VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Detalji napada u Hamburgu: Sumnja se da je među nastradalima i napadač

    Detalji napada u Hamburgu: Sumnja se da je među nastradalima i napadač

    U napadu na centar Jehovinih svjedoka u njemačkom gradu Hamburgu ubijeno je osmoro ljudi, a troje ih je teško povrijeđeno, objavila je policija.

    Rekli su da je pucnjavu izveo jedan napadač koji bi mogao biti među mrtvima, iako to tek treba biti službeno potvrđeno.

    Napad se smatra izolovanim slučajem, a motiv još uvijek nije poznat.

    Policija je za danas najavila i konferenciju za medije na kojoj bi trebalo biti objavljeno više informacija.

    “Znamo samo da je ovdje ubijeno nekoliko ljudi; nekoliko ljudi je ranjeno, prebačeni su u bolnice”, rekao je portparol policije Holger Vehren o pucnjavi u četvrti Gross Borstel u drugom najvećem gradu u Njemačkoj.

    Rekao je i kako nema informacija o težini povreda koje su zadobili ranjeni u pucnjavi.

    U objavi na Twitteru u ranim jutarnjim satima u petak, hamburška policija rekla je kako vjeruje da je bio samo jedan napadač i da postupno povlači bezbjednosne snage s tog područja.

    “Nastavljamo istragu o motivu zločina”, rekli su iz policije.

    Portparol policije rekao da je policija dobila dojavu o pucnjavi oko 21:15. te da su brzo bili na licu mjesta.

    Rekao je da su policajci, nakon što su stigli i u prizemlju pronašli ljude s vidljivim ranama od vatrenog oružja, čuli pucanj s gornjeg sprata te su tamo pronašli smrtno ranjenu osobu koja je možda bila napadač. Rekao je da policija nije morala upotrijebiti vatreno oružje.

    Vehren je rekao i kako da nema naznaka da je napadač u bijegu te da se čini vjerojatnim da je izvršilac ili u zgradi, ili među mrtvima.

    Na mjestu zločina tokom noći mogli su se vidjeti forenzičari u zaštitnim bijelim odijelima.

    Student Laura Bauh, koja živi u blizini, rekla je da pucnjava “čula u oko četiri navrata”, saopštili su njemački mediji. “U tim je intervalima bilo po nekoliko pucnjeva, otprilike svakih 20 sekundi do minute”, rekla je.

    Rekla je i da je pogledala kroz prozor i vidjela osobu kako trči iz prizemlja na drugi sprat dvorane Jehovinih svjedoka.

    Gregor Misbah, koji živi u blizini zgrade, čuo je pucanj, nakon čega je snimio osobu koja je ušla u zgradu kroz prozor. Tada su se iznutra čuli pucnjevi. Osoba koju je vidio kasnije je izlašla iz dvorane, viđena je u dvorištu, a zatim je ispalila još hitaca unutra.

    Misbah je za njemačku televiziju NonstopNews rekao da je čuo najmanje 25 pucnjeva. Nakon što je policija stigla, pet minuta kasnije uslijedio je posljednji pucanj, rekao je.

    Policija za sad ne zna što se događalo u zgradi u vrijeme napada, a ne znaju ni šta bi mogao biti motiv napadača za ovo krvoproliće.

    Gradonačelnik Hamburga Peter Čentšer na Twitteru je objavio da ga je ovaj napad “šokirao” te je izrazio saučešće porodicama žrtava.

  • Sijarto: Zemlje Zapadnog Balkana potrebnije EU nego ona njima

    Sijarto: Zemlje Zapadnog Balkana potrebnije EU nego ona njima

    Zemlje zapadnog Balkana trenutno su potrebnije EU nego što je Unija potrebna njima, istakao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    On je u objavi na Fejsbuku naglasio da je EU “u lošoj formi” i da je jedan od razloga za to stalno ometanje proširenja Unije koje vrše zemlje Zapadne Evrope.

    • Treba da bude jasno da su zemlje zapadnog Balkana trenutno potrebnije Uniji nego ona njima. Proširenje je i pitanje državne bezbjednosti Mađarske, jer nam je potrebna efikasna saradnja zemalja regiona kako bismo prekinuli pritisak migracija – napisao je Sijarto tokom Balkanskog foruma u Budimpešti.

    Sijarto je zahvalio ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću zbog posjete Budimpešti, kao i kolegama iz Albanije i Sjeverne Makedonije.

    Šef mađarske diplomatije napisao je u odvojenoj objavi da je prijateljstvo Srbije i Mađarske na “apsolutnom istorijskom vrhuncu”, uz napomenu da su dvije zemlje partneri kada se radi o pitanjima državne bezbjednosti i strategije.

    • Bezbjedna isporuka energije u Mađarskoj ne bi bila moguća bez Srbije. Zajedno se borimo sa izazovima koje je prouzrokovala ilegalna migracija, a naš trgovinski promet je prošle godine oborio važan rekord – istakao je Sijarto.
  • “Da, upotrebljen je “kindžal””

    “Da, upotrebljen je “kindžal””

    Zvanična Moskva oglasila se nakon izveštaja o žestokim udarima na teritoriju Ukrajine, koji su počeli rano jutros.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su oružane snage Rusije izvele intenzivni napad na vojne objekte u Ukrajini, kao odgovor na terorističke akcije koje je Kijev organizovao Brjanjskoj oblasti, koja je pogranična oblast Rusije.”Vazdušno, morsko i kopneno naoružanje, velikog dometa, uključujući hipersonični raketni sistemi ‘kindžal’, pogodili su ključne elemente ukrajinske vojne infrastrukture, preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, kao i energetske objekte koji ih napajaju”, saopštilo je to ministarstvo.

    Cilj odmazde je postignut, svi naznačeni objekti ukrajinske vojne infrastrukture su pogođeni, zaključuje rusko ministarstvo na čijem čelu je Sergej Šojgu.

    Ministarstvo je pojasnilo da su raketni udari uspeli da unište bazu neprijateljskih jurišnih dronova, poremete prebacivanje rezervi Oružanih snaga Ukrajine i železnički transport stranog naoružanja, kao i da onesposobe proizvodne pogone za popravku vojne opreme i proizvodnju, preneo je Sputnjik.

    Podsetimo, 2. marta pokrenut je niz napada na teritoriju Ruske Federacije, tačnije na oblast Brjansk, koja se nalazi na granici sa Ukrajinom. Grupa ukrajinskih diverzanata probila se na teritoriju Klimovskog rejona Brjanske oblasti.

    U prvom napadu otvorena je vatra na jedan automobil, pri čemu je jedan muškarac stradao dok je desetogodišnje dete ranjeno.

    Zatim je objavljeno da je izvršen još jedan napad i to bespilotnim letelicama i tom prilikom je zapaljena je kuća u selu Sušani.

    U selu Ljubečane nekoliko ljudi uzeto je za taoce.

    Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), koja je potvrdila da je grupa ukrajinskih operativaca izvela napade u regionu Brjanska, odmah je poslata na lice mesta i “neprijatelj je eliminisan”, saopšteno je istog dana.

    Zbog tih napada održan je i sastanak ruskog predsednika sa članovima Saveta za nacionalnu bezbednost, a Vladimir Putin je napade okarakterisao kao “terorističke”. Kratko obraćanje medijima završio je rečima: “Uništićemo ih”.

  • SAD: ZSO od suštinskog značaja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

    SAD: ZSO od suštinskog značaja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

    Američki Stejt department saopštio je da je Zajednica srpskih opština od suštinskog značaja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, prema prijedloga EU, koji SAD snažno podržavaju.

    Vašington je poručio i da želi brzu finalizaciju “međusobnog priznavanja” između Beograda i Prištine, uz konstataciju da nije moguće odrediti konkretan vremenski okvir za to.

    Portparol Stejt departmenta Ned Prajs, u obraćanju u ime državnog sekretara Entonija Blinkena, saopštio je da Vašington želi da “prijedlog EU – Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije“ na kraju rezultira “međusobnim priznavanjem”, prenosi Pavlović tudej.

    Predstojeća runda pregovora između Beograda i Prištine, zakazana je za 18. mart u Ohridu u Sjevernoj Makedoniji.

    Pavlović tudej navodi da je srpska strana saopštila da bi prva tačka dnevnog reda trebalo da bude implementacija Zajednice srpskih opština, odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine koja treba da bude ispunjena.

    Na pitanje kojim redosljedom će se rješavati implementacija Zajednice srpskih opština, Prajs je naglasio da je ona od suštinskog značaja za normalizaciju, prema prijedlogu EU.

    On je naveo da Vašington smatra da dijalogom Beograda i Prištine treba da dođe do sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji odnosa, koji će otvoriti vrata za evropske integracije i koja je od suštinskog značaja za veću bezbjednost, stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana.

    Portparol Stejt departmenta je ponovio podršku SAD napretku dijaloga između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, navodeći da, iako su briselski pregovori koji su održani krajem februara predstavljali pozitivan “iskorak”, i dalje “ostaje težak posao”.

    Smatramo da normalizacija odnosa treba da bude usredsređena na eventualno međusobno priznanje – rekao je Prajs.

    On je ponovio da je to “proces koji vodi EU”, a da ga SAD podržavaju “na svaki mogući način”, kao i da je Vašington prisutan na ovim razgovorima, najviše preko zamenika pomoćnika državnog sekretara Gabrijela Eskobara.

    Prajs je saopštio da administracija američkog predsjednika DŽozefa Bajdena želi da se sporna pitanja i tenzije između Beograda i Prištine “riješe što je prije moguće”, ali da ne mogu da odrede konkretan vremenski okvir, navodi Pavlović tudej.

  • Hitno hospitalizovan vođa Republikanaca u Senatu SAD

    Hitno hospitalizovan vođa Republikanaca u Senatu SAD

    Lider Republikanaca u Senatu SAD-a Mič Mekonel je hospitalizovan nakon što je doživio pad u Vašingtonu.
    Mekonel je, kako prenosi Fox News, bio na privatnoj večeri u jednom hotelu u glavnom gradu SAD, gdje se sapleo i pao, potvrdio je portparol Dejvid Pop.

    On je odmah prebačen u najbližu bolnicu u kojoj mu se ukazuje pomoć. Nije poznato kakve su prirode njegove povrede.

    Mekonelov tim se oglasio saopštenjem:

    “Ove večeri senator Mekonel se sapleo u hotelu u Vašingtonu za vrijeme privatne večere. On je primljen u bolnicu gdje mu se ukazuje pomoć”.

  • Turska želi da pomogne: Ponudila da bude posrednik u susretu Putina i Zelenskog

    Turska želi da pomogne: Ponudila da bude posrednik u susretu Putina i Zelenskog

    Turska je ponudila da posreduje u susretu ruskog predsjednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog, ali još nije razgovarano o konkretnim datumima i mjestu, rekao je izvor u Ankari “Sputnjiku”.
    “Stalno izražavamo našu spremnost da pružimo platformu i sve što je potrebno za pregovore na visokom nivou između lidera Rusije i Ukrajine. To je više puta u pregovorima sa oba lidera izjavio turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, ali nema govora o konkretnim datumima i mjestu”, rekao je izvor.

    Izvor navodi da će Erdogan nastaviti napore za postizanje prekida vatre u zoni sukoba, te dodaje da su telefonski razgovori sa Moskvom i Kijevom na dnevnom redu u okviru spoljne politike.

  • “Vagner”: Pod našom je kontrolom

    Komandant “Vagner” grupe, Jevgenij Prigožin, izjavio je da je selo Dubovo-Vasilevka, sjeverozapadno od Bahmuta, prešlo pod kontrolu ruskih snaga.

    “Dubovo-Vasilevka je potpuno pod kontrolom “Vagnerovog” PMC-a. Na periferiji se vode borbe. Cijela teritorija naselja je pod našom kontrolom”, citira Prigožina njegova pres služba na Telegram kanalu.

    Bahmut se nalazi u delu Donjeckog regiona koji kontroliše Kijev, sjeverno od velikog grada Gorlovke. Ovo je važno transportno čvorište za snabdevanje ukrajinske grupe trupa u Donbasu.

    Kako je rekao Sergej Rahmanin, član Komiteta za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove Vrhovne rade Ukrajine , situacija u Bahmutu je kritična.

    Međutim, u ponedeljak je Valerij Zalužni, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine , pozvao na nastavak odbrambene operacije u gradu, prenela je RIA Novosti.

  • Zelenski nema plan da razgovara sa Putinom

    Zelenski nema plan da razgovara sa Putinom

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski poručio danas da je njegova zemlja odlučna da pobjedi u ratu sa Rusijom.

    Trenutno, kako je rekao, ne može ni da zamisli situaciju u kojoj bi se sastao sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

    “Nema takvih okolnosti da bi mogli da razgovaramo sa predsednikom Ruske Federacije, jer on ne drži svoju riječ. Nemamo povjerenja u njega”, rekao je Zelenski u intervjuu za američki CNN.

    On je ponovio stav Kijeva da Rusija treba prvo da napusti teritoriju Ukrajine i da se onda može tražiti format za organizovanje diplomatskih pregovora.

    Zelenski je saopštio i da je veoma zahvalan na poseti Kijevu američkog predsednika Džozefa Bajdena prošlog meseca. “To je važan signal celom svetu da nas SAD podržavaju. I mislim da SAD veruju da ćemo pobediti, rekao je ukrajinski predsednik.

    Na pitanje da li očekuje da će SAD poslati Ukrajini borbene avione F-16, Zelenski je kazao da je pitanje borbenih aviona teško i da Kijev “čeka da se ova odluka donese”.

    Ovo nam je zaista potrebno i apelujemo na predsednika Bajdena da SAD počnu da obučavaju ukrajinske pilote, što mi je on i rekao da ce se na tome raditi. Verujem da će nam SAD dati šansu da branimo naše nebo, izjavio je Zelenski.

    On je uveren da bi borbeni avioni mogli da odluče pobedu Ukrajine u ratu sa Rusijom, ali i da Bajden i njegovi saradnici smatraju da avioni nisu potrebni u ovom trenutku.

    Zelenski je govorio i o višemesečnim sukobima koji se vode oko Bahmuta i naveo da je Kijev čvrsto rešen da brani ovaj grad iz strateških razloga. Upozorio je da će Rusija imati otvoreni put kroz istok zemlje ako osvoji Bahmut.

    Zelenski je rekao da je to za Ukrajinu “taktički važno” i naveo da je vojni vrh jedinstven u svojoj odluci da zadrži trupe u gradu i produži odbranu grada, koji je na ivici da padne u ruke ruske vojske posle meseci napada.

    Zelenski je pozvao i predsedavajućeg Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevina Makartija da poseti Ukrajinu, kako bi se iz prve ruke upoznao sa situacijom na terenu, što je, kako CNN navodi, poziv koji dolazi u trenutku podela u Republikanskoj partiji oko toga da li SAD treba da nastave da pružaju pomoc zemlji koja je napadnuta od Rusije.

    Makarti je za CNN izjavio da ne planira da poseti Ukrajinu i naveo da Bajden nije reagovao dovoljno brzo da pomogne toj zemlji.

    Republikanac iz Kalifornije je naglasio da podržava Ukrajinu, ali ne i blanko ček za Kijev, navodi američka televizija.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se tokom razgovora za CNN zahvalio gruzijskim gradjanima što su tokom demonstracija u utorak i sredu nosili zastavu njegove zemlje.

    “Želim da se zahvalim svima koji ovih dana nose ukrajinske zastave na trgovima i ulicama Gruzije. Želim da vam se zahvalim na našoj himni koja je odsvirana u Tbilisiju. Ovo je gest poštovanja Ukrajine i želim da izrazim svoje iskreno poštovanje prema Gruziji”, rekao je Zelenski.

    On je saopštio da Ukrajina želi članstvo u Evropskoj uniji, ali da takođe želi da tamo budu Gruzija i Moldavija, kao i da je uveren da će se to desiti.

    Ukrajinski lider je govorio i o tome kako se on i njegova porodica nose sa ratom, koji je ušao u drugu godinu. “Moja ćerka se upisala na univerzitet i tamo studira, a moj sin pohađa školu u Ukrajini. Oboje su u zemlji. Veoma su slični drugoj ukrajinskoj deci. Živimo sa sirenama”, izjavio je Zelenski. On je na kraju rekao da Ukrajina želi da se rat okonča i da je odlučna da pobedi u ovom sukobu.

    “Želimo pobedu. Ne želimo da se navikavamo na rat, ali smo se navikli na izazove. Svi žele jedno, da se rat okonča”, naglasio je Zelenski.

  • Američki obavještajci otkrili: Putin ima plan

    Američki obavještajci otkrili: Putin ima plan

    Direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe, Avril Hejns misli daruski predsjednik planira da rat razvlači godinama.

    Prema njenim riječima, Rusija nije dovoljno jaka da pokrene nove velike ofanzive ove godine.

    Takođe, ističe I da je rat u Ukrajini postao “težak rat iscrpljivanja u kom ni jedna strana nema konačnu vojnu prednost”, prenosi BBC.

    “Ne predviđamo da će se ruska vojska dovoljno oporaviti ove godine da bi ostvarila velike teritorijalne dobitke, ali Putin najverovatnije računa da vjeme ide njemu u prilog, te da bi prožavanjem rata, uključujući potencijalne pauze u borbama, mogao biti njegov najbolji preostali put za konačno osiguranje ruskih strateških interesa u Ukrajini, čak i ako to traje godinama”, rekla je.

    Hejns je istakla da bi se Rusija mogla okrenuti odbrani teritorija koje sada zauzima, dodajući da će joj trebati dodatna “obavezna mobilizacija i izvori municije treće strane” kako bi održala čak i svoj sadašnji nivo operacija u Ukrajini.

  • Napadi širom Ukrajine, dim nad Kijevom

    Napadi širom Ukrajine, dim nad Kijevom

    Rusija je rano jutros izvršila udare na više ukrajinskih regiona, uključujući glavni grad Kijev, crnomorsku luku Odesu i drugi po veličini grad Harkov, što je dovelo do prestanka snadbijevanja električnom energijom, saopštili su regionalni zvaničnici.

    Napad je izvršen na više ciljeva u gradovima koji se protežu od Žitomira, Vinice i Rivna na zapadu do Dnjepra i Poltave u centralnoj Ukrajini, prenosi Rojters.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da su eksplozije registrovane u jugozapadnom dijelu grada i da su spasilačke službe na terenu.

    “Snabdijevanje električnom energijom je preventivno prekinuto za oko 15 odsto stanovnika Kijeva”, rekao je Kličko.

    Gusti, crni dim nad Kijevom. Kako se čini, Rusi su gađali uglavnom energetsku infrastrukturu.