju nezavisnost je Moskva priznala neposredno pre početka ofanzive u Ukrajini 24. februara, kao i regione Herson i Zaporožje čiji je veliki deo pod kontrolom ruske vojske.

    “Pripremaćemo se za taj konkretan datum”, rekao je jedan od zvaničnika vlasti koje je Moskva postavila u Ukrajini Kiril Stremousov, prenose ruske agencije.

    Ruske okupacione snage u Ukrajini mesecima govore o referendumu o pripajanju tih teritorija Rusiji, međutim uprava Hersona je saopštila u ponedeljak da je to glasanje trenutno neizvesno zbog kontraofanzive koju vode ukrajinske snage u toj oblasti.

    Rusija je već u martu 2014. godine organizovala referendum na Krimu, ukrajinskom poluostrvu pripojenom posle tog glasanja kome je prethodila intervencija ruskih specijalnih snaga.

  • Grčka traži da NATO i EU osude Tursku zbog spornih izjava

    Grčka traži da NATO i EU osude Tursku zbog spornih izjava

    Grčka je poslala pisma NATO-u i Ujedinjenim nacijama, u kojem negoduje zbog “zapaljivih” izjava turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdoana i u kojem traži od njih da osude ponašanje Ankare, navedeno je danas iz diplomatskih izvora.

    Dvije NATO saveznice, ali istorijski neprijatelji, decenijama su u sukobu zbog niza pitanja – od preleta nad Egejskim morem do podijeljenog Kipra, prenosi Rojters.

    Evropska unija u ponedjeljak je izrazila zabrinutost zbog izjava Erdoana koji optužuje Grčku za okupaciju demilitarizovanih ostrva u Egejskom moru i izjave da je Turska spremna da “uradi ono što je neophodno” kada dođe vrijeme.

    Prema turskoj državnoj novinskoj agenciji Anadolu, Ankara je ove sedmice poslala pisma Evropskoj uniji, NATO-u i Ujedinjenim nacijama objašnjavajući svoje stavove o raznim pitanjima, uključujući to što obe zemlje polažu pravo na vazdušni prostor, teritorijalne vode, kao i status demilitarizacije egejskih ostrva.

    Grčki diplomatski izvori danas su istakli da pismo Turske ne odgovara stvarnosti, da su navedeni argumenti neosnovani i da krše međunarodno pravo.

    Atina je takođe poslala pisma Ujedinjenim nacijama i NATO-u.

    “Stav Turske je destabilizujući faktor za jedinstvo i koheziju Alijanse, koji slabi južni bok vojnog saveza u trenutku krize”, naveo je grčki ministar inostranih poslova Nikos Dendiaza u pismu generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu.

  • Ukrajina pozvala stanovnike oko Zaporožja da se evakuišu

    Ukrajina pozvala stanovnike oko Zaporožja da se evakuišu

    Ukrajina je danas pozvala stanovnike sa područja oko nuklearne elektrane Zaporožje da se evakuišu radi sopstvene bezbjednosti.

    Apelujem na stanovnike okruga u blizini Zaporoške nuklearne elektrane…. evakuišite se! Pronađite način da dođete do teritorije koja je pod (ukrajinskom) kontrolom – napisala je potpredsjednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk na Telegramu, prenio je Rojters.

    Dmitro Orlov, prognani gradonačelnik Energodara, koji opslužuje nuklearnu elektranu, naveo je na Telegramu da je grad pod vatrom ruskih snaga i da nema struju.

    Moskva i Kijev optužuju jedni druge za granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, najveće nuklearke u Evropi.

  • Ovo su predložene mjere EU za ublažavanje posljedica poskupljenja energenata

    Ovo su predložene mjere EU za ublažavanje posljedica poskupljenja energenata

    Predsjednica Komisije Evropske unije Ursula von der Leyen danas je objavila mjere kojima će se pokušati ublažiti posljedice poskupljenja energenata.

    Predstavila je plan Unije za redukciju potrošnje struje, ograničenje cijena struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije, mehanizam solidarnosti koji će se finansirati od visokih profita kompanija iz industrije fosilnih goriva te za program pomoći vlasti javnim preduzećima.

    Von der Leyen je napomenula da su cijene struje, kako je navela, astronomski visoke te da je tržište znatno nestabilno. Ukazala je da postoji mogućnost da se odredi krajnja cijena za uvoz ruskog plina, zbog čega bi Rusija mogla obustaviti isporuku ovog energenta.

    “Moramo sniziti prihode kojima ruski predsjednik Vladimir Putin finansira užasan rat protiv Ukrajine”, poručila je.

    Prema njenim riječima, sada se iz Rusije u EU uvozi devet posto plina, dok se prije rata uvozilo 40 posto od ukupne uvezene količine plina. Ukazala je da je sada Norveška postala glavna izvoznica ovog energenta u Uniju.

    Naglasila je da se razmatra mogućnost ograničavanja cijena za sav plin koji se uvozi, osim za tečni plin (LNG), koji se smatra ključnom alternativom za ruski plin. No, nije izgledno da će se ova mjera iskoristiti u doglednoj budućnosti.

    “LNG je oskudan i može se preusmjeriti u različite regije. Želimo ostati konkurentni za dobavljače LNG-a, ali i da se pobrinemo da cijene ne budu visoke, već da budu pristojne”, izjavila je von der Leyen.

    Kako je objavio Euronews, navedene mjere odražavaju nastojanje da se balansira između intervencije na slobodnom tržištu i garantovanja da će snabdijevanje energentima biti sigurno.

    Neke od mjera

    Prijedlog za uštedu struje jeste da se ograniči njena upotreba u vrijeme kada je plin najznačajniji za njenu proizvodnju, a cijene potrošnje su više. Kako je kazala predsjednica Evropske komisije, to zahtijeva pametno smanjenje potražnje za strujom. U EU je ranije uspostavljen plan smanjenja potrošnje plina za 15 posto, i to do sljedećeg proljeća.

    Još jedan prijedlog jeste i da se ograniči višak prihoda onih koji struju proizvode iz obnovljivih izvora energije, nuklearne energije i uglja, a imaju niže troškove proizvodnje. Von der Leyen je kao razlog za to istakla to što inframarginalni generatori, kako se ovi proizvođači struje još nazivaju, “nisu ni sanjali o ovolikim prihodima, koje i ne mogu tako brzo reinvestirati”.

    Poručila je da je došlo vrijeme da i građani, potrošači imaju koristi od niskih troškova za struju proizvedenu iz niskougljičnih izvora energije. Ova mjera mogla bi se primijeniti i na kompanije iz industrije fosilnih goriva.

    Ministri država EU će 9. septembra razmatrati mjere za ublažavanje posljedica poskupljenja energenata. Očekuje se da će najviše nesuglasica biti oko toga da li ograničiti cijenu na uvoz ruskog plina. Mađarska je prošle sedmice najavila da će s ruskom energetskom kompanijom Gazprom potpisati ugovor za isporuku dodatnih 5,8 miliona kubnih metara plina dnevno.

    Međutim, ako se saglasnost postigne, mjere bi se mogle primjenjivati po hitnoj proceduri. Među ranije odbačenim prijedlozima jeste i taj da se subvencionira cijena plina, jer se smatralo da će se time podstaknuti potrošnja ovog energenta te da će se time dodatno povećati energetska ovisnost o Rusiji, prenosi Euronews.

  • Njemačka pregovara sa Ukrajinom

    Njemačka pregovara sa Ukrajinom

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok odbacila je tvrdnje da Berlin čini premalo da se diplomatskim sredstvima zaustavi rat u Ukrajini.

    “Pregovaramo iza kulisa”, kazala je Berbok u njemačkom Bundestagu.

    Ona je naglasila da su Ujedinjene nacije u ovakvim trenucima jedini ključ za pomeranje u pravcu mira.

    “To je diplomatija koja djeluje”, podvukla je Berbok.

    Ona je kazala da se Rusija sprovodi napad na Ukrajinu na različitim nivoima, između ostalog, i lažnim vestima i propagandom.

    “Nemojte nasedati na to”, poručila je ona.

    Kazala je da će oni, koji se s pravom brinu zbog računa za struju, dobiti pomoć kroz socijalne pakete rasterećenja.

    “Živimo, na sreću, u slobodnoj zemlji i svako može da demonstrira protiv čega želi. Ali nemojte dozvoliti da ruski režim napadne našu snagu, a to je jedinstvo”, poručila je Berbok.

    Ona smatra više nego ciničnim ako se ljudi koji se u Nemačkoj brinu zbog računa za struju, zloupotrebljavaju protiv ljudi u Africi koji ne znaju kako da prehrane decu, ili Ukrajinaca.

  • Šolc odbio: Sami su krivi

    Šolc odbio: Sami su krivi

    Nemački kancelar Olaf Šolc je odbacio poljske zahteve za isplatu štete koju je Njemačka napravila toj zemlji tokom Drugog svetskog rata.

    “Kao i sve vlade pre mene mogu da podsetim da je pitanje ratnih reparacija međunarodno pravno finalno rešeno”, rekao je socijaldemokratski političar u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung, prenosi RTS.Lider vladajućih poljskih konzervativaca Jaroslav Kačinjski izjavio je nedavno da će Poljska zvanično podneti zahtev da joj Nemačka plati odštetu za žrtve, materijalnu štetu i zločine okupacionih vlasti tokom Drugog svetskog rata, u iznosu od 1,32 milijarde dolara.

    “Donjeta je odluka da se zvanično traže reparacije od Njemačke, da dobijemo odštetu za sve ono što je Njemačka ili nemački narod učinio Poljskoj od 1939. do 1945. godine. U međunarodnim odnosima su stvari takve da, ako jedna država nanese drugoj velike štete, kasnije nakon vojnog poraza mora da se razračuna. Nema nikakvog povoda da Poljska bude isključena iz tog principa”, kazao je Kačinjski.

    On je upozorio da neće biti nimalo lako doći do reparacija od Nemačke i da to može da traje dugo, ali je izrazio nadu da će se zainteresovati i druge države, konkretno Izrael, pošto Poljska traži odštetu i za smrt 5,2 miliona svojih državljana, medju kojima su većina bili Jevreji.

    Njemačka navodi da je pitanje ratne odštete Poljskoj pravno zatvoreno jer je sama Poljska to pitanje zatvorila dva puta, bilateralnim ugovorom o priznavanju poratnih granica na Odri i Nisi iz 1970. godine, i prilikom pregovora o ujedinjenju dve Njemačke 1990. godine, kada Varšava nije postavila pitanje odštete iako je već bila nezavisna od Moskve.

  • Sastanak Si Đinpinga i Putina

    Sastanak Si Đinpinga i Putina

    Kineski i ruski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin sastaće se na marginama samita u Uzbekistanu sledeće nedelje.

    To je novinarima u sredu izjavio ruski ambasador u Pekingu Andrej Denisov, a prenela ruska državna agencija Tas.

    Očekivani sastanak na samitu Šangajske organizacije za saradnju (SCO) biće prvi susret u četiri oka dvojice lidera, koji su uspostavili bliske odnose od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru, preneo je CNN.

    Ovo će takođe biti prvi put da Si napušta Kinu od ranih dana pandemije koronavirusa.

    Samit SCO održaće se u Samarkandu od 15. do 16. septembra.

  • “Glupost. I još jedna glupost. Koje oružje?”

    “Glupost. I još jedna glupost. Koje oružje?”

    Evropsko energetsko tržište prestalo je da bude osnovno za Rusiju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin na Istočnom ekonomskom forumu.

    Prema njegovim rečima, ako Evropi ne bude bio potreban ruski gas, izvoziće se u druge zemlje. On je ideju Evropske unije (EU) da uvede gornju cenu ruskog gasa nazvao “netržišnom glupošću”, koja će dovesti do novog kruga poskupljenja energenata, prenosi Sputnjik.

    “Još jedna glupost, glupost, koja će dovesti do daljeg rasta na svetskim tržištima, pa i u Evropi. Ništa se ne može rešiti administrativnim putem u sferi ekonomije i svetske trgovine”, uveren je Putin.

    “A ako neko pokuša to (ograničenje cena energenata) da sprovede, to neće biti dobro za one koji donesu takvu odluku. Između ostalog, postoje ugovori o snabdevanju. Ako budu donete neke odluke političke prirode koje su u suprotnosti sa ugovorima, jednostavno, ih nećemo poštovati! Generalno, nećemo isporučivati ništa ako je to u suprotnosti sa našim interesima. Nećemo isporučivati gas, ni naftu, ni ugalj, ni lož ulje, ništa! Ali ako neko pokuša nešto da nam nametne, on danas nije u toj poziciji da nam diktira svoju volju!”, upozorio je Putin.

    Severni tok

    Predsednik Rusije takođe smatra “glupošću” optužbe da se Severni tok koristi kao energetsko oružje. Gasovod će nastaviti sa radom kada dobije remontovanu turbinu od Nemačke.

    “Dajte nam turbinu, sutra ćemo uključiti Severni tok 1. Ne daju ništa. Kažu: evo, koriste ga kao oružje. Koje oružje? Sami su doveli stvari u ovu situaciju, a sada ne znaju šta će sa tim”, rekao je Vladimir Putin.

    Ukrajina i Poljska su krive za zaustavljanje isporuka ruskog gasa Evropi, podsetio je on.

    “Šta se desilo? Preko Ukrajine prolaze dva kraka gasovoda. Ukrajina je samoinicijativno uzela i isključila jedan krak pod izmišljenim izgovorom da nema kontrolu nad njim. Oni su ga sami zaustavili, mi nismo. Drugi gasovod Jamal – Evropa koji ide kroz Poljsku, sama Poljska je stavila pod sankcije i zatvorila. Jesmo li mi to uradili? Poljaci su ga zatvorili”, rekao je Putin.

    Gas potreban i samoj Rusiji

    Prema rečima Putina, ruski energetski resursi treba pre svega da budu usmereni “na razvoj sopstvene zemlje”.

    “Ali imamo ih toliko da smo spremni da izađemo u susret rastućim potrebama svih koji žele da rade sa nama”, rekao je Putin, navodeći da je “ovo veoma dobra i korisna saradnja za naše partnere”.

    On smatra da je ruski gasovodni gas uvek konkurentniji od tečnog prirodnog gasa koji stiže preko okeana.

    Prema rečima Vladimira Putina, zahvaljujući isporukama ruskog gasa, privrede vodećih evropskih zemalja “decenijama su imale očigledne konkurentske prednosti globalnog karaktera”.

    “Ako misle da im takve prednosti nisu potrebne, to nam nikako ne smeta, jer je potražnja za energetskim resursima u svetu veoma velika”, uverava predsednik Rusije.

    Gasovod Severni tok 2 nije džaba građen, ako bude bilo potrebno, može se već sutra pustiti u rad, rekao je Putin.

  • Putin: Ko je bombardovao Beograd? A Kosovo?

    Putin: Ko je bombardovao Beograd? A Kosovo?

    Putin danas govorio i o konstantnom kršenju međunarodnog prava navodeći kao primer rat u Iraku, bombardovanje Jugoslavije i Beograda, koje nisu odobrile UN.”Sada mnogi govore o tome da Rusija krši međunarodno pravo. Smatram da to apsolutno ne odgovara stvarnosti. Ko je započeo rat u Iraku bez odobrenja UN? Ko je uništavao Jugoslaviju pod zgodnim izgovorima, ko je to radio? Ko je pokrenuo rat u srcu Evrope, bombardujući Beograd? Niko se tada nije sećao principa međunarodnog prava”, rekao je Putin.

    Ruski predsednik učestvuje na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, na kojoj je upozorio da svet ne sme biti zasnovan na diktatu jedne države.

    Ruski predsednik učestvuje na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, na kojoj je upozorio da svet ne sme biti zasnovan na diktatu jedne države.

  • Masovni ubica iz Kanade i dalje na slobodi, njegov brat pronađen mrtav

    U toku je potraga za jednim od dvojice braće osumnjičenih za masovno ubistvo 10 ljudi i ranjavanje 18 na više lokacija u Saskatchewanu u Kanadi.

    Istražitelji Kraljevske kanadske konjičke policije rekli su da je, iako je bilo izvještaja da je osumnjičeni Myles Sanderson možda primijećen u James Smith Cree Nationu u utorak, daljnjom istragom utvrđeno da on nije u zajednici.
    Policija je savjetovala onima koji su se nalazili u blizini da potraže sklonište i da se ne približavaju napadaču.

    “Budući da je lokacija Mylesa Sandersona i dalje nepoznata, uzbuna za hitne slučajeve je aktivna za cijelu pokrajinu i mi nastavljamo pozivati javnost da poduzme odgovarajuće mjere opreza”, tvitao je policijski ured Saskatchewana u utorak.

    Potencijalno viđenje dolazi dva dana nakon nasilja koje se proteglo na 13 lokacija zločina u starosjedilačkoj zajednici i obližnjem ruralnom selu.


    Manje od tri sata nakon što je prijavljen prvi napad, vlasti su identificirale osumnjičene kao Myles Sandersona (30) i njegovog brata Damiena.

    U ponedjeljak ujutro, Damien Sanderson, 31, pronađen je mrtav u James Smith Cree Nationu na “površini s velikom travom” u blizini kuće, rekla je policija.

    Vjeruje se da nije sam sebi nanio ozljede, rekla je pomoćnica komesara Kraljevske kanadske konjičke policije Rhonda Blackmore, dodajući da će tačan uzrok smrti biti utvrđen.