VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali…”

    “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali…”

    Ruski zvaničnici i državni mediji izvestili su o Bajdenovoj poseti Ukrajini i naveli da on ionako “vodi stvari”, što se uklapa u narativ Kremlja.

    Taj narativ oslanja se, naravno, na tezu da je vlada Volodimira Zelenskog zapravo marioneta američkih vlasti.

    Tokom veoma gledane emisije “60 minuta” gosti su upitani da li Rusija garantuje bezbednost predsednika i, ako jeste, zašto?

    Dopisnica Skaj njuza iz Moskve Dajana Magnej javila je da je jedan od gostiju u emisiji odgovorio: “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali to bi bilo previše.”

    Sergej Markov, bivši Putinov savetnik, rekao je za Skaj njuz da Rusija nije pokušala da ubije predsednika SAD jer nije želela nuklearni rat.

    “Oni će nastaviti da prikazuju ove snimke kao dokaz da Ukrajina poštuje naređenja Džoa Bajdena i da su pravi neprijatelj Sjedinjene Države”, rekao je Markov.

  • Džozefov tajni plan. Spriječen mir?

    Džozefov tajni plan. Spriječen mir?

    U Sjedinjenim Američkim Državama pristalice nastavka borbenih dejstava počele su u potpunosti da određuju politiku vlasti.

    To smatra politički analitičar i predavač na katedri za politologiju i međunarodne odnose Univerziteta Maltepe Hasan Unal.

    “Vidimo da, zahvaljujući podršci grupe koju predvode američki državni sekretar (Entoni) Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost (Džejk) Salivan, koncerni koji proizvode oružje u punom smislu te reči oblikuju političku strategiju američke administracije na način koji im je potreban”, rekao je profesor.

    Unal je objasnio da Bajdenova poseta Kijevu podseća na užurbanu posetu bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona Ukrajini prošlog proleća, čiji je cilj bio da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovori od sklapanja mira.

    Prema njegovim rečima, Bajden je otputovao u Kijev kako bi sprečio Zelenskog da se povuče.

    Sada ukrajinska vlada prolazi kroz još jednu ozbiljnu kadrovsku rekonstrukciju i otpuštanja, što je možda vezano za shvatanje da neće moći da pobedi u ovom sukobu.

    Osim toga, Bajdenova poseta je još jedan pokušaj da se demokratama obezbede dodatni poeni na predstojećim izborima. Trenutna ekonomska situacija u SAD ukazuje na prilično ozbiljne šanse da se Donald Tramp vrati na vlast.

    U američkom društvu vlada i nezadovoljstvo razmerama materijalne pomoći koju Vašington pruža Ukrajini i ta činjenica može da igra protiv Bajdena, zaključuje turski profesor.

    Američki predsednik Džozef Bajden danas je doputovao u iznenadnu posetu Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

  • Bundesbanka predviđa recesiju: “Nekretnine precjenjene”

    Bundesbanka predviđa recesiju: “Nekretnine precjenjene”

    Njemačka ekonomija dodatno je oslabila u prvim mesecima 2023, objavila je centralna banka te zemlje u ponedeljak.

    Bundesbanka naime predviđa da najveća evropska privreda ide prema recesiji.

    “Proizvodnja u prvom tromesečju 2023. će verovatno ponovo biti niža nego u prethodnom kvartalu”, piše Bundesbanka u svom mesečnom izveštaju.

    Ako bruto domaći proizvod (BDP) pada dva kvartala zaredom, ekonomisti govore o tehničkoj recesiji. Nemačka ekonomija smanjila se u četvrtom kvartalu 2022.

    Ekonomisti Bundesbanke primetili su s jedne strane da su se napetosti na energetskim tržištima i povezana neizvesnost znatno smanjile.

    Rekli su da su kočnice cena električne energije i gasa koje je odredila vlada ublažile rast troškova energije za domaćinstva i kompanije, pri čemu će ulaganja i industrijska proizvodnja imati koristi od toga.

    “S druge strane, industrijska proizvodnja je u 2023. ušla na niskom nivou nakon značajnog pada u decembru 2022”, objavila je Bundesbanka. “To vredi i za izvoz, koji je dodatno prigušen usporavanjem spoljne potražnje.”

    Privatna potrošnja pati od inflacije, koja smanjuje kupovnu moć domaćinstava, dodaje se. Očekuje se dalji pad građevinskih aktivnosti.

    “Stvari bi se mogle polako ponovno pokrenuti u daljem toku godine”, predviđa Bundesbanka, upozoravajući da se “još ne nazire značajno poboljšanje”.

    Sve u svemu, nemačka industrijska proizvodnja verovatno će lagano pasti u proseku 2023, prema Bundesbanki, ali se očekuje da će biti malo bolja od pada BDP-a od 0,5 odsto predviđenog u decembru.

    U međuvremenu, kuće i stanovi u Nemačkoj i dalje su precenjeni uprkos nedavnom padu cena, piše Bundesbanka.

    “Precenjene cene stambenih nekretnina u proseku nisu pale u 2022”, istakla je Bundesbanka u svom izveštaju, utvrdivši da su cene nekretnina u gradovima bile između 25 i 40 odsto iznad onoga što bi trebalo da budu prema sociodemografskim i ekonomskim osnovama, prenosi Investitor.

    Cene su pale u drugoj polovini 2022, kada su inflacija i rastuće stope hipotekarnih kredita otežavali posao mnogim potencijalnim kupcima, što je dovelo do smanjenja potražnje za nekretninama.

    Međutim, u isto su vreme povećane cene gradnje i nedostatak stanova zadržali cene visokim, posebno u gusto naseljenim područjima.

    Međutim, Bundesbanka je rekla da postoje znakovi da se uspon od poslednjih nekoliko godina završio. Centralna banka već godinama upozorava na precenjenost na tržištu nekretnina.

    Prema analizama, prošlogodišnja poskupljenja bila su manja nego 2021. godine.

    U celoj Njemačkoj cene kuća i stanova prošle su godine porasle 9 odsto, prema proračunu Udruženja nemačkih hipotekarnih zajmodavaca.

    Cene stambenih nekretnina u 127 nemačkih gradova porasle su godišnje u proseku šest odsto, prema provajderu podataka Bulwienges.

  • Od Kine sve zavisi?

    Od Kine sve zavisi?

    Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je da je prošle nedelje prenjela kineskim diplomatama da je Kina odgovorna za očuvanje mira u svijetu.

    Kako je navela, zbog toga Peking ne bi smeo da šalje Rusiji oružje ili tzv. robu dvostruke namjene.

    Obraćajući se novinarima u Briselu, Berbokova je potvrdila da je to pitanje pokrenuto prošle nedelje tokom Minhenske bezbednosne konferencije, prenosi Rojters.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je u subotu najvišeg kineskog diplomatu, direktora Kancelarije za spoljne poslove Komunističke partije Kine Vang Jija o posledicama pružanja materijalne podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.

    U intervjuu američkoj TV mreži NBC njuz Blinken je potvrdio da je svom kineskom kolegi Vang Jiju preneo zabrinutost povodom informacija da je Peking razmatrao mogućnost isporuke oružja Moskvi.

    Kina je danas uzvratila tokom redovne konferencije za novinare preko portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbina da “Sjedinjene Države nisu u poziciji da postavljaju Kini bilo kakve zahteve”.

  • Bajden stigao u Poljsku

    Bajden stigao u Poljsku

    Američki predsjednik Džozef Bajden doputovao je u Poljsku, rekao je dnaas zamjenik poljskog ministra spoljnih poslova Pjotr Vavržik, prenose poljski mediji.

    Dopisnik agencije Rojters sa lica mjesta javio je da je na željezničkoj stanici u gradu Pržemislu na jugu Poljske vidio niz vozila, od kojih su neka imala američke registarske tablice.

    Vozila su čekala dolazak voza u kojem je američki predsjednik.

    Bajden je nešto ranije boravio u nenajavljenoj posjeti Kijevu.

  • EU i SAD očekuju da BiH osudi Rusiju

    EU i SAD očekuju da BiH osudi Rusiju

    Generalna skupština UN će krajem sedmice, povodom godišnjice od početka rata u Ukrajini, glasati o rezoluciji u kojoj će osuditi Rusiju zbog napada na Ukrajinu, a EU i SAD od BiH očekuju da ovu rezoluciju podrži.

    Iako rezolucije UN nemaju pravnu snagu, smatraju se simboličnim diplomatskim činom kroz koji članice međunarodne zajednice pokazuju svoje političke i diplomatske stavove prema važnim međunarodnim pitanjima.

    S obzirom na to da je rat u Ukrajini dominirao međunarodnim odnosima u proteklih godinu dana, već je sada ova tema prisutna i objavljuju se brojne analize kako će proteći glasanje.

    Zasad se vjeruje da će rezoluciju podržati najveći broj članova međunarodne zajednice, a da će zemlje koje su prijateljski nastrojene prema Rusiju uglavnom biti uzdržane.

    Iako nam se od bh. zvaničnika niko nije javio da nam prokomentariše kako će proteći glasanje, nezvanično nam je rečeno da će BiH podržati ovu rezoluciju, kao i da će to učiniti i sve zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, koja je u posebno osjetljivoj međunarodnoj poziciji jer od predstavnika EU i SAD očekuje razumijevanje i pomoć kad je u pitanju rješavanje kosovskog problema, uključujući formiranje zajednice srpskih opština na sjeveru Kosova.

    Jedini ko nam se javio i bio spreman da govori na ovu temu je Milan Petrović, član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma BiH, koji je izabran od strane vladajuće koalicije u Republici Srpskoj. On nam je rekao da na Odboru nije bilo govora o predstojećem glasanju i da će to pitanje možda doći na red sutra, kada je redovna sjednica Odbora.

    “Mi kao stranka Ujedinjena Srpska smo juče (nedjelja) imali sjednicu Glavnog odbora. Sukob u Ukrajini nije bio tema, kao ni druge međunarodne teme, pa o tome nismo zauzimali stavove. Ako od nas kao funkcionera bude traženo da zauzimamo stavove u institucijama, onda ćemo se izjašnjavati”, rekao nam je on.

    Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU i Kancelarije specijalnog predstavnika EU u BiH, za “Nezavisne” kaže da EU očekuje da će BiH glasati zajedno s EU po ovom pitanju.

    “Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu, 141 država glasala je 2. marta 2022. godine kako bi se najoštrije osudila ruska agresija. BiH je bila jedna od tih zemalja, pridruživši se EU i najvećim demokratskim državama u svijetu u osudi ruskih dejstava u Ukrajini. Očekujemo da će BiH glasati na isti način na predstojećem glasanju. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, od BiH se očekuje da se uskladi sa svim odlukama zajedničke vanjske i sigurnosne politike EU, kao i da dijeli vrijednosti EU osuđujući ruska gruba kršenja međunarodnog prava i osnovnih ljudskih vrijednosti”, rekao nam je on.

    U Ambasadi SAD u Sarajevu ističu za “Nezavisne” da predstojeća rezolucija govori o potrebi za pravednim i sveobuhvatnim mirom u Ukrajini, u skladu sa principima Povelje UN.

    “Svrha rezolucije je da pomogne da se okonča ovaj sukob pozivanjem na iskren dijalog i potvrđivanjem naše kolektivne podrške međunarodnim principima koji moraju biti temelj trajnom miru. U pitanju su osnovni principi međunarodnog prava i međunarodnog sistema. Pozivamo BiH da zajedno sa drugim zemljama demonstrira posvećenost tim principima i glasa za rezoluciju”, naveli su oni u odgovoru “Nezavisnim”.

  • Lajčak: Priština da odmah krene sa formiranjem ZSO

    Lajčak: Priština da odmah krene sa formiranjem ZSO

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da obaveze koje su preuzele obje strane moraju biti ispunjene, te da očekuje da Priština odmah krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO).
    “Uspostavljanje ZSO od Kosova je odavno zakasnilo i očekujemo da Kosovo sa njim odmah krene, a Srbija treba da omogući povratak Srba u kosovske institucije… Stav EU, SAD i drugih međunarodnih partnera jeste da je svako dalje odgađanje neprihvaljivo”, rekao je Lajčak.

    On je istakao da EU trenutno radi na dva kolosijeka kako bi proces pregovora između Beograda i Prištine krenuo naprijed, a prioritet je da se obje strane saglase o prijedlogu EU za normalizaciju odnosa.

    Lajčak je rekao za “Politiku” da EU paralelno nastavlja da radi na obezbjeđivanju pune i trenutne implementacije svih elemenata onoga što je do sada dogovoreno u dijalogu koji ostaju važeći i obavezujući za obje strane.

    “Sa obje strane nastavljamo da radimo na širokom spektru pitanja, uključujući uspostavljanje ZSO sa srpskom većinom, koja čini dio Briselskog sporazuma. Ratifikovao ga je i kosovski parlament, čime je za Kosovo to postalo međunarodno pravna obaveza. Razumijemo da je ovo pitanje osjetljivo za vladu Kosova, ali obaveze moraju biti ispunjene”, naveo je Lajčak.

    On je objasnio da osnivanje ZSO ima za cilj da se stvori povjerenje između Srba i vlade u Prištini, kao i da omogući konkretnu podršku Vlade Srbije na transparentan način, kao i da obezbijedi da Srbi na Kosmetu, većinske opštine, mogu da rade zajedno da bi obezbijedili da se srpska zajednica razvija i napreduje.

    Lajčak smatra da je veliki dio prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine iz 2013. godine ispunjen, osim formiranja ZSO i odredaba o snabdijevanju energijom sjevera Kosova, te je dodao da obje strane imaju “spisak neizmirenih obaveza” iz tog paketa.

    Kada je riječ o novom prijedlogu EU za Kosovo, odnosno francusko-njemačkom non pejperu, on je rekao da ne može da govori o detaljima tog plana koji je “nastao u okolnostima kada je demokratska, međunarodna zajednica sve zabrinutija zbog ponavljanja kriza u vezi sa malim, ali veoma simboličnim pitanjima u odnosima Beograda i Prištine”.

    “Prijedlog EU je razrađen sa jednostavnim ciljem na umu – da se pozabavi osnovnim uzrocima ovih kriza koje se ponavljaju, postavi proces normalizacije na održive temelje koji su okrenuti budućnosti, dovede do stvarnog i nepovratnog napretka i poštuje crvene linije obje strane”, rekao je Lajčak.

  • EU razmatra načine za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu

    EU razmatra načine za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu

    Evropska unija mora pronaći načina da brzo snabdije Ukrajinu hiljadama artiljerijskih granata ili se suočiti s izgledima da bi mogla izgubiti rat protiv Rusije, upozorili su u ponedjeljak najviše diplomate EU, dok se zalihe municije u nacionalnim skladištima EU-a smanjuju.

    “Najvažnije, hitnije pitanje danas za ukrajinsku vojsku je kontinuirani protok municije. Ako u tome ne uspijemo, zaista, rezultat rata je u opasnosti”, rekao je visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žozep Borelj prije predsjedavanja sastankom ministara vanjskih poslova Unije.

    Borelj je govorio dok je američki predsjednik Džo Bajden došao u iznenadnu posjetu Ukrajini.

    Borelj je rekao da ruske snage ispaljuju oko 50.000 granata iz artiljerije svaki dan i da se zalihe Ukrajine moraju podići na isti nivo. Druge procjene sugerišu da Ukrajina ispaljuje do 6.000-7.000 artiljerijskih granata dnevno, oko trećine ukupnog broja ruskih raketa u jednoj godini rata.

    Najtraženiji su, naglasio je Borelj, artiljerijski patroni kalibra 155 mm.

  • Peking i Moskva odlučuju o sudbini Ukrajine, najviši kineski doplomata stigao u Moskvu

    Peking i Moskva odlučuju o sudbini Ukrajine, najviši kineski doplomata stigao u Moskvu

    Moskovski Komersant prenosi da je najviši kineski diplomata, Vang Ji, doputovao u Moskvu na razgovore o mogućem mirovnom planu za Ukrajinu.

    List tvrdi da je glavni cilj njegove posete da pojača ulogu Pekinga kada je reč o rešenju za sukob u Ukrajini.

    Agencija Rojters, pozivajući se na upućene diplomatske izvore, prenosi da Vang još nije stigao u Moskvu, ali da će uskoro doputovati.

    Vang je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ponovio poziv na dijalog i predložio evropskim zemljama da „smireno razmišljaju” o tome kako da okončaju rat.

    Vang je rekao i da postoje „neke sile koje naizgled ne žele da pregovori uspeju, ili da se rat uskoro završi”, ali nije precizirao na koga se to odnosi.

    Predsednik Kine Si Đinping održaće “govor mira” na godišnjicu invazije na Ukrajinu, izjavio je u petak italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.

  • Kijev blokiran, stigao Bajden

    Kijev blokiran, stigao Bajden

    Centar Kijeva je blokiran, a nakon što se društvenim mrežama pronela vest da u glavni grad Ukrajine stiže američki predsednik, mediji su preneli da je on stigao.

    Naime, američki predsednik Džozef Bajden doputovao je u Kijev iznenada, jer je bilo prethodno najavljeno da će na godišnjicu početka rata u Ukrajini posetiti Poljsku i tamo održati govor.

    Pre nego što je Bajden stigao, Kijevom su viđene “čudne kolone”, a grad je bio blokiran. Takođe, oglasile su se i sirene za vazdušnu opasnost, nakon najave da u glavni grad stiže jedan visoki zvaničnik.

    Bajden se u Kijevu sastaje sa ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim, a taj susret održava se u Mihajlovskom saboru u centru grada koji je od jutros zatvoren za saobraćaj.