Agencija France-Presse prenosi neke komentare koje pripisuje osnivaču plaćeničke grupe Vagner Jevgeniju Prigožinu.
Izveštava se da Prigožin nije želeo da komentiše ranije izjave ministra obrane Sergeja Šojgua da je zauzimanje grada Bahmuta ključno za pokretanje dalje ofenzive u široj regiji.
Procenio je da između “12.000 i 20.000” ukrajinskih vojnika još uviek brani grad.
“Vrlo je komplikovano ubiti između 12.000-20.000 ukrajinskih vojnika do sutra ujutro”, rekao je Prigožin.
Zahuktava se retorika oko nastavka slanja vojne pomoći Ukrajini, kako se objavljuju moguće kandidature za naredne predsedničke izbore u SAD.
Bivši američki predsednik Donald Tramp više puta je izjavio da bi okončao rat u Ukrajini u jednom danu i sprečio treći svetski rat, dok je Ron De Santis, guverner Floride i mogući republikanski predsednički kandidat, zagovornik vođenja kulturološkog, a ne posrednog rata za spas strane demokratije.
Eskalirajuća kampanja za republikansku nominaciju 2024. verovatno će pogoršati već rastuću antipatiju među konzervativcima prema tome da budu ukrajinski arsenal demokratije, piše CNN.
A to bi, kako dalje navodi ta američka medijska kuća, i te kako trebalo da zabrine vladu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je obilato zahvalio Amerikancima na njihovoj velikodušnosti vrednoj više milijardi dolara, dajući da će i dalje tražiti tu pomoć i to još više.
Ogorčeni republikanski predizbori okreću se izolacionističkom raspoloženju stranačkog krila “Učinimo Ameriku ponovno velikom” i oni bi mogli da iznedre kandidata, a možda i 47. predsednika, koji bi „pomeo“ uveravanja sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena će Amerikanci stajati uz Ukrajinu “dokle god bude trebalo”.
Takođe, CNN navodi, da već postoje očigledni znakovi opadanja javne podrške Bajdenovom slanju pomoći Ukrajini. Čak je i predsednik Predstavničkog doma Kevin Mekarti, Trampov saveznik, upozorio na “blanko ček” za Ukrajinu.
Republikanski kandidat će sigurno insistirati na tome da bi SAD trebalo da troše svoj novac na osiguranje sopstvenih granica umesto ukrajinskih i da je Bajdenu više stalo do stranaca nego do Amerikanaca.
Nedavna anketa to raspoloženje i dokazuje. Podrška američkom slanju oružja Ukrajini smanjila se u poređenju sa prošlim prolećem, prema istraživanju AP-NORC-a sprovedenom krajem januara, a taj je pad bio oštriji među republikancima – čija je podrška slanju pomoći sa 53 odsto u maju 2022. pala na samo 39 odsto.
Međutim, kako rat ne jenjava, i kako se Amerika polako od svega toga umara, Bajden to možda morati da iznese tokom rasprava s republikanskim kandidatom sledeće godine – što sugeriše na to da Ukrajini možda ističe vreme, preneo je Index.hr.
Ukrajina želi da uvuče Bjelorusiju u rat, po komandi Amerikanaca, saopštio je predsednik Aleksandar Lukašenko.
“Ako mislite da ćete nas bacanjem ovog izazova uvući sutra u rat koji je u toku u celoj Evropi, varate se”, citira Lukašenkove reči državna agencija Belta.
Predsednik Bjelorusije smatra da je Volodimir Zelenski znao za pripremu sabotaže na avionu A-50, jer se takve operacije ne izvode bez saglasnosti rukovodstva.”Zaključak je jedan. Nekako sam mislio da je Ukrajini potreban mir, da Zelenski navija za svoj narod. Predsednik Zelenski je jednostavno gnjida. Gnjida! Takve operacije se ne izvode bez saglasnosti lidera zemlje i glavnog komandanta”, kazao je Lukašenko.
Po njegovim rečima, “Zelenski je gnjida jer trčkara oko Bjelorusije, šalje ljude i moli ‘hajde da sklopimo pakt o nenapadanju, hajde da se dogovorimo, nemamo nikakav problem sa vama'”.
“Na to sam mu odgovorio: ‘Mi ne nameravamo da napadamo’. – ‘Ne, hajde da potpišemo sporazum pod okriljem UN da nas nećete napasti’. Čuli ste sve te moje izjave. Izazov je upućen”, rekao je Lukašenko.
Ranije je bjeloruska opozicija saopštila da je ruski avion-radar A-50 oštećen tokom napada dronovima na aerodromu kod Minska, ali je kasnije beloruska televizija objavila snimke aviona na aerodromu i tokom leta bez vidljivih oštećenja.
Kremlj je saopštio da ne priznaje gornju granicu cena koju su zapadne zemlje uvele za izvoz nafte, nakon što su SAD rekle da to ograničenje “dobro funkcioniše”.
Vašington je bio jedan od ključnih kreatora ograničenja cena ruske nafte, koja ima za cilj da smanji prihode Moskve za finansiranje rata u Ukrajini.”Ne priznajemo i nećemo priznati nikakvo ograničenje. Radimo na tome da ovaj sistem ne šteti našim sopstvenim interesima”, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ruska ekonomija se pokazala otpornom pred oštrim zapadnim sankcijama, ali je ograničenje cena zakomplikovalo njene napore da proda naftu na globalnom nivou, piše Rojters.
Moskva, koja čini oko 10 odsto globalnih zaliha nafte, saopštila je prošlog meseca da će smanjiti proizvodnju za 500.000 barela dnevno u martu kao odgovor na plafon cena.
Američki zvaničnici tvrde da ograničenje cena funkcioniše, jer se ruska mešavina Urala – reper moskovskog izvoza – prodaje sa velikim popustom.
“Mislim da je lepota procesa u tome što funkcioniše i što se ruska nafta i ruski proizvodi trguju ispod gornje granice cena“, rekao je u ponedeljak američki izaslanik za energetiku Amos Hohštajn.
SAD sada nisu spremni da se suprotstave Rusiji i Kini, piše list “Volstrit džurnal”.
List navodi da trenutno SAD proizvode nedovoljno naoružanja i municije, koji su neophodni za efikasno obuzdavanje i konfrontaciju sa drugim vodećim igračima u svetskoj politici.U članku se ističe, da iako svest o dolasku nove faze borbe velikih sila raste, niz okolnosti sprečava da Sjedinjene Američke Države brzo reaguju na nove uslove. Među tim okolnostima su unutrašnje protivrečnosti u SAD-u, različite procene kineske pretnje, odvlačenje pažnje na trenutne probleme.
Tokom godina borbe sa terorističkim zemljama na Bliskom Istoku smanjila se proizvodnja podmornica i raketa, koje su neophodne za suprotstavljanje Kini. Vojne vežbe su pokazale da će u slučaju sukoba oko Tajvana zalihe američkih raketa velikog dometa biti potrošene za oko nedelju dana.
SAD su takođe zaostale za Moskvom i Pekingom u razvoju nadzvučnog naoružanja. Smanjena je privlačnost vojne službe, vojska se tokom poslednjih godina redovno suočavala sa nedostatkom dobrovoljaca.
List ukazuje da u slučaju zaoštravanja međunarodne situacije Sjedinjene Američke Države mogu biti prinuđene da vode bitke na dva fronta – protiv Kine i protiv Rusije. Arktik može biti lokacija za sukobe, međutim, SAD zaostaju za Rusijom po broju ledolomaca koji bi bili potrebni da bi se obezbedio rad flote.
Prema podacima „Volstrit džurnala“, SAD će moći tek 2030. godine da obezbede tehnološku prednost nad Kinom i Rusijom stvaranjem novih vrsta naoružanja, dok bi se sukob sa Kinom oko Tajvana, prema američkim obaveštajnim službama, mogao dogoditi ranije.
U članku se priznaje da trenutno Oružane snage SAD nadmašuju glavne protivnike, vojni budžet se povećava svake godine, a potrošnja za naučno-istraživačke i eksperimentalno-razvojne radove u 2023. godini iznosiće 140 milijardi dolara, što je apsolutni rekord, preneo je Sputnjik.
Šef grupe Wagner Jevgenij Prigožin “poslao je pun kamion šampanjca” proizvedenog u Bahmutu ukrajinskim ženama kako bi obilježile Međunarodni dan žena, dok su se njegovi plaćenici na pragu pobjede u ovom gradu.
Tajkun povezan s Kremljem izrugljivo je potpisao jednu kutiju prije nego što je utovarena u kamion na snimci koju je objavila njegova služba za medije na Telegramu.
Wagner je u decembru osvojio vinariju Bakhmut Champagne Winery i poduzeće Siniat, u istočnom dijelu grada.
Njegova hvalisava tvrdnja došla je nakon što su zapadni vojni analitičari kazali da ukrajinske trupe vjerojatno provode “ograničeno taktičko povlačenje” iz opkoljenog grada u regiji Donjecka u Donbasu.
Moskovske snage zauzele su u nedjelju nove položaje u istočnim, sjevernim i južnim dijelovima Bakhmuta, izvijestili su ruski vojni blogeri.
Takođe se tvrdilo da su Wagnerove snage potisnule ukrajinske trupe natrag u središte Bakhmuta, u znaku da su ruske trupe blizu opkoljavanja grada.
Sjeverna Koreja je saopštila da bi se svaki potez da se obori jedan od njenih probnih projektila smatrala objavom rata i okrivila zajedničku vojnu vježbu SAD-a a i Južne Koreje za rastuće napetosti.
Kim Yo Jong, moćna sestra vođe Kim Jong Una, upozorila je u izjavi da će Pjongjang to shvatiti kao “objavu rata” ako SAD poduzmu vojnu akciju protiv testova strateškog oružja Sjevera.
Također je nagovijestila da bi Sjeverna Koreja mogla ispaliti više projektila na Tihi okean. SAD i njihovi saveznici nikada nisu oborili sjevernokorejske balističke projektile, koje je zabranilo Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda, ali to je pitanje izazvalo novu pažnju jer je Sjever nagovijestio da će ispaliti više projektila na Japan.
“Tihi ocean ne potpada dominaciji SAD-a ili Japana”, kazala je Kim.
Analitičari su rekli da će, ako Sjeverna Koreja ispuni svoju prijetnju da će Tihi ocean pretvoriti u “pogon za gađanje”, to omogućiti izoliranoj i nuklearno naoružanoj državi da napravi tehnički napredak uz signaliziranje svoje vojne odlučnosti.
U zasebnoj izjavi, šef Odsjeka za vanjske vijesti u Ministarstvu vanjskih poslova Sjeverne Koreje optužio je SAD za “pogoršanje” situacije provođenjem zajedničke zračne vježbe s bombarderom B-52 u ponedjeljak i planiranjem američko-južnokorejskih vježbi na terenu.
SAD su rasporedile bombarder B-52 za zajedničku vježbu s južnokorejskim borbenim avionima, u onome što je južnokorejsko ministarstvo odbrane predstavilo kao pokazivanje sile protiv nuklearnih i raketnih prijetnji Sjeverne Koreje.
Dvije zemlje provest će više od 10 dana velikih vojnih vježbi poznatih kao “Freedom Shield” koje počinju sljedeće sedmice.
Oko 28.500 američkih vojnika stacionirano je u Južnoj Koreji što je direktno naslijeđe Korejskog rata (1950-1953.), koji je završio primirjem, a ne mirovnim sporazumom, ostavljajući zemlje tehnički u ratu.
Muškarac iz američke savezne države Masačusets pokušao je da otvori vrata aviona tokom leta na liniji Los Anđeles – Boston, a onda je pokušao da ubode u vrat člana posade polomljenom metalnom kašikom, saopštilo je američko savezno tužilaštvo.
Napadač Fransisko Severo Tores (33) iz Liominstera je savladan uz pomoć putnika i uhapšen na aerodromu u Bostonu u nedjelju, po slijetanju aviona “Junajted erlajnsa”, navela je kancelarija američkog tužioca u Bostonu.
On je optužen za ometanje leta i pokušaj nanošenja tjelesnih povreda članu posade opasnim oružjem, preneo je AP.
Muškarac je pritvoren i čeka saslušanje pred sudijom u četvrtak.
Avion je bio na oko 45 minuta od Bostona kada je posada saznala da su sporedna vrata aviona oštećena, dodali su tužioci.
Putnici su savladali Toresa, koji je vezan uz pomoć posade, a “Junajted erlajns” je saopštio da niko nije bio povređen.
Ukoliko bude osuđen, Tores bi mogao da dobije i doživotni zatvor, navodi AP.
Neuspeli pokušaj ubistva ruskog milijardera i izvršnog direktora grupe “Cargrad” Konstantina Malofejeva predstavlja još jedan primer “zločinačke prirode” kijevskog režima, koji pribegava terorističkim metodama, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
“Pokušaj ubistva Malofejeva, još jedan je primer duboko zločinačke prirode kijevskog režima, koji ne izbegava otvorene terorističke metode u suzbijanju neslaganja, dodajući na dugačku listu svojih gnusnih zločina nad civilnim predstavnicima medijskog prostora”, istakla je Zaharova
Prema njenim rečima, ista šema sa auto-bombom korišćena je u avgustu 2022. godine, kada je ubijena novinarka Darja Dugina.
“Uspeli smo na vreme u aprilu prošle godine da sprečimo pokušaj terorističkog napada na jedan broj istaknutih ruskih novinara i medijskih ličnosti, koji je pripremljen posebno po nalogu ukrajinskih bezbednosnih agencija”, naglasila je Zaharova.
Ukrajinske trupe se povlače iz Artjomovska u “malim grupama”, javila je agencija Frans pres, pozivajući se na neimenovanog ukrajinskog vojnika. “Bahmut (ukrajinski naziv za Artjomovsk) će pasti… Skoro smo opkoljeni.
Jedinice se postepeno povlače u malim grupama”, prenosi agencija reči vojnika koji popravlja tenk u blizini grada Časov Jar, koji nalazi se na oko 10 kilometara od Artjomovska.
Artjomovsk i Časovi Jar sada su povezani poluuništenim putevima, tenkovi koji stanu na njima mogu da postanu meta za artiljeriju, citira AFP vojnika.