VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zaharova komentarisala Boreljovu izjavu o izborima u BiH

    Zaharova komentarisala Boreljovu izjavu o izborima u BiH

    Iz Ministarstva inostranih poslova Rusije ističu da izjava visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja o izborima u BiH predstavlja još jednu manifestaciju arogantnog odnosa Brisela prema suverenoj zemlji.

    Slijedeći potpuno jezuitsku logiku, Borelj, na osnovu izborne volje birača, privodi vlasti BiH nekoj odgovornosti za sprovođenje evropske perspektive, obećavajući zemlji ekonomski procvat. Pri tome, faktički prisiljava nezavisnu državu da se pridruži antiruskom taboru istakla je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

    Ona je navela da se još jednom vidi kako EU grubo narušava principe Povelje UN i helsinškog završnog akta iz 1975. godine o suverenoj jednakosti država, poštovanju prava suvereniteta, saopšteno je iz ruskog Ministarstva inostranih poslova.

    Prema njenim riječima, kandidati za EU se tjeraju na odluke i pristupe koji ne odgovaraju uvijek njihovim nacionalnim interesima.

    – I to je na fonu toga da proces približavanja tih država EU ne obezbjeđuje očekivanu stabilnost i ekonomski rast. Višedecenijska dominacija EU u ekonomskoj sferi u BiH nije spriječila industrijski pad, zatvaranje velikih industrija, posebno onih koje su bile u stanju da konkurišu poslovima EU, padu nivoa životnog standarda stanovništva i globalnom odlivu radne snage u zemlje EU – rekla je Zaharova.

    Zaharova je istakla da evrointegracija nije postala i ne može postati lijek za sve bolesti.

    – Borelj cinično govori o nepovjerenju stanovništva u institucije BiH, iako je nesuglasice u zemlji isprovocirao upravo Zapad – navela je ona.

    Zaharova je dodala da je dovoljno podsjetiti na odluku bivšeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji je bez konsultacija sa Upravnim odborom Savjeta za sprovođenje mira u BiH uveo krivično djelo za poricanje “genocida” u BiH, kao i pokušaj postavljanja, bez saglasnosti Savjeta bezbjednosti UN, Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika.

    – Sve to dovelo je do zaoštravanja unutrašnje političke situacije u zemlji i paralize rada institucija BiH u neviđenim razmjerama za cijeli postkonfliktni period – dodala je ona.

    Zaharova je poručila da EU, umjesto mentorskih poziva vlastima BiH i pokušaja da održe spoljnu kontrolu nad zemljom, treba da se prisjeti potrebe da pokažu poštovanje ka suverenitetu balkanskih zemalja, njihovo pravo na nezavisnu unutrašnju i spoljnu politiku.

    Borelj je pozdravio održavanje opštih izbora u BiH 2. oktobra i poručio vlastima, između ostalog, da “ispune težnje naroda, uključujući integraciju u EU i ekonomski prosperitet i suočavanje s negativnim globalnim uticajem ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine”.

  • Ukrajina potvrdila da je odgovorna za napad na Krimski most

    Ukrajina potvrdila da je odgovorna za napad na Krimski most

    Zvaničnik ukrajinske Vlade rekao je za list “Vašington post” da su specijalne snage te zemlje odgovorne za napad na Krimski most.

    Kamion je eksplodirao rano jutros na Krimskom mostu, a snažna eksplozija izazvala je veliki požar i urušavanje dijela sobraćajnice na drumskom dijelu mosta.

    – Kamion je eksplodirao na drumskom dijelu mosta, a eksplozija je izazvala požar na cisternama sa gorivom na teretnom vozu koji je prolazio”, rekli su ruski zvaničnici, dodajući da su tri lica poginula.

    Uzrok eksplozije za sada nije poznat.

    U međuvremenu saobraćaj se ponovo obavlja na neoštećenom dijelu mosta, a autobusi i automobili kreću se jednom trakom, saopštilo je rusko Ministarstvo saobraćaja.

    “Vašington post” piše da zvaničnici u Kijevu proslavljaju eksploziju.

    Portal “Ukrajinska pravda” prvi je javio da je eksplozija djelo ukrajinske službe bezbjednosti.

    Poslanik u ruskoj Dumi Leonid Slucki rekao je da nema sumnje da je Kijev odgovoran za eksploziju, a drugi poslanik Oleg Morozov rekao je da je riječ o objavi rata bez pravila.

  • Eksplozija i požar na Krimskom mostu

    Eksplozija i požar na Krimskom mostu

    Na Krimskom mostu eksplodirao je jutros kamion, zbog čega se zapalilo sedam cisterni sa gorivom na vozu koji je u tom trenutku tuda prolazio, saopštio je ruski Nacionalni antiteroristički komitet, prenosi TASS.

    “Kamion koji je dolazio sa Tamanskog poluostrva eksplodirao je danas u 6:07 sati na drumskom dijelu Krimskog mosta, usljed čega su se zapalile cisterne sa gorivom na vozu koji je saobraćao u pravcu Krimskog poluostrva“, precizira se u saopštenju.

    Usljed eksplozije kamiona došlo je do obrušavanja dva kolovozna dijela Krimskog mosta, dok plovni lukovi nisu pretrpjeli nikakva oštećenja.

    Prethodno su lokalne ruske vlasti saopštile da u incidentu nema povrijeđenih.

    “Cisterna za gorivo u zadnjem dijelu teretnog voza se zapalila, lokomotiva i nekoliko automobila iza nje odvezeni su do željezničke stanice u Kerču. Procedura za reagovanje u vanrednim situacijama je u toku. Uzroci incidenta se utvrđuju”, navodi se u saopštenju pres službe Krimske željeznice.

  • Јoš nemoguće govoriti o krivcu za napade na Sjeverni tok

    Јoš nemoguće govoriti o krivcu za napade na Sjeverni tok

    Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je danas da su lideri nordijskih zemalja rekli svojim evropskim partnerima da je u ovoj fazi još nemoguće reći ko je odgovoran za napade na gasovod Sjeverni tok.
    Makron je rekao da je Francuska predložila zemljama sa gasnom infrastrukturom u Sjevernom i Baltičkom moru da pokrenu koordinisane operacije sa francuskom mornaricom kako bi osigurali i nadzirali infrastrukturu.

    Prema njegovim riječima, infrastruktura poput gasovoda, kablova i satelita slabe su tačke i potrebno je da budu ojačane u trenutnom kontekstu geopolitičkih tenzija.

    “To je jedno od pitanja o kojima će biti govora u novom forumu pokrenutom u Pragu, Evropskoj političkoj zajednici, koja obuhvata zemlje članice EU i one izvan bloka”, dodao je Makron.

  • “Da je Tramp predsjednik SAD-a sukoba u Ukrajini ne bi bilo”

    “Da je Tramp predsjednik SAD-a sukoba u Ukrajini ne bi bilo”

    Brazilski predsjednik Žair Bolsonaro izjavio je da se vojna akcija u Ukrajini ne bi dogodio da je bivši američki predsjednik Donald Tramp ostao na toj funkciji.
    “Neki misle da do ovoga u Ukrajini ne bi došlo da je Tramp i dalje na vlasti. Slažem se sa tim”, rekao je on, prenio je Rojters, koji je Bolsonera označio kao bliskog Trampovog saveznika.

    Bolsonero je ovo rekao tokom nastojanja da pretekne ljevičarskog rivala Luiza Inasija Lulu da Silvu, uoči drugog kruga predsjedničkih izbora u Brazilu, koji će biti održan 30. oktobra.

    Agencija konstatuje i da bi takvi komentari brazilskog predsjednika mogli da dovedu do tenzija sa Vašingtonom.

    Bolsonaro se, kažu, dugo divio Trampu, kao kolegi desničarskom populisti, i bio među posljednjim svjetskim liderima koji su priznali pobjedu aktuelnog američkog predsjednika Džozefa Bajdena.

  • Rusija odbacuje rezoluciju Savjeta UN za ljudska prava

    Rusija odbacuje rezoluciju Savjeta UN za ljudska prava

    Rusija odlučno odbacuje rezoluciju koju je danas usvojio Savjet UN za ljudska prava /UNHRC/, ignorisaće ustanovljeni specijalni mehanizam i odbija da sarađuje sa njim, saopšteno je danas iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
    Na danas održanoj 51. sjednici UNHRC-a na inicijativu 26 članica EU odobren je nacrt rezolucije o situaciji u vezi sa ljudskim pravima u Ruskoj Federaciji.

    “Rusija odlučno odbacuje rezoluciju usvojenu danas i lažne optužbe koje su navedene, ignorisaće specijalni mehanizam Savjeta za ljudska prava i odbija da sarađuje sa njim”, navodi se u saopštenju.

    U saopštenju se ističe da je rezolucija zasnovana na poznatim insinuacijama o “progonu” predstavnika civilnog društva, aktivista za zaštitu ljudskih prava i seksualnih manjina u Rusiji.

    U saopštenju se napominje da “zabrinutosti” iznesene u nacrtu ne odslikavaju realno stanje stvari i ne mogu služiti kao osnova za stvaranje položaja specijalnog izvjestioca za Rusiju, što je konačni proizvod u ovom antiruskom dokumentu.

    U saopštenju se dodaje da će istovremeno Rusija nastaviti da brani svoje prioritete u Savjetu za ljudska prava od kojih je uvijek bio i ostaje jačanje konstruktivnog, ravnopravnog međunarodnog dijaloga za unapređenje i zaštitu ljudskih prava.

  • Lajčak: Region zapadnog Balkana nije u dobrom stanju

    Lajčak: Region zapadnog Balkana nije u dobrom stanju

    Specijalni predstavnik EU za zapadni Balkan Miroslav Lajčak izjavio je danas u Budvi da je situacija u Crnoj Gori i regionu „mnogo gora“ nego prije pet godina i da će ovogodišnji izvještaj o napretku Crne Gore vjerovatno biti gori u odnosu na onaj od pre pet godina.
    Kao razlog za to on je na 2BS forumu naveo pad posvećenosti evropskim vrijednostima.

    Lajčak je ocijenio da je i regionalna saradnja gora nego tada, dodajući da svi indikatori pokazuju da su odlučnost i posvećenost reformama koje bi približile EU danas manje prisutne.

    -I ja snosim odgovornost. Ne radi se o krivici, već konstatujem ono što je očigledno, ovo je samo opservacija – naveo je Lajčak.

    On je rekao da je zamajac u politici proširenja, koji ranije nije bio prisutan, sada tu i poručio da EU čeka.
    Kako je istakao, Evropske političke zajednice ne treba se plašiti.

    -Rat u Ukrajini je promijenio mnogo toga, pravila, svjetsku arhitekturu. Postoji jedna mnogo dobra stvar, a to je da postoji buđenje kod EU . naveo je Lajčak, prenio je portal RTCG.

    On je rekao da su politički kriterijumi značajni jednako kao tehnički.

    -Region nije u dobrom stanju, a EU želi da pokaže da smo ozbiljni i želimo da pokažemo neki pozitivni primer zapadnog Balkana. Moj iskreni savjet regionu – hajde da manje razmišljamo šta želi EU, već da se fokusiramo na ispunjavanje svojih zadataka – naveo je Lajčak.

    On je istakao da članstvo nije poklon.

    -Morate izgraditi evropske standarde u zemljama, ali i rješavati bilateralna pitanja – naveo je Lajčak.

  • Amerika bi da uspori napredak Kine

    Amerika bi da uspori napredak Kine

    Američka administracija je objavila sveobuhvatan skup kontrola izvoza.

    Tu je uključila mere za eliminisanje Kine iz određenih poslova izrade poluprovodničkih čipova napravljenih u svetu pomoću američkih alata, s ciljem usporavanja tehnološkog i vojnog napretka Pekinga.

    Pravila, od kojih neka odmah stupaju na snagu, zasnivaju se na ograničenjima koja su ranije ove godine prosleđena vrhunskim proizvođačima alata, kao što su KLA Corp, Lam Research Corp i Applied Materials Inc, sa zahtevom da zaustave isporuke opreme fabrikama u potpunom kineskom vlasništvu koje proizvode napredne logičke čipove, prenosi Rojters.

    Ocenjuje se da bi niz tih mera mogao da predstavlja najveću promenu u američkoj politici otpreme tehnologije u Kinu od 1990-ih, pa ako one budu efikasne, mogle bi da vrate kinesku industriju proizvodnje čipova unazad.

    Navodi se da bi to bilo realizovano tako što bi američke i druge strane kompanije, koje koriste američku tehnologiju, bile naterane da ukinu podršku za neke od vodećih kineskih fabrika i dizajnera čipova.

    Na jučerašnjem brifingu neki visoki vladini zvaničnici poručili su da mnoga od tih pravila imaju za cilj da spreče strane firme da prodaju napredne čipove Kini ili da kineskim firmama daju alate za pravljenje sopstvenih naprednih čipova.

    Oni su, međutim, priznali da još uvek nisu obezbedili nikakva obećanja da će savezničke nacije primeniti slične mere i da su razgovori sa tim državama u toku.

    “Shvatamo da će jednostrane kontrole koje uvodimo vremenom izgubiti na efikasnosti ako nam se druge zemlje ne pridruže i pritom rizikujemo da naudimo američkom tehnološkom vođstvu ako strani konkurenti ne budu podvrgnuti sličnim kontrolama”, rekao je jedan zvaničnik.

  • EU opet nesložna: Nema dogovora

    EU opet nesložna: Nema dogovora

    Lideri Evropske unije nisu približili stavove o donošenju odluke o tome da li i kako ograničiti cijene gasa, izvestio je Rojters.

    Većina članica EU želi ograničenje cena gasa, ali se ne slažu oko detalja, pa opcije uključuju ograničenje na sav gas, “dinamički koridor”, gornju granicu cene gasa koji se koristi posebno za proizvodnju električne energije ili samo za ruski gas.

    “Svi se slažu da treba da snizimo cene struje, ali nema dogovora koje instrumente bi tačno koristili u tom cilju”, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.

    Irski premijer Majkl Martin, takođe, je rekao da treba uraditi mnogo posla pre nego što se postigne sporazum.

    Italijanski premijer Mario Dragi kazao je da će Evropska komisija predstaviti na sledećem sastanku lidera EU 20. i 21. oktobra širi paket kratkoročnih mera za snižavanje cena i dugoročnije korake za izmenu tržišta električne energije.

    Nemačka, Danska i Holandija protive se ograničenju, zabrinute da bi to otežalo kupovinu gasa koji je njihovim ekonomijama potrebno i umanjilo svaki podsticaj za smanjenje potrošnje.

    Varšava je napala Berlin zbog plana da potroši do 200 milijardi evra subvencija kako bi zaštitila nemačke potrošače i preduzeća od rastućih troškova energenata.

    Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da su na skupu razjašnjeni “nesporazumi” oko berlinskog paketa, koji je branio kao ispravnu stvar, dodajući da Francuska, Holandija i druge države imaju svoje mere podrške.

  • Peskov potvrdio: “Rusija će učestvovati”

    Peskov potvrdio: “Rusija će učestvovati”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je danas da će Rusija učestvovati na samitu G20 na Baliju, ali da format njenog učešća ostaje neodređen.

    “Rusija će učestvovati, ali format ostaje neodređen”, kazao je Peskov, prenela je agencija TAS S.

    Ranije je ambasador Indonezije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Husin Bagis izjavio u intervjuu za lokalni list “Nacional” da su se i predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saglasili da prisustvuju samitu G20.

    “Obojica su se saglasila da prisustvuju”, rekao je ambasador Bagis.

    Samit G20 održava se 15-16. novembra na Baliju, a ruski predsednik je ranije rekao da je od predsednika Indonezije dobio poziv da učestvuje na samitu, preneo je Sputnjik.

    Američki predsednik DŽozef Bajden izjavio je juče da ne isključuje mogućnost da se sastane sa ruskim liderom Vladimirom Putinom tokom samita G20.

    “Videćemo”, rekao je Bajden novinarima u odgovoru na pitanje da li bi iskoristio skup G20 na Baliju kao priliku da direktno razgovara sa Putinom, preneo je Gardijan.