Osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin izjavio je da će se sledeće godine kandidovati za predsjednika Ukrajine.
On je to objavio u video poruci na Telegram kanalu Vagner grupe, prenose RIA Novosti.
“Donio sam odluku da se 2024. kandidujem za predsjednika Ukrajine. Na ovom mjestu ću se takmičiti sa Porošenkom i Zelenskim. Ako pobjedim na izborima, onda će sve biti u redu. Granate neće biti potrebne”, rekao je Prigožin.
Rusi se trenutno nalze samo nešto malo više od jednog kilometra od centra Bahmuta, rekao je šef paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin.
“Eno je zgrada gradske uprave, administrativni centar grada”, rekao je Prigožin pokazujući prstom sa ruskih položaja i dodao da je to udaljeno oko kilometar i dvesta metara, prenela je njegova pres služba Konkord.
On je rekao da su borbe u toku. Kako navodi Frans pres njegove reči nisu mogle odmah da se provere iz nezavisnih izvora.
“Najvažnije je dobiti dobru količinu oružja i napredovati”, rekao je Prigožin koji je u otvorenom sukobu sa ruskom vojnom hijerarhijom posebno oko dobijanja više municije za koju je rekao da je neophodna za nastavak napada na Bahmut.
Prigožinovi ljudi su u prvoj liniji u borbi za Bahmut u kojoj su obe strane pretrpele velike gubitke.
Rusi poslednjih nedelja pokušavaju da opkole taj grad i uspeli su da prekinu više važnih ruta snabdevanja ukrajinskh vojnika.
Iako posmatrači sumnjaju u strateški značaj Bahmuta, sama borba, najduža za jedan grad od početka ruske ofanzive pre više od godinu dana, ima simbolični značaj kako za Kijev tako i za Moskvu, koja hoće da markira pobedu posle više poraza.
Američki predsednik Džozef Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dogovorili su se da odmah počnu pregovori o sporazumu o mineralima.
Razlog tome je da bi se olakšalo subvencionisanje evropskih proizvođača na osnovu američkog Zakona o smanjenju inflacije.
U zajedničkom saopštenju, Bajden i Fon der Lajen su naveli da sporazum ima za cilj da omogući da se relevantni kritični minerali ekstrahovani ili obrađeni u EU uvrste za mogućnost dobijanja poreskog kredita za električna vozila na osnovu Zakona o smanjenju inflacije, preneo je Rojters.
Predsednica Evropske komisije rekla je da se saglasila sa američkim predsednikom tokom sastanka u Beloj kući da se vodi dijalog o podsticajima čistim tehnologijama.
Fon der Lajen je ocenila sastanak sa Bajdenom kao veoma dobar, navodeći da je postignuta saglasnost da minerali iz EU dobiju pristup američkom tržištu.
Američkim Zakonom o smanjenju inflacije obezbeđene su ogromne investicije u čiste tehnologije, uključujući proizvodnju električnih vozila, podseća britanska agencija.
Portparol EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku Peter Stano kaže u emisiji ATV-a da većina evropskih država smatra klevetu krivičnim djelom, ali da EU ne komentariše procese koji su u toku, komentarišući kriminalizaciju klevete u Republici Srpskoj.
“Donošenje zakona u bilo kojoj državi ili entititu je dio njenih unutrašnjih napora, dok god se poštuje široki zakonodavni okvir i ograničenja. U ovom slučaju, najlakše što možete, ukoliko želite da donesete neki zakon, jeste da uzmete primjere iz postojećih evropskih normi. U procesu pridruživanja, što se dešava nakon kandidatskog statusa, kada otvorimo pregovore o pridruživanju sa BiH, doći će do procesa usklađivanja zakona sa evropskim zakonima i normama. Ako raspravljate nove zakone, najlakše je da uzmete evropske primjere i provedete te primjere. Tada ćete sigurno biti pošteđeni brojnih problema, kritika, rasprava, slaganja i neslaganja, jer provodite nešto što je već provjereno i isprobano u EU, kaže Stano.
On ističe da je delegacija EU na terenu u Sarajevu i na raspolaganju svima u BiH koji žele da znaju kako se stvari rješavaju na evropski način.
“Više smo nego spremni da pomognemo i damo savjete kako stvari mogu da se urade na veoma čist i evropski način, tako da niko ne može da napadne bilo koji zakon koji se donese. Ponavljam, u svjetlu predstojećih pregovora, otvaranja poglavlja i usklađivanja sa evropskim zakonima, najlakše bi bilo da se spriječe bilo kakvi problemi i trzavice, jeste da uzmete evropsk primjere i djelujete na osnovu evropskih primjera”, kaže Stano i dodaje:
“Sloboda govora, izražaja i medija su osnovne slobode u pricipima EU i jako nam je stalo do toga. Oni su osnova demokratskih društava. Upravo zato je važno da se vidi kako se zakoni o kleveti, dezinformacijama, bilo čime drugim, zapravo pišu. U nekim slučajevima možete da imate veoma dobru namjeru sa zakonom o kleveti, ali onda u nekim članovima vidite da neko zapravo želi da suzbije slobodu govora ili da je potisne. Imamo primjere država koje usvoje zakone o dezinformacijama, što je odlično, jer treba da se zaštitimo od dezinformacija, ali onda koriste te zakone da se bore protiv novinara koji objavljuju stvari koje ta vlada ne voli. To nije u redu. Zato kažemo da je vrag uvijek u detaljima, uzmite evropske standarde, i sigurni ste”.
Stano ističe da je za BiH vrijeme da krene od Dejtona prema Briselu i omogući međunarodnoj zajednici da ukloni OHR kako bi BIH povratila svoj suverenitet.
“Postoje problemi u BiH koje i dalje treba popraviti, kao što je provođenje odluke Sejdić-Finci, koja se još ne provodi, i ovo nije moguće jer EU zakoni zabranjuju diskriminaciju na osnovu etničke pripadnosti. Istovremeno EU nudi mnogo modela koji mogu riješiti sve probleme koji su prisutni u BiH. Za nas pomjeranje od Djetona prema Briselu znači da ćemo se fokusirati manje na međunarodni nadzor i na razloge za taj nadzor, a više na to što treba da se uradi u procesu prodruživanja kako bi postala prava evropska država, kojom se vlada na evropski način, i koja ima političare koji se ponašaju evropski, da nema rizika od nazadovanja”.
Govoreći o izjavama muslimanskih vjerskih vođa, poput izjava poglavara IZ Huseina Kavazovića, Stano kaže da da je EU protiv govora mržnje, podsticanja na nasilje ili na mržnju.
“Takva retorika je naravno neodgovorna i treba da se osudi. To je naš stalni apel prema političkim liderima, svim važnim faktorima u društvu u BiH i drugim zemljama, ovo nije nešto eksluzivno za BiH. Ovakve stvari se takođe dešavaju u EU. To j neprihvatljivo, ne može da se dešava, cijelo društvo mora to zajedno da osudi, i da se potrudi da se to ne dešava. Ako to pređe granice postojećih zakona, onda to mora de bude procesuirano, i mora biti odgovornosti. To je nešto što oštro osuđujemo i ponavljamo to naročito političarima, uticajnim liderima i drugim učesnicima, da se odgovono ponašaju i da se uzdrže od retorike i postupaka koji mogu da doprinesu podsticanju na nasilje ili mržnju, jer to je nešto što vodi jako ložim stvarima i nije u skladu sa evropskim vrijednostima.”.
Ipak poručuje da posao EU nije da komentariše svaku moguću izjavu koja je rečena ili možda izvučena iz konkteksta, jer ljudi govore razne stvari.
“Za nas je važno da države imaju sve potrebne instrumente i da su sposobne da se nose sa bilo čime što se protivi evropskim vrijednostima. To znači sprečavanje poziva na nasilje, govor mržnje, diskriminaciju i tako dalje. To je i dio samog procesa pridruživanja. Treba da pomognemo ne samo da se stvori okruženje da se ovakve stvari spriječe ili procesuiraju, već da pomognemo procesu sazrijevanja društva da samo društvo odbije bilo šta što podstiče nasilje ili proizvodi mržnju”.
Portparol EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku kaže da ne postoji nikakav pritisak na Srbiju i BiH da uvedu sankcije Rusiji, ali ističe da EU želi da oni koji su se obavezali na evropske vrijednosti to i ispune.
“Ako ste vi u procesu pridruživanja, a ovo se posebno tiče Srbije, a ne usklađujet se sa odlukama inostrane politike, vi u suštini kršite jedan od kriterijuma koji kaže da se progresivno treba da uskladite sa politikama i odlukama inostrane politike EU. BiH radi dobro, naročito posljednjih mjeseci. U proteklom periodu BiH je poboljšalja svoj procenat usklađenosti sa 38 na 81%, što je veoma dobro, i mi cijenimo što se BiH uskladila sa većinom naših odluka, to je važno da se razikuje. Ali Srbija ne samo da se ne usklađuje, već zapravo smanjuje svoju usklađenost. Mi kažemo, ako postoji tako vitalno pitanje za EU kao što je zaštita Ukrajine i osuda ilegalne agresije Rusije, koja krši svaki princip u koji vjerujemo, pored međunarodnog prava i Povelje UN, onda se pitamo da li ste stvarno Evropljani? Ali to je nešto što govorimo svima, ne samo zemljama kandidatima i zamljama u procesu pridruživanja. Mi to govorimo širom svijeta. Mi to govorimo Indiji, Južnoafričkoj Republici, objašnjavamo zašto je važno da se uskladi sa našim sankcijama. EU je pozvala svaku državu u svijetu da preduzme korake da ograniči pravne mogućnosti Kremlja da finansira svoju nelegalnu agresiju na Ukrajinu. Svakim dogovorom koji napravite sa Putinom, vi doprinostite vojnoj kampanji koja ubija ukrajinski narod i uništava Ukrajinu kao državu.
Popričajmo o Republici Srpskoj i njenim odnosima sa Rusijom, oni su naravno tradicionalni i traju mnogo godina unazad. Ni u kom slučaju Republika Srpska ne pomaže Rusiji vojno, imamo značjnu ukrajinsku zajednicu u Republici Srpskoj i mi njima pomažemo, smatramo Ukrajince i Ruse bratskim narodima, ali ipak postoji ogroman pritisak na vlasti Repubike Srpske da se pridruže sankcijama protiv Rusije. Šta EU može da dobije tim što će tako mala država kao BiH, sa stanovništvom i ekonomijom poput nekog srednjeg evropskog grada, pridružiti u tome? Sa druge strane imamo dobre ekonomske veze sa Rusijom, to bi nam naštetilo ekonomski, više nego politički”, kaže Stano.
On napominje da se ne radi o tome šta EU može dobiti ako Republika Srpska prereže veze sa RUsijom, već kako EU, kako međunarodna zajednica, odgovara na dešavanja u UKrajini.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je na izjavu portparola američkog Stejt departmenta Neda Prajsa, da će SAD nastaviti da podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multientički karakter Bosne i Hercegovine, reagovala podsjećanjem da je Vašington, suprotno odluci Savjeta bezbjednosti UN, 2008. godine priznao nezavisnost Kosova, narušivši teritorijalni integritet i suverenitet višenacionalne Srbije.
Zaharova se, u objavi na Telegramu, osvrnula na izjavu Prajsa da će SAD “nastaviti da podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter Bosne i Hercegovine i da pozivaju na odgovornost one koji žele da potkopaju institucije BiH i Dejtonski mirovni sporazum”.
Zaharova citira Prajsa da “SAD odbacuju primjedbe predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika od 9. marta u kojima je nastojao da potkopa poziciju Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i u više navrata prijetio otcjepljenjem Republike Srpske od BiH”.
“Član 3. Dejtonskog ustava jasno kaže da Republika Srpska mora u potpunosti da sporovodi odluke institucija Bosne i Hercegovine, uključujući konačnu i (pravno) obavezujuću odluku Ustavnog suda BiH”, rekao je Prajs prema navodu Zaharove.
“Neverovatno. Nede, pokušajte da zamijenite ‘BiH’ sa ‘Srbija’, ‘Republika Srpska’ sa ‘Kosovo’, ‘Dejtonski sporazum’ sa ‘Rezolucija 1244’, i dobićete dijagnozu podvojene ličnosti”, napisala je Zaharova.
Ona je podsjetila da je Vašington, suprotno odluci Savjeta bezbjednosti UN, 2008. godine priznao nezavisnost Kosova, narušivši teritorijalni integritet i suverenitet višenacionalne Srbije.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski razmotrio je elektronsku peticiju, čiji autori predlažu da Rusija bude zvanično preimenovana u “Moskoviju”, termin “ruski” zamijenjen terminom “moskovski”, a “Ruska federacija” sa „Moskovska federacija“.
Zelenski je naveo da je zatražio od premijera Denisa Šmigala da to pitanje bude sveobuhvatno razrađeno zajedno sa naučnim institucijama, prenosi Ukrajinska pravda.
Predsjednik Ukrajine je ukazao da pitanje pokrenuto u peticiji zahtijeva pažljivo proučavanje, kako u istorijskom, tako iu kulturnom kontekstu i uzimajući u obzir moguće međunarodno-pravne posljedice.
Elektronsku peticiju je potpisalo više od 25.000 građana, a u njoj se navodi da je “istorijski naziv Rusije Moskovija”.
Autori peticije tvrde da “Rusija postoji samo 301 godinu” – od 22. oktobra 1721. godine, kada je, kako navode, “car Petar I proglasio Moskovsko carstvo Ruskom imperijom”.
Komitet ministara Savjeta Evrope izrazio je ozbiljnu zabrinutost jer BiH nije implementirala presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Sejdić i Finci”, kao i grupu ostalih srodnih presuda ovog suda, saopšteno je nakon sjednice.
Kako je rečeno, ova institucija zabrinuta je što su četiri izborna ciklusa u BiH održana pod diskriminišućim odredbama, odnosno neomogućavanjem svim građanima BiH, bez obzira na njihovu nacionalnost, da se mogu kandidovati na najviše izborne funkcije u zemlji.
“Naglašavamo da je krajnje važno ponovo započeti rad na izbornim reformama bez daljeg kašnjenja i snažno urgiramo da politički lideri svih relevantnih nivoa vlasti osiguraju da ove pisane obaveze dovedu do konkretnih rezultata”, naglašeno je u saopštenju.
Lideri su pozvani da što je prije moguće, uz sve potrebne konsultacije, preduzmu sve potrebne aktivnosti da osiguraju usvajanje ustavnih i zakonskih amandmana s ciljem eliminacije diskriminacije na osnovu etničke pripadnosti.
Ministri su podsjetili da je Evropski sud za ljudska prava pomenute presude presudio kao diskriminatorske, jer ne omogućavaju građanima BiH da se na osnovu etničkog porijekla ili mjesta prebivališta kandiduju za mjesta u Predsjedništvu BiH i Domu naroda BiH.
Ovi slučajevi će, kako je istaknuto, ponovo biti razmotreni na sastanku ministara u junu.
Njemački mediji javljaju da je u toku talačka kriza u apoteci u gradu Karlsruheu na jugozapadu Njemačke.
“Hitne službe su na terenu zbog talačke situacije u apoteci u Ulici Ettlinger. Trenutna situacija nije jasna, uskoro više informacija”, napisali su iz tamošnje policije na Twitteru.
Još uvijek nije poznato koliko je ljudi trenutno u apoteci, odnosno koliko je talaca.
Sve je počelo u 16:30, a portparol vlasti saopštio je da još nije gotovo.
Iz taktičkih razloga, policija ne želi ništa da kaže o broju ljudi u apoteci – navodno je nekoliko talaca.
Policija je s njim u kontaktu, navodi se da su taoci nepovrijeđeni.
Kako prenose njemački mediji on traži jednocifren milionski iznos za oslobađanje talaca.
DW javlja da je policija ogradila područje oko apoteke koja se nalazi u centru Karlsruhea, a saznaje se da je policija uspostavila kontakt s osobom koja je osumnjičena za uzimanje talaca.
Sjedinjene Američke Države odbacuju komentare predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika od 9. marta, u kojima je, kako se navodi, nastojao da potkopa Ustavni sud Bosne i Hercegovine i iznio višestruke prijetnje o otcjepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine.
“Član III Dejtonskog ustava jasno kaže da Republika Srpska mora u potpunosti poštovati odluke institucija Bosne i Hercegovine, uključujući konačne i obavezujuće presude Ustavnog suda BiH”, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.
Kako se dodaje, SAD su “ponosne što stoje uz narod BiH dok grade budućnost u evroatlantskoj zajednici naroda i jačaju državne institucije potrebne da ih tamo odvedu. Separatistička retorika i prijetnje Dejtonskom mirovnom sporazumu su neodgovorne, opasne i štetne za napredak BiH ka daljim euroatlantskim integracijama”.
“SAD su bile i ostaće najsnažniji oslonac i partner BiH i njenom narodu. Obavezujemo se da ćemo nastaviti podržavati suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH, te smatrati odgovornim one koji nastoje potkopati institucije BiH i Dejtonski mirovni sporazum. Naša opredijeljenost je čvrsta, a SAD neće odustati od naroda BiH”, navodi se u saopštenju.
Očigledno je ključni razlog reakcije američkih vlasti strah da se ne dogodi ozbiljni poremećaj snabdjevanja.
“Fajnenšel tajms” je objavio informaciju prema kojoj su se predstavnici Bajdenove administracije sastali s najvećim igračima u globalnoj trgovini robama kako bi dogovorili da se trgovina ruskom naftom zadrži na odgovarajućem nivou, prenosi Jutarnji list.
To je veliki pomak od ranijih proklamacija Sjedinjenih Država, EU odnosno članica G7, prema kojima je nužno minimalizovati ili potpuno ukinuti uvoz ruske nafte kako bi se što više srezali devizni prihodi Kremlja i tako destabilizovala ruska ekonomija i možda čak srušio režim Vladimira Putina. Međutim, sada se u razgovorima oko ruske nafte više ne spominju pojmovi poput “embarga”, koji asocira na potpuni prekid trgovine. Upravo suprotno.
Predstavnici američkog Trezora, piše FT, sastali su se između ostalih i s menadžerima Trafigure i Gunvora, najvećim kompanijama u svetskoj trgovini robama, pa tako i naftom. Poruka američkog Trezora menadžerima je da slobodno šire svoju ulogu u trgovini ruskom naftom. Jedino bitno ograničenje koje bi američka administracija zadržala je dogovoreni limit cene na rusku naftu.
“Amerikanci su nas aktivno ohrabrivali da ponovo učestvujemo u prevozu nafte”, izjavio je za FT jedan od učesnika sastanka s američkim Trezorom.
“Na individualnim kompanijama je da donesu svoje vlastite odluke. Naš cilj je da prikažemo dopuštenu arhitekturu ograničenja cena”, izjavio je jedan od predstavnika Trezora (pandan evropskim ministarstvima finansija) i pojasnio je kako je sastanak s menadžerima kompanija imao fokus na strukturi tržišta.
Neki od globalnih trgovaca naftom, poput Trafigure, Vitola i Gunvora svojevoljno su drastično smanjili biznis s ruskom naftom jer su se bojali javnih reakcija ako nastave da isporučuju milione barela dnevno. Sada ih Amerika uverava da nemaju čega da se boje.
Bez obzira na to što su se veliki igrači suzdržavali od trgovine ruskom naftom, ona je pronalazila put do kupaca preko manjih trgovaca, koji su je pretežno isporučivali na azijskim tržištima. To je izazvalo ekološke brige jer su korišćeni stari tankeri bez zapadnih osiguranja i ostalih pratećih brodarskih usluga.
Kako prenosi Jutarnji list, očigledno je ključni razlog reakcije američkih vlasti strah da se ne dogodi ozbiljniji poremećaj u snabdevanju.
Na težini zato dobijaju ranija upozorenja onih koji su tvrdili kako puni naftni embargo, pa i ograničenje cena, može više ozbiljno da naudi zapadnoj alijansi liberalnih demokratija, a posebno Evropskoj uniji, ako dođe do prekida isporuka.
Treba voditi računa i o tome da održavanje stabilnih isporuka omogućava održavanje relativno stabilnih, prihvatljivih cena. Obnovu vere u tržišne zakonitosti u odnosu na zabrane potvrđuju i zvaničnici Trezora: “Jedan od naših ciljeva je da nafta ostane na tržištu… Ohrabreni smo jer je tržište nafte ostalo stabilno nekoliko meseci unazad, iako je ruski prihod pao 60 odsto od početka rata”, izjavio je za FT drugi zvaničnik Trezora.
Razgovori američke administracije i trgovaca naftom vodili su se u Hjustonu tokom CERAWeek konferencije.
Većina članica G7 i EU zabranile su prekomorski uvoz ruske nafte, ali je izvoz u druge države i dalje dopušten. Indija, Kina i Turska znatno su povećale uvoz ruske nafte.
“Amerikanci zaista žele da se kreće”, izjavio je jedan od trgovaca sa sastanaka, misleći na rusku naftu.
Rusija je zapretila da će prekinuti isporuke nafte nakon što su zapadne zemlje povećale vojnu pomoć Ukrajini.