VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin izgubio ekonomski rat?

    Putin izgubio ekonomski rat?

    Sve Putinove procene oko ekonomskog rata su propale te je trajno i nepopravljivo oslabio rusku poziciju na globalnom ekonomskom planu.

    Veći deo prošle godine, od početka sukoba sa Ukrajinom 24. februara prošle godine, ruski predsednik Vladimir Putin uzdao se u svoju navodnu energetsku svemoć, držeći globalnu ekonomiju kao taoca svojih hirova, prenosi Jutarnji list.

    Od prošlog leta, Putin je obustavio snabdevanje Evrope prirodnim gasom, nadajući se da će se Evropljani, smrzavajući se bez grejanja tokom zime, okrenuti protiv svojih vlasti i učiniti nastavak zapadne podrške Kijevu nemogućim.

    Pretnja je zaista bila jaka – 2021. godine neverovatnih 83 odsto ruskog gasa izvezeno je u Evropu. Ruski ukupni globalni izvoz od 7 miliona barela nafte dnevno i 200 milijardi kubnih metara gasa iz cevovoda godišnje, čini oko polovinu saveznih prihoda zemlje. Što je još važnije, ruski izvoz robe igrao je ključnu ulogu u globalnim lancima snabdevanja – Evropa se oslanjala na Rusiju kad je u pitanju 46 odsto svog ukupnog snabdevanja gasom, s uporedivim nivoima zavisnosti od drugih ruskih proizvoda, uključujući metale i đubriva.

    Međutim, sada, kako se bliži godišnjica sukoba, očigledno je da je Rusija trajno izgubila svoju nekadašnju ekonomsku moć na globalnom tržištu, navodi u svojoj iscrpnoj analizi Foreign Policy. Zahvaljujući neuobičajeno blagoj i toploj zimi u Evropi, Putinov pritisak maksimalne moći se izduvao i najveća žrtva Putinovog kockanja sa gasom – kako su još jesenas neki predviđali – bila je sama Rusija. Putinova moć uticaja kada je u pitanju prirodni gas sada više ne postoji jer svetu – i što je najvažnije, Evropi – više ne treba nužno ruski gas.

    Daleko od smrzavanja nasmrt, Evropa je vrlo brzo uspela da osigura alternativna snabdevanja gasom prelaskom na globalno tržište ukapljenog prirodnog gasa (LNG). To uključuje procenjenih 55 milijardi kubnih metara iz Sjedinjenih Država, dva i po puta više od predratnog američkog izvoza LNG-a u Evropu. Zajedno s povećanjem snabdevanja iz obnovljivih izvora, nuklearnih izvora i u međuvremenu ponovno aktuelnog uglja, ova alternativna snabdevanja smanjila su zavisnost Evrope od ruskog gasa na 9 odsto ukupnog uvoza gasa. Tačnije, Evropa sada kupuje više LNG-a nego što je ikada kupovala ruskog gasa.

    Nema zime što se gasa tiče
    Nadalje, neuobičajeno topla zima u Evropi znači ne samo da su izbegnuti najgori mogući scenariji, već su puni skladišni rezervoari u Evropi jedva trošeni i zalihe se mogu preneti na sledeću zimu. U januaru su nemački rezervoari za skladištenje bili na rekordnih 91 odsto popunjenosti, u odnosu na 54 odsto prošle godine, što znači da će Evropa morati da kupi znatno manje gasa 2023. nego 2022. godine.

    Implikacije toga su velike. Evropa sada ima osigurano dovoljno snabdevanje energijom bar do 2024. godine, što joj daje dovoljno vremena da se jeftinije alternativno snabdevanje energijom – i obnovljivi izvori i tranzicijska goriva – u potpunosti upogoni i počne da funkcioniše. To uključuje uvoz dodatnih 200 milijardi kubnih metara godišnje u izvoznom kapacitetu LNG-a do 2024. godine, što je dovoljno da se u potpunosti i trajno zamene ruske isporuke gasa od 200 milijardi kubnih metara godišnje jednom zauvek.

    Nadalje, dani globalno skupe energije usled ruskog stezanja snabdevanja su zauvek gotovi, procenjuje Foreign Policy. Uz manju očekivanu evropsku potražnju za LNG-om, Kina se okreće od globalnog LNG-a prema domaćim izvorima. Zajedno s brzorastućim snabdevanjem LNG-om, malo je iznenađenje da tržište terminskih (futures) ugovora – isporuka se realizuje u budućnosti po danas dogovorenoj ceni – za gas sada kreiraju cenu gasa tako da bude jeftiniji od preratnih cenovnih nivoa u godinama koje dolaze.

    Putin, s druge strane, nema više mogućnosti i načina da zameni svog bivšeg primarnog klijenta, odnosno Evropu, nekim drugim. On sada na teži način otkriva da je potrošačima mnogo lakše da zamene nepouzdane dobavljače robe, nego što je dobavljačima da pronađu nova tržišta. Putin već sada ne izvlači praktično nikakvu zaradu od prodaje gasa, budući da su njegove preratne isporuke 150 milijardi kubnih metara gasa putem gasovoda u Evropu zamenjene s mizernih 16 milijardi kubnih metara u Kinu i neznatnom zaradom od prodaje LNG-a na globalnom tržištu, jedva dovoljno da pokrije troškove.

    Jednostavno, kako se navodi, ne postoje tržišta na kojima bi Putin mogao da nadomesti ni blizu taj manjak od 150 milijardi kubnih metara – Kina neće imati potrebni kapacitet cevovoda da bi primala više gasa još najmanje jednu deceniju, a ionako preferira domaće izvore energije i nabavku od većeg broja izvora, dok ruska zaostala tehnologija onemogućava povećanje izvoza LNG-a zbog spore proizvodnje.

    Urušavanje energetske pozicije
    Putinov uticaj i kada je nafta u pitanju takođe se smanjuje. Prošli su dani kada je strah da će Putin povući ruske zalihe nafte s tržišta uzrokovao vrtoglavi skok cena nafte za 40 posto za dve nedelje. Kada je kao odgovor na prošlomesečno postavljanje gornje granice cena nafte od strane grupe G7 Putin najavio od 1. februara zabranu izvoza u zemlje koje su prihvatile gornju cenu nafte, cene nafte su zapravo pale. A razlog tome je što je sada očigledno da svet više ne zavisi od Putinove nafte.

    Tržište nafte se okreće u korist kupaca, a ne prodavača, usled sve veće ponude i to je više nego dovoljno da se kompenzuje mogući pad proizvodnje ruske sirove nafte. U decembru je zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao ruskim medijima da je vlada spremna da smanji proizvodnju sirove nafte do 700.000 barela u 2023. Cene nafte sada su niže nego pre rata u Ukrajini, a samo u drugoj polovini 2022. došlo je do porasta ponude za 4 miliona barela dnevno od proizvođača poput Sjedinjenih Država, Venecuele, Kanade i Brazila.

    S još većim novim isporukama koje se očekuju ove godine, sva izgubljena ruska sirova nafta biće neprimetno i lako zamenjena u roku od svega nekoliko nedelja. S tim da ovaj put, pak, Putin ne može da natera Saudijsku Arabiju da priskoči u pomoć drastičnim smanjenjem proizvodnih kvota proizvođača iz grupe OPEC+, kao što je učinio prošlog oktobra, a to je tako zato što SAD sada pauziraju s ključnim saudijskim transferima oružja i tehnologije usled pojačane međunarodne kontrole znatnog viška neiskorišćenih kapaciteta grupe OPEC+.

    Putinova moć takođe je oslabila jer ga ograničenje cena od strane G7 osuđuje na poziciju gubitnika, što urušava energetsku poziciju Rusije šta god ruski predsednik učinio. Kina i Indija, bez izričitog sudelovanja u konceptu gornje granice, ipak je iskorišćavaju kako bi postigle čvrstu nagodbu s Rusijom o popustima do 50 posto, pa iako Indija kupuje 33 puta više ruske nafte nego što je bila pre godinu dana, Rusija ne ostvaruje veliku zaradu s obzirom na troškove proizvodnje zbog skupljeg transporta. Istovremeno, ako Putin još više smanji proizvodnju, kao što je pretio da će učiniti, izgubiće globalno važan udeo na tržištu nafte usled sve zasićenijeg tržišta nafte i daljeg pada vlastitih prihoda u trenutku kada je već ionako ‘gladan’ gotovine.

    Nikad više neće moći da izazove takav haos
    Čak su i drugi Putinovi robni aduti potrošeni. Njegova strategija da hranu koristi kao oružje neslavno je propala kada su se čak i njegovi nominalni saveznici okrenuli protiv njega, a na određenim tržištima metala na kojima je Rusija istorijski dominirala, kao što su tržišta nikla, paladijuma i titanijuma, kupci koji strahuju od ucena u kombinaciji s višim cenama, ubrzali su povrat poslovanja na pređašnja područja i ponovno oživeli uspavana javna i privatna ulaganja u ključne lance snabdevanja mineralima i rudarske projekte.

    Ona su uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi i Africi, gde se nalaze mnoge neiskorišćene rezerve minerala. Zapravo, na nekoliko ključnih tržišta metala, kao što su kobalt i nikal, ukupna proizvodnja novih rudnika koji će biti otvoreni tokom sledeće dve godine, stvoriće više nego dovoljnu ponudu da trajno zameni ruske metale u globalnim lancima snabdevanja.

    Putinove neuspešne ekonomske strategije još su jedan skup pogrešnih procena koje treba dodati na sve duži popis takvih, od njegovog podcenjivanja građana Ukrajine kada je odbrana njihove zemlje u pitanju, do podcenjivanja kolektivnog jedinstva i snage volje Zapada. Ali, Putinov neuspeli ekonomski i energetski rat, svakako, nije prošao bez posledica. Prelivanje krize je uticalo na mnoge živote, transformisalo lance snabdevanja, promenilo trgovinske tokove, a potrošači još uvek osećaju udar viših cena budući da novokreiranim nižim cenama treba neko vreme da procirkulišu kroz privredu.

    Međutim, bitno je da se svemu tome nazire kraj. Nikada više Putin neće biti u položaju da izazove takav haos i poremećaje u globalnoj ekonomiji jer je trajno oslabio najsnažnije i najvažnije ruske adute – moć njenog energetskog i robnog sektora – do razmera da je stvar nepopravljiva. Rat na bojnom polju još traje, ali bar je na ekonomskom planu pobeda na vidiku, zaključuje se u analizi Foreign Policy.

  • Veliki preokret: Rusi udaraju iz tri pravca

    Veliki preokret: Rusi udaraju iz tri pravca

    Ukrajina se priprema za veliku rusku ofanzivu u roku od nekoliko nedelja dok ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da preokrene tok rata.

    On planira da napadne iz tri pravca.

    Savetnik Vladimira Zelenskog otkrio je da Kijev očekuje napad sa severa u Bjelorusiji, iz ruskih uporišta Donjecka i Luganska na istoku i na jugu sa poluostrva Krim, prenosi DailyMail.

    U slučaju uspeha, moskovske trupe bi opkolile odbrambene snage i oterale Ukrajinu posle niza napredovanja poslednjih meseci.

    “Rusi nas okružuju u rasponu od 240 stepeni, napadaju sa Crnog mora, iz Belorusije i Luganske i Donjecke oblasti”, rekao je Rustem Umerov, član pregovaračkog tima Zelenskog, za Daili Beast.

    Borbe su već intenzivirane u Zaporožju, koje je mesecima stagniralo.

    Zvaničnici očekuju “napad kleštima” iz Harkova kada Putin izda naređenje za istovremenu ofanzivu.

    “U pravcu Zaporožja, intenzitet vojnih aktivnosti je naglo povećan”, rekao je zvaničnik Vladimir Rogov na platformi društvenih medija Telegram.

    I Rogov i ruska vojska rekli su da su moskovske snage zauzele selo Lobkove, oko 30 kilometara južno od regionalne prestonice pod kontrolom Ukrajine, koja se takođe zove Zaporožje.

    ” Lobkove je naše”, rekao je Rogov.

    On je dodao da su ruske snage gađale ukrajinske položaje iz tenkova, minobacača i artiljerije u desetak sela u regionu.

  • Amerika dosegla limit: Preti joj bankrot

    Amerika dosegla limit: Preti joj bankrot

    Američka vlada u četvrtak je dosegla limit zaduživanja od 31,4 biliona dolara.

    Američka vlada u četvrtak je dosegla limit zaduživanja od 31,4 biliona dolara, usled neslaganja između Predstavničkog doma pod kontrolom republikanaca i demokrata predsednika Džoa Bajdena oko podizanja limita, što bi moglo dovesti do fiskalne krize za nekoliko meseci, prenosi Capital.

    Ministarka finansija Dženet Jelen obavestila je Kongres, uključujući predsednika Predstavničkog doma Kevina Mekartija, da je njeno ministarstvo počelo da koristi vanredne mere upravljanja gotovinom koje bi mogle da odgode bankrot do 5. juna.

    Republikanci, sa nedavno osvojenom većinom u Predstavničkom domu, imaju za cilj da iskoriste vreme dok se ne iscrpe vanredne mere Ministarstva finansija kako bi dobili smanjenje potrošnje od Bajdena i Senata predvođenog demokratama.

    Predstavnici privatnih korporacija i najmanje jedna agencija za kreditni rejting upozorili su da bi dugotrajni sukob mogao da potrese tržišta i poremeti ionako poljuljanu globalnu ekonomiju.

    Jelen je upozorila da je datum u junu podložan “značajnoj neizvjesnosti” zbog izazova u predviđanju državnih isplata i prihoda u budućim mesecima.

    “S poštovanjem pozivam Kongres da deluje brzo kako bi zaštitio punu veru i kredit Sjedinjenih Država”, rekla je Jelen liderima Kongresa u pismu u četvrtak.

    Ali nije bilo znakova da su republikanci ili demokrate voljni da popuste, javlja Rojters.

  • Nema dogovora: Za sada ništa od slanja tenekova za Ukrajinu

    Nema dogovora: Za sada ništa od slanja tenekova za Ukrajinu

    Dogovor o slanju tenkova “leopard dva” Ukrajini nije postignut na današnjem sastanku saveznika u njemačkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, izjavio je poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak.
    Blaščak je rekao da ostaje optimista da će napori na kraju uroditi plodom.
    “Nada proističe iz činjenice da su se ministri odbrane 15 zemalja sastali na marginama današnje konferencije i razgovarali o toj temi”, rekoa je Blaščak novinarima.

    On je dodao da je “uvjeren da će koalicija koja se gradi na kraju rezultovati uspjehom”.

  • Erdogan razgovarao sa Zelenskim: Ponudio da bude posrednik u pregovorima Rusije i Ukrajine

    Erdogan razgovarao sa Zelenskim: Ponudio da bude posrednik u pregovorima Rusije i Ukrajine

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan se u današnjem telefonskom razgovoru sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim ponovo ponudio kao posrednik u pregovorima između Moskve i Kijeva, saopštila je kancelarija predsjednika Turske.
    Erdogan je izjavio saučešće predsjedniku Zelenskom zbog stradalih u padu helkoptera 18. januara, dodaje se u saopštenju.
    U nesreći blizu Kijeva je poginulo 14 ljudi, a među njima je bio i ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Denis Monastirski, prenio je Rojters.

  • Sanja li Vladimir Volohonski Big Ben na Crvenom trgu?

    Sanja li Vladimir Volohonski Big Ben na Crvenom trgu?

    Ruski opozicionar živopisne biografije Vladimir Volohonski, koji je međunarodnu slavu stekao kao “genije” koji je krajem februara 2022. godine slao lažne dojave o postavljenim bombama širom Rusije, rešio je da svoje novo gnezdo svije u Srbiji.

    To ne bi bilo sporno za gostoljubivu zemlju poput naše, koja raširenih ruku dočekuje prijatelje sa svih meridijana, da ovaj koloritni politički egzibicionista nije nastavio, pa čak i unapredio i obogatio svoju agendu novim, sa aspekta interesa naše zemlje veoma problematičnim gafovima.

    Volohonski je tako najednom postao zabrinut za kvalitet vazduha koji se udiše u Srbiji, pa je zdušno podržao proteste ovdašnjih tzv. ekoloških pokreta, za koje već i vrapci na grani znaju da su ekspoziture zapadnih centara moći. Zbog toga čovek ne može a da se ne zapita da li baš svaki ruski “disident novog doba” mora da stane u red ispred zapadnjačkog kazana kako bi se iz njega nahranio, i da li je to slučaj i sa Volohonskim?

    Dobro upućeni izvori kažu da jeste, te da, po onoj narodnoj “gde ima dima, ima i vatre”, veze Volohonskog sa zapadnim centrima moći treba tražiti preko kompanije u kojoj je zaposlen – beogradskog predstavništva češke firme za razvoj softvera “JetBrains” – iza koje, kako poznavaoci prilika tvrde, stoji krupan britanski kapital, povezan sa centrima odlučivanja, pa i obaveštajnim strukturama u Londonu.
    Ukoliko sabere elemente upravo prikazane jednačine, svaki misleći čovek će sebi postaviti isto pitanje – da li Volohonski u Beogradu sa svojim istomišljenicima pravi planove i razvija strategiju za sprovođenje nekakve “obojene” revolucije u Moskvi, prividno u korist “progresivnih i demokratskih” snaga u Rusiji, a zapravo za račun svojih stranih mentora? Drugim rečima, da li mu se u snu javljaju slike Big Bena na Crvenom trgu i Londonskog mosta na reci Nevi u njegovom rodnom Sankt Peterburgu, kao što mu verovatno ne bi smetalo ni da se sutradan probudi i prošeta Trafalgar skverom na mestu beogradskih Terazija? Dani pred nama daće odgovor na ova pitanja…

  • Kijev odlučio, ako je povezano sa Rusijom, ukidamo

    Kijev odlučio, ako je povezano sa Rusijom, ukidamo

    Vlada Ukrajine podnela je skupštini predlog zakona kojim može da se ukine Ukrajinska pravoslavna crkva ako ukrajinske vlasti zaključe da je povezana sa Rusijom.

    TASS navodi da je predlog zakona sastavljen prema uputstvima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Predstavnik vlade u skupštini Taras Melničuk napisao je na svom nalogu na mreži Telegram da predloženi zakon predviđa izmene i dopune važećeg zakona koji onemogućava delovanje verskih organizacija čiji je centar upravljanja van Ukrajine, i to u državi koja vrši agresiju na Ukrajinu.Ukrajinski predsednik Zelenski je sredinom decembra naložio parlamentu da izradi predlog zakona o zabrani ”verskih organizacija povezanih sa centrima uticaja u Ruskoj Federaciji”, navodi TASS.

  • Danas se održava jedan od najvažnijih sastanaka o Ukrajini

    Danas se održava jedan od najvažnijih sastanaka o Ukrajini

    Visokorangirani evropski i američki vojni zvaničnici danas će u njemačkoj bazi Ramstein održati sastanak koji je ocijenjen kao jedan od najvažnijih susreta u vojnom pogledu kako za zapadne saveznike tako i za samu Ukrajinu.

    Ministri odbrana, ali i drugi vojni zvaničnici u njemačkoj bazi trebali bi razgovarati o nastavku podrške Ukrajini, a kako je naglašeno na sastanku bi trebalo prisustvovati 50 zvaničnika.
    “Novi sastanak u bazi Ramstein je od posebnog značaja. To bi Ukrajini moglo pružiti odlučujuću vojnuu podršku za postizanje vojne pobjede. Ključne teme sastanka bit će slanje tenkova i protivzračna odbrana”, pišu zapadni mediji.

    Kada je riječ o slanju tenkova, najveću raspravu trebalo bi izazvati slanje njemačkih tenkova Leopard. Kancelar Olaf Scholz nekoliko puta je naglasio kako Njemačka neće slati svoje tenkove ukoliko ne dobije garanciju Washingtona da će i Sjedinjene Američke Države isporučiti Ukrajini tenkove Abrams.

    Ipak, američki zvaničnici su naglasili kako u ovom trenutku nije moguća isporuka ovih tenkova Ukrajini.

    “Abrams je veoma komplikovan tenk. Skup je, teško je trenirati na njemu”, rekao je savjetnik Pentagona za sigurnost Colin Kahl.

    Podsjetimo, na ovom sastanku trebao bi učestvovati i ministar odbrane Bosne i Hercegovine Sifet Podžić.

    Na sastanku Ukrajinske kontakt grupe za odbranu (UDCG) ministar Podžić učestvuje na poziv sekretara odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lloyda Austina i predsjedavajućeg Zajedničkih načelnika generalštabova generala Marka Milleya.

    “Glavna poruka će biti – veća podrška, teško naoružanje i modernije naoružanje. Ovo je borba za naše vrijednosti, za demokratiju i samo moramo dokazati da demokratija pobjeđuje tiraniju i ugnjetavanje”, poručio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

  • Mađarska blokirala 500 miliona eura vrijedan paket vojne pomoći EU za Ukrajinu

    Mađarska blokirala 500 miliona eura vrijedan paket vojne pomoći EU za Ukrajinu

    Mađarska je blokirala pola milijarde eura vrijednu vojnu pomoć u sedmom takvom paketu u sklopu Evropskog mirovnog fonda, rekao je visoki diplomatski izvor iz EU za poljski RMF FM.

    Zemlje članice EU-a će pokušati nagovoriti Budimpeštu da promijeni svoje stajalište u ponedjeljak tokom sastanka ministara vanjskih poslova. Prethodno se Mađarska samo suzdržavala pri glasanju za podršku Evropskog fonda za mir Ukrajini, ali nije to blokirala.

    Međutim, u decembru je Mađarska blokirala 18 milijardi eura makrofinansijske pomoći Ukrajini. EU je na kraju pronašla način da pošalje novac. Sličan rezervni plan je navodno sada na stolu.

    “Maloj, proruskoj državi koja ima izuzetke od svih sankcija teško je diktirati stav cijele EU” , rekao je diplomat EU za RMF FM.

    Mađarska je izazvala dodani bijes u zemljama Evropske unije, jer želi ukloniti nekoliko ruskih oligarha s crne liste sankcija EU , bez ikakvog obrazloženja.

    “To je kao da tražite amnestiju za nekoga ko je osuđen, jer oni koji su na crnoj listi su na njoj jer za to postoje dokazi” kaže diplomat EU.

    Pomoć EU-a i njenih država članica Ukrajini od početka ruske invazije iznosi ukupno 50 milijardi eura, prema izvještaju Evropskog vijeća.

  • Tajna posjeta šefa CIA-e

    Tajna posjeta šefa CIA-e

    Direktor CIA Vilijam Berns otputovao je u tajnosti u glavni grad Ukrajine.

    Berns je, kako tvrdi Vašington post, u Kijevu bio krajem prošle nedelje, a navodno se sastao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ovu vest “Vašington post” objavio pozivajući se na američkog zvaničnika i druge ljude upoznate sa posetom.Berns je obavestio Zelenskog o njegovim očekivanjima o predstojecim ruskim vojnim planovima, dodaje se u izveštaju, preneo je Rojters.