VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • EU sada “težim riječima”: Odustanite

    EU sada “težim riječima”: Odustanite

    Zemlje Evropske unije će u ponedeljak zajednički pozvati na postepeno odustajanje od fosilnih goriva u svetu.

    Nacrt dokumenta EU, u koji je imala uvid agencija Rojters, sugeriše da skoro 200 zemalja koje su se na prethodnom klimatskom samitu Ujedinjenih nacija obavezale da postepeno odustanu od energije iz uglja treba da odu korak dalje.

    Prema ovom dokumentu, treba postepeno odustati od svih fosilnih goriva koja emituju ugljen dioksid, uključujući i naftu i gas.

    Ovaj nacrt koristi teže reči u odnosu na prethodni nacrt u kome se eksplicitno ne pominje “postepeno odustajanje.”

    Prema diplomatama EU, iza ove promene stoje Nemačka i Danska.

    Neke zemlje EU su nezadovoljne delovima teksta koji govore o promovisanju energije iz obnovljivih izvora i pokušajima EU da prestane sa korišćenjem ruskog gasa.

    Moguće je da zbog ovih nesuglasica usvajanje nacrta bude odloženo.

  • Izvršena hitna evakuacija u Danskoj

    Izvršena hitna evakuacija u Danskoj

    Brojne stambene zgrade evakuisane su u Danskoj, most Oresund, koji povezuje Kopenhagen i Malme u Švedskoj je zatvoren.

    Norveški trajekti su otkazani kada je oluja Oto protutnjala Skandinavijom, javlja “BBC”.

    Vetar je dostizao brzinu i do 145 kilometara na čas na jugozapadu Norveške, a meteorolozi u Danskoj su proglasili narandžasti meteo alarm za južni deo poluostrva Jitland.

    Građevinska kompanija iz Kopenhagena evakuisala je 280 stanovnika iz tri stambena bloka, upozoravajući da bi oluja mogla da ih sruši.


    U pitanju su stanovi iz pedesetih godina prošlog veka, izgrađeni sa greškom i ne mogu da izdrže jake udare vetra.

    Kako se oluja pomerala istočno od Norveške, zatvoren je most Oresund, preko kojeg prolazi i voz.


    Železničke linije između Malmea i Geteborga su otkazane, a na vozače je apelovano da ne putuju.

    Avion švedskog premijera Ulfa Kristersona je morao da se okrene nazad i prinudno sledi na stokholmski aerodrom u petak po podne, javio je švedski državni radio.

    Razlog za to je, međutim, bio lažni alarm koji se upalio zbog kočnica aviona, tako da ništa ne ukazuje da je avion prinudno sleteo zbog oluje.

  • Zaharova: Nova nenormalnost

    Zaharova: Nova nenormalnost

    Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je “novom nenormalnošću” pokušaj da se ruski pesnik Puškin proglasi Francuzom.

    “Ambasada Francuske u Centralnoafričkoj Republici je pokrenula ciklus predavnja o istaknutim predstavnicima francuske kulture. Junak prvog predavanja o francuskoj kulturi je bio… Puškin. Diplomata iz Pariza je predstavio Aleksandra Sergejeviča kao ‘afričko-francuskog pesnika s ruskim korenima”, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.

    “Ajvazovski i Kuindži su Ukrajinci, Puškin je Francuz – to je nova nenormalnost”, zaključila je Zaharova.

  • Zelenskom se žuri

    Zelenskom se žuri

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je danas lidere na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da požure sa sporazumima, isporukom i odlukama.

    “Moramo da požurimo. Potrebna nam je brzina, brzina naših sporazuma, brzina naše isporuke da bismo ojačali brzinu naših odluka da ograničimo ruski potencijal. Brzina nema alternativu, jer je brzina ta od koje zavisi život”, rekao je Zelenski na konferenciji putem video-linka, preneo je Si-En-En.

    “Kašnjenje je uvek bilo i još uvek je greška. Dok mi pregovaramo kako da ojačamo našu odbranu savremenim tenkovima, Kremlj razmišlja o načinima da zadavi Moldaviju”, kazao je Zelenski.

    On je istakao da je očigledno da Ukrajina neće biti poslednja stanica, kako je rekao, “invazije” predsednika Rusije Vladimira Putina i da je od vitalnog značaja da Zapad ne odlaže isporuke oružja da bi pomogao Ukrajini da odbije ruske snage, preneo je Rojters.

    “On će nastaviti svoje kretanje do kraja… uključujući sve druge države koje su u nekom trenutku bile deo sovjetskog bloka”, rekao je Zelenski.

    On je, međutim, naglasio da ne misli da Rusija može da pobedi.

    Zelenski je Ukrajinu uporedio sa Davidom, a Rusiju sa Golijatom u biblijskoj priči u kojoj pobeđuje David, naoružan kamenom i praćkom.

    On je kazao da je David pobedio Golijata delovanjem, a ne razgovorom i da Golijat nema šanse.

  • Šolc: Nema jedinstvenog stava

    Šolc: Nema jedinstvenog stava

    U Nemačkoj nema jedinstva kada je reč o isporukama oružja Kijevu i sankcijama Rusiji, kaže njemački kancelar Olaf Šolc na Minhenskoj konferenciji o bezbjednosti.

    “Da, ima nekih – a mi smo u demokratskoj državi – koji nisu tako uvereni da je zaista dobra ideja da se uvode seve ove sankcije i da se isporučuje sve to mnoštvo oružja Ukrajini. Ipak, čak i veći deo tih ljudi na kraju priznaje da vlada mora da preduzima odgovorne odluke”, rekao je Šolc.

    Kancelar je, takođe, spomenuo da su i pristalice isporuka naoružanja ponekad prinuđene da priznaju da se takve odluke usvajaju kolektivno, na nivou zajednice partnera.

    Prema njegovim rečima, Nemačka ne produžava trajanje sukoba u Ukrajini svojim isporukama naoružanja Kijevu.

    “Razumem da su pojedini ljudi zabrinuti i da postavljaju pitanje u vezi s našim odlukama, ali ja želim da im kažem: ne produžavaju rat naše isporuke oružja, naprotiv”, rekao je Šolc.

    On je dodao da je Nemačka svojim dejstvima okončala decenijski princip da ne isporučuje oružje u zone konflikta.

  • Putin najavio nove investicije Gazproma

    Putin najavio nove investicije Gazproma

    Ruski predsednik Vladimir Putin je pohvalio ruskog gasnog giganta, obećavajući da će Gasprom napredovati uprkos pokušajima Zapada da smanji razvoj kompanije.

    Dodao je da će rast tražnje za gasom u budućnosti biti najveći u Aziji.

    Otkako je Putin poslao trupe u Ukrajinu, najveća svetska kompanija za prirodni gas bori se sa naglo nižom prodajom gasa Evropi jer Zapad nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata i smanji prihode ruskog budžeta, piše Rojters.

    Gasprom, koji drži oko 15% svetskih rezervi i zapošljava oko 490.000 ljudi, jedna je od najmoćnijih kompanija u Rusiji.

    Putin je rekao da je cela Rusija ponosna na Gasprom, koji je osnovan kao akcionarsko društvo pre 30 godina iz sredstava sovjetskog ministarstva gasa.

    “Uprkos nelojalnoj – otvoreno rečeno – konkurenciji, direktnim pokušajima spolja da se ometa i obuzda njegov razvoj, Gasprom ide napred, pokrećući nove projekte”, rekao je Putin generalnom direktoru Alekseju Mileru.

    “Prethodnih 30 godina svetska tražnja za gasom se praktično udvostručila, u narednih 20, prema procenama stručnjaka, porašće još 20 odsto, a možda i više. U takozvanom prelaznom periodu tražnja će biti ogromna. Pri tome više od polovine tog rasta će biti ostvarena u zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, pre svega u Kini, imajući u vidu tempo rasta kineske privrede”, rekao je Putin.

  • Ubijen vođa ID-a

    Ubijen vođa ID-a

    Vođa Islamske države Hamza el-Hosi ubijen je u Siriji u napadu helikoptera koji su izvele američke snage.

    Četiri aktivna pripadnika su povređena.

    Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Države najavila je napad u petak u saopštenju.

    “Sinoć, tokom napada helikoptera SAD i Sirijskih demokratskih snaga na severoistok Sirije, ranjena su četiri američka vojnika”, stoji u saopštenju.

    “Vođa Islamske države Hamza el-Homsi je ubijen. Pripadnici i radni pas se leče u američkoj medicinskoj ustanovi u Iraku”, navodi se.

    Malo se zna o El-Homsiju. Njegova uloga u terorističkoj organizaciji nije jasna.

    Upad je usledio nedelju dana nakon što je u odvojenom napadu SAD i SDF ubijen Ibrahim el Kahtani, još jedan zvaničnik Islamske države koji je planirao da pomogne zatvorenicima ID da pobegnu iz pritvorskih centara.

  • Hiljade kompanija namirisalo epsku zaradu u Ukrajini?

    Hiljade kompanija namirisalo epsku zaradu u Ukrajini?

    Menadžeri su svesni da će obnova Ukrajine zahtjevati ogroman broj poslova.

    Hiljade kompanija su u “niskom startu” za dobijanje poslova na obnavljanju Ukrajine kao da se radi o trci za zlatom, iako se još ne zna kada i kako će se završiti rat, piše Jutarnji list.

    Svima je jasno da će se graditi stotine, pa i hiljade, novih škola, bolnica, stambenih zgrada, puteva, železnica, fabrika… A obnova kompletne energetske infrastrukture biće bukvalno epski posao, nakon što je ukrajinska energetska infrastruktura postala glavna meta Putinovog režima.

    Na neki način može se reći da se aktivira “Maršalov plan” za Ukrajinu za koji se procenjuje da bi mogao da bude težak od najmanje 138 do ogromnih 750 milijardi dolara raznovrsnih poslova. Maršalov plan bio je američki program pomoći Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata. Činjenica je kako ukrajinska trgovinska komora već proglašava da je Ukrajina “najveće gradilište na svetu”, a Jutarnji list prenosi neke od stavki članka objavljenog u Njujork tajmsu o pripremi ukrajinske investicijske oluje mnogo pre završetka ratnih operacija.

    Iako je još nejasno kako će se tačno finansirati obnova Ukrajine (ispituje se npr. legalnost korišćenja zamrznute ruske imovine u inostranstvu) niz kompanija već se pozicionira za dobijanje poslova na vrlo različite načine.

    Samo se na jedan izložbeni sajam u Varšavi pod nazivom “Obnovimo Ukrajinu” prijavilo više od 300 kompanija iz 22 zemlje. Tokom sastanka u Davosu ukrajinska kuća bila je najposećenije mesto, razgovaralo se o potencijalnim investicijama.

    Bez obzira na to što još nisu poznati detalji finansiranja obnove, jasno je da će mnogo pomoći stizati s različitih destinacija, pa sastanci na kojima se govori o ukrajinskim prioritetima u obnovi imaju izrazitu poslovnu težinu.

    Više od 700 francuskih kompanija tako je pohrlilo na konferenciju koju je na temu ukrajinske obnove upriličio predsednik Makron. Finska je, pak, sponzorisala vebinar s ukrajinskim zvaničnicima na kojem su finske kompanije prezentovale svoje tehnologije i postojeća rešenja: montažne kuće, transformatore, prečistače vode…

    Ključno pitanje o kome se trenutno raspravlja na nivou nekoliko zapadnih administracija i njihovih poslovnih zajednica zainteresovanih za poslovanje u Ukrajini jeste ko će kontrolisati novac u procesu rekonstrukcije, odnosno ko će plaćati, po kom osnovu i kako.

    Nemačka je, na primer, najavila stvaranje garantnog fonda za investicije u Ukrajini. O istom razmišlja i Francuska za poslove veće od 100 miliona evra. Ukrajinske vlasti najavljuju da će prvi investitori u rekonstrukciju dobiti poseban tretman, ali je nejasno šta to znači.

    Ono što je sigurno, među prvim investitorima u Ukrajini će biti one kompanije koje su pre rata tamo već razvile biznise, koji se sada u mnogim slučajevima bore za čisto poslovno preživljavanje.

    Za ulaganje u obnovu Ukrajine zainteresovana je i “flota” ogromnih zapadnih investicijskih fondova. Blek rok, recimo, planira da pokrene novi privatni equity fond s 500 miliona evra početne investicije, a planom prikupljanja 25 milijardi od više država i privatnih investitora. Veruju u velike poslove u energetici, čistoj energiji, rudarstvu…

    Jasno je da je ključna pretpostavka rekonstrukcije prestanak ratnih sukoba i bezbednost, na šta je Zelenskog već upozorio glavni izvršni direktor Forteskju metals grupe.

  • Makron: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena

    Makron: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena

    Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je danas da u Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena. Makron je, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, rekao da još nije došao čas dijaloga, jer je Rusija izabrala rat i odlučila da gađa civilnu infrastrukturu i počini ratne zločine, prenio je Gardijan.

    Makron je ocijenio da napad Rusije mora da propadne i pozvao saveznike da povećaju vojnu pomoć Ukrajini.

    “Jedinstvo i odlučnost su važni da bi se Ukrajini pružila sredstva da se vrati za pregovarački sto na prihvatljiv način i da radi na dugoročnom miru pod uslovima za koje su se Ukrajinci odlučili”, istakao je Makron.

    Makron je govoreći o plaćeničkoj grupi “Vagner” rekao da je, kada je razgovarao sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom prije godinu dana, gotovo povjerovao da on nema nikakve veze sa tom grupom, ali da je sada jasno da oni djeluju kao, kako je naveo, “mafijaško” oruđe za činjenje zločina.

    Francuski predsjednik je apelovao na Evropu da troši više sredstava na odbranu i na održavanje dijaloga koji bi uključio NATO, Veliku Britaniju i SAD o nuklearnim karakteristikama Alijanse.

    Makron je rekao da podržava eventualnu reformu Savjeta bezbjednosti UN.

  • Sastaju se Putin i Lukašenko

    Sastaju se Putin i Lukašenko

    Putin i šef Bjelorusije Aleksandar Lukašenko sastaju se danas u Minsku. Teme će biti pitanja bezbjednosti i odbrane.

    Lideri Rusije i Bjelorusije poslednji put su se sastali u decembru. U to vreme se spekulisalo da bi Bjelorusija mogla da se pridruži ratu na strani Rusije. Bjelorusija je do sada podržavala Rusiju, a ruske snage su napale Ukrajinu sa teritorije Bjelorusije.

    Ali Bjelorusija nije poslala svoje trupe u Ukrajinu, a pre nekoliko dana su rekli da će to učiniti samo ako budu napadnuti.