VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi započeli novu taktiku

    Rusi započeli novu taktiku

    Nakon što je u subotu u eksploziji uništen deo Kerčkog mosta, Rusija je krenula u brutalnu osvetu.

    Tokom noći sa subote na nedelju, najmanje 17 civila je poginulo, a nekoliko desetina je povređeno u teškom granatiranju grada Zaporožja na jugoistoku Ukrajine.

    Kerčki most je ključna putna i železnička veza između Krimskog poluostrva i Rusije.

    Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za eksploziju na Krimskom mostu. Ali ruski nacionalisti već traže osvetu. To je potvrdio Sergej Aksjonov, gubernator Krima, kojeg je na ovu funkciju postavila Moskva.

    “Situacija je neprijatna, ali nije fatalna”, rekao je Aksjonov.

    “Naravno, emocije su preplavile i postoji zdrava želja za osvetom”, kazao je.

    Putinov dekret
    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u subotu ukaz o pojačanim merama bezbednosti za most, kao i infrastrukturu koja snabdeva Krim strujom i prirodnim gasom i naredio istragu. Neki ruski zvaničnici upozoravaju da Moskva mora da reaguje brzo i krajnje oštro, inače će pokazati slabost dok se suočava sa stalnim gubicima na bojnom polju i sve glasnijim kritikama.

    Mesecima su propagandisti Kremlja i ruski vojni blogeri predlagali “totalni rat” koji bi uključivao uništavanje ukrajinskih elektrana, vodosnabdevanja i transportnih sistema koji se koriste za uvoz zapadnog oružja.

    “Ukrajina mora biti bačena u mračno doba. Mostovi, brane, pruge, elektrane i drugi slični infrastrukturni objekti moraju biti uništeni”, rekao je Vladimir Solovjov, jedan od najistaknutijih Putinovih propagandista.

    Iako je Kremlj rekao da ne cilja na civile, Putin je upozorio da bi napadi na kritičnu infrastrukturu mogli postati norma. Nekoliko sati nakon eksplozije, Kremlj je imenovao novog generala Sergeja Surovikina za komandanta ruskih snaga u Ukrajini. Surovikin je poznat kao nemilosrdan komandant kratkog fitilja, brutalan čak i po standardima ruske vojske, i malo je verovatno da će pokazati mnogo milosti prema civilima.

    Ruski okupatori su tokom subote i nedelje granatirali stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Zaporožju, oko 120 kilometara od najveće evropske nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom. Napad, u kojem je na desetine ljudi ubijeno i povređeno, označava veliki preokret u taktici Moskve. Nakon što su ukrajinske snage počele da preuzimaju delove okupirane teritorije početkom septembra, Moskva je odgovorila napadima na kritičnu civilnu infrastrukturu.

    Udari označavaju novu fazu u ratu, a Rusija cilja na civile daleko od linija fronta, sejući strah i paniku kako se približava zima, a građani se bore sa poplavama i hladnim noćima. Tokom prošlog meseca ruska artiljerija je pogodila elektrane u Harkovu, Zmijevu, Pavlogradu i Kremenčuku, ostavljajući stotine hiljada ljudi u istočnoj i centralnoj Ukrajini bez struje.

    Ruske trupe su takođe uništile branu u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, i više puta ostavile ceo severoistočni region Harkova bez struje i vode.

    U napadima na civilne ciljeve učestvovali su i dronovi Kamikaze koje je Rusija kupila od Irana. Napadi na infrastrukturu Od početka rata krajem februara Rusija je izvršila oko 4.000 napada na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, većina ovih napada imala je vojnu svrhu, navodi ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture.

    Taktička promena
    Rusko gađanje civilne infrastrukture u poslednjih mesec dana sugeriše taktičku promenu započetu nakon serije ruskih poraza.

    “Moskva očigledno nije u stanju, u doglednoj budućnosti, da porazi ukrajinsku vojsku. To im je dalo dodatni razlog da zagorčaju život Ukrajincima uništavanjem kritične infrastrukture. Ovi napadi nemaju malu vojnu vrednost”, rekao je Džon E. Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

    Širom Ukrajine, radnici na kritičnim infrastrukturnim objektima sada izvode vežbe o tome kako da se nose sa napadima različitih vrsta. Kako se bliži zima, ukrajinski zvaničnici pripremaju građane u slučaju udara na gasovode i snabdevaju skloništa generatorima.

  • Putin se prvi put oglasio o napadu na Krimski most

    Putin se prvi put oglasio o napadu na Krimski most

    Ukrajinske specijalne službe naručile su, izmislile i izvele teroristički napad na Krimski most, rekao je večeras ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Ovo je bio teroristički napad sa ciljem da se uništi kritična ruska civilna infrastruktura”, rekao je Putin na sastanku sa šefom ruskog istražnog komiteta Aleksandrom Bastrikinom u nedelju uveče.

    “Ukrajinske specijalne službe bile su autori, izvršioci i naručioci”, dodao je Putin.

    Glavni istražitelj je obavestio Putina da su ukrajinske specijalne službe dobile pomoć od ruskih državljana i stranih državljana u pripremi napada.

    “Nastavljamo istragu o ciljevima i ciljevima ovog bombardovanja. On nesumnjivo nosi teroristički karakter. Ovo je bio akt terorizma. Svi naši podaci nam omogućavaju da izvučemo nedvosmislen zaključak – reč je o terorističkom napadu koji je pripremio ukrajinski specijalac. Svrha ovog terorističkog napada bila je uništavanje velikog dela civilne infrastrukture koja je od velikog značaja za Rusiju”, rekao je Bastrikin.

    “Mnogi svedoci su saslušani, započete su i uglavnom završene posebne stručne studije, među kojima su i eksplozivna, genetska i forenzička ispitivanja”, dodao je zvaničnik.

  • Rusi označili “crvene linije”

    Rusi označili “crvene linije”

    Zapadne isporuke dalekometnog ili moćnijeg oružja Kijevu biće crvena linija za Rusiju.

    To je izjavio direktor Drugog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova za poslove Zajednice Nezavisnih Država Aleksej Poliščuk.

    “Što se tiče crvenih linija, već smo ih označili. Pre svega, to su isporuke dalekometnog ili moćnijeg naoružanja Kijevu”, rekao je Poliščuk za TASS. On je dodao da će konkretne mere odgovora na akcije SAD i njihovih saveznika koji snabdevaju oružjem kijevski režim biti definisane nakon detaljne analize situacije.

    Poliščuk je naglasio da Rusija ima dovoljno sredstava da ih sprovede. Prema njegovim rečima, SAD pomažu Ukrajini u regrutovanju stranih plaćenika i daju smernice o borbenim dejstvima.

    “Posrednički rat”
    “Vašington nastavlja intenzivno da doprema teško naoružanje kijevskom režimu, dostavlja mu obaveštajne podatke sa brojnih vojnih i komercijalnih satelita, pomaže u regrutovanju stranih plaćenika i daje vođstva u borbenim dejstvima. Sve to ga pretvara u učesnika sukoba. Mnogi čak zapadni eksperti veruju da SAD vode posrednički rat sa Rusijom u Ukrajini”, rekao je diplomata. On je istakao da Vašington angažuje svoje saveznike u tim aktivnostima, koje šalju naoružanje u Ukrajinu. “Francuska i Nemačka će povećati vojnu i tehničku pomoć. Ujedinjeno Kraljevstvo pokreće stručnu obuku ukrajinske vojske, uključuje instruktore iz Poljske, Kanade, Novog Zelanda i drugih zapadnih zemalja. EU će uspostaviti misiju za pružanje vojne pomoći Ukrajini, što će rezultirati većim stepenom njenog direktnog angažovanja u sukobu”, dodao je diplomata.

  • Aleksander Van der Belen pobijedio u prvom kruguvdc

    Aleksander Van der Belen pobijedio u prvom kruguvdc

    Prema prvim preliminarnim rezultatima predsjedničkih izbora u Austriji, sa 57,4 odsto glasačkih mjesta, Aleksander Van der Belen je pobijedio u prvom krugu sa 54,6 odsto glasova.
    Podsjetimo, kako je ranije saopšteno, prvi rezultati se očekuju odmah poslije 17 časova, a preliminarne rezultate će objaviti oko 20 časova ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner.

    U okviru privremenih rezultata neće biti obuhvaćeni glasovi poslati poštom, pošto se 15 odsto glasača odlučilo za tu vrstu glasanja.

    Glavni favorit na današnim izborima je aktuelni šef države Alekander van der Belen. Dok je gotovo izvjesno da će aktuelni predsednik, koji se kandiduje za drugi mandat, pobijediti na ovim izborima, jedina nepoznanica je da li će to uspjeti u prvom krugu, ili će za četiri nedjelje biti potreban drugi krug glasanja.

  • Zbog ovih sirovina će se ratovati u budućnosti

    Zbog ovih sirovina će se ratovati u budućnosti

    Zapadne industrijske sile su 2020. zakonima definisale “kritične mineralne sirovine” iz uvoza.

    Potom su počele da razrađuju strategije za sprečavanje nestašice tih minerala, čiji bi nedostatak uzdrmao “ekonomsku i nacionalnu bezbednost”.

    Dramatično obrazloženje pokazuje ne samo ozbiljnu zabrinutost Zapada zbog uvozne zavisnosti od mineralnih sirovina za razvoj novih tehnologija, već je i najava da će američke i evropske industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale, pišu Novosti.

    One se trenutno najviše eksploatišu sa teritorija novih “ekonomskih tigrova”, koji više nisu samo sirovinske baze već su razvili sopstvene napredne tehnologije i ravnopravno se nadmeću sa zapadnim silama za otvaranje rudnika u trećim zemljama.

    Stručnjaci upozoravaju da je ovom bitkom za minerale započeo proces prekompozicije moći na planeti zbog koga raste i rizik da se svet suoči sa novim ratovima za sirovine, nalik onima iz vremena borbe za naftonosne kolonije. I ovoga puta u centru pažnje su energetske sirovine, pre svih litijum.

    Kritični minerali

    Zakonom o energetici iz 2020. SAD su prve definisale pojam “kritičnih minerala” kao strateške sirovine “minerale, elemente, supstance ili materijale” koji su “od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država”, a čiji je lanac snabdevanja podložan poremećajima “uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u celom lancu snabdevanja”. Na vrhu liste tih minerala su oni koji imaju suštinski značaj za energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i zdravstvenu zaštitu.

    EU je iste godine u “Akcionom planu za kritične sirovine 2020” definisala svoju listu minerala od kojih je uvozno zavisna i počela da se bavi osiguranjem snabdevanja.

    Ovom problematikom se u septembru bavila “Konferencija o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi” koja je održana u Pragu pod pokroviteljstvom Češke, predsedavajućom Savetom Evrope. Na skupu je bilo oko 80 učesnika iz članica EU izuzev Hrvatske, Slovenije i Bugarske, a kao gosti su pozvani predstavnici Velike Britanije, Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Norveške i Ukrajine. Cilj konferencije je bila diskusija visokih predstavnika država članica EU, suseda i potencijalnih članica “kako ojačati sirovinsku sigurnost i samodovoljnost EU, odnosno celog kontinenta”.

    “Problematične” i “prijateljske” zemlje izvoznice

    “Suštinsko pitanje bila je sirovinska politika, odnosno kako da se EU učini manje zavisnom od uvoza, posebno kritičnih mineralnih sirovina. Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD izuzetno veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, jer se njihovi glavni izvori snabdevanja nalaze izvan njihovih prostora. Najviše mineralnih sirovina uvoze iz Kine, Rusije, Afrike, a nešto manje iz Južne Amerike i neznatno iz Australije. U dokumentima EU i SAD neke od zemalja – izvoznica su svrstane u ‘prijateljske’, a neke u ‘problematične’, koje mogu predstavljati veliki problem u nabavci. To se posebno odnosi na snabdevanje takozvanim retkim elementima i retkim zemljama, a upravo su ove dve grupe mineralnih sirovina izuzetno značajne za razvoj i primenu takozvane zelene energije ili čiste energije”, kaže geolog inženjer Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, koji je prisustvovao konferenciji u Pragu.

    Na njoj je predstavljena nova sirovinska politika EU koja namerava da smanji uvoznu zavisnost unapređenjem evropskog rudarskog sektora i poveća investicije u rudarstvu iz sopstvenih, evropskih izvora.

    “Rečeno je da ovim aktivnostima mora da prethodi donošenje novih pravnih regulativa na nivou EU i država članica u sferi rudarstva, prerade i dobijanja finalnih proizvoda, kao i na zaštiti životne sredine. U kasnijoj fazi to treba da prati primena i instaliranje savremene opreme i formiranje takozvanih smart rudnika, što se već priprema i funkcioniše u svetu, u čemu Kina prednjači. U zaključcima konferencije je naglašeno da članice EU moraju da podstiču eksploataciju mineralnih sirovina u svojim zemljama i sarađuju sa bliskim susedima – kao što su Velika Britanija, Norveška, zemlje Zapadnog Balkana, Severna Afrika, Island, Turska i Ukrajina. Primarni cilj EU je da u narednih 15 godina obezbedi nove primarne zalihe mineralnih sirovina za proizvodnju ‘čiste energije'”, kaže Mijatović.

    Treći vid obezbeđivanja kritičnih mineralnih sirovina u EU je reciklaža svih proizvoda iz kojih se mogu dobiti kritične mineralne sirovine. Na projektima reciklaže i na direktnoj primeni se već uveliko radi i postrojenja su puštena u proizvodnju. Na konferenciji je rečeno da se na prostoru EU trenutno izvode geološka istraživanja na 68 lokacija, a najintezivnija je potraga za ležištima litijuma, kojim se bave četiri velika projekta (ne računajući Srbiju).

    “Osim litijuma, intenzivno se istražuju i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat, najbliži otpočinjanju eksploatacije je rudnik litijuma u ležištu Cinovec, severozapadno od Praga. Zajedničkim ulaganjima nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026. godine, rečeno je na konferenciji”, navodi Mijatović.

    Naš ekspert napominje da će se, sudeći po specifičnom tipu ležišta, najverovatnije eksploatisati i kalaj i volfram, a da se otvara i mogućnost ekstrahovanja i mnogih retkih elemenata i elemenata retkih zemalja.

    “Perspektiva ovog rudnika kao izvora kritičnih minerala u EU je velika, ali i šire. Po rečima domaćina, češka ekonomija očekuje velike finansijske efekte kada krene eksploatacija. To su u izlaganjima i istakli predstavnici kompanije European Metals Holdings, koja u potpunosti poseduje projekat i razvija ga sa investicijom od 482 miliona dolara. Oni predviđaju godišnju proizvodnju od oko 2,4 milijarde tona rude. Poređenja radi, predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila bi oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobijanje najmanje dva proizvoda, litijuma i bora”, zaključuje Mijatović.

  • Putin sazvao hitan sastanak

    Putin sazvao hitan sastanak

    Ruski predsjednik Vladimir Putin sazvao je za ponedeljak sastanak svog Savjeta bezbjednosti, formata koji okuplja ključne ministre, političke zvaničnike i predstavnike bezbjednosnih službi i vojske, saopštio je Kremlj.

    Sastanak predsjednika sa stalnim članovima Savjeta bezbjednosti zakazan je za sutra – rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

    Ovaj sastanak će se održati dva dana nakon što je eksplozija oštetila Krimski most, prenosi Index.

    Rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da se željeznički saobraćaj preko mosta odvija po redu vožnje. S druge strane, vozači moraju satima da čekaju da pređu most, prenose mediji.

  • Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća nije željela da komentariše eksploziju na Krimskom mostu, ali je najavila dodatnu pomoć Ukrajini u oružju.

    U saopštenju se navodi da je ruski predsjednik Vladimir Putin “započeo rat i da ga može završiti ako to želi”.

    “Zaista nemamo šta da dodamo u vezi sa eksplozijom na mostu”, rekao je portparol Bijele kuće Džon Kirbi za ABC.

    On je dodao da je Putin može da okonča rat danas ako povuče trupe iz Ukrajine.

    Ruski Nacionalni komitet za borbu protiv terorizma saopštio je juče da je kamion dignut u vazduh na Krimskom mostu, zbog čega se zapalilo sedam rezervoara za gorivo teretnog voza, a dvije saobraćajne trake su se djelimično urušile.

    Prema preliminarnim podacima ruskog istražnog komiteta, u eksploziji na Krimskom mostu poginule su najmanje tri osobe.

  • Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    SAD uskoro neće moći da isporučuju Ukrajini neke vrste municije, izjavio je bivši pukovnik pomorske pešadije Oružanih snaga SAD Mark Kansian.

    Kao i rakete za sisteme “hajmars”.

    On je upozorio da se zalihe troše brže nego što se mogu obezbediti, a to se posebno odnosi na zalihe raketa za sisteme “hajmars”.

    “U slučaju da SAD pošalju trećinu ovih zaliha Ukrajini (kao što je to bio slučaj sa protivtenkovskim sistemima ‘džavelin’ i ‘stinger’), Ukrajina će dobiti od 8.000 do 10.000 raketa. Tih zaliha će verovatno biti dovoljno za nekoliko meseci, ali kada se zalihe potroše, neće biti novih”, rekao je Kančian, koji je ranije bio odgovoran za nabavku oružja za američku vladu.

    Kako bi se uspostavio nivo koji je bio do početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, to bi moglo da traje i nekoliko godina, naveo je Kančian, a prenosi AFP.

    Sredinom septembra je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg priznao da je većina članica NATO uveliko iscrpela zalihe oružja snabdevajući Ukrajinu i pozvao vojnoindustrijski kompleks da pomogne u popunjavanju ispražnjenih skladišta. SAD su krajem septembra objavile da će Kijevu dati novi paket vojne pomoći u vrednosti od oko 1,1 milijardu dolara, što će uključiti i 18 višecevnih bacača raketa “himars”.

    Trenutno, ukupna američka vojna pomoć Ukrajini, za vreme predsednika Džozefa Bajdena, iznosi skoro 17 milijardi dolara.

  • Ukrajinski “debakl”

    Ukrajinski “debakl”

    Ukrajinske brigade koje su angažovane u pravcu Nikolajeva i Krivog Roga izgubile su više od 30 odsto ljudstva, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    “U pravcu Nikolajeva i Krivog Roga protivnik usled ozbiljnih gubitaka u ljudstvu i tehnici nije preduzimao ofanzivna dejstva većih razmera. Prema preciznim podacima, nepovratni gubici 96. i 98. bataljona 60. pešadijske brigade i 128. planinske brigade Oružanih snaga Ukrajine, koje su delovale u pravcu Krivog Roga, čine više od 30 odsto ljudstva”, navedeno je u saopštenju.

    Ukrajinske snage su u tom pravcu u protekla 24 sata izgubile više od 200 ljudi, navedeno je u Ministarstvu odbrane Rusije.

    U saopštenju se dodaje da je ruska avijacija izvela visokoprecizne napade na “Legiju stranaca” na ostrvu Hortica, kao i na specijalnu brigadu “Bars” Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine u oblasti Zaporožja.

    U Hersonskoj oblasti ruska avijacija je potpuno uništila šest ukrajinskih kolona s vojnom tehnikom i ljudstvom, sprečivši pokušaj gomilanja protivničkih snaga.
    Ruski lovci su u Nikolajevskoj oblasti oborili ukrajinski avion Su-24, dok je u Hersonskoj oblasti oboren ukrajinski helikopter Mi-24.

    Protivnik je, kako je navedeno, u tom pravcu izgubio više od 80 vojnika, dva tenka, 22 borbena oklopna vozila, sedam borbenih vozila pešadije, samohodni artiljerijski uređaj “Krab”, dve američke haubice M777 i četiri automobila.

    U Harkovskoj oblasti je u protekla 24 sata likvidirano oko 110 ukrajinskih militanata, navedeno je u saopštenju.

    Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, u pravcu Kupjanska protivnik je uz pomoć bataljona 14. i 92. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine, pojačanih stranim plaćenicima, pokušao bez uspeha da probije odbranu ruske vojske u pravcu naselja Kislovka u Harkovskoj oblasti i Kuzemovka u Luganskoj Narodnoj Republici.

    “Svi napadi protivnika su odbijeni. Likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika, uništeni su jedan tenk i devet borbenih oklopnih vozila”, navedeno je u saopštenju.
    Ruska vojska je, takođe, likvidirala oko 60 ukrajinskih militanata u naselju Zagorujkovka u Harkovskoj oblasti.

    U pravcu Andrejevke odbijeni su napade dve ukrajinske motorizovano-pešadijske čete i likvidirano je više od 90 ukrajinskih militanata. Oružane snage Rusije su odbile i napad ukrjianske vojske na području naselja Belogorka i Davidov Brod u Hersonskoj oblasti, likvidiravši 90 militanata.

    Ruska protivvazdušna odbrana je u protekla 24 sata oborila šest ukrajinskih dronova, šest projektila ispaljenih iz američkih višecevnih sistema HIMARS i pet projektila iz drugih višecevnih raketnih sistema.

  • Referendum o nezavisnosti Škotske krajem iduće godine

    Referendum o nezavisnosti Škotske krajem iduće godine

    Škotski premijer Nikola Stardžen uvjerena je da bi drugi referendum o nezavisnosti Škotske mogao biti održan u oktobru naredne godine.
    Vrhovni sud Velike Britanije u utorak, 11. oktobra počinje saslušanje argumenata za omogućavanje glasanja o otcjepljenju Škotske bez odobrenja britanske premijerke Liz Tras i njene vlade.

    Na plebiscitu 2014. godine, koji je britanska Vlada odobrila, 55 odsto Škota je odbacilo nezavisnost. Međutim, Škotska nacionalna partija tvrdi da je glasanje za izlazak Britanije iz EU dvije godine kasnije “promijenilo igru”.

    Stardženova tvrdi da, pošto su glasači podržali stranke za nezavisnost na izborima za škotski parlament prošle godine, postoji mandat za podnošenje prijedloga zakona o održavanju referenduma 19. oktobra 2023. godine.

    Ona je za Bi-Bi-Si rekla da je uvjerena da će se to dogoditi i da treba sačekati šta će sud reći.

    “Uvjerena sam da će Škotska postati nezavisna”, rekla je ona.

    Prema njenim riječima, poraz na Vrhovnom sudu značio bi da će se Škotska nacionalna stranka na sljedećim izborima u Velikoj Britaniji 2024. godine boriti isključivo na osnovu platforme da li Škotska treba da bude nezavisna, čime bi to “de fakto” bio referendum.

    Ona je rekla da je to posljednje sredstvo.

    “To nije moja želja. Ali ako bi bio blokiran put kojim bi bilo ispravno razmotriti i odlučiti ovo pitanje, a to je zakoniti ustavni referendum, onda je izbor jednostavan – iznijećemo svoj slučaj ljudima na izborima ili odustajemo od škotske demokratije”, rekla je ona.

    Stardženova je poručila da nikada neće odustati od škotske demokratije.