VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • UN: Moskva i Kijev da produže ugovor o izvozu žitarica

    UN: Moskva i Kijev da produže ugovor o izvozu žitarica

    Ujedinjene nacije /UN/ zatražile su od potpisnica sporazuma postignutog pod okriljem svjetske organizacije da obnove dogovor i nastave sa izvozom žitarica iz Ukrajine kako bi se doprinijelo globalnoj prehrambenoj sigurnosti.
    UN, takođe, traže i puno sprovođenje sporazuma kojim se osigurava da žito i đubrivo iz Rusije dođe do svjetskog tržišta.

    “Naglašavamo hitnost produženja sporazuma zbog prehrambene sigurnosti širom svijeta i ublažavanja problema ugroženima zbog rasta troškova života”, rekao je portparol UN Stefan Dužarik. Sporazum ističe narednog mjeseca.

    Rusija i Ukrajina potpisale su Inicijativu za izvoz žitarica preko Crnog mora u Turskoj 22. jula, nakon čega je više miliona tona žitarica izvezeno iz Ukrajine.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da Letonija i još nekoliko zemalja blokiraju većinu đubriva koje je Rusija spremna da donira siromašnijim zemljama.

    U saopštenju se dodaje da je ovo đubrivo, uglavnom blokirano u skladištima u Letoniji – 80 odsto, Estoniji, Belgiji i Holandiji, čije rukovodstvo ne omogućava da bude poslato kroz Svjetski program za hranu UN.

    Predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN potpisali su 22. jula paket od dva dokumenta u Istanbulu. Prema prvom, UN su preuzele obavezu za uklanjanje svih zabrana izvoza ruskog đubriva i poljoprivrednih proizvoda za svjetsko tržište.

    Drugim dokumentom se definiše tok izvoza ukrajinskih žitarica iz luka u Crnom moru.

  • Rusija poziva Ameriku da vrati iz inostranstva nuklearno oružje na svoju teritoriju

    Rusija poziva Ameriku da vrati iz inostranstva nuklearno oružje na svoju teritoriju

    Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov pozvao je u petak Vašington da vrati na svoju teritoriju nuklearno oružje koje je Vašington rasporedio u inostranstvu.
    “U ovom periodu napetosti i povećanih rizika, nuklearne države imaju posebnu odgovornost da spriječe eskalaciju. S tim u vezi, još jednom pozivam Vašington da vrati nuklearno oružje stacionirano u inostranstvu na svoju teritoriju, da likvidira infrastrukturu za njegovo skladištenje i održavanje koje se nalazi u inostranstvu. Pored toga, treba prekinuti praksu vježbanja upotrebe takve municije uz učešće vojnog osoblja nenuklearnih država u okviru „zajedničkih nuklearnih misija“ NATO-a, koje je suprotno osnovnim principima sporazuma o neširenju nuklearnog oružja“, rekao je diplomata u komentar koji je poslala ambasada u vezi sa tekstom koji je objavio list “Politiko u kojem se navodi da su Sjedinjene Države odlučile da ubrzaju raspoređivanje modernizovanih nuklearnih bombi B61-12 u Evropi.

    „Predstavnici administracije ovu municiju tradicionalno nazivaju taktičkom i spekulišu da je ruski arsenal oružja slične klase višestruko veći od američkog. Međutim, ćute da se naše taktično nuklearno oružje e nalazi u centralizovanim skladištima na teritoriji Rusije i ne može predstavljati prijetnju za Sjedinjene Države. Američke vazdušne bombe su raspoređeni u evropskim zemljama sa kratkim vremenom letenja do ruskih granica. Stoga su B61-12, uprkos svojoj ograničenoj snazi, od strateškog značaja“, naglasio je Antonov.

    „Štaviše, Oružane snage SAD zajedno sa partnerima iz NATO-a redovno izvode vježbe upotrebe ove municije.

    Trenutno se takva testiranja odvijaju u okviru manevara Steadfast Noon. Rukovodstvo severnoatlantskog bloka tvrdi da događaj nije usmjeren protiv Rusije. Postavlja se pitanje: protiv koga je još alijansa, u čijoj strateškoj koncepciji se naša zemlja naziva „najznačajnijom i najdirektnijom prijetnjom bezbjednosti“, protiv koga se obučava za upotrebu nuklearnog oružja?“, zaključio je ruski ambasador, navodi “Sputnik”.

  • Rusi završili mobilizaciju, Zelenski tvrdi da će im trebati još ljudi

    Rusi završili mobilizaciju, Zelenski tvrdi da će im trebati još ljudi

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu objavio je kako je završena “djelimična mobilizacija” 300.000 ruskih rezervista za borbu u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pak sumnja da je to to.

    Na sastanku sa Vladimirom Putinom, a što je prenosila državna televizija, Šojgu je rekao:

    “Zadatak koji ste postavili o (mobilizaciji) 300.000 ljudi je izvršen. Nisu planirane daljnje mjere”.

    Šojgu je rekao da je od 300.000 mobilisanih, njih 218.000 ostalo na obuci, a 82.000 su raspoređene u zonu sukoba, od kojih 41.000 u njihove jedinice.

    On je rekao da ubuduće neće biti obavezne regrutacije nego će se zasnivati na dobrovoljcima i profesionalnim vojnicima.

    Međutim, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je kako sumnja da je djelimična mobilizacija u Rusiji završena.

    Kaže da loš učinak promoskovskih snaga znači da bi moglo biti potrebno više ljudi.

    “Vrlo uskoro će Rusiji možda trebati novi val ljudi koje će poslati u rat”, rekao je Zelenski u videoobraćanju.

    Putin je proglasio “djelimičnu mobilizaciju” 300.000 rezervista 21. septembra, nakon niza vojnih poraza zbog kojih su ruske snage protjerane iz regije Harkov na istoku Ukrajine, a pritisnute u južnoj regiji Herson.

  • Satler očekuje da će se do kraja godine formirati organi vlasti

    Satler očekuje da će se do kraja godine formirati organi vlasti

    Šef Delegacije EU u BiH Јohan Satler izrazio je nadu da će do kraja godine biti formirani organi vlasti, bar na nivou BiH.

    Satler je napomenuo da Savjet ministara ima dva mjeseca da napravi potrebne korake kako bi BiH dobila kandidatski status.

    – Novo Predsjedništvo se očekuje da bude konstituisano u novembru, ali i na drugim nivoima. Zaista bih volio da se to odvija brže – rekao je Satler za Federalnu televiziju, ocijenivši da je formiranje vlasti prilika da nadleži pokažu da mogu raditi.

    On je siguran da će Centralna izborna komisija BiH posao u vezi sa rezultatima opštih izbora uraditi kako treba i da se potom može brže krenuti sa radom.

    Satler je istakao da su vrata EU otvorena za BiH i da je kandidatski status veoma izvjestan.

    – Članice treba da donesu odluku u decembru i zaista se nadam da će to biti jednoglasno “da” – dodao je Satler, konstatujući da je i promjena geopolitičkih prilika uticala da EU dva puta razmisli kada je riječ o njenim prijateljima.

  • Ursula fon der Lajen “obilježila” BiH kao zonu uticaja EU

    Ursula fon der Lajen “obilježila” BiH kao zonu uticaja EU

    Jučerašnja posjeta predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Sarajevu, kao i njene poruke o tome kako EU želi da BiH postane njen član, praktično ne znače ništa ukoliko domaće vlasti ne ispune uslove koji bi omogućili početak pregovora s Briselom i pristup bogatim evropskim fondovima.

    Obraćajući se novinarima nakon sastanka s članovima Predsjedništva BiH, predsjednica Evropske komisije je bajkovito opisala evropsku perspektivu BiH, koristeći već poznate fraze o tome kako je ova zemlja “budućnost EU”, te da o ozbiljnosti Brisela dovoljno govori najava brzog dodjeljivanja kandidatskog statusa za BiH.

    – Vi ste budućnost EU i vaša budućnost je Evropska unija. To nije samo zbog toga što ste došli do preporuke za kandidatski status, već i zbog toga što duboko vjerujete u EU. Tri četvrtine stanovništva BiH podržava članstvo i to je većina u cijeloj državi – rekla je fon der Lajen.

    Međutim, prema tvrdnjama dobrih poznavaoca prilika i odnosa u EU, evropski put BiH i dalje je na “dugom štapu”, a jučerašnju posjetu šefice Evropske komisije Sarajevu, prije svega, treba razumjeti u smislu toga da EU želi da “obilježi” svoju teritoriju, posebno u svjetlu globalne krize i rata u Ukrajini.

    Što se tiče evropskog puta, on će, prema njihovim riječima, prije svega zavisiti od toga da li će se domaće vlasti što brže priključiti tzv. Berlinskom procesu, koji posljednjih mjeseci snažno forsira Njemačka, kao najmoćnija članica EU, ali i od toga koliko će vlasti u BiH biti u stanju da ispune uslove koje je pred njih postavio Brisel.

    – Posjeta Ursule fon der Lajen BiH je, prije svega, povezana s Berlinskim procesom koji bi 3. novembra trebalo da bude potpisan. Ono što vrijedi istaći jeste to da je “Otvoreni Balkan”, kao regionalna inicijativa, pokrenuo Berlinski proces s mrtve tačke na kojoj se godinama nalazio – kaže za Srpskainfo Draško Aćimović, bivši ambasador BiH u Briselu.

    On smatra da je od velike važnosti to da domaće vlasti potpišu podršku Berlinskom procesu, te da se taj sporazum što brže ratifikuje u parlamentu BiH.

    – Druga važna stvar, koju predsjednica Evropske komisije prenosi, jeste da sve što je neophodno za kandidatski status BiH bude završeno s formiranjem novih vlasti – smatra on.

    Na naše pitanje da li je realno da BiH do kraja ove godine dobije uslovni status kandidata za prijem u EU, posebno iz razloga što u javnosti postoje spekulacije o tome da je protiv daljeg proširivanja EU, makar u bliskoj budućnosti, prije svega Francuska, Aćimović odgovara da je, samo po sebi, dodjeljivanje kandidatskog statusa “malo precijenjeno”.

    – Status kandidata više ima simboličan značaj. Možemo biti u kandidatskom statusu godinama, a da nam to praktično ništa ne znači. Osim toga, taj status je uslovljen s onim što se mora ispuniti. Evropska unija nam ovim više daje do znanja da je BiH “njena teritorija” i to je ono što je fon der Lajen juče poručila. Najvažnija stvar je kako ćemo otvoriti pregovore s EU, jer otvaranje pregovora je ta sljedeća faza koja donosi novce i druge pozitivne stvari. To je ono o čemu treba da razmišljamo. Kandidatski status je samo jedna međustepenica u tom procesu – objašnjava Aćimović.

  • Šojgu: “Zadatak izvršen”

    Šojgu: “Zadatak izvršen”

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je nakon sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom da su aktivnosti vezane za delimičnu mobilizaciju završene.

    “Zadatak koji podrazumeva mobilizaciju 300.000 građana je izvršen. Nastavak mobilizacije nije predviđen“, rekao je Šojgu i naglasio da se pripremi mobilisanih građana pre njihovog slanja u zonu specijalne operacije pridaje velika pažnja.

    Ministar odbrane preneo je ruskom lideru da je u zonu specijalne operacije do sada poslato 82.000 mobilisanih vojnika, javio je Sputnjik.

    Takođe je rekao i da će svi koji učestvuju u borbenim operacijama u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini dobiti status veterana.

    Istovremeno, ruski predsednik je zahvalio svima koji su organizovali mobilizaciju i poručio da je sada glavni zadatak da svi oni koji su mobilisani prođu svu neophodnu obuku i da dobiju kompletnu opremu.

    „Sada je najvažnije da se oni pripreme i da dobiju svu neophodnu opremu kako bi se osećali sigurno ukoliko bude potrebe da učestvuju u neposrednim borbama“, istakao je Putin i dodao da se na front mogu slati isključivo dobro pripremljeni borci.

  • Pobjeda republikanaca znači kraj pomoći Ukrajini?

    Pobjeda republikanaca znači kraj pomoći Ukrajini?

    Iako ukrajinske snage trenutno solidno stoje na frontu, postoji mogućnost da se sve preokrene i to u samo jednom danu.
    Naime, republikanci su ranije upozoravali da postoji mogućnost da će prekinuti pomoć Ukrajini ako osvoje kontrolu nad američkim Kongresom na predstojećim izborima. Srednji izbori se održavaju dve godine nakon predsjedničkog mandata, odnosno na polovini predsjedničkog mandata. Oni biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 članova Senata, a ovogodišnji izbori biće održani 8. novembra. Dakle tada će konačno postati jasno da li će SAD ostati na strani Kijeva ili ne.

    Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je video na kojem se vidi vatreni niz raketa američke proizvodnje kako osvjetljavaju noćno nebo dok pogađaju svoju metu, dok se u pozadini svira pjesma Metalike.

    Oružje koje su Amerikanci dali Ukrajincima je savremeni višecjevni raketni bacač, poznatiji kao HIMARS. SAD su do sada poslale Ukrajini osamnaest ovih raketnih sistema, u okviru paketa pomoći vrednog 52 milijarde dolara. Vojni eksperti i ukrajinska vlada kažu da je podrška bila ključna za njihovu misiju.

    Mark Kasnije, bivši pukovnik američkih marinaca i stručnjak za odbranu u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da bi bez ovoga poraz Ukrajinaca bio izvjestan.

    Cijeli paket podrške uskoro bi mogao da bude doveden u pitanje jer su republikanci izrazili zabrinutost zbog trošenja toliko novca na Ukrajinu dok se Amerikanci bore sa rastućim troškovima života.

    Šta republikanci kažu o pomoći Ukrajini?
    Ranije u oktobru, lider manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti sugerisao je da Kongres koji kontrolišu republikanci ne bi bio voljan da ispiše „blanko ček” Ukrajini.

    „Mislim da će ljudi biti pogođeni recesijom i neće pisati blanko čekove Ukrajini“, rekao je Makarti.

    Trenutno je njegova stranka favorit za preuzimanje kontrole nad donjim domom Kongresa, koji, prema Ustavu SAD, inicira sve rezolucije o potrošnji. Kao predsjednik, Mekarti bi odlučivao o kojim zakonima će se glasati.

    I drugi republikanci su izrazili slične sumnje. Senator iz Misurija Džoš Houli rekao je u maju da pomoć Ukrajini nije u interesu Amerike i da omogućava Evropi da iskoristi njihovu velikodušnost i da se oslobodi. Komentari su istakli podjele u stranci, pri čemu je bivši potpredsjednik Majk Pens oštro osudio odbranu Putina i članove njegove sopstvene stranke koji bi ih natjerali da se odvoje od svijeta.

    Sa njim se slaže i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je pozvao Bijelu kuću da poveća pomoć Ukrajini. Rekao je da bi SAD trebalo da učine više da obezbjede Ukrajini neophodne alate za suprotstavljanje ruskoj agresiji.

    Zanimljivo je da su samo republikanci, njih 57 u Predstavničkom domu i 11 u Senatu, glasali protiv paketa pomoći Ukrajini od 40 miliona dolara ovog proljeća.

    Da li će SAD zaista povući pomoć?
    Zbog toga je glavno pitanje koje se postavlja – šta će se desiti nakon izbora. Britanski poslanik Tobajas Elvud, član parlamentarnog odbora za odbranu rekao je da u Evropi raste zabrinutost za budućnost rata.

    „Ako se Amerika povuče, Putin bi mogao da izvuče pobjedu iz ralja poraza“, rekao je Elvud.

    Ukrajinski zvaničnici i posmatrači sa sjedištem u SAD kažu da je malo vjerovatno da će pomoć biti značajno smanjena, bez obzira na ishod predstojećih izbora.

    Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov vjeruje da pomoć neće biti uskraćena. Takav utisak na njega su ostavili prethodni susreti sa američkim predstavnicima, među kojima su bili i demokrate i republikanci.

    „Mnogi signali su ukazivali na to da će se, bez obzira na to ko će biti na vlasti, dvostranačka podrška Ukrajini nastaviti. Verujem u to“, rekao je Reznikov.

    Džon Herbst, koji je bio američki ambasador u Kijevu između 2003. i 2006. godine, rekao je da bi Makarti mogao biti kriv za zauzimanje političkog stava u korist svoje stranke.

    „Nema sumnje da na populističkoj, Trampovoj strani stranke, postoji skepticizam u pogledu pomoći Ukrajini. Čak i mala količina neprijateljstva prema Ukrajini i izvesnog poštovanja prema Putinovoj Rusiji“, rekao je Herbst.

    Dodao je da postoje dobre šanse da će populističko krilo stranke u Kongresu ojačati nakon izbora, ali da li će ovaj pritisak dovesti do smanjenja finansiranja i dalje je otvoreno pitanje. Demokrate su odgovorile na Makartijeve komentare ponavljajući svoju podršku Ukrajini, iako imaju unutrašnje partijske pobunjenike čije povjerenje moraju da dobiju. Grupa lijevo orijentisanih demokrata povukla je pismo u kome se poziva na rešenje rata u Ukrajini putem pregovora usred optužbi da potkopavaju predsednika Džoa Bajdena.

    Kako američka javnost gleda na rat u Ukrajini?
    Ipak, ankete pokazuju da je američka podrška i dalje jaka, ali ima znakova da jenjava kako se rat odugovlači.

    Prošlog mjeseca, 20 odsto građana reklo je da SAD daju Ukrajini previše pomoći, prema Pev Research-u, u odnosu na 12 u maju i sedam odsto u martu ove godine, prenosi nova.rs.

  • Broj poginulih u poplavama na jugu Filipina porastao na 42

    Broj poginulih u poplavama na jugu Filipina porastao na 42

    Broj poginulih u poplavama i klizištima na jugu Filipina porastao je na 42, dok su spasioci u potrazi za desetinama nestalih, saopštio je danas visoki zvaničnik vlade.

    Ministar unutrašnjih poslova južne autonomne regije Bangsamoro, Nagib Sinarimbo, strahuje da je na filipinskom ostrvu Mindanao još mnogo ljudi zarobljeno u blatu i poplavnim vodama, prenosi Rojters.

    “Taj broj bi mogao da dostigne 80, ali se nadamo da neće biti tako”, naveo je on i dodao da je posebno kritično u mjestu Datu Odin.

    Ministar je rekao da su operacije spasavanja privremeno obustavljene tokom noći i biće nastavljene u subotu ujutro.

    Navodi se da je jak pljusak izazvan približavanjem tropske oluje Nalgae doveo do poplava i klizišta koji su pogodili nekoliko opština u provinciji Mindanao.

    Dodaje se da su vlasti evakuisale nekoliko hiljada ljudi sa putanje tropske oluje, koja bi trebalo da udari u Filipine večeras, naveli su zvaničnici za upravljanje katastrofama.

    Nalgae je donijela vjetrove jačine od 75 kilometara na čas, a otkazani su brojni letovi, dok su škole zatvorene.

  • Ukrajinci priznali: Ne ide…

    Ukrajinci priznali: Ne ide…

    Ukrajinski guverner Sergej Hajdaj istakao da napredovanje ukrajinskog protivnapada u istočnom regionu Luganjsk usporava loše vreme i snažan otpor ruskih snaga.

    “Napredovanje naših snaga ne ide brzinom kojom bismo hteli da ide. Ruske snage imale su vremena za jačanje svojih rezervnih jedinica. Vidimo dosta mobilizovanih vojnika, među kojim su i osuđenici. Rusi su imali vremena za miniranje velikih područja”, rekao je Hajdaj.

    Podsetimo, Luganjsk je jedan od četiri regiona Ukrajine koje je ruski predsednik Vladimir Putin u septembru proglasio ruskom teritorijom.

    Hajdaj je rekao da je Moskva poslala “nekoliko hiljada” mobilizovanih jedinica u Luganjsk kako bi usporila ukrajinski kontranapad.

    “U Luganjsku je puno mobilizovanih jedinica, govorim o nekoliko hiljada ljudi. Oko Bahmuta ih je više hiljada i umiru u velikom broju. Rusi šalju jedinice napred kako bi locirali naše pozicije. Oni neće moći da se probiju, ali su i dalje ljudi koji mogu da povuku okidač”, rekao je Hajdaj.

    Dodao je da ukrajinske snage i dalje napreduju oko jednog do tri kilometra dnevno na nekim delovima bojnog polja i to uprkos lošem vremenu koje, kako je rekao, “ne doprinosi našem napredovanju”.

    Rekao je da su se najteže bitke vodile oko Bilohorivke i Svatova.

    Zaključio je da Rusi granatiraju sela koja Ukrajinci oslobode.

  • Amerika: Glavna pretnja samo jedna – i nije Rusija

    Amerika: Glavna pretnja samo jedna – i nije Rusija

    Američko ministarstvo odbrane objavilo svoju novu nacionalnu strategiju odbrane, nakon gotovo pet godina.

    Prethodna strategija objavljena je u 2018. i uglavnom se fokusirala na “unutrašnje” pretnje po američku bezbednost i društvo. Ali, od tada su se okolnosti veoma promenile pa je kao glavna pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti označena Kina.

    Rusija, koja je započela rat u Ukrajini označena je kategorijom akutna pretnja, dosta nižom od one koju je “zaslužila” Kina. Američki ministar odbrane Lojd Ostin jekao je da su prilikom sastavljanja strategije veoma pažljivo izabrali termin “akutna pretnja”.

    “Za razliku od Kine, Rusija ne može sistematski da izazove SAD na duže staze, mada ruska agresija izaziva direktne pretnje na naše interese i vrednosti, a nemilosrdni Putinov rat koji je stavio Evropu u najgoru situaciju od Drugog svetskog rata je to vrlo jasno stavio do znanja”, dodao je Ositn.

    Zvanični Vašington je inače, u dokumentima izrađivanim 2018. i 2019. Rusiju opisviao kao malignog aktera na međunarodnoj sceni, ali i kao marginalu pretnju.

    Sličan stav iznet je i u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji koju je prošlog meseca predstavio američki predsednik Džo Bajden.

    Prema objašnjenju Lojda Ostina, strategija iz 2022, Narodna Republika Kina “ostaje američki glavni konkurent u nadolazećim decenijama”.

    Taj zaključak je izveden na osnovu konstantnih akcija Pekinga u Indo-Pacifičkom regionu i u međunarodnom sistemu, kako bi nametnuli svoje autoritarne preference, ali i na osnovu konstatne modernitzacije i povećanja naoružanja kineske vojske, dodao je Ostin.

    U novoj američkoj Nacionalnoj strategiji odbrane posebno je istaknuto delovanje kineske armije koja parira modernizacijom američkoj vojsci, a navodi se i da Peking potkopava konstantno napore Pentagona i njegovih saveznika u Indo-Pacifičkom regionu.

    “Pored širenja svojih konvencionalnih snaga, Narodna armija Kine brzo napreduje i integriše svoje svemirske, kontrasvemirske, sajber, elektronske i informacione ratne kapacitete kako bi podržala svoj holistički pristup zajedničkom ratu”, kaže se u američkoj strategiji i dodaje da je cilj Kine da potkopa sposobnost američkih snaga da projektuju moć širom sveta.

    Takođe naglašava se i proširenje kineskih nuklearnih sposobnosti.

    Američki dokumet centralizuje ono što se naziva “integrisano odvraćanje”, ili iznošenje pretnji ekonomske, političke i vojne prirode bilo kojoj naciji koja bi mogla da pomisli da izazove američke spoljnopolitičke ciljeve.

    “Naša centralna obaveza je da razvijamo, kombinujemo i koordinišemo naše snage do maksimalnog efekta. Ovo je srž integrisanog odvraćanja, centralni deo Nacionalne strategije 2022. Integrisano odvraćanje znači korišćenje svakog alata koji je na raspolaganju”, objasnio je Ostin.

    “Ministarstvo odbrane će uskladiti politike, investicije i aktivnosti kako bi održalo i ojačalo odvraćanje – prilagođeno specifičnim konkurentima i izazovima i koordinisano i sinhronizovano unutar i izvan Ministarstva”, dodao je Ositin.