VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Istražioci 12 časova češljali Bajdenovu kuću, pronađeno još povjerljivih dokumenata

    Istražioci 12 časova češljali Bajdenovu kuću, pronađeno još povjerljivih dokumenata

    Američko ministarstvo pravde otkrilo je više povjerljivih dokumenata tokom pretresa kuće predsjednika SAD Džozefa Bajdena u gradu Vilmingtonu, u saveznoj državi Delaver, saopštio je predsjednikov advokat Bob Bauer.

    Predsjednik Bajden omogućio je u petak pristup svojoj kući kako bi se ”izvršio pretres svih prostorija u potrazi za potencijalnom potpredsjedičkom evidencijom i potencijalnim poverljivim materijalom”, navodi se u saopštenju Bajdenovog advokata.

    Tokom pretresa, koji je trajao više od 12 sati, pronađeni su dokumenti iz Bajdenovog mandata u američkom Senatu, u čijem je sastavu bio 36 godina, dok su drugi dokumenti iz perioda kada je vršio funkciju potpredsjednika SAD.

    Advokat je naveo da ni Bajden ni njegova supruga nisu bili prisutni tokom pretresa, prenosi Tanjug.

  • Eskobar: Crna Gora blizu kolapsa

    Eskobar: Crna Gora blizu kolapsa

    Specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar upozorio je na “mnogo mogućih posljedica”, ako Crna Gore ne reši višemjesečnu duboku političku i institucionalnu krizu.

    “Crna Gora je u veoma dubokoj krizi. Blizu je institucionalnog kolapsa kakvog skoro nisam vidio u bilo kojoj zemlji. Nema vlade. Pale su dvije vlade i nije bilo napretka u formiranju još jedne. Nemaju kvorum u Ustavnom sudu koji bi mogao da potvrdi nove izbore”, rekao je Eskobar u intervjuu za Glas Amerike.

    Zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara podsjetio je da na proljeće ističe mandat predsjednika Mila Đukanovića. Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović nedavno je raspisala predsjedničke izbore za 19. mart.

    “Može se dogoditi da nemaju predsjednika da povjeri mandat, da nemaju vladu da krenu naprijed i Ustavni sud da odobri sve odluke i potvrdi rezultate izbora”, naglasio je Eskobar.

    Američki zvaničnik je ponovio da je glavni zadatak da se odmah popune upražnjena mjesta u Ustavnom sudu, “a zatim da se ide na izbore”.

    “Moraju da počnu sa Ustavnim sudom. I van toga, vjerujemo, i ankete pokazuju, da ogromna većina građana želi nove izbore. I to je gdje bi trebalo da počnu”, smatra Eskobar.

    Eskobar je, pozivajući se na mišljenje Venecijanske komisije, poručio i da je veoma opasna bilo kakva pomisao da se “Ustav menja prostom većinom”.

    “Već smo rekli da nismo sigurni da bi to bila ustavno validna vlada. Nismo sigurni da bi mogli da se oslonimo na odluke takve vlade. Ohrabrili smo ih da to ne rade”, zaključio je on.

    Parlamentarna većina proglasila je krajem decembra lidera DEMOS-a Miodraga Lekića za mandatara za sastav nove Vlade Crne Gore na osnovu spornih izmena Zakona o predsjedniku koje je prethodno usvojila u Skupštini, uprkos negativnom mišljenju Venecijanske komisije.

    Zvaničnici SAD i Evropske unije upozorili su da ne bi trebalo birati vladu na osnovu tih izmjena.

    Pregovori o formiranju vlade su u međuvremenu propali.

    Aktuelna vlada premijera Dritana Abazovića je u tehničkom mandatu, nakon što joj je izglasano nepovjerenje prije više od pet mjeseci, podsjeća Glas Amerike, prenosi Tanjug.

    Ustavni sud je u međuvremenu u blokadi jer od ukupno sedam, trenutno ima samo troje sudija i nema kvoruma za odlučivanje o ključnim pitanjima u zemlji.

    Zvaničnici zemalja članica Evropske unije više puta su upozorili Podgoricu na pijretnju zaustavljanja pregovora o pristupanju, ako se ne obezbijedi puna funkcionalnost Ustavnog suda.

    U Crnoj Gori je trenutno u toku novi proces izbora sudija, nakon što prethodni kandidati nisu dobili neophodnu podršku u Skupštini.

  • “Ukrajinci će pasti. Propustili su šansu za pobjedu”

    “Ukrajinci će pasti. Propustili su šansu za pobjedu”

    Aleksej Arestovič, bivši savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da su ukrajinske vlasti propustile šansu da pobede.

    “Propustili smo ne samo vojnu šansu, izgubili smo vreme, a Rusi su započeli mobilizaciju, ‘sredili’ situaciju na frontu i na nekim mestima čak ostvarili superiornost. Ne samo da Zapad nije dao oružje, mi smo propustili unutrašnjepolitičku i državnu šansu”, rekao je Arestovič u video snimku objavljenom na njegovom Telegram kanalu.

    On je naglasio da je Kijev propustio šansu da dobije blagovremenu i potpunu vojnu podršku zapadnih zemalja, i dodao je da će, po njegovom mišljenju, ceo ukrajinski narod “pasti”.

    Prema njegovim rečima, sada postoji razlika na ratištu u poređenju sa početkom rata, kada je ukrajinska vojska “pogađala svakim projektilom”, a sada su “se pokazali nedostaci”.

    Ranije je kancelarija Vladimira Zelenskog prihvatila ostavku Alekseja Arestoviča na mesto savetnika šefa kancelarije.

    Arestovič je 14. januara izjavio da je uzrok uništenja dela zgrade u Dnjepropetrovsku rezultat dejstva ukrajinske PVO.

    Kasnije je Arestovič povukao svoje reči o razlozima urušavanja dela kuće u Dnjepropetrovsku i rekao da je podneo ostavku.

  • Nova ofanziva ruskih snaga u Zaporoižju

    Nova ofanziva ruskih snaga u Zaporoižju

    Ruske snage krenule su u novu ofanzivu u regionu Zaporožja na jugoistoku Ukrajine.

    Zvaničnici ruske vojske tvrde da su zauzeti “povoljni položaji” tokom napada.

    Guverner Zaporožške oblasti Oleksandr Staruh kaže da su ruske snage tokom noći izvele više od 160 granatiranja.

  • Ukrajinci odlučili da se povuku

    Ukrajinci odlučili da se povuku

    Kijevski režim povlači zapadna oklopna vozila iz oblasti Harkova u pravcu Svatova, rekao je za Sputnjik vojni ekspert, potpukovnik LNR u penziji Andrej Maročko.

    “Prema rečima stanovnika Harkova, primećeno je prebacivanje oklopnih vozila sa dva voza u Kupjansk. Oklopna vozila zapadnog tipa se istovaraju na stanici gde se sortiraju i šalju u pravcu sela Svatovo”, rekao je on.

  • “Patriot – skupa greška”

    “Patriot – skupa greška”

    Vašington pravi skupu grešku time što isporučuje raketne sisteme “Patriot” Ukrajini, napisao je u tekstu za portal “Military.com” oficir američke armije Džef Lamer.

    Prema njegovom mišljenju, Ukrajina nije spremna da koristi takvu složenu vojnu tehniku, za koju je američkim vojnicima potrebna višemesečna obuka.

    On je, takođe, ocenio da isporuke sistema “Patriot” neće izmeniti ranjivost Ukrajine u vazduhu.

    “Upornost Vašingtona je pogrešna, i za to će biti plaćena visoka cena”, zaključio je Lamer.

    Pentagon je ranije saopštio da će ukrajinska vojska početi obuku u upravljanju sistemima “Patriot” vojnoj bazi u Oklahomi.

    Amerikanci očekuju da će za nekoliko meseci pripremiti pripadnike Oružanih snaga Ukrajine da upotrebljavaju sisteme “Patriot”, koji su deo poslednjeg paketa pomoći Kijevu.

  • Vučić: “Izabrali su da idu protiv Srbije”

    Vučić: “Izabrali su da idu protiv Srbije”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se na svom instagram profilu.

    “Juče je bio jedan od najtežih dana za našu zemlju i nikada nisam krio od ljudi u Srbiji kada se takve stvari događaju. Imaćemo mnogo muka i problema sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti i za to nam je potrebno jedinstvo, a od onih od kojih sam to očekivao to nismo dobili. Dobili smo njihovo ujedinjenje, bez obzira što su sve suprotno govorili. Oni su izabrali da i ovoga puta idu protiv Srbije”, rekao je Vučić u obraćanju.

    On je najavio svoje obraćanje u ponedeljak u popodnevnim časovima.

    “Srbiju ćemo sačuvati i odbraniti”, završio je Vučić.

  • Rusija: Pokrenuli smo ofanzivu

    Rusija: Pokrenuli smo ofanzivu

    Ruska vojska saopštila je u subotu da su njene trupe pokrenule ofanzivu u regionu Zaporožja u Ukrajini, preneo je AFP.

    Borbe u tom regionu intenzivirane su ove nedelje nakon nekoliko u kojima se region smatrao gotovo zamrznutim frontom.

  • Vagner negira da regrutuje Srbe za borbu u Ukrajini, SAD im uvodi sankcije

    Vagner negira da regrutuje Srbe za borbu u Ukrajini, SAD im uvodi sankcije

    Ruska paravojna grupa Vagner negirala je da regrutuje građane Srbije za borbu u Ukrajini, dan nakon što su aktivisti u Beogradu podneli krivične prijave protiv te organizacije.

    Među osobama navedenima u krivičnim prijavama su ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i Aleksandar Vulin, direktor Državne bezbednosno-informativne agencije Srbije, preneo je Rojters.

    “Ja ne regrutujem Srbe”, naveo je u saopštenju osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin, rekavši da nikada nije čuo za Bocan-Harčenka ili Vulina.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije ove sedmice rekao o Vagnerovoj grupi i pozivu upućenom na regrutaciju, da je reč o notornoj laži.

    Advokat iz Beograda i predsjednik grupe građana “Oktobar” Čedomir Stojković, kao i predstavnici ruskih i ukrajinskih antiratnih grupa podnijeli su u četvrtak Višem javnom tužilaštvu u Beogradu seriju krivičnih prijava zbog djelovanja Vagner grupe u Srbiji, kao i “mobilisanja državljana Srbije za učestvovanje u ratu u Ukrajini”.

    Ruski biznismen i osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin je početkom sedmice saopštio da ta kompanija nikada nije bila prisutna na sjeveru KiM i nije imala nikakve kontakte sa Srbijom.

    Prigožin je to naveo na zvaničnom Telegram kanalu kompanije, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike na srpskom, o tome kakve aktivnosti Vagner grupa sprovodi u Srbiji.

    Prigožin tvrdi i da u Vagneru trenutno nema državljana Srbije i da ih odavno nije bilo i dodaje da glasine koje se “napumpavaju” oko interakcije Vagnerove grupe i Srbije nemaju nikakvog osnova.

    U međuvremenu, Bijela kuća je saopštila da će SAD sljedeće nedelje uvesti dodatne sankcije ruskoj privatnoj vojnoj Vagner grupi, za koju američki zvaničnici kažu da je pomagala ruskoj vojsci u ratu u Ukrajini.

    Portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi rekao je da će Ministarstvo finansija SAD označiti Vagner grupu kao značajnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju, prenio je Rojters.

    “U skladu s takvom kvalifikacijom mi ćemo nametnuti dodatne sankcije sljedeće nedjelje protiv Vagnera i njegove mreže podrške na više kontinenata. Tim djelovanjem Vagner će biti prepozata kao transkontinentalna prijetnja i kroz svoj tekući obrazac ozbiljnih kriminalnih aktivnosti”, rekao je Kirbi novinarima na brifingu u Beloj kući.

    Proglašavanjem Vagnera transnacionalnom kriminalnom organizacijom prema američkoj izvršnoj naredbi 13581 zamrzava se cjelokupna američka imovina Vagnera i zabranjuje Amerikancima da obezbjeđuju sredstva, robu, ili da pružaju usluge toj grupi.

    “Ovim akcijama i mnogima koje će uslijediti, naša poruka svakoj kompaniji koje razmatra da pruži podršku Vagneru glasi: Vagner je kriminalna organizacija koja čini rasprostranjena zlodela i krši ljudska prava, i radićeno neumoljivo da identifikujemo, ometemo, razotkrijmo i usmerimo naše delovanje na one koji pomažu Vagneru”, rekao je Kirbi.

    Ruski biznismen i osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin ironično je reagovao na najavu Bijele kuće o proglašavanju Vagnera „međunarodnom zločinačkom organizacijom”, napominjući da će od tog trenutka on i Amerikanci postati kolege.

    „Konačno, sada su Vagner grupa i Amerikanci kolege. Od sada se naš odnos može nazvati ’obračunom kriminalnih klanova’“, navodi se u poruci koju je pres služba te grupe objavila na Telegram kanalu.

  • Mask kritikovao vlasti SAD

    Mask kritikovao vlasti SAD

    Američki biznismen Ilon Mask kritikovao je spremnost Sjedinjenih Američkih Država da podrže Ukrajinu u pokušaju da vrati Krim.
    On je reagovao na nedavno objavljen članak Njujork tajmsa, u kojem se navodi da administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena počinje da shvata da Ukrajini mogu biti potrebne dodatne snage za napad na teritoriju Krima, što bi ojačalo poziciju kijevskih vlasti u budućim pregovorima.

    “Ja sam nastrojen proukrajinski, ali nemilosrdna eskalacija sukoba je veoma rizična za Ukrajinu i svijet”, objavio je Mask na Tviteru.

    Zamjenik portparola Pentagona Sabrina Sing ranije je najavila da će SAD podržati Ukrajinu, uključujući moguć́u operaciju zauzimanja Krima.

    Šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov rekao je za RIA Novosti da ako kijevske vlasti pokušaju da izvrše agresiju na Krim, onda ne treba da se žale kasnije kada dobiju uzvratni udar.

    Senator Krima Sergej Cekov rekao je da je povratak Krima Ukrajini, uključujući i moguću upotrebu sile, nerealan,

    i da je “vjerovatnije da će pojedine države nestati sa političke karte”.

    Krim je postao dio teritorije Ruske Federacije u martu 2014, nakon referenduma koji je uslijedio poslije državnog udara u Ukrajini.

    Na referendumu se 96,77% građana Krima i 95,6% građana Sevastopolja izjasnilo za priključenje Rusiji.

    Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, dok mnoge zapadne zemlje podržavaju Kijev po ovom pitanju.

    Predstavnici ruskog državnog vrha su više puta isticali da su stanovnici Krima glasali za demokratsko ujedinjenje sa Rusijom, uz potpuno poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN.

    Prema riječima predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno”.