VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Događaji u Ukrajini su dio borbe SAD”

    “Događaji u Ukrajini su dio borbe SAD”

    Događaji u Ukrajini su deo borbe SAD protiv multipolarnog svjetskog poretka rekao je ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

    SAD i njeni saveznici ne prestaju sa borbom protiv formiranja multipolarnog svetskog poretka, događaji u Ukrajini su postali deo ovog sukoba, navodi se u saopštenju Lavrova na konferenciji posvećenoj ruskim državljanima koji žive u inostranstvu.”Događaji u Ukrajini, to nije neki novi regionalni sukob, već deo borbe koja se odvija za budućnost svetskog poretka. Svedoci smo neprekidnih napora SAD i zapadne manjine koju predvode da se zakoči objektivni proces formiranja multipolarnog svetskog poretka, uključujući kroz promovisanje koncepcije poretka koji je zasnovan na pravilima. Danas zapadni lideri otvoreno to priznaju, trabunjaju o sopstvenoj ekskluzivnosti i superiornosti nad drugim civilizacijama“, istakao je Lavrov. On je podvukao, da je trenutno geopolitička situacija neverovatno eskalirala: nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini neprijateljske zemlje su protiv Rusije pokrenule hibridni rat. “Cilj tog rata je da se nanese poraz na bojnom polju, potkopa ruska ekonomija, oslabi unutarpolitička stabilnost, da se Rusija pomeri sa pozicije jedne od vodećih svetskih sila“, zaključio je ministar inostranih poslova Rusije. Sergej Lavrov se obratio na konferenciji “Ekonomska saradnja: sunarodnici i regioni Rusije. Odgovarajući na izazove vremena“.

  • U Hagu nemaju komentar na Karadžićev tretman u Britaniji

    U Hagu nemaju komentar na Karadžićev tretman u Britaniji

    Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove nije želio da komentariše činjenicu da su prvom predsjedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ugrožena ljudska prava u zatvoru na britanskom ostrvu Vajt.

    “Hvala vam za vaše pitanje. Mehanizam nema komentar”, odgovoreno je danas Srni iz ove pravosudne institucije, koja je naslijedila Haški tribunal, na pitanje da li će iskoristiti svoj autoritet i zatražiti da budu poštovana Karadžićeva ljudska prava.

    Prethodno je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik zatražio od predsjednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Grasiele Gati Santana da u okviru svojih nadležnosti interveniše kod Vlade Velike Britanije da odmah preduzmu potrebne mjere da se zaustavi zatvorski teror nad haškim osuđenikom Radovanom Karadžićem koji izdržava kaznu doživotnog zatvora na britanskom ostrvu Vajt.

    Advokat Goran Petronijević, pravni zastupnik prvog predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića, izjavio je Srni da je došlo do strahovitih narušavanja Karadžićevih osnovnih ljudskih i zatvorskih prava u Velikoj Britaniji, te poručio da će, ukoliko mu se išta desi, za to direktno biti odgovorna britanska vlada.

    Grupa intelektualaca iz Srbije i Republike Srpske uputila je generalnom sekretaru UN Antoniju Guteresu otvoreno pismo zbog nehumanog postupanja prema Karadžiću koji služi kaznu u zatvoru na britanskom ostrvu Vajt.

    U pismu, u kojem se ističe da su Karadžiću uskraćena čak i prava koja je ima u zatvorskoj jedinici u Hagu, sa pratećim “Apelom za pomoć i akciju spasavanja Karadžićevog života i dostojanstva”, oni tvrde da u Karadžićevom slučaju postoji mogućnost njegovog tragičnog ishoda i traže da se ukine odluka o izdržavanju kazne u Engleskoj.

  • Rusija: “Zapad se nije distancirao od Kijeva”

    Rusija: “Zapad se nije distancirao od Kijeva”

    Zapadne diplomate nisu uspele da dokažu da Kijev nije umešan u napad na brodove ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, saopštio je Dmitrij Poljanski.

    “Interesantno je da nismo čuli direktna poricanja da su napade izveli Ukrajinci uz pomoć svojih zapadnih pokrovitelja“, objavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, zapadne diplomate su jednostavno krivile Rusiju “za situaciju generalno“, spominjali su napade na infrastrukturu u Ukrajini, “plašili su globalnom glađu“ zbog postupaka Moskve. Takođe su apelovali na Rusiju da se momentalno vrati realizaciji prehrambenog sporazuma. “Zemlje u razvoju su, s druge strane, zvučale oprezno, naglašavajući da su zainteresovane za to da se sporazum realizuje. Zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Martin Grifits priznao je da korišćenje humanitarnih koridora u vojne svrhe protivreči sporazumima iz Istanbula“, dodao je ruski diplomata. Sednica Saveta bezbednosti UN, koju je Moskva zatražila zbog napada na ruske brodove u Sevastopolju, održana je juče. Kijevski režim je rano ujutru 29. oktobra izveo teroristički napad na brodove Crnomorske flote i civilne brodove koji su se nalazili na spoljnim i unutrašnjim sidrištima u bazi u Sevastopolju. Nakon toga je Rusija obustavila učešće u prehrambenom sporazumu.

  • Gaspromu dozvoljeno da ispita mjesto eksplozije

    Gaspromu dozvoljeno da ispita mjesto eksplozije

    Kompaniji Gasprom dozvoljeno je da ispita mjesto na kojem su oštećene cijevi gasovoda “Sjeverni tok”, saopštio je predsjednik Rusije Vladimir Putin.
    Napadi na gasovode “Sjeverni tok 1” i “Sjeverni tok 2” izvedeni su 26. septembra.

    Prema informacijama danskih i švedskih vlasti otkriveno je curenje gasa na dva mjesta na “Sjevernom toku” i na jednom mjestu na “Sjevernom toku 2” kod ostrva Bornholm.

    Njemačka, Danska i Švedska ne isključuju mogućnost da se radi o diverziji.

    Ruski predjsednik Vladimir Putin izjavio je da nema sumnje da se po pitanju gasovoda “Sjeverni tok” i “Sjeverni tok 2” radi o aktu međunarodnog terorizma.

    Prema njegovim riječima, to je najopasniji presedan, jer konkurenti na taj način tjeraju Evropljane da kupuju energente po višim cijenama.

  • Hil: “Spor oko tablica neće riješiti ključna pitanja između Beograda i Prištine”

    Hil: “Spor oko tablica neće riješiti ključna pitanja između Beograda i Prištine”

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je večeras da prevazilaženje spora oko preregistracije vozila neće doprinijeti rješavanju ključnih pitanja između Beograda i Prištine.

    Hil je rekao da se prištinske vlasti osjećaju kao da su u sivoj zoni kada je u pitanju članstvo u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN, a da Srbija ima pravo da postavlja pitanje šta će biti sa srpskom zajednicom na KiM.

    – Srbija ima pravo da postavlja pitanje šta će biti sa srpskom zajednicom na Kosovu, mogu li se Srbi osjećati komforno na Kosovu, da li mogu osjećati podršku i zaštitu zakona, da li mogu očuvati svoj identitet. To su pitanja od ključnog značaja i to u tom smislu da kosovsko pitanje bude internacionalizovano, a da srpska zajednica neće biti zaboravljena – naveo je Hil.

    Ističući da su to ključna pitanja, Hil kaže da se umjesto toga “vrtimo oko pitanja registarskih tablica”.Ad

    – Kako god da se završi to pitanje, ne mislim da će riješiti ključne zabrinutosti obje strane – članstvo u međunarodnim organizacijama Kosova i pitanje budućnosti srpske zajednice. Registarske tablice to neće riješiti – ističe on.

    Navodeći da nije pregovarač u dijalogu, Hil je ukazao na to da je, kako je naveo, “EU radila naporno i dugo na tom pitanju”.

    Smatra i da rješenje treba da proizađe iz Briselskog dijaloga i da Beograd i Priština treba da sarađuju u rješavanju otvorenih pitanja.

    – Ne želimo da se dijalog pretvori u rješavanje sporova, želimo da se dijalogom rješavaju i veća pitanja – kaže Hil.

  • Jermenija i Azerbejdžan potpisali dokument o Nagorno-Karabahu: Može li biti uvod u konačni mir?

    Jermenija i Azerbejdžan potpisali dokument o Nagorno-Karabahu: Može li biti uvod u konačni mir?

    Predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev i premijer Jermenije Nikola Pašinjan potpisali su u Sočiju, pod posredstvom Vladimira Putina važan dokument o Nagorno-Karabahu koji bi mogao doprinijeti smanjenju tenzija.

    U zajedničkoj izjavi iza koje stoje Azerbejdžan, Armenija i Rusija, strane u sukobu su obećale da će se posvetiti normalizaciji odnosa.

    “Alijev i Pašinjan su pozdravili spremnost Rusije da pomogne u normalizaciji odnosa između dvije države. Strane su konstatovale ključni doprinos ruskih mirovnih snaga obezbjeđivanju sigurnosti u ovoj regiji”, navodi se u izjavi.

    Također, strane su obećale kako u budućnosti neće koristiti silu za rješavanje sukoba.

    “Lideri Armenije i Azerbejdžana složili su se da se odreknu upotrebe sile i da rješavaju pitanja na osnovu priznavanja suvereniteta. Putin, Pašinjan i Alijev su istakli važnost aktivnih priprema za sklapanje mirovnog sporazuma između Jrmenije i Azerbejdžana”, ističu strane.

    Na kraju, u zajedničkoj izjavi se navodi kako će Moskva i u budućnosti pružiti svu potrebnu pomoć za postizanje mira.

    “Strane su ponovo potvrdile svoju posvećenost poštovanju sporazuma za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Erevana i Bakua”, zaključuje se.

    Podsjetimo, nakon sukoba u Nagorno-Karabahu 2020. godine, Azerbejdžan i Jermenija su potpisali primirje, ali je ono i tokom 2021., a naročito u 2022. godini nekoliko puta prekršeno te su borbe intenzivirane na nekoliko područja kako teritorije Nagorno-Karabaha, tako i same Jermenije.

  • Putin: “To nije sve što bismo mogli da uradimo”

    Putin: “To nije sve što bismo mogli da uradimo”

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da su udari delom odgovor na napad na Crnomorsku flotu u Sevastopolju koji je izveden u subotu.

    “Delimično jeste“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje da li se jučerašnji masovni napadi na energetske objekte u Ukrajini mogu smatrati odgovorom na nedavne događaje u Sevastopolju.

    “Ali to nije sve što bismo mogli da uradimo”, kazao je Putin, prenosi Interfaks.

    Prema njegovim rečima, napad na brodove Crnomorske flote Rusije stvorio je pretnju vojnim i civilnim brodovima, koji učestvuju u sporazumu o izvozu žita, pošto su, prema njegovim rečima, dronovi, i podvodni i vazdušni, kojima je izvršen napad, delimično koristili koridor kojim se žito izvozi iz Ukrajine.

  • Lukašenko odobrio udruženje

    Lukašenko odobrio udruženje

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko odobrio je nacrt sporazuma o osnivanju centara za vojnu obuku sa Rusijom.

    Tu informaciju objavila je BelTA pozivajući se na pres-službu šefa države.

    “Lukašenko je odobrio nacrt sporazuma sa Ruskom Federacijom o stvaranju i radu centara za borbenu obuku za zajedničku obuku vojnog osoblja oružanih snaga”, prenosi agencija.

    Nacrt sporazuma je odobren kao osnova za pregovore, navodi se u izveštaju.

    U Bjelorusiji je takođe primećeno da bjeloruska i ruska strana razvijaju novi saveznički program za unapređenje vojnih objekata koji može da koristi regionalna grupa snaga.

  • Moskva kažnjava

    Moskva kažnjava

    Frenk Gardner, dopisnik BBC-ja za bezbednost, objavio je mini-analizu jutrošnjeg masovnog ruskog raketnog napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine.

    Moskva bi želela, kaže on, da se današnji talas raketnih napada doživljava kao kazna za ukrajinski napad dronom na ruske vojne ciljeve na Krimu, koji se dogodio u subotu.

    Kremlj želi da se ovo shvati kao upozorenje: Usuđujete se da nas napadnete na Krimu? Evo šta možete očekivati kao odgovor.

    Ali postoji jasan obrazac koji se pojavljuje u poslednjim nedeljama rata. Što više poraza ruska vojska doživljava na bojnom polju, njeni komandanti više kažnjavaju civilno stanovništvo Ukrajine, ističe Bi-Bi-Si.

    Zima je iza ugla, a Moskva se nada da će demoralisati Ukrajince i tako ih naterati da od svojih vlasti traže mirovne pregovore, pod uslovima koje diktira Rusija.

    Za sada se to ne čini verovatnim ishodom, kaže Gardner, dodajući da rusko oružje i dalje može da napravi ogromnu štetu i nanese veliku patnju ukrajinskim civilima. Kremlj se takođe nada da će podrška Zapada Ukrajini jenjavati što se rat duže odugovlači.

    Cilj Rusije je da prekine lanac snabdevanja kojim zapadno oružje stiže u Ukrajinu, što joj zauzvrat omogućava ne samo da se odbrani već i da suzbije ruske okupatore.

  • Poruka iz Evrope za Srbiju

    Poruka iz Evrope za Srbiju

    Poslanik Evropskog parlamenta iz Francuske Tjeri Marijani, izjavio je da su stalna uslovljavanja ono što očekuje Srbiju.

    Poslanik je ocenio da naša zemlja sada sledi put nezavisnosti bivšeg francuskog predsednika, generala Šarla de Gola.

    “EU je prešla put od unije koja je utvrđivala ekonomski princip do one koja nameće politički model. Vidim da Srbija nema želju da popusti pred evropskim pritiscima. Francuska je jedna od zemalja osnivača EU. General De Gol je želeo nezavisnu Evropu koja poštuje nacije.To je baš ona politika koju danas vodi Srbija i koja treba da se vodi”, rekao je Marijani za Večernje novosti.

    On je rekao da se divi izboru Srbije da ne uvede sankcije Rusiji i da naša zemlje ne rizikuje da joj zbog toga budu uvedene kaznene mere, ali da treba očekivati neku vrstu reakcije EU.

    “Ono što rizikujete je da se evropska pomoć smanji. Ako i uvedete sankcije, posle će zahtevati da priznate Kosovo. Uostalom, to vam već traže“, rekao je Marijani.

    On nije želeo da kaže šta Srbija treba da radi u vezi sa KiM, već je istakao da je to stvar o kojoj zemlja treba suvereno da odlučuje. “Srbima nije potreban savet stranaca. Shvatam da jedna država ne želi da menja svoju istoriju. Svaka zemlja treba da poštuje svoju istoriju. Kad bi neko, na primer, tražio da nezavisnost Korzike, o tome bi trebalo da odlučuje francuski narod, a ne EU“, zaključio je Marijani.