VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kremlj: Ne planiramo drugu mobilizaciju

    Kremlj: Ne planiramo drugu mobilizaciju

    Kremlj je direktno odgovorio na glasine ruske opozicije i proratnih Telegram kanala da planira drugu mobilizaciju.

    Sekretar za štampu Dmitrij Peskov pozvao je Ruse da se oslone na komunikaciju ruskog Ministarstva odbrane i predsednika i da ignorišu “provokativne poruke“ postavljene na platformama društvenih medija.

    Sve su glasnije glasine da bi Vladimir Putin mogao da najavi još jedan talas mobilizacije početkom sledeće godine.

    Još u septembru je naredio delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista za borbu u Ukrajini.

  • “Ne vidimo mogućnost za mir u Ukrajini”

    “Ne vidimo mogućnost za mir u Ukrajini”

    Uslovi za mirno rješenje sukoba u Ukrajini “za sada ne postoje”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i pozvao zapadne saveznike Kijeva da nastave da snabdijevaju oružjem Ukrajinu.
    Stoltenberg je rekao da će, iako je vjerovatno da će sukob ući u mirniju fazu tokom zime, obe strane nastojati da se pregrupišu i ponovo naoružaju svoje snage, pa bi zemlje NATO-a trebalo da nastave da pružaju podršku Ukrajini.

    “Uslovi (za diplomatsko rješenje) za sada ne postoje”, rekao je Stoltenberg “Fajnenšl tajmsu” i dodao da Rusija nije pokazala nikakve znake da želi da mirno okonča svoju vojnu operaciju.

    “Što više želimo mirno rješenje, to je važnije da pružimo vojnu podršku Ukrajini”, dodao je on.

    “Rusija pokušava da zamrzne” sukob prije nego što “pokrene veću ofanzivu na proljeće”, rekao je šef NATO-a.

    “Sada Ukrajina ima zamah”, rekao je Stoltenberg, dodajući da prijestonice zemalja NATO “stalno razmatraju koje sisteme (oružja) želimo da isporučimo” Kijevu, prenosi RT.

    Rusija je više puta istakla da je spremna za pregovore sa Kijevom, ali pod određenim uslovima, dok ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski kategorično odbija mogućnost pregovora i traži od NATO da se još više uključi u sukob.

    Uprkos pozivima Moskve da ne šalju oružje Kijevu jer će to dovesti do eskalacije u Ukrajini, Zapad redovno šalje oružje i opremu, ali se ne uključuje direktno u sukob.

  • Lavrov: NATO bezobzirno i bez stida laže

    Lavrov: NATO bezobzirno i bez stida laže

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da NATO bezobzirno i bez stida odbija da prizna istinu.

    Kako je naveo, Mihailu Gorbačovu i Borisu Jeljcinu obećali su da neće biti širenja na istok, iako dokaza o tome da lažu ima i više nego dovoljno.”Poštovani američki, nemački, britanski političari te epohe u svojim memoarima citiraju i sebe same i svoje kolege, potvrđujući tako da su davali usmene, ali čvrste garancije“, rekao je Lavrov na forumu “Primakovska čitanja“. Podsetio je na reči jednog britanskog političara, učesnika tog procesa, koji je u svojim memoarima napisao: “Da, obećali smo to, ali tada niko nije mislio o tome da ta obećanja i ispuni, jednostavno bilo je potrebno smiriti situaciju.“ Lavrov je dodao da Rusija nije zaboravila da su postojale i pisane obaveze o neširenju NATO, potpisane na najvišem niovu. “Imam u vidu samit OEBS u Istanbulu 1999. godine kada je bila utvrđena tema nedeljivosti bezbednosti“, rekao je Lavrov i dodao da se radi o tome da nijedna zemlja, organizacija ne može da jača svoju bezbednost na prostoru OEBS na račun slabljenja bezbednosti drugih. “Ali, ni te obaveze ne funkcionišu“, istakao je on. Prema njegovim rečima, ekspanzija NATO i dalje je glavni pokretački motiv u odnosu ne samo prema Rusiji nego i drugim zemljama. “Ekspanzija NATO je i dalje, kao što je i bila, glavni pokretački motiv Zapada u odnosu ne samo prema Rusiji , nego i zemljama postsovjetskog prostora, zemljama nekadašnjeg Varšavskog pakta koje je Alijansa već progutala, nego i prema drugim državama i regionima u svetu“, rekao je ministar

  • Rusija uvodi fiksnu cijenu ispod koje neće prodavati naftu?

    Rusija uvodi fiksnu cijenu ispod koje neće prodavati naftu?

    Rusija razmišlja o određivanju cene ispod koje neće prodavati naftu kao odgovor na ograničavanje cene ruske nafte koje su nametnule zemlje EU, G7 i Australija.

    Moskva razmatra ili uvođenje fiksne cene za barel ruske nafte ili propisivanje maksimalnih popusta na međunarodnom tržištu po kojima se može prodavati ruska nafta, izvestio je danas Blumberg pozivajući se na dva zvaničnika upoznata sa planom.

    Ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu, koje su uvele EU, G7 i Australija, stupilo je na snagu u ponedeljak.Zapad na taj način pokušava da ograniči sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini, ali je Rusija saopštila da se neće pridržavati ograničenja cene za naftu, čak i ako bi morala da smanji proizvodnju, preneo je Rojters.

  • NATO i Njemačka u panici

    NATO i Njemačka u panici

    Poslednjih dana u njemačkim medijima pojavili su se alarmantni naslovi o stanju vojske, sugerišući da bi Bundesver imao dovoljno municije samo za dva dana borbi.

    Ta je brojka je očigledno procurela iz neimenovanih upućenih izvora. Ako je to tačno, mada se ta informacija ne može službeno potvrditi, jer je državna tajna, piše Večernji list, zalihe njemačke municije su znatno ispod NATO-ovog standarda.

    Taj standard zahtjeva da svaka članica ima zalihe municije za 30 dana borbi, a kako bi nadoknadila samo taj nedostatak, Njemačka mora da izdvoji 20-30 milijardi evra, kažu stručnjaci za odbranu, prenosi Dojče vele.

    Međutim, kod njemačke vojske postoji i mnogo drugih nedostataka – njena opremljenost odavno je tema koja izaziva zabrinutost. Priče o neispravnim tenkovima i helikopterima, puškama koje ne pucaju kako treba i vojnicima koji zimi moraju da treniraju napolju bez termo-odeće godinama pune medijski sadržaj.

    Iako je kancelar Olaf Šolc najavio preokret i povećanje izdvajanja za odbranu, koje je time postalo najveće u celoj Evropi, kao i jednokratni “poseban fond” od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske, ponovo se pojavila sumnja u vojne sposobnosti Njemačke.

    “Ako njemačka industrija nije u stanju to da reši, onda moramo da vidimo šta možemo da kupimo u inostranstvu, odnosno od drugih NATO-partnera”, rekao je jedan nemački poslanik.

    Dobio je i odgovor Hansa Kristofa Atzpodina, prvog čoveka nemačkog Udruženja za bezbednosnu i odbrambenu industriju BDSV. On je za novinsku agenciju DPA rekao da su velike nemačke kompanije udvostručile proizvodne kapacitete u sedmicama nakon izbijanja rata u Ukrajini.

    Članice NATO-a u sjeveroistočnoj Evropi već su zabrinute da Njemačka neće biti vojni partner na kog se mogu osloniti.

    Na konferenciji u Berlinu krajem oktobra letonski ministar odbrane Artis Pabriks postavio je provokativno pitanje svojim evropskim kolegama: “Mi smo spremni da umremo, a vi?” Obraćajući se Njemcima on je rekao: “Mnogo toga će zavisiti od vojne moći vaše zemlje. Žao mi je što to moram da kažem, ali vaša vojna moć trenutno ne postoji.”

    “Da budemo fer i pošteni prema Šolcu, mislim da je njegova najava prekretnice pokazala da je on itekako svestan ovog značajnog izazova”, rekao je Los. “Ali čini se da Ministarstvo odbrane i druge institucije nisu baš dorasle zadatku.”

    Nabavka je tek počela i Šolc se sada pobrinuo da dođe do većih narudžbi. Tako je Njemačka potpisala ugovor o kupovini 35 američkih borbenih aviona F-35, koji će zameniti zastarelu Tornado-flotu,. Ali oni bi tek 2027. mogli biti spremni za upotrebu.

    Priče o nedostatku municije delom su proizašle nakon isporuka oružja Ukrajini, alit u ima još uzroka.

    U poslednjih nekoliko decenija Bundesver je rasprodao mnoga svoja skladišta-bunkere iz doba Hladnog rata – što znači da bi vojska, sve i ako ima municije za 30-dnevna borbena delovanja kako to propisuje NATO, morala naći skladišta za njega.

  • Novi plan Evropske komisije za Srbiju

    Novi plan Evropske komisije za Srbiju

    Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za Zapadni Balkan koji se zasniva na pet stubova u okviru kojih je predloženo čak 20 operativnih mera.Osim što se od zemalja regiona zahteva da viznu politiku usklade sa evropskom, predloženo je i pojačano raspoređivanje Fronteksa na granicama EU sa zemljama Zapadnog Balkana, a evropski zvaničnici napominju da će u okviru novog mandata Fronteks po prvi put biti raspoređen i između zemalja regiona, piše Euronjuz Srbija.U periodu od januara do novembra 2022. godine, kako se navodi u Akcionom planu, Fronteks je prijavio da je skoro 130.000 ljudi pokušalo ilegalno da pređe spoljnu granicu EU na svim rutama Zapadnog Balkana, što je tri puta više u odnosu na isti period prošle godine. Objašnjavajući zašto je to baš tako, navodi se da je došlo do skoka broja onih koji zbog bezviznog režima dolaze na Zapadni Balkan, a potom nastavljaju svoj put u EU, ali i onih koji su u region stigli preko istočnomediteranske rute.

    Predstavljajući ovaj Akcioni plan, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za promociju evropskog načina života Magratitas Šinas i evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson još jednom su posebnu pažnju skrenuli na Srbiju, čija vizna politika nije u potpunosti usklađena sa evropskom.
    Kako su istakli, usaglašavanje viznog režima je od ključnog značaja u borbi protiv ilegalne migracije, a podsetili su i da postoji mehanizam kako bi se neka zemlja “naterala” na usaglašavanje – suspenzija slobodnog viznog režima.

    Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će Srbija do kraja godina “značajno” uskladiti svoju viznu politiku sa EU, zvanični Beograd doneo je odluku o ukidanju ovakvog režima za Tunis i Burundi, inače dve zemlje iz kojih je stizao veliki broj ilegalnih migranata. Kako je najavila Johanson, postoji obećanje da će se to dogoditi i sa Indijom i drugim trećim zemljama.

    Pet stubova Akcionog plana
    Pet stubova na kojima se plan zasniva jesu jačanje upravljanja granicama duž rute, brze procedure za dobijanje azila i kapacitet podrške za prijem, borba protiv krijumčarenja migranata, unapređenje saradnje o readmisiji i povratku i usklađivanje vizne politike.

    Kroz ovih pet stubova predloženo je i 20 operativnih mera.

    Kako se navodi, jačanje upravljanja granicama duž cele migracione rute je od suštinskog značaja za smanjenje ilegalnih tokova, uzimajući u obzir način na koji krijumčari deluju, povećanu upotrebu nasilja i rizike od trgovine vatrenim oružjem i organizovanog kriminala.

    Dodaje se da je EU zaključila statusne sporazume sa Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom, dozvoljavajući Fronteksu da rasporedi stalni korpus evropske granične i obalske straže u regionu. Sličan sporazum potpisan je i sa Severnom Makedonijom u oktobru, a očekuje se da će operacije da budu započete početkom naredne godine.

    Johanson je rekla da je važna zaštita spoljnih granica EU, ali i granica između zemalja Zapadnog Balkana. Rekla je da trenutno ima oko 500 pripadnika Fronteksa na spoljnoj granici EU prema Zapadnom Balkanu, ali da će novi mandat predviđati da se oni rasporede i između zemalja tog regiona.

    U cilju borbe protiv krijumčarenja migranata, akcioni plan poziva na puno korišćenje kapaciteta nedavno osnovane Operativne radne grupe Europola, čiji je zadatak suzbijanje krijumčarenja migranata i neregularnih prelazaka na granici Srbije i Mađarske. Takođe, predlaže se razmatranje osnivanja radnih grupa po uzoru na ovu koje bi bile raspoređene na drugim spoljnim granicama EU.

    “To ćemo učiniti koristeći novo uspostavljenu jedinicu Europola, koja već deluje na granici Mađarske i Srbije, a njena aktivnost će biti proširena duž cele rute”, rekao je Šinas.

    Šinas je dodao da Akcioni plan predviđa i meru proterivanja ilegalnih migranata iz EU na Zapadni Balkan, i sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla.
    Jedan od prioriteta je i usklađivanje vizne politike, a Komisija navodi primer Srbije koja je 20. oktobra uvela vizni režim za Burundi i Tunis i dodaje da se “Srbija na najvišem nivou obavezala da će dalje usaglašavati sa listom trećih zemalja čiji državljani podležu vizi za kraći boravak u EU”.

    “Evropa je pritisnuta migracijama, sem migracija sa juga, iz Azije, ona sada ima ogromne migracije iz Ukrajine. To su pitanja gde se više ništa ne oprašta, Srbija je velikodušno delila slobodni vizni režim raznim zemljama po svetu i sada nam se to sveti, dolaze računi na naplatu. Tu se traži hitno reagovanje, Srbija je dala obećanja, već je počela nekim zemljama taj režim da ukida, ali to je prosto gomila nepovoljnih okolnosti po Srbiju”, rekla je za Euronjuz Srbija Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

    Inače, u Beogradu je 16. novembra održan trilateralni samit Srbije, Mađarske i Austrije na kom je potpisan Memorandum o borbi protiv ilegalnih migracija. Dokument su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban i kancelar Austrije Karl Nehamer.
    Vučić je tada naglasio da je broj ilegalnih migranata skoro udvostručen u odnosu na prošlu godinu, te da je dogovoreno da se angažuje veći broj policijaca na granici sa Severnom Makedonijom, jer najveći broj ilegalnih migranata stiže preko te zemlje, ali i Bugarske.

  • Detalji haosa u Njemačkoj: Desetine uhapšenih, htjeli da smijene sadašnju vlast?

    Detalji haosa u Njemačkoj: Desetine uhapšenih, htjeli da smijene sadašnju vlast?

    Hiljade policajaca izvelo je u srijedu seriju racija širom Njemačke protiv desničarskih ekstremista koji su navodno pokušavali da izvedu državni udar, piše britanski Gardijan.

    Operacija se sprvodi pod iznakom “Soko -senks” i u okviru nje 3.000 pripadnika službi bezbjednosti pretreslo je 137 obejakata u vlasništvu 52 osumnjičena, dok je njih 25 uhapšeno, javlja njemački Bild.

    Akcija je počela u šest sati ujutro pretresom kuća u berlinskoj rezidencijalnoj četvrti Vanze. Akcije su koordinisano pokrenute i u Bad Lobenštajnu, Baden-Virtenbergu, u Saksoniji, Bavarskoj, Hesenu, Donjoj Saksoniji, ali i u susjednoj Austriji- Kicbil i Peruđa u Italiji.

    Kako javlja Bild mreža je formirana opko princa Hajnriha koji je klasifikovan kao bezbijednosna pretnja, kao i bivša poslanica AFD i berlinska sudija Birgit M.V.

    Među uhapšenima je i ruski državljanin Vitalij B.

    Htjeli da smijene sadašnju vlast
    Sve je počelo kada su istražitelji ušli u trag tajnoj organizaciji u Hesenu, kada je u avgustu 2022 vlasitima prijavljeno postojanje tajne “antiustavne grupe”.

    “Optuženi pripadaju terorističkoj organizaciji osnovanoj krajem novembra 2021. koja je imala za cilj rušenje postojećeg državnog poretka u Njemačkoj i njegovu zamenu novim oblikom vladavine”, saopštio je savezni državni tužilac.

    Navodno tajna grupa je smatrala da je i sam čin nasilja veoma važan i neophodan kako bi se promijenio sistem na svim nivoima vlasti.

    Ono što je interesantno jeste da je među zavjerenicima bio i pripadnik specijalne vojne nemačke jednice KSK, a to je otkrila vojna kontraobavještajna služba.

    Kako javlja Bild radi se o ljudima koji su imali uticajne pozicije u društvu i ilali jake socijalne i finansijske veze. Među onima koji su bili planirani za ovaj puč bili su i bivši vojnici Bundesvera, a kako javlja Bild neki od njih nabavljali su i oružje.

    Tužioci su rekli da su osumnjičeni kolovođe, identifikovani samo kao Hajnrih XIII PR i Rudiger v P, optuženi da su prošle godine osnovali “terorističku organizaciju sa ciljem da uruše postojeći državni poredak u Njemačkoj i zamijene ga sopstvenim oblikom države, koji je već u toku osnivanja.”

    Osumnjičeni su bili svijesni da se njihov cilj može postići samo vojnim sredstvima i silom, rekli su tužioci.

    Navodno su vjerovali u “teorije zavjere koji se sastoje od narativa takozvanih građana Rajha, kao i ideologije Qanona”, navodi se u saopštenju tužilaca.

  • Haos u Njemačkoj: U toku antiteroristička operacija sprečavanja državnog udara

    Haos u Njemačkoj: U toku antiteroristička operacija sprečavanja državnog udara

    Njemačka policija danas sprovodi opsežnu operaciju protiv navodnih desničarskih ekstremista koji su planirali da upadnu u Bundestag, objavio je magazin Špigl , pozivajući se na izvore.

    Prema pisanju publikacije, specijalne snage njemačke policije istovremeno djeluju u jedanaest saveznih država. Napominje se da je u ime generalnog tužioca Njemačke i Federalnog odeljenja kriminalističke policije (BKA) privedeno 25 muškaraca i žena koji su ili bili članovi desničarske terorističke organizacije ili su je podržavali.

    Više od 130 domova, kancelarija i drugih prostorija se pretresa ili je već pretreseno, navodi se u publikaciji.

    Ističe se da su među planovima osumnjičenih bili, posebno, “oružani napad na Bundestag i pritvaranje političara”. Bilo je planirano da se pojedini predstavnici snaga bezbjednosti solidarišu sa terorističkom grupom, što bi dovelo do “puča”, prenijela je RIA.

  • Rjabkov: Zapad i oni koji ga podržavaju, moraju biti spremni za sve

    Rjabkov: Zapad i oni koji ga podržavaju, moraju biti spremni za sve

    Rusija se neće ograničavati po pitanju mogućih odgovora na ograničavanje cene ruske nafte koju je uveo Zapad, a oni i drugi koji ga podržavaju, moraju biti spremni za sve izjavio je Sergej Rjabkov.

    Rusija se neće ograničavati po pitanju mogućih odgovora na ograničavanje cijene ruske nafte koju je uveo Zapad, izjavio je Sergej Rjabkov.

    “Neću da prepričavam, da iznosim sadržaj naših kontramera. Zapad i oni koji ga podržavaju, moraju biti spremni za sve. Ako oni započnu neku vrstu rata bez pravila, ne treba da se osjećamo ograničenim u uvođenju sopstvenih kontramjera”, rekao je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova novinarima u Moskvi.

    Nametanje ograničenja cijene ruske nafte dovešće do naglog skoka cijena energenata koji neće uticati na ekonomski potencijal Rusije, rekao je Rjabkov.

    “Ovu odluku ocjenjujemo skroz negativno. To su elementi ekonomskog i psihološkog rata koji zapadna grupacija vodi protiv Rusije. Ovo nije nešto novo: diskusija o ovoj ideji traje već duže vrijeme. Bilo je vremena da se spremimo”, istakao je zamjenik.

    “Nesumnjivo ćemo naći mogućnosti da prodajemo naše proizvode. Ponovo će oni koji smišljaju šeme kako da nanesu štetu ruskim interesima, doživjeti neuspjeh. Neće biti rezultata – rezultat može biti novi skok cijena na zapadnim tržištima, novo povećanje računa za zapadne potrošače”, rekao je Rjabkov, ističući da oni koji će sarađivati sa Rusijom, to neće osjetiti.

    “Naše ekonomske mogućnosti se neće smanjiti. Siguran sam da će naši budžetski prihodi biti obezbijeđeni”, zaključio je on, prenosi “b92”.

  • Američki sudija odustao od tužbe protiv bin Salmana zbog Kašogijeve smrti

    Američki sudija odustao od tužbe protiv bin Salmana zbog Kašogijeve smrti

    Uprkos, kako su naveli, vjerodostojnim optužbama o umiješanosti saudijskog princa Mohammeda bin Salmana u ubistvo novinara Jamala Khashoggija 2018. godine, američki savezni sudija u utorak je naredio da se odbaci tužba.

    Osnova za odluku, napisao je sudija John D. Bates, iz Okružnog suda Sjedinjenih Američkih Država za Distrikt Kolumbija, bila je pravna zaštita na koju princ ima pravo u svojoj novoj ulozi premijera Saudijske Arabije.
    “Sjedinjene Američke Države su obavijestile sud da on ima imunitet, i bin Salman stoga ‘ima pravo na imunitet šefa države… dok ostaje na funkciji'”, napisao je Bates u podnesku od utorka, koji je također odbacio tužbe protiv dvojice visokih saudijskih zvaničnika zbog nedostatka adekvatnih dokaza za utvrđivanje nadležnosti suda za njihov slučaj.

    SAD su dale saudijskom prestolonaslijedniku imunitet od tužbe za ubistvo Khashoggija

    Prošlog mjeseca, Bidenova administracija utvrdila je da je Mohammed, također poznat kao “MBS”, imun na tužbu koju su 2020. pokrenuli Khashoggijeva zaručnica, Hatice Cengiz, i organizacija za građanska prava koju je osnovao prije svoje smrti, DAWN.

    Dana 27. septembra, Mohameda je njegov otac, kralj Salman, imenovao za premijera – samo šest dana prije isteka roka koji je američki State Department odredio za utvrđivanje da li je MBS zaštićen od pravnog postupka.

    Jamal Khashoggi, koji je u početku bio blizak saudijskoj vlasti a poslije je postao njezin kritičar, ubijen je u decembru 2018. u konzulatu u Istanbulu. Iako su Saudijci odbacivali umiješanost bin Salmana, Amerika ga smatra nalogodavcem ubistva.

    Nakon Bidenove odluke da se bin Salmanu dodijeli imunitet, Saudijska Arabija i druge države OPEC-a razmotrile su mogućnost povećanja proizvodnje nafte.

    Khashoggijeva zaručnica je nakon odluke američke administracije da MBS-u dodijeli imunitet izjavila: “Jamal je danas ponovo preminuo. State Department (Ministarstvo vanjskih poslova SAD-a) dao je imunitet Mohammedu bin Salmanu. To nije bila odluka koju smo svi očekivali. Mislili smo da će možda iz SAD-a biti svjetla pravde. No, opet je novac bio na prvom mjestu”, poručila je Cengiz.