VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Moskva osigurala ekonomsku stabilnost uprkos sankcijama

    Putin: Moskva osigurala ekonomsku stabilnost uprkos sankcijama

    Zapadni incijatori sankcija pribjegli su prekidu veza sa Moskvom, ali je Rusija uspjela da osigura ekonomsku stabilnost, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    “Znate da su mnoge industrije u epicentru blokade sankcija. Njihovi zapadni incijatori su se opredijelili za oštar prekid trgovinskih, ekonomskih i kooperativnih veza”, rekao je Putin.

    On je na sastanku Državnog savjeta za razvoj industrije pod sankcijama istakao da je Rusija, i pored toga, uspjela da koncentriše resurse i napore kako bi se obezbijedila održivost ekonomske situacije, uključujući preduzimanje niza neophodnih koraka da se zapadni proizvodi zamijene odgovarajućim ruskim ili proizvodima “prijateljskih zemalja”.

    Putin je dodao da rad u izuzetno stresnim uslovima daje dobre rezultate i da ruska ekonomija pokazuje novi ciklus rasta.

  • Stoltenberg: Ako Putin pobjedi…

    Stoltenberg: Ako Putin pobjedi…

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da bi, ako pobedi ruski predsednik, to bila tragedija za Ukrajinu i opasna situacija za Alijansu.

    On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je na Ukrajini da odluči koji su prihvatljivi uslovi za pregovore, ali da znamo je da ono što se događa za pregovaračkim stolom neraskidivo povezano sa snagom ratišta”.

    Upitan koji su sada glavni izazovi s kojima se NATO susreće, nakon trinaest meseci pružanja pomoći Ukrajini, Stoltenberg je rekao da je svakako glavni izazov to što je ovaj rat sada postao rat iscrpljivanja.

    “Što znači da se bitka logike svodi na dopremanje municije, oružja i zaliha na prve linije. U početku smo trošili vlastite zalihe. Ali, naravno, postoji granica do koje to možemo činiti. Sada također naporno radimo na povećanju proizvodnje, tako da možemo osigurati nastavak podrške Ukrajini, jer je izuzetno važno da to činimo”, odgovorio je on.

    Prema njegovim rečima, ako predsednik Rusije Vladimir Putin pobedi, to bi bila tragedija za Ukrajinu, ali je takođe opasno i za NATO saveznike. “To je moja poruka svim našim saveznicima, da trebamo podržati Ukrajinu jer je u našem sigurnosnom interesu da pokažemo da predsjednik Putin ne pobjeđuje u Ukrajini”, istakao je Stoltenberg.

    On je takođe rekao da se divi hrabrosti Ukrajinaca, dok je za rusku vojsku rekao da je niskog morala i da gube na hiljade vojnika.

    “Rusi gube mnogo više vojnika jer jednostavno nemaju kvalitetu ili opremu vođstvo kao Ukrajinci. Ali to takođe znači da ne trebalo da potcenimo Rusiju jer su pokazali volju da ubace desetine hiljada novih vojnika”, rekao je Stoltenberg.

    Upitan o mogućem ishodu ukrajinske kontraofanzive, Stoltenberg je rekao da su ratovi nepredvidivi I da se to ne može reći, ali je zato naveo da baš zato ijeste zadatak NATO da vojnom podrškom I obukom pomognu Ukrajini.

  • Naredni rat će početi, eskalirati i biti okončan veoma brzo

    Naredni rat će početi, eskalirati i biti okončan veoma brzo

    Američki vojni planeri smatraju da će eventualni rat između SAD i Kine zbog Tajvana biti kratak.

    Prema rečima bivšeg vršioca dužnosti sekretara američke vojske Džona Vitlija, američki vojni planeri veruju da će svaki budući rat sa Kinom početi, eskalirati i biti okončan veoma brzo i da će se fokusirati na intenzivnu razmenu projektila preko 100 milja širokog Tajvanskog moreuza.

    Zato, smatra Vitli, SAD bi trebalo da rade sa Tajvanom kako bi unapred pripremile određenu vrstu obuke, poznavanje lakog taktičkog naoružanja i operativnu ekspertizu koju su uspele da razviju u Ukrajini u godinama koje su se razvijale do sukoba koji je počeo u februaru 2022.”Kako naterati saveznika ili prijatelja da se držimo dok ne stignemo tamo? Kako na Tajvanu izgraditi tu sposobnost koju smo videli u Ukrajini, a koju još ne vidimo tamo na Tajvanu”, rekao je on na jednoj konferenciji u Vašingtonu, a prenosi Sputnjik internešenel.

  • Stoltenberg: NATO neće rasporediti vojsku u Finskoj bez dozvole te zemlje

    Stoltenberg: NATO neće rasporediti vojsku u Finskoj bez dozvole te zemlje

    Sjevernoatlantska alijansa neće raspoređivati nikakve trupe u Finskoj bez dozvole te zemlje, izjavio je generalni sekretar Јens Stoltenberg uoči sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO-a.

    To će biti odluka Finske. U Finskoj neće biti nikakvih trupa NATO-a bez saglasnosti finske strane – rekao je Stoltenberg.

    Kako je istakao, Finska će ulaskom u NATO “donijeti i razvijenu vojnu industriju i visoko profesionalnu vojsku”.

    Stoltenberg je dodao da NATO potvrđuje da u nuklearnom ratu ne može biti pobjednika i da on nikada ne bi trebalo da bude pokrenut.

    • Međutim, NATO ostaje nuklearni savez, to je centralni dio naše odbrane i obuzdavanja. Naravno, pažljivo pratimo šta radi Rusija, ali za sada ne vidimo bilo kakve promjene ruskih nuklearnih pozicija koje bi zahtijevale promjenu naših pozicija – rekao je on.

    Danas će na samitu NATO-a Finska postati 31. članica Alijanse.

  • Ukrajinci o padu Bahmuta

    Ukrajinci o padu Bahmuta

    Glasnogovornik ukrajinske istočne komande Serhij Čerevatji odgovorio je na navode šefa ruske paravojne grupe Vagner Jevgenija Prigožina da su rusi zauzeli Bahmut, poručivši da nije jasno gdje su to ruske snage podigle zastavu.

    “Podigli su zastavu iznad neke vrste toaleta. Zakačili su je za nešto, objesili tu krpu i rekli da su zauzeli grad”, rekao je Čerevatji u telefonskom razgovoru za Reuters.

    Ukrajinska vojska je saopštila da ruske snage nastavljaju da napadaju Bahmut, ali da ukrajinske trupe hrabro drže grad dok odbijaju brojne neprijateljske napade.

    Podsjećamo, ukrajinske i ruske snage dale su suprotstavljene izveštaje o statusu grada Bahmuta na istoku Ukrajine, mjesta višemjesečnih žestokih borbi između dvije strane.

    Prigožin se obratio na zvaničnim kanalima javnosti i to u videosnimku na kojem se može vidjeti kako podiže zastave Rusije i ove organizacije na administrativnu zgradu u Bahmutu.

    Iako se borbe za dijelove ovog grada i dalje vode, Prigožin tvrdi kako je Wagner uspostavio kontrolu nad ključnim tačkama. Novim videosnimkom, Prigožin je još jednom potvrdio kako je grad pod kontrolom Wagnera.

    “Bahmut su preuzele ruske snage. Neprijatelj je ostao u zapadnim dijelovima grada. Ruska zastava podignuta je na administrativnu zgradu u Bahmutu”, poručio je Prigožin.

    Osim zastava, šef Wagnera je podigao i natpis na kojem je stajalo ime Vladlana Tatarskog, ruskog vojnog blogera koji je poginuo u eksploziji u kafiću St. Peterburgu.

    Zelenski je da je vojna situacija u Bahmutu “posebno vruća”, dok traju višemjesečni ruski ataci za osvajanjem tog grada, što je najduža bitka od početka ruske invazije.

    “Hvala našim vojnicima koji se bore u Avdiivki, Marjinki i Bahmutu. Posebno u Bahmutu. Tamo je posebno vruće”, rekao je Zelenski u svom noćnom videoobraćanju.

  • Traži se zamjena za “Vagner”?

    Traži se zamjena za “Vagner”?

    Britansko ministarstvo odbrane objavilo najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajaca, u kom navode da bi Rusija mogla da traži alternative “Vagneru”.

    Reč je, podsetimo, o ruskoj grupi plaćenika za koju se tvrdi da je posebno brutalna I za koju se zna da je predvodi Jevgenij prigožin.

    Britanci tvrde da sada Rusija pokušava da nađe adekvatnu zamenu za tu grupu koja trenutno igra značajnu ulogu u borbama u Ukrajini, a kao glavni razlog naveden je sukob koji vođa Vagnera ima sa ruskim Ministarstvom odbrane.

    Dodaje se da rusko vojno rukovodstvo želi da zameni “Vagner” privatnom vojnom kompanijom nad kojom će imati više kontrole.

    Međutim, problem je u tome što nijedna ruska privatna vojna kompanija nije porediva s “Vagnerom” u smislu veličine ili borbene moći, navodi se u izveštaju.

    Britanski obaveštajci navode da Rusija verovatno i dalje smatra korisnom upotrebu privatnih vojnih kompanija jer su one manje ograničene nižim primanjima i neuspesima koji negativno utiču na efektivnost regularne vojske.

    Uz to, rusko vođstvo verovatno veruje da su teški gubici u redovima privatnih vojnih kompanija prihvatljiviji ruskom društvu nego gubici u redovima regularne vojske.

  • Ukrajinci ostali bez tenkova?

    Ukrajinci ostali bez tenkova?

    Ukrajina je do početka aprila dobila 57 od 293 tenkova od zapadnih zemalja, to jest samo 19 odsto od ukupnog broja obećanih borbenih vozila.

    TASS, koji se poziva na zvanične izjava zemalja koje Kijevu isporučuju tenkove, navodi da je Nemačka 25. januara najavila da će Kijevu poslati 14 tenkova “leopard 2A6” i obećala da će dostaviti još četiri takva tenka 24. februara.

    TASS, koji se poziva na zvanične izjava zemalja koje Kijevu isporučuju tenkove, navodi da je Nemačka 25. januara najavila da će Kijevu poslati 14 tenkova “leopard 2A6” i obećala da će dostaviti još četiri takva tenka 24. februara.

    Berlin je takođe odobrio nabavku 178 tenkova “leopard 1A5” iz zaliha odbrambene industrije. Nemačka planira da pošalje više od 100 tenkova do prvog ili drugog kvartala 2024. godine.

    Norveška je Kijevu dostavila osam tenkova, a Portugal tri. Poljska je najavila transfer 14 tenkova “leopard 2A4”, četiri su isporučena krajem februara, a ostali početkom marta ove godine.

    Velika Britanija je najavila da namerava da pošalje četrnaest tenkova “čelendžer 2” u Kijev, a Francuska je Ukrajini dodelila lake tenkove “AMKS-10RC”.

    Planirano je da borbena vozila isporuče i Sjedinjene Američke Države, Kanada, Španija, Švedska i Finska.

  • Objavljeni satelitski snimci Krima: Razotkriveni ruski planovi

    Maksar je objavio nove satelitske snimke Krima koji pokazuju zamršenu mrežu rovova na okupiranom poluostrvu Krim.

    Rusija je izgradila desetine odbrambenih struktura, koje se protežu kilometrima, piše Vašington post. Dodaje se da građevine pokazuju strah Rusije od gubitka Krima.

    Rovovi se grade kombinacijom mašina i fizičkog rada.

    Počeli su da se pojavljuju na celom poluostrvu, ali izgleda da su koncentrisani duž priobalnog područja.

    Utvrđenja su izgrađena u iščekivanju prolećne ofanzive ukrajinskih snaga, piše VP.

  • Lavrov: Zapad pokušava zabiti klin između Moskve i Pekinga

    Lavrov: Zapad pokušava zabiti klin između Moskve i Pekinga

    Zapad pokušava zabiti klin između Rusije i Kine govoreći o njihovim neravnopravnim odnosima i ovisnosti Moskve o Pekingu, rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov u intervjuu objavljenom u utorak.

    Lavrov je, govoreći za veb stranicu “Argumenty i Fakty”, takođe rekao da neprijateljski stav Evropske unije prema Moskvi znači da je “izgubila” Rusiju. A Moskva namjerava oštro postupati s Evropom ako bude potrebno, rekao je.

    Gospodin Lavrov je rekao da je 10 sati prošlomjesečnih razgovora između čelnika Kremlja Vladimira Putina i kineskog predsjednika Si Đinpinga pokrenulo “strateško partnerstvo” između Moskve i Pekinga izvan “isključivo bilateralnog konteksta”.

    Putin i Si izrazili su prijateljstvo i obećali bliže veze, uključujući i vojnu sferu, tokom samita od 20. do 21. marta.

    “Naravno, imamo osjećaj zajedništva i spremnosti da stanemo rame uz rame u odbranu temeljnih interesa jednih drugih”, rekao je Lavrov za “Argumenty i Fakty”.

    Kina i Rusija potpisale su sporazum o partnerstvu “bez ograničenja” početkom 2022., samo nekoliko sedmica prije nego što je Putin poslao desetine hiljada vojnika u specijalnu vojnu akciju na tlu Ukrajine. Peking se suzdržao od kritike Putinove odluke i hvalio je mirovni plan za Ukrajinu.

    Lavrov je rekao da su prijedlozi o neravnopravnom odnosu između Moskve i Pekinga “generalno preuveličavani od strane neprijateljskih zemalja” već dugo vremena.

    “Vidimo ovo kao pokušaj da se baci sjena na naše uspjehe, da se zabije klin u prijateljstvo između Moskve i Pekinga”, rekao je Lavrov za internet stranicu.

    Lavrov je rekao da su loši odnosi EU-a s Moskvom stvar same sebe zbog podrške EU-a Ukrajini u snabdijevanju “kriminalnog režima” u Kijevu oružjem i instruktorima.

    “Evropska unija je izgubila Rusiju. Ali sama je kriva. Zemlje članice EU-a i čelnici EU-a otvoreno izjavljuju da je nužno nanijeti, kako oni to nazivaju, strateški poraz Rusiji”, rekao je Lavrov za internet stranicu.

    Dodao je:

    “Kao odgovor na neprijateljske korake, djelovaćemo oštro ako bude potrebno, na temelju nacionalnih interesa Rusije i načela reciprociteta prihvaćenih u diplomatskoj praksi”, završio je Lavrov, prenosi “IndiaToday”

  • Orban podržao Donalda Trampa

    Orban podržao Donalda Trampa

    Mađarski premijer Viktor Orban pružio je podrušku bivšem američkom predsjedniku Donaldu Trampu, koji će se danas pojaviti pred sudom u NJujorku u slučaju prikrivenog novca.

    “Nastavite da se borite, gospodine predsjedniče! Uz vas smo”, poručio je Orban na “Tviteru”.

    Orban je postavio i fotografiju sa Trampom snimljenu u avgustu 2022. na imanju bivšeg predsjednika SAD u Bedminsteru u NJu DŽersiju, prije Orbanovog govora na Konferenciji konzervativne političke akcije u Dalasu na Trampov poziv.

    Očekuje se da će se Tramp pojaviti na suđenju nakon što je velika porota prošle nedjelje izglasala optužnicu protiv njega po optužbama u vezi sa navodnim isplatama novca pornografskoj glumici Stormi Danijels.

    Tramp je odbacio sve optužbe.

    Tramp je u petak rekao da planira da uloži žalbu na optužnicu, tvrdeći da je okružni tužilac Menhetna Alvin Breg pristrasan prema njemu.

    Tramp je više puta opisao slučaj protiv njega kao “lov na vještice”.