Entoni Blinken ocenio je da odlazak Si Đinping u Rusiju sugeriše da Kina ne smatra da bi Kremlj trebalo da odgovara za “zločine u Ukrajini”.
Američki državni sekretar je, obraćajući se novinarima na brifingu, rekao da svet ne bi trebalo da zavara “bilo kakav taktički potez Rusije, koji podržava Kina”, prenosi Rojters.
Kineski predsednik danas je doputovao u Moskvu, gde se sastaje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Tajlandski zvaničnici saopštili su da je u jednoj livnici za reciklažu pronađen metalni cilindar sa radioaktivnim sadržajem.
Nestanak je otkriven pre 10 dana.
Iz parne elektrane u provinciji Pračinburi, 165 kilometara istočno od Bangkoka, 10. marta nestao je metalni cilindar dužine 30 centimetara, koji sadrži radioaktivni cezijum-137, podseća se u izveštaju Rojtersa.
Guverner provincije Pračinburi, Narong Nakhončinda, rekao je da su tragovi cezijuma-137 otkriveni u nedelju u livnici, koja je oko 10 kilometara udaljena od elektrane, u prašini iz peći kao nusproizvod procesa topljenja.
Rad u livnici je potom prekinut, a zaposleni radnici i stanovnici obližnjih naselja su pregledani.
Zdravstveni zvaničnici su saopštili da će zdravstveni kartoni u svim zdravstvenim ustanovama u provinciji biti provereni, da bi se videlo da li su neki pacijenti imali simptome koji su prouzrokovani izlaganjem zračenju.
Produženi direktan kontakt sa radioaktivnim materijalom može izazvati osip na koži, gubitak kose, afte, umor i povraćanje, a kratkotrajni kontakt sa cezijumom-137 možda neće pokazati trenutne simptome, ali može da poveća rizik od kancerogenih bolesti.
Cilindar koji je nestao težak je 25 kilograma i bio je povezan sa silosom visine 17 metara, koji se koristi za merenje sadržaja pepela.
Policija sumnja da je cilindar ukraden radi prodaje.
Osnivač i vođa ruske privatne vojne kompanije Vagner Jevgenij Prigožin napisao je pismo ministru odbrane Ruske Federacije Sergeju Šojguu.
On ga je upozorio na predstojeći ukrajinski napad na Bahmut.
Prigožinovo pismo je objavila njegova pres-služba, prenose mediji.
“Uvaženi Sergej Kužugetovič, u ovom trenutku jedinice Vagnera kontrolišu oko 70 odsto teritorije Bahmuta, i nastavljaju da napreduju do potpunog oslobođenja”, stoji u pismu.
Dodao je da, po informacijama koje ima, Ukrajinci planiraju da pokrenu veliki napad krajem marta ili početkom aprila, kako bi jurišom na bokove odsekli jedinice Vagnera od ruske armije.
“Molim vas da preduzmete sve potrebne mere kako bi se sprečila izolacija jedinica Vagnera od ruske vojske, što bi imalo negativne posledice na tok specijalne vojne operacije”.
Sudeći po tekstu pisma, on je poslao Šojguu i više informacija o planiranom ukrajinskom napadu.
Broj poginulih u razornim zemljotresima u Turskoj premašio je 50.000, izjavio je direktor turske Agencije za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama Junus Sezer.
On je u obraćanju turskom parlamentu u Ankari rekao da je povrijeđeno više od 107.000 ljudi, prenosi Srna.
“Ukupno 50.096 ljudi poginulo je u zemljotresima 6. februara, a povrijeđeno je 107.204 njih”, naveo je Sezer.
Veoma mi je drago da, na poziv ruskog predsjednika Vladimira Putina, ponovo dođem u državnu posjetu našem bliskom susjedu, izjavio je kineski predsjednik Si Đinping.
Đinpinga je na aerodromu dočekao zamjenik ruskog premijera Dmitrij Černišenko.
Đinping je istakao da su Kina i Rusija dobri susjedi i pouzdani partneri, povezani planinama i rijekama.
Kineski lider je saopštio da se “političko međusobno povjerenje stalno produbljuje, praktična saradnja se širi, a u međunarodnoj areni održava blisku i efikasnu saradnju”.
Đinping je poručio da “Kina i Rusija, kao velike sile i stalne članice Savjeta bezbjednosti UN, igraju važnu ulogu u međunarodnim poslovima”.
On je naveo da očekuje da će tokom posjete sa predsjednikom Vladimirom Putinom detaljno razmijeniti mišljenja o pitanjima bilateralnih odnosa i važnim regionalnim i međunarodnim temama od obostranog interesa i iznijeti plan razvoja strateške i praktične saradnje.
Kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, sastanak predsjednika Kine i ruskog lidera Vladimira Putina počeće oko 14.30 časova.
Evropske akcije danas su u padu, dok su deonice banke Kredi Svis opale za više od 60 odsto.
Deonice Kredi Svis su opale nakon što je švajcarska banka UBS pristala da je kupi za 3,23 milijarde dolara (oko tri milijarde evra).
Panevropski indeks STOXX 600 opao je za 0,8 odsto na otvaranju berze, nakon što je zabeležio najveći nedeljni pad ove godine u petak, prenosi Rojters.
Deonice Kredi Svis oslabile su za 62,3 odsto, nakon objave da će ih preuzeti UBS, a akcije UBS pale su za 8,8 odsto
Investitori su uznemireni vestima da će se AT1 obveznice, sa nominalnom vrednošću od 17 milijardi dolara proceniti na nulu, što je naljutilo neke nosioce duga koji su mislili da će biti bolje zaštićeni od akcionara.
Širi evropski bankarski indeks je pao za 3,2 odsto, dosegnuvši najniži nivo u poslednja tri meseca.
Implementacija evropskog puta za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije sada je obaveza Beograda i Prištine, i Evropska unija će je pažljivo pratiti, izjavio je visoki predstavnik EU za vanjsku i sigurnosnu politiku Žozep Borel, uoči sastanka ministara vanjskih poslova država članica Evropske unije u Briselu.
“Kad je riječ o Kosovu i Srbiji, održali smo dug razgovor koji je završen dogovorom koji će biti integralni dio evropskog puta za obje strane. Biće dio pregovaračkog poglavlja – poglavlja 35 u pregovorima sa Srbijom, i biće uključen u dokument o normalizaciji i u zahtjeve prema Kosovu” rekao je Borel.
Dakle, to je sada njihova obaveza i mi ćemo pažljivo pratiti implementaciju, dodao je Borel.
“Obje strane su se saglasile i obavezale da će to da urade i hajde sada da pažljivo posmatramo kako će se to odvijati” kazao je predstavnik EU.
Podsjetimo, predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti postigli su u subotu u Ohridu dogovor o aneksu provođenja sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, prenosi “Avaz”.
Dok se Poljska i dalje bori s migrantima koji pristižu u zemlju, čini se da su najveći trgovci Ukrajinci i Gruzijci, koji često krijumčare druge nacionalnosti u zemlju.
Prema podacima koje je granična uprava dostavila portalu “Kresy.pl”, legalna migracija Ukrajinaca i Gruzijaca podstiče ilegalnu migraciju. U 2022. strani su državljani u 90 odsto slučajeva pomagali ilegalnim prelascima migranata. Što se tiče nacionalnosti uključenih u ove aktivnosti krijumčarenja, Ukrajinci i Gruzijci dominiraju, prema poljskoj novinskoj kući “Kresy.pl”.
Ovo je ponavljanje obrasca uspostavljenog ranijih godina. U 2021. broj stranih subjekata zaustavljenih zbog krijumčarenja ljudi takođe je iznosio 90 odsto, a u statistici prednjače Gruzijci i Ukrajinci.
Stranci takođe dominiraju statistikom za one za kojima su izdane potjernice u vezi s trgovinom migrantima. Još 2021. brojka raspisanih potjernica za stranim državljanima zbog ovog kaznenog djela iznosila je 70 odsto.
Iako je Poljska podigla graničnu ogradu, pojačala granične kontrole i donijela hitne uredbe, problemi ilegalne migracije i dalje postoje, prenosi “RMX”.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov izjavio je da će Vladimir Putin i Si Đinping razgovarati o planu za rješavanje sukoba u Ukrajini koji je Kina predložila.
“Plan koji je Kina predložila za rješavanje sukoba u Ukrajini i teme u njemu formulisane biće dotaknute na ovaj ili onaj način tokom današnjeg sastanka”, rekao je Peskov.
“Nesumnivo, Ukrajina će se naći na dnevnom redu”, rekao je Peskov novinarima, prenosi list “Izvestija”.
Peskov je dodao da će predsjednik Ruske Federacije dati iscrpna objašnjenja, kako bi Si Đinping iz prve ruke dobio uvid u to kako ruska strana vidi aktuelnu situaciju.
Na pitanje da li bi Kina mogla da posreduje između Moskve i Vašingtona tokom sukoba u Ukrajini, portparol Kremlja je odgovorio da za to ne postoje nikakvi preduslovi sa strane SAD.
“Vidimo liniju usmjerenu na sprječavanje usporavanja borbenih dejstava. I Vašington i Stejt department i Savjet za bezbjednost SAD govore o tome otvoreno i zvanično”, rekao je Peskov, prenosi “Al Jazeera”.
Ambasador Poljske u Francuskoj Jan Emerik Roščiševsk rekao je da može doći do situacije u kojoj bi Poljska morala da uđe u rat.
“Nije NATO, Poljska ili Slovačka ta koja vrši sve veći pritisak, već je Rusija ta koja je napala Ukrajinu. Rusija krade njene teritorije. Rusija ubija svoj narod. Rusija kidnapuje ukrajinsku decu”, rekao je on.
“Dakle, ili će Ukrajina braniti svoju nezavisnost ili ćemo morati da uđemo u ovaj sukob. Zato što će naše glavne vrednosti, koje su osnova naše civilizacije i naše kulture, biti ugrožene. Stoga nećemo imati drugog izbora nego da uđemo u sukob”, nastavio je.
Ambasada Poljske u Francuskoj je naknadno izdala saopštenje u kojem se navodi da su pojedini mediji ambasadorove izjave tumačili “izvan konteksta”, piše Ukrajinska pravda.
“Samo je upozoravao na posledice potencijalnog ukrajinskog poraza”
“Tokom tridesetominutnog razgovora sa urednikom, ambasador je zagovarao potrebu da saveznici podrže Ukrajinu. Takođe je govorio o pretnji koju Rusija predstavlja Evropi i evropskim vrednostima”, navodi se u saopštenju.
“Pažljivo slušajući ceo razgovor, postaje jasno da nije bilo najave o direktnom mešanju Poljske u sukob, već samo upozorenje na posledice koje bi ukrajinski poraz mogao imati: mogućnost ruskog napada ili uplitanje više srednjoevropskih zemalja – baltičkih država i Poljske”, dodaje se u saopštenju.
“Poljska trenutno nije u ratu”
Ambasada je naglasila da je u intervjuu za LCI ambasador jasno stavio do znanja da Poljska trenutno nije u ratu, već da “čini sve što može da pomogne Ukrajini i zaštiti se” u ratu Rusije protiv Ukrajine.
“Potraga za senzacionalističkom tvrdnjom koja je u suprotnosti sa doslednim naporima Poljske tokom protekle godine da pomogne Ukrajini da pobedi u ovom sukobu i na taj način je drži podalje od Evrope i Poljske treba posmatrati kao znak loše volje”, navodi se u saopštenju ambasade.
Jan Emerik Roščiševski je skoro godinu dana ambasador Poljske u Francuskoj.