VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kina gubi lidersku poziciju

    Kina gubi lidersku poziciju

    Centar gravitacije globalne proizvodnje se udaljava od Kine.

    Centar gravitacije globalne proizvodnje se udaljava od Kine, jer nakon decenije geopolitike izgrađene na ekonomskoj zavisnosti usledilo je udaljavanje velikih industrijskih lanaca od druge najveće svetske ekonomije, prenosi Investitor.

    Apple je ubrzao planove za premeštanje dela svoje proizvodnje izvan Kine jer je njegovo poslovanje narušeno strogim politikama COVID-a, prema izveštaju Wall Street Journala (WSJ) tokom vikenda.

    Mali deo Apple-ovih najnovijih iPhone-a već se proizvodi u Indiji, gde bi taj udeo mogao porasti na potencijalno 25% svih iPhone-a već do 2025. godine.

    Udeo Kine u globalnom izvozu nameštaja, obuće i odevnih dodataka opao je od 2016. godine, pokazuju nedavni podaci kompanije za ekonomiju transporta MDS Transmodal, a prenosi CNBC.

    U međuvremenu, trgovina između SAD-a i EU je naglo porasla, a analitičari smatraju Meksiko i Vijetnam kao zemlje koje bi mogle imati najviše koristi od diverzifikacije lanaca nabavke.

    “Svi razmišljaju o selidbi iz Kine, čak i ako još ne daju jasne naznake za to”, rekla je za New York Times Ana-Katrina Šedletski, osnivačica Instrumentala, firme koja prati proizvodnju montažnih traka za kompanije iz sektora elektronike.

    Osim nepredvidivog stava kineske vlade o COVID-u, poslovni lideri i analitičari takođe očekuju da buduća ulaganja u zemlju budu ugrožena zbog geopolitičkih tenzija i unutrašnjih demografskih promena.

    “I kineska radna snaga je postala skuplja jer je rast stanovništva u zemlji usporen”, kaže Elizabet Bro, viša saradnica na institutu American Enterprise.

    Agresivnost Pekinga prema Zapadu i njegove veze s Moskvom “doveli su do nervoze kineskih menadžera, jer bi mogli biti uhvaćeni na pogrešnoj strani globalnog sukoba”, dodaje ona.

  • Sprema se “zima nezadovoljstva”

    Sprema se “zima nezadovoljstva”

    Adventski kalendar će u Velikoj Britaniji ovog decembra biti kalendar štrajkova.U zemlji su skoro svakog dana do Božića planirani štrajkovi radnika iz svih sektora, a to bi privredu moglo da košta čak 1,7 milijardi funti. Biće to “zima nezadovoljstva”, navode britanski mediji, prenosi Jutarnji list.Železnički radnici, uključujući osoblje Eurostara, medicinske sestre, osoblje hitne pomoći, poštare, nastavnike, čuvare, čistače, ispitivače za vožnju, radnike na aerodromima, službenike na selu i državne službenike, planiraju industrijske akcije koje će uticati na poslovanje svakog dana tokom praznične sezone.

    Posebno zabrinjava božićni štrajk zdravstvenih radnika koji je planiran za 20. decembar, a koji bi mogao dovesti do velikih poremećaja u sistemu nacionalne zdravstvene službe. Hiljade medicinskih sestara će stupiti u štrajk tražeći povećanje plata od najmanje pet odsto i bolje uslove rada. Gardijan izveštava da tri sindikata – GMB, Unite i Unison – razgovaraju o koordinisanom datumu štrajka sa šefovima sindikata i ministrima kako bi se “izbegli gubici života”.

    Premijer Riši Sunak stvorio je specijalnu jedinicu u vladi koja će nadgledati odgovor na talas štrajkova javnog sektora. Vladine procene u koje je Sandej Tajms imao uvid pokazuju da će samo zbog štrajkova u železničkoj industriji biti izgubljeno do 260 miliona funti. Ugostiteljska industrija upozorila je da će štrajkovi koštati do 1,5 milijardi funti izgubljene prodaje jer će ljudi izbegavati da izlaze u pabove, barove i restorane, što je ogroman gubitak tokom praznične sezone.

    Koordinisani štrajkovi sugerišu da u Velikoj Britaniji postoji duboko nezadovoljstvo nivoom plata i rastućim uslovima života usred inflacije i energetske krize.

  • Rusija sprema zabranu

    Rusija sprema zabranu

    Moskva planira da do kraja 2022. godine kreira i pokrene mehanizam kojim se ruskim kompanijama zabranjuje prodaja nafte zemljama koje prihvate ograničenje cene.

    To je izjavio potpredsednik Vlade Aleksandar Novak.”Da, uveren sam da će to biti urađeno. Trenutno razgovaramo o tome s kompanijama, brusimo tu odluku“, rekao je Novak, odgovarajući na pitanje novinara, prenosi Tass.

    “Ne vidimo nikakvu tragediju u tome”
    Ruska nafta je bila i biće tražena, dok će se logistički lanci menjati, u tome nema tragedije, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

    “Ruska nafta je tražena na globalnim tržištima, nafta će naći svoje kupce. Rusija je najveći svetski snabdevač naftom globalnim energetskim tržištima… Ruska nafta je uvek bila tražena i biće tražena. Da, logistički mehanizmi i lanci će se sada promeniti. Ipak, ne vidimo nikakvu tragediju u tome”, rekao je Novak novinarima, prenosi Sputnjik internešenel.

    Rusija, zbog neizvesne situacije, može da smanji proizvodnju nafte, ali ne mnogo, dodao je Novak.

    “Ne isključujemo da, ako bude potrebno, bude situacija kada će biti pada proizvodnje nafte, jer je ova situacija neizvesna. Danas postoji velika volatilnost. Ne mislim da bi to bile velike količine, ali ipak ne isključujemo ovu mogućnost“, rekao je Novak novinarima, dodajući da Rusija sarađuje sa manjim trgovcima kada trguje naftom i da koristi nove šeme osiguranja snabdevanja.

    Uvođenje ograničenja cena ruske nafte može samo da dovede do smanjenja globalnih investicija u industriju, što će zauzvrat dovesti do povećanja cena, dodao je zvaničnik.

    “Ne prihvatamo one mehanizme koji se usvajaju kao ograničenja cena na veštački način, na netržišni način, određivanje cena od strane zemalja potrošača. One prave istu grešku, uvode granice cena na netržišne načine. To može samo da dovede do globalnog pada investicija i nestašice odgovarajućih energetskih resursa u budućnosti. To će pak dovesti do još većeg povećanja cena“, rekao je Novak.

    Ruska proizvodnja nafte porasla 2,2 posto za 11 meseci
    Ruska proizvodnja sirove nafte porasla je 2,2 posto u periodu januar-novembar 2022. na 488 miliona tona, rekao je novinarima potpredsednik vlade Aleksandar Novak.

    Rusija će, shodno odluci grupe OPEK+ i u njenim okvirima, ove godine proizvesti oko 530 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, a 2023. godine 490 miliona tona, rekao je Novak, prenosi Tass.

    On je ranije saopštio da se ruska proizvodnja nafte u oktobru zadržala na septembarskom nivou od 9,99 miliona barela dnevno, dodajući da se očekuje da će proizvodnja ostati na istom nivou i u novembru.

  • Peskov se složio sa Blinkenom

    Peskov se složio sa Blinkenom

    Rusija je saglasna sa izjavama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ishod onoga što se dešava treba da bude pravičan, dugoročan mir – sa tim se možemo složiti. Ali, što se tiče izgleda za neku vrstu pregovora, mi ih trenutno ne vidimo“, rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA Novosti.

    Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio da SAD žele da mirovni pregovori o Ukrajini donesu pravedan i trajan mir, navodi agencija.

  • Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Neophodno je obustaviti nezakonite aktivnosti Vašingtona u oblasti biološkog oružja, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Kako je naveo, to predstavlja pretnju za bezbednost Rusije i drugih regiona sveta,

    “Neophodno je uspostaviti odgovarajući mehanizam verifikacije i ojačati mere za izgradnju poverenja u okviru Konvencije o zabrani biološkog i toksičnog oružja”, rekao je Rjabkov u Državnoj dumi.

    Prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja da se obustave ilegalne i nezakonite aktivnosti koje sprovode SAD u oblasti biološkog oružja, oslanjajući se na svoje saveznike u mnogim delovima sveta.

    Rjabkov je ukazao da te aktivnosti predstavljaju neposrednu pretnju za bezbednost Rusije jer su američke biolaboratorije raspoređene duž ruskih granica, preneo je TAS S.

  • EU ukida roming sa zemljama zapadnog Balkana

    EU ukida roming sa zemljama zapadnog Balkana

    Sporazum koji će omogućiti prvo smanjenje cijena, a kasnije i ukidanje rominga između EU i regiona zapadnog Balkana potpisan je danas u Tirani, tokom održavanja Samita EU – Zapadni Balkan.

    Sporazum su potpisali operateri iz EU i zapadnog Balkana, a nakon potpisivanja istaknuto je da je to korak koji će omogućiti postepeno smanjenje cijena rominga između regiona i EU u toku 2023. godine, sa ciljem sa se troškovi naknadno u potpunosti ukinu.

    Istaknuto je i da će smanjenjenje troškova rominga sa zemljama EU omogućiti bolje uslove za saradnju i podsticaj za poslovanje, ali i za turizam.

    U okviru Berlinskog procesa još ranije lideri zapadnog Balkana dogovorili su međusobno ukidanje naknada za roming, što je na kraju i učinjeno i od jula 2021. godine roming među zemljama zapadnog Balkana je ukinut.

  • Bjeloruska vojska započela vježbe

    Bjeloruska vojska započela vježbe

    Oružane snage Bjelorusije pokrenule vežbe borbene gotovosti svih kategorija pripadnika vojske.

    Kako je saopštilo bjelorusko ministarstvo odbrane, vežbe se održavaju u skladu sa planom obuke. Vojska je počela planiranu obuku borbene gotovosti.

    Mjere koje su u toku su u skladu sa predviđenim planom obuke i sticanja veština novih reguta, navodi se u saopštenju Ministarstva, prenosi Tass.

    Kako se navodi, primarni ciljevi vježbi su unapređenje operativnosti vojnih komandnih centara, unapređenje praktičnih veština komandanata kao i obuka kadrova za delovanje u različitim okruženjima.

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko je ranije više puta ponovio da Belorusija nema potrebe za mobilizacijom.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije saopštilo je početkom oktobra da bi u slučaju potrebe moglo da mobiliše 500.000 obučenog osoblja.

  • Amerika ima jasan cilj

    Amerika ima jasan cilj

    Američki državni sekretar Entoni Blinken je, govorio je o podršci koju Vašington pruža Kijevu.On je izjavio da su Sjedinjene Američke Države fokusirane da pomognu Ukrajini da povrati teritorije koje je Rusija okupirala od početka specijalne vojne operacije – 24. februara ove godine.”Naš fokus se ogleda u daljem nastavku tekućih akcija kako bi se Ukrajina snabdela neophodnim za odbranu i vraćanje teritorije koja je okupirana, počev od 24. februara”, izjavio je Blinken na konferenciji izdanja “Vol strit žurnala”.

    Državni sekretar je takođe naglasio da je pored vojne, Kijevu takođe potrebna ekonomska i humanitarna pomoć.

    On je, istovremeno, izbegao da direktno odgovori na pitanje mogu li Ukrajinci da “vrate Krim”, rekavši da Ukrajinci sami odlučuju “kuda žele da idu i kada”, ali “uz našu podršku i podršku desetak svetskih zemalja”.

    Blinken je naglasio da SAD žele da mirovni pregovori oko Ukrajine donesu pravedan i dugotrajan mir.

    Prema njegovim rečima, Vašington želi da izbegne “namešteni” mir za Ukrajinu.

    On je još istakao da SAD rade sa članicama G7, Evropskom unijom, Svetskom bankom, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj na obnavljanju energetske infrastrukture Ukrajine.

  • Fon der Lejenova: Nadamo se da će BiH dobiti kandidatski status

    Fon der Lejenova: Nadamo se da će BiH dobiti kandidatski status

    EU mnogo intenzivnije radi na zapadnom Balkanu i nadam se da će BiH dobiti kandidaturu za članstvo u EU, rekla je danas Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije uoči početka Samita EU i zapadnog Balkana u Tirani.

    “Nadam se da će Savjet prihvatiti naš savjet da se BiH dodijeli kandidatski status i drago mi je da su Sjeverna Makedonija i Albanija u samom središtu pretpristupnog procesa. Konačno su se na zapadnom Balkanu pokrenule stvari”, rekla je fon der Lejenova.

    Ona je, međutim, ponovila stav EU da je na samim zemljama koliko će se brzo kretati ka članstvu, navodeći primjere zemalja kojima je za to trebalo nekoliko godina, a neke ni nakon više decenija nisu uspjele da uđu u EU.

    Ona je rekla da Rusija i Kina pokušavaju da utiču na zapadni Balkan, ali da su najveći investitori iz EU, te je pozvala je zemlje zapadnog Balkana da same odluče na čijoj su strani.

    Ona je na pitanje austrijskog novinara o problemu migracija koje prema EU dolaze sa zapadnog Balkana, istakla da je Austrija posebno teško pogođena ovim problemom.

    “Vidimo da su se ilegalne migracije sa zapadnog Balkana utrostučile u odnosu na prošlu godinu. Migracije se jednostavno moraju dovesti u red, i mi tijesno sarađujemo s Austrijom na ovom problemu”, rekla je ona.

  • Napad dronom na aerodrom u Rusiji

    Napad dronom na aerodrom u Rusiji

    Na aerodrom u Kursku izvršen je napad dronom, usljed čega se zapalio rezervoar sa naftom, objavio je jutros gubernator Kurske oblasti u Rusiji Roman Starovojt

    On je na Telegramu napisao da nije bilo žrtava i da je u toku lokalizacija požara.

    Sve specijalne službe su na mjestu incidenta, napisao je Starovojt, prenosi RIA Novosti.

    “Jutros sam održao sastanak antiterorističke komisije. Donijeta je odluka da se ‘žuti’ nivo terorističke prijetnje od danas od 17 časova produži za još 15 dana”, napisao je guverner Kurske oblasti Roman Starojt u Telegramu.

    Rusko Ministarstvo odbrane juče je saopštilo da je Ukrajina pokušala da izvede napad na vojne aerodrome u Saratovskoj i Rjazanjskoj oblasti u Rusiji, uz pomoć bespilotnih letjelica sovjetske proizvodnje.

    Kako je navedeno, ruska avijacija je uz pomoć PVO oborila ukrajinske dronove koji su letjeli na maloj visini.

    U napadu su poginula tri pripadnika vojno-tehničkog osoblja, a četvoro je povrijeđeno.

    Rusija je nakon toga pokrenula masovni udar na vojno-komandni sistem Ukrajine i saopštila da je spriječeno prebacivanje ukrajinskih trupa i naoružanja u zonu borbenih dejstava.