VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija odgovorila Estoniji

    Rusija odgovorila Estoniji

    Ambasador Estonije Margus Laidre moraće da napusti Rusiju 7. februara 2023. godine, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak.

    “Ambasador Estonije Margus Laidre pozvan je 23. januara u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, gde mu je uručen oštar protest zbog postupaka estonskih vlasti. Ambasador Republike Estonije treba da napusti Rusku Federaciju 7. februara 2023. godine”, saopštili su u MIP-u.

    Ruska strana je odlučila da diplomatskog predstavnika u Rusiji i Estoniji snizi na nivo otpravnika poslova.

    Ovo je odgovor na radikalno smanjenje sastava ruske ambasade u Talinu, objasnilo je Ministarstvo spoljnih poslova, ističući da je celokupna odgovornost za razvoj situacije u potpunosti na estonskoj strani.

  • 200.000 Rusa ide na Kijev

    200.000 Rusa ide na Kijev

    Nemojte otpisivati Rusiju, rekao je jedan iskusni zapadni diplomata Fajnenšel tajmsu.

    U pozadini ovih reči je činjenica da je Rusija, uprkos nedavnim porazima u Ukrajini, ogromna zemlja sa mnogo materijalnih i ljudskih resursa kojima raspolaže predsednik Rusije Vladimir Putin.Sa ovim rečima se slaže i načelnik generalštaba ukrajinske vojske general Valerij Zalužnji, koji je u opširnom intervjuu za The Economist izjavio da su vojnici iz dubina Rusije, iza Urala, kao i vojnici iz evropskih delovi Rusije, masovno se pojavljuju na ratištu u Ukrajini. Obojica su, istakao je Zalužnji, prošli relativno dobru vojnu obuku, što znači da Putinova taktika masovne mobilizacije počinje da daje opipljive rezultate.

    Pored straha od ruske ljudske mase, Zalužnji smatra da Ukrajini preti nedostatak artiljerijske municije, jer ruski napad na Ukrajinu sve više podseća na bitke iz Drugog svetskog rata. svetskih ratova u kojima je pobedila strana sa više oružja.

    Blokada Krima
    Rusi pripremaju 200.000 svežih vojnika i nema sumnje da će ponovo pokušati da osvoje Kijev, rekao je Zalužnji, koji očekuje ruski napad do proleća ove godine. U pozadini svega stoji činjenica da ruski vojni vrh sve više doživljava rat u Ukrajini kao dugotrajan vojni sukob u kome će pobediti ona strana koja na ratište dovede motivisanije vojnike i vojnu tehniku.

    Istovremeno, komandant ukrajinske vojske general-potpukovnik Oleksandr Sirski smatra da ukrajinska vojska ne sme da dozvoli zamrzavanje linije fronta na istoku i jugu zemlje, a napad na Melitopolj i Marijuopolj, koji bi presekao transportne veze okupiranog Krima sa Rusijom, češće se pominje. Ovaj puč je ukrajinski vojni vrh planirao za leto 2022. godine, ali je nakon konsultacija sa američkim vojnim vrhom odbijen jer je Ukrajini nedostajalo naoružanje i spremni vojnici, odlučivši da napadne Herson, što se pokazalo potpuno uspešnim.

    Kako sada stvari stoje, smatra Sirski, do takvog puča neće doći u bliskoj budućnosti. Ipak, Sirski, kao pobornik ratnih trikova i iznenadnih napada, pažljivo posmatra bojno polje i traži mesto gde bi mogao da ponovi prošlogodišnji proboj na severoistok zemlje, kada je uspeo da tajno pripremi udarnu snagu koja je potisnula Ruska vojska nazad pedeset kilometara.

    “Za svaki otrov postoji protivotrov“, sumirao je Sirski svoje viđenje bliske budućnosti rata u Ukrajini. U pozadini njegovih reči je situacija na ratištu u okolini Bahmuta.

    Naime, kako piše Vašington post, koji je naklonjen Ukrajini i koji često prenosi nezvanične stavove administracije predsednika Džoa Bajdena, vlast u Kijevu svojoj javnosti predstavlja Bahmut kao neosvojivu tvrđavu koja pokazuje nadljudsku snagu i odlučnost. U stvarnosti, Bahmut je vojna zamka u koju Ukrajinci žele da uvuku što više ruskih snaga sa okupiranog juga i istoka zemlje i tako stvore slabu tačku gde iznenadnim napadom mogu da potisnu ruske okupatore.

    Međutim, Bahmut može biti i zamka za Ukrajince koji broje leševe na liniji fronta i koji su suočeni sa činjenicom da reka novih ruskih vojnika neprestano pristiže s leđa i pet, šest ili sedam puta dnevno juriša na ukrajinske položaje. Rezultat svega je činjenica da Ukrajina u Bahmutu, suočavajući se sa potrošnim vojnicima koje Rusi bez problema zamenjuju novim regrutima, gubi najbolje vojnike i vojnu opremu potrebnu za planirane kontraofanzive.

    “Velika je šteta što u borbi sa ruskim zločincima u Bahmutu žrtvujemo živote naših najboljih vojnika i oficira. Podržao bih odluku o povlačenju na nove, bolje položaje, ako se pokaže da odbrana Bahmuta zahteva nesrazmerno velike žrtve“, rekao je ukrajinski oficir iz Bahmuta za Vašington post. Na sličan način razmišlja i pomenuti načelnik ukrajinskog generalštaba Velerij Zalužnji , koji je u intervjuu za The Economist otvoreno rekao:

    “Neka mi oproste ukrajinski vojnici u rovovima, ali sada je mnogo važnije da se akumuliraju snage za dug i težak rat na celom frontu. Iako sam u iskušenju da sada pošaljem rezerve na bojno polje.”

    Iza ovih reči krije se pragmatična kalkulacija ukrajinskog vojnog vrha, koji želi da bude spreman za moguće masovne ruske udare, ali i za ofanzivna dejstva. Tim pre što Ukrajina trenutno ima oko 700.000 vojnika pod oružjem, od kojih je oko 200.000 potpuno sposobno za efikasnu borbu.

    Osim toga, ukrajinskoj vojsci za punu efikasnost, pored municije, nedostaje 300 tenkova, 600 do 700 oklopnih vozila i oko 500 haubica. Ukrajina trenutno nema sve to, tako da bi taktika iscrpljivanja mogla da funkcioniše za Putina na duži rok.

    Matematika smrti
    Tako barem misle analitičari Fajnenšel tajmsa, koji pišu da strašna matematika smrti kosi potpuno neiskusne ruske vojnike, otvarajući mogućnost Ukrajincima da napadnu oslabljene ruske snage. Ali ova strašna matematika dugoročno funkcioniše za Rusiju, koja može dovesti milione novih vojnika iz dubina Evroazije.

  • Oglasio se Putin

    Oglasio se Putin

    Evroazijska ekonomska unija ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih nezavisnih polova multipolarnog sveta.

    To je izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin, navodi se u saopštenju, objavljenom na sajtu Kremlja, prenosi Sputnjik.

    “Očigledno, Unija ima sve mogućnosti da postane jedan od moćnih, nezavisnih, samodovoljnih polova koji formiraju multipolarni svet, da bude centar privlačenja svih nezavisnih država koje dele naše vrednosti i teže saradnji sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom”, ističe se u saopštenju.

    Predsednik Rusije je nazvao aktuelnim zadatkom za Uniju smanjenje rizika koje stvara korišćenje stranih valuta i platnih sistema u međusobnoj trgovini.

    “Polazimo od toga da je neophodan uslov za stabilne obračunske odnose unutar Unije priključenje partnera Sistemu predaje finansijskih poruka Centralne banke Rusije i razvoj saradnje nacionalnih platnih sistema”, navodi se u tekstu.

    Takođe, prema rečima šefa države, harmonizacija finansijskih tržišta treba da stvori povoljne uslove da kapital zemalja članica ostane u okviru asocijacije i investira se u nacionalne privrede. Pored toga, predsednik je izrazio potrebu da se istraži mogućnost osnivanja evroazijske rejting agencije koja bi obezbedila instrumente za servisiranje rastuće ekonomske aktivnosti u makroregiji.

    Vladimir Putin je pozvao na proširenje međunarodnih veza Evroazijske ekonomske unije, uključujući pregovore o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Indonezijom.

    “Nameravamo da učinimo sve što možemo da pomognemo da se završi posao na sličnim sporazumima sa Egiptom, Iranom i Indijom, kao i da aktiviramo nove pregovaračke staze, uključujući sa Indonezijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratim”, napisao je Putin.

    Prema njegovim rečima, unapređenje međunarodnih odnosa i kontakata EAEU sa državama Azijsko-pacifičkog regiona, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike pomoglo bi povećanju izvoza “savezničkih” proizvoda i izgradnji novih logističkih lanaca.

    “Naše udruženje može da igra ulogu jednog od ključnih centara za formiranje Velikog evroazijskog partnerstva”, siguran je predsednik Ruske Federacije.

  • Njemačka spremna ovlastiti Poljsku da pošalje tenkove u Ukrajinu

    Njemačka spremna ovlastiti Poljsku da pošalje tenkove u Ukrajinu

    Njemačka je spremna ovlastiti Poljsku da pošalje tenkove Leopard njemačke proizvodnje u Ukrajinu kao pomoć Kijevu u borbi protiv ruske specijalne vojne akcije ako Varšava zatraži takav zahtjev, rekla je u nedjelju ministarka vanjskih poslova Analena Berbok.

    “Ako nam se postavi to pitanje, onda nećemo stajati na putu”, rekla je Berbok za televiziju “LCI” nakon francusko-njemačkog sastanka na vrhu u Parizu.

    “Znamo koliko su ti tenkovi važni i zato sada o tome razgovaramo s našim partnerima. Moramo biti sigurni da su životi ljudi spašeni i teritorija Ukrajine oslobođena”, dodala je Berbokova.

    Berbok, koja predstavlja Zelene u vladajućoj koaliciji socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca, rekla je da Poljska tek treba podnijeti službeni zahtjev.

    Njeni komentari dolaze u trenutku kada se Berlin opire pritisku iz Kijeva da pošalje neke od vlastitih zaliha tenkova Leopard u Ukrajinu, prenosi “AlArabyia”.

  • Finci prvi u svijetu napravili bateriju od pijeska kojom bi se mogao riješiti veliki izazov

    Finci prvi u svijetu napravili bateriju od pijeska kojom bi se mogao riješiti veliki izazov

    U Finskoj je prvi put na svijetu napravljena baterija od pijeska, a čime bi se moglo doprinijeti rješavanju jednog od najvećih izazova u obnovljivoj energiji.

    Taj izazov jeste kako osigurati stalno sanbdijevanje energijom tokom cijele godine. Kako je objavio BBC, koncept baterije je jednostavan – struja proizvedena iz obnovljivih izvora energije se pretvara u toplotu koja se usmjerava u spremnik sa 100 tona pijeska. Tom prilikom se pijesak zagrijava do 500 stepeni celzijusovih.

    Temperatura u pijesku se može održati mjesecima, a tokom zimskih mjeseci može se iskoristiti za grijanje stambenih i poslovnih građevina. Osim toga, time se osigurava toplota potrebna u pojedinim proizvodnim procesima.

    Svijet se trenutno oslanja na fosilna goriva, a većina baterija su napravljene od litija koji je skup i oskudan resurs. Njegova eksploatacija donosi značajno negativne posljedice po okoliš.

    U baterijama, koje su napravljene u Finskoj, može biti stotine kubnih metara pijeska i mogu se postaviti ispod površine zemlje. No, problem je u tome što je u svijetu sve manje pijeska. S druge strane, kompanija Polar Night Energy kao tvorac baterije tvrdi da se može koristiti pijesak niskog kvaliteta ili materijali slični pijesku.

  • Kristerson: Saosjećam sa muslimanima zbog spaljivanja Kurana, ali zakon nije prekršen

    Kristerson: Saosjećam sa muslimanima zbog spaljivanja Kurana, ali zakon nije prekršen

    Švedski premijer Ulf Kristerson saopštio je da saosjeća sa svim muslimanima koji su uvrijeđeni zbog spaljivanja primjerka Kurana ispred turske ambasade u Stokholmu, ali je istakao da time nije prekršen zakon i da je sloboda izražavanja fundamentalni dio demokratije.
    ”Ono što je legalno nije nužno prikladno. Spaljivanje knjiga koje su svete za mnoge je čin dubokog nepoštovanja. Želim da izrazim saosjećanje sa svim muslimanima koji su uvrijeđeni onim što se desilo u Stokholmu”, napisao je Kristerson na “Tviteru”.Spaljivanje Kurana ispred turske Ambasade u Stokholmu osudila su i ministarstva spoljnih poslova nekoliko zalivskih država, uključujući Saudijsku Arabiju, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate.
    Lider krajnje desničarske danske političke partije Rasmus Paludan juče je zapalio primjerak Kurana ispred turske ambasade u Stokholmu nakon što je dobio odgovarajuću dozvolu od švedskih vlasti.

    Tursko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je taj čin, nazvavši ga “podlim napadom” na svetu knjigu i “još jednim primjerom alarmantnog nivoa koji su islamofobija i rasistički i diskriminatorni pokreti dostigli u Evropi”.

    Pristalice Radničke partije Kurdistana /PKK/ su na ranijem protestu u Stokholmu okačile na stub lutku sa likom turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana.

    Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je švedskog ambasadora u Ankari u znak protesta zbog skupa PKK-a.

    Osim toga, tursko tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak u vezi sa tim demonstracijama.

  • Boris Džonson iznenada posjetio Ukrajinu

    Boris Džonson iznenada posjetio Ukrajinu

    Bivši britanski premijer Boris Džonson neočekivano je stigao u Ukrajinu i posetio ratom razorene gradove na severu Kijevske oblasti.

    Na društvenim mrežama osvanuo je snimak Džonsona na ulicama Buče.

    Zatim su bile fotografije Borisa Džonsona u Borodjanki.Razlog njegove posete je to što bivši britanski premijer iz prve ruke vidi i čuje o zločinima koje je Rusija počinila u gradovima u blizini Kijeva.

  • Njemci upali u zamku

    Njemci upali u zamku

    Ako Njemačka ne pristane da pošalje tenkove “leopard” u Ukrajinu, onda je Poljska spremna da stvori novu vojnu koaliciju.

    To je najavio poljski premijer Mateuš Moravjecki u intervjuu za Polsku Agencju Prasovu.

    “Stvorićemo “manju koaliciju” zemalja koje su spremne da žrtvuju deo svoje moderne tehnologije za Ukrajinu. Nećemo pasivno gledati kako krvari”, rekao je on.

    Moravjecki je dodao da bi želeo da čuje jasan odgovor iz Berlina da li druge zemlje koje imaju tenkove Leopard u svom naoružanju mogu da ih prebace u Ukrajinu.

    Prema rečima premijera, Nemačka je upala u zamku koju je sama sebi postavila, jer je godinama vodila politiku zbližavanja sa Rusijom.

    Ove nedelje je u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj održan sastanak NATO Kontakt grupe za podršku Ukrajini, na kome se razgovaralo o pitanju povećanja vojne pomoći Kijevu.

    Ali njeni učesnici nisu uspeli da postignu konsenzus o snabdevanju Ukrajine nemačkim tenkovima. Berlin se do sada suzdržavao od toga, uprkos tome što je pritisak na kancelara Olafa Šolca znatno povećan.

    Prema pisanju lista Zidojče cajtung, Šolc je u razgovoru sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom jasno stavio do znanja da će Nemačka snabdeti Oružane snage tenkovima Leopard 2 samo ako američka strana prebaci svoje Abramse. Te izjave su kasnije demantovane u Berlinu.

  • Šef Vagnera direktno pisao Americi

    Šef Vagnera direktno pisao Americi

    Šef ruske privatne vojne grupe Vagner objavio je u subotu kratko pismo upućeno Beloj kući sa pitanjem za koji zločin je optužena njegova kompanija.

    Saopštenje dolazi nakon što je Vašington najavio nove sankcije toj grupi.

    Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi najavio je ranije da će narednih dana označiti Vagnerovu grupu kao značajnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju.

    U pismu na engleskom upućenom Kirbiju i objavljenom na Telegram kanalu pres-službe osnivača Vagnera Jevgenija Prigožina, stoji: “Poštovani gospodine Kirbi, da li možete da razjasnite kakav je zločin počinio PMC Vagner?”

    Kirbi je grupu Vagner nazvao “zločinačkom organizacijom koja čini rasprostranjene zločine i kršenja ljudskih prava”.

    Bela kuća je prošlog meseca saopštila da je Vagner preuzeo pošiljke oružja iz Severne Koreje kako bi pomogao u jačanju ruskih snaga u Ukrajini, piše RSE.

    Ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje nazvalo je izveštaj neosnovanim, a Prigožin je tada negirao da je primio isporuku i nazvao izveštaj “tračevima i spekulacijama”.

    U pokušaju da ograniče pristup oružju iz Vašingtona, 2017. uveli su ograničenja trgovine sa Vagnerom. Evropska unija je uvela sankcije Vagneru u decembru 2021.

    Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. godine osnovao Prigožin, koji je blizak Kremlju.

    Prigožin je “Vagnera” opisao kao potpuno nezavisnu silu sa sopstvenim avionima, tenkovima, raketama i artiljerijom.

    U Sjedinjenim Državama ga traže zbog mešanja u američke izbore, što je u novembru rekao da je činio i da će nastaviti da čini.

    Tri člana Vagnera optužena su u Ukrajini da su počinili ratne zločine u aprilu 2022. godine u selu Motižin kod Kijeva, dok nemačka obaveštajna služba sumnja da su plaćenici možda umešani u ubistva civila u Buči.

    Međunarodna organizacija za ljudska prava Human Rights Vatch saopštila je u maju 2022. da postoje “ubedljivi dokazi” da su ruske paravojne snage ubijale civile i počinile ozbiljna kršenja ljudskih prava u građanskom ratu u Centralnoafričkoj Republici.

  • Netanjahu: Sa Amerikom ćemo stvoriti ujedinjeni front prema Iranu

    Netanjahu: Sa Amerikom ćemo stvoriti ujedinjeni front prema Iranu

    Premijer Izraela Benjamin Netanyahu održao je sastanak s novim ministrima u vladi ove zemlje, a jedna od tema o kojoj se razgovaralo odnosila se i na relacije sa Iranom.

    Netanyahu je govor vladi održao samo nekoliko dana nakon što je američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Jake Sullivan boravio u Izraelu gdje se sastao sa izraelskim zvaničnicima. Pored sastanaka sa Izraelcima, Sullivan je održao susret i sa palestinskim političarima.

    “U fokusu naših razgovora bili su regionalni i sigurnosni izazovi. Naravno, tema Irana bila je jedna od glavnih tokom razgovora”, rekao je Netanyahu.

    Kada je riječ o Iranu, premijer Izraela je naglasio kako je sa američkim zvaničnikom razgovarao o tome kako obje zemlje mogu sarađivati u suočavanju sa Iranom koji je ocijenjen kao zajednički izazov za Sjedinjene Američke Države i Izrael.

    “Na kraju sastanka, stekao sam utisak da postoji obostrana želja da se postigne razumijevanje o ovom pitanju koje je od presudnog značaja za sigurnost zemlje. O ovoj temi ćemo razgovarati i u narednim sedmicama. Sjedinjene Američke Države i Izrael rade na ujedinjenom frontu kada je u pitanju borba protiv opasnosti od Irana”, mišljenja je premijer Izraela.