VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • 12 Putinovih poruka

    12 Putinovih poruka

    Svetski, ali i ruski mediji bave se analizom poruka koje je uputio ruski predsednik Vladimir Putin, na sednici Saveta za ljudska prava održanoj u sredu.Putin je govorio o specijalnoj vojnoj operaciji, nuklearnoj pretnji i generalno situaciji oko Ukrajine. Sputnjik je sabrao 12 najznačajnijih teza ruskog predsednika sa ovog događaja.

    1. Razgovori o dodatnoj mobilizaciji nemaju smisla – za tim danas nema nikakve potrebe.

    2. Mobilisano je 350.000 ljudi od kojih se polovina nalazi u zoni specijalne operacije. Od tih 150.000 ljudi 77.000 je u borbenim jedinicama, dok su ostali na drugoj i trećoj liniji i obavljaju funkciju teritorijalne odbrane ili prolaze dodatnu obuku u zoni operacije. Preostalih 150.000 uopšte nije u jedinicama. Oni su i dalje na poligonima i u centrima za obuku.

    1. Specijalna vojna operacija je dugotrajan proces, ali su nove teritorije značajan rezultat za Rusiju. Azovsko more je postalo unutrašnje more Rusije. Još se Petar Veliki borio da ruska imperija dobije izlaz na to more. Ali najvažnije je to što su ljudi koji tamo žive sada sa nama. To je najvažniji rezultat.
    2. Treba razmisliti o formiranju specijalnog organa koji će evidentirati i istraživati zločine ukrajinske vojske, posebno napade na stambena naselja.
    3. Nema masovnog napuštanja položaja u zoni specijalne operacije. Rusija nema nikakve logore, zone i tako dalje – to su sve gluposti, lažne vesti koje nemaju nikakvog osnova.
    4. Rusija će štititi svoje nacionalne interese svim raspoloživim sredstvima.
    5. Jedini garant teritorija Ukrajine u njenim sadašnjim granicama mogla bi da bude Rusija, ali to je već stvar novih lidera Ukrajine.
    6. Nije Rusija pokrenula rat, nego su ga nakon državnog udara u Ukrajini 2014. godine pokrenule tadašnje ukrajinske vlasti.
    7. Ne bi bilo suvišno da Ukrajina nadomesti štetu koju je nanela Donbasu i drugim novim ruskim teritorijama.Ruku na srce, opasnost od nuklearnog rata raste.
    8. Rusija gleda na nuklearno oružje kao na sredstvo zaštite, kao mogućnost za uzvratni udar. Rusija nikome ne isporučuje svoje nuklearno oružje.
    9. Rusija neće mahati svojim nuklearnim oružjem kao mačem po svetu.
    10. Nismo poludeli, svesni smo šta je nuklearno oružje. Naše nuklearne snage su naprednije nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta.
  • FSB: Veleizdaja

    FSB: Veleizdaja

    Dva stanovnika Sevastopolja koja su Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) odavala informacije o vojnim objektima, uhapšeni su zbog veleizdaje, saopštila je FSB.

    Prema saopštenju ruske Federalne službe bezbednosti, jednog uhapšenog je još 2016. vrbovala SBU “kao pristalicu ukrajinske ideologije”.

    Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, on je za novac odavao informacije o lokacijama objekata Ministarstva odbrane Rusije, „što je moglo biti iskorišćeno protiv bezbednosti Rusije i nanošenja štete odbrambenoj sposobnosti države“.

    To lice je ovog leta, po nalogu pokrovitelja iz SBU, angažovalo za špijunažu svog poznanika, takođe stanovnika Sevastopolja, koji je „preko internet mesindžera Vocap prikupljao i prenosio stranoj službi podatke o objektima FSB Rusije“.

    Protiv pritvorenih lica pokrenuti su krivični postupci zbog veleizdaje. Nije precizirano kada je privođenje sprovedeno, ali je Lenjinski okružni sud u Sevastopolju već odredio dvomesečni pritvor obojici stanovnika Sevastopolja, preneo je Sputnjik.

  • Rusi se spremaju na brutalne uslove

    Rusi se spremaju na brutalne uslove

    Ruska vojska učestvuje u taktičkim vežbama u Bjelorusiji, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    Bjelorusija je rekla da neće ulaziti u rat u Ukrajini, ali je predsjednik Aleksandar Lukašenko u prošlosti naredio da se trupe rasporede sa ruskim snagama u blizini ukrajinske granice.

    “Pripadnici Zapadnog vojnog okruga nastavljaju intenzivnu borbenu obuku na poligonima Oružanih snaga Republike Bjelorusije. Pripadnici gađaju iz svih vrsta pešadijskog naoružanja, kao i iz minobacača, usavršavaju se u upravljanju borbenim vozilima i itd. “, navodi Ministarstvo odbrane.

    Pripadnici gađaju iz svih vrsta pešadijskog naoružanja, kao i iz minobacača, usavršavaju svoje veštine u vožnji borbenih vozila, prolaze kurseve psiholoških prepreka, studiraju taktičku medicinu i druge discipline”, navelo je rusko ministarstvo odbrane.

    Video-snimci koje je objavilo ministarstvo prikazuju ruske vojnike u zimskoj opremi kako treniraju u blizini tenkova u zimskom krajoliku, pucajući iz oružja.

  • Rusi su stigli; Bitka koja odlučuje ishod

    Rusi su stigli; Bitka koja odlučuje ishod

    Ruske i ukrajinske snage trenutno vode žestoke borbe u gradu Bahmutu u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, piše Skaj njuz.Profesor Majkl Klark, analitičar za odbranu i bezbednost u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), rekao je za Skaj njuz da je moguće da će Rusi pobediti Ukrajince u Bahmutu, ali da bi bitka za Kreminu u Luganskoj oblasti mogla da bude još važnija.

    “Bahmut je u centru velike ruske ofanzive”, rekao je Klark.

    “Rusi su stigli do juga Bahmuta i sada uspešno prodiru u grad… Ukrajinci ih uglavnom napadaju artiljerijom i uspevaju u tome. Rusi trpe prilično velike gubitke”, dodao je profesor. “Noću izgleda kao da polja gore“, ustvrdio je Klark.

    Profesor je rekao da rezultat bitke za Bahmut neće biti važan ako Ukrajinci zauzmu Kreminu. Analitičar RUSI kaže da ukrajinske snage kontrolišu autoput P66 koji povezuje Kreminu, Svatov i sever.

    “Ukrajinci su zauzeli neke oblasti severno od Kremine i izgleda da su u poziciji da se kreću na jug. Ako uspeju da potisnu Ruse iz Kremine, otvoriće im se vrata Luganska”, rekao je Klark.

    “Ako Rusi izgube Kreminu, ishod sukoba u Bahmutu neće biti bitan. Ključna bitka se odvija kod Kremine. Rusi željno uzvraćaju vatru, ali gube kontrolu nad Kreminom. Ako izgube kontrolu nad tim gradom, period oko Božića će pokazati koliko je on važan”, zaključio je profesor.

  • Ukrajinci mole: Dajte nam ono što ste bacali po Srbiji

    Ukrajinci mole: Dajte nam ono što ste bacali po Srbiji

    CNN navodi da su ukrajinski zvaničnici od američkog Kongresa i administarcije predsednika SAD tražili da im pošalju kasetne bombe.

    Reč je o najkontroverznijem ukrajinskom zahtevu do sad, prenosi Raša tudej Balkan i dodaje da je upotreba tog oružja zabranjena u preko 100 država.

    Američki zvaničnici više puta su naglasili da su spremni da podrže Ukrajinu “koliko je potrebno”, kako bi poboljšali njen položaj na potencijalnim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ni zalihe zapadnog naoružanja nisu neograničene, pa Ukrajinci smatraju da bi im američka kasetna municija, koja skuplja prašinu po skladištima, dobro došla.

    Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci taj ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju, ukoliko zalihe preostalog naoružanja počnu da presušuju.

    Međutim, problem je i u tome što je Kongres zabranio slanje ove municije drugim državama, a nije izvesno da bi ovo telo moglo da promeni tu odluku u bližoj budućnosti, prenosi RT Balkan.

    Ukrajinci tvrde da je njihov zahtev opravdan zato što “i ruska strana koristi tu vrstu municije”, tvrdeći da je oni “neće koristiti protiv civilnog stanovništva, već samo protiv ruske vojske”.

    Kasetna municija, poznata i pod nazivom kasetna bomba, predstavlja poseban tip, najčešće nevođene municije, koja u sebi sadrži manje eksplozivne naprave ili komadiće metala. Ove bombe pri eksploziji raspršuju svoju sadržinu u svim pravcima, predstavljajući tako veliku opasnost za sve koji se nađu u blizini.

    Čak i ukoliko ne eksplodiraju, ove bombe mogu biti izuzetno opasne, pošto se na tlu ponašaju slično minama, čineći značajne delove teritorije nepristupačnim.

    Upravo je ta njihova karakteristika presudno uticala na donošenje Konvencije o zabrani kasetnih bombi, koja je postala važeća 2010. godine. Tu deklaraciju postpisalo je 108 država, međutim ni SAD ni Ukrajina nisu među njima.

    Amerikanci su koristili kasetne bombe u velikom broju oružanih sukoba, uključujući i NATO agresiju na Jugoslaviju, kada su kasetne bombe bačene na više gradova, uključujući i Niš.

  • Vašington nije znao

    Vašington nije znao

    Vašington nije unapred znao za ukrajinske udare na rusku teritoriju, saopštila je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing.

    “Ne bih rekla da smo u stalnom kontaktu, niti smo u kontaktu oko udara koji će biti naneti. Svakako sarađujemo sa našim ukrajinskim kolegama”, rekla je ona odgovarajući na pitanje da li postoji koordinacija između Vašingtona i Kijeva.

  • Velike poplave u Lisabonu, poginula žena

    Velike poplave u Lisabonu, poginula žena

    Lokalne vlasti glavnog portugalskog grada Lisabona proglasile su stanje visoke pripravnosti i pozvale ljude da ostanu u kućama zbog obilnih kiša koje su izazvale poplave, odnoseći automobile i ulazeći u zgrade, pri čemu je najmanje jedna osoba poginula.

    Portugalska meteorološka agencija IPMA objavila je za Lisabon, kao i susjedni okrug Santarem i južnu regiju Algarve, “crveno” vremensko upozorenje zbog intenzivnih padavina i jakog vjetra za koje se očekuje da će trajati još danas. U Lisabonu je civilna zaštita saopštila o stotinama incidenata, od poplavljenih ulica, željezničkih stanica i pozorišta do bolnice, te da su vlasti morale zatvoriti puteve i tunele.

    Fotografije podijeljene na društvenim mrežama pokazuju poplave i u dijelovima lisabonskog aerodorma, zbog čega su dva leta preusmjerena, nakon čega je portparolka rekla da je aerodrom “operativan”.

    “Ove promjene zbog globalnog zagrijavanjaa su strašne”

    Komandant civilne zaštite Andre Fernandes rekao je na konferenciji za novinare da je 55-godišnja žena umrla u poplavljenom podrumu u Algesu, blizu Lisabona. Njezin suprug, koji je takođe bio u podrumu, spašen je i preživio je.

    “Apelujemo na ljude da ne napuštaju svoje domove tokom ovih razdoblja jake kiše”, rekao je Fernandes, pozivajući one koji žive u nizinskim područjima da “potraže sklonište” na sigurnijim mjestima.

    Kancelarija gradonačelnika Lisabona takođe je zamolio ljude da ostanu u kućama, a gradonačelnik Karlos Moedas posjetio je neka poplavljena područja, najavljujući da će uskoro početi ključni radovi na izgradnji odvodnog tunela od pet kilometara.

    “Ove promjene (zbog globalnog zatopljenja) su strašne”, rekao je Moedas i dodao: “Moramo biti spremni.”

  • Sukob Klička i Zelenskog

    Sukob Klička i Zelenskog

    Mediji izvještavaju da je došlo do sukoba Klička i Zelenskog. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da su kritike koje mu je uputio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, vođene politikom i da su veoma “čudne”.

    “Uvjeren sam da iza ovoga stoji politika, jer jedna politička grupacija trčakara okolo i pokušava da pronađe greške unutar Kijeva”, rekao je Kličko, prenio je “Rojters”.

    Zelenski je kritikovao Klička prilikom jednog od večernjih obraćanja protekle nedjelje, kada je optužio gradske vlasti Kijeva da nisu obezbijedile dovoljno skloništa uprkos tome što su ruske snage pogodile energetski sistem.

    Gradski zvaničnici u cijeloj zemlji uveli su specijalne “grijne punktove” kako bi stanovnicima obezbijedili struju i toplotu u slučaju da oštećenja na infrastrukturu izazovu velike nestanke struje.

    Kličko je za “Rojters” rekao da Kijev ima takozvanih grijnih punktova više nego bilo koji drugi ukrajinski grad.

    “Za mene je čudno kako smo ujedinjeni protiv jednog neprijatelja, ali počinjemo da se svađamo među sobom unutar naših granica”, ocijenio je Kličko i dodao da “strani partneri kažu imate zajedničkog neprijatelja, a ne umijete da riješite međusobne sukobe”.

    Kličko je devet godina gradonačelnik Kijeva i smatran je jednim od najistaknutijih protivnika Zelenskog prije početka sukoba u Ukrajini.

  • Razdor u EU: Orban dobio neočekivane saveznike

    Razdor u EU: Orban dobio neočekivane saveznike

    Iako Mađarska ne odustaje od veta na paket pomoći za Ukrajinu, Njemačka i Francuska zbog nje ulaze u sukob s ostatkom EU.Ministri finansija je u utorak trebalo da razgovaraju o predlogu da se Mađarskoj zamrznu sredstva iz kohezijskih fondova u sklopu mehanizma uslovljenosti kojim je moguće zaustaviti plaćanja iz proračuna EU državama koje ne poštuju vladavinu prava.

    Međutim, puno se toga događa iza scene. Kako je otkrio dobro obavešteni Politiko, najveće zemlje EU pružaju ruku pomoći mađarskoj vladi u njenoj svađi s Bruxellesom oko kršenja vladavine prava. Francuska i Nemačka, zajedno s Italijom, predvode skup od oko 12 vlada koje pozivaju Evropsku komisiju da preispita svoju odluku o zamrzavanju 7,5 milijardi evra za Budimpeštu, tvrdeći da je država postigla veći napredak u antikorupcijskim merama nego što Bruxelles priznaje.

    “Mađarske vlasti su postigle napredak. Preduzet je određeni broj reformi, iako još uvijek postoje dodatni elementi koji se očekuju”, izjavio je anonimni francuski zvaničnik za Politico. S tim se ne slažu u Evropskoj komisiji. “Imamo obveze, imamo obećanja, ali to još nije učinjeno”, rekao je tada poverenik EU za proračun Johannes Hahn, ali se na prošlonedeljnom sastanku Francuska i Nemačka nisu se složile s Komisijom.

    Pod pritiskom Evropskog parlamenta Komisija je predložila čalnovima, koje trebaju doneti odluku do 19. decembra, da suspenduju 7,5 milijardi evra iz kohezijskih fondova, što bi trebalo biti isplaćeno Mađarskoj u sklopu proračuna za razdoblje od 2021. do 2027. godine. Komisija je s druge strane odlučila potvrditi mađarski nacionalni plan oporavka od pandemije covida-19 (5,8 milijardi evra), ali uz 27 zahteva koji obuhvataju 17 mera za borbu protiv korupcije i reforme za poboljšanje nezavisnosti pravosuđa.

    Međutim, sada Francuzi, Nemci i njihovi saveznici tvrde da vlada Viktora Orbana ispunjava 17 antikorupcijskih reformi koje je preduzela kako bi izbegla zamrzavanje sredstava te da bi se to trebalo odraziti smanjenjem dela zamrzavanja, trenutno ekvivalentnog 65 odsto kohezijskih sredstava. Od Komisije traže da sprovede novu procenu kako bi uključila reforme koje je Orbanova vlada donela, ali još nije jasno hoće li EK to uraditi. “Videćemo, još nije doneta zvanična odluka”, izjavio je u ponedeljak poverenik EU za privredu Paolo Gentiloni. Nova procena

    Ove zemlje smatraju da ako se ne sprovede nova procena, možda neće biti većine u Evropskom veću za zamrzavanje sredstava. A ako se nikakva odluka ne donese do 19. decembra, proces sankcionisanja jednostavno bi završio bez zamrzavanja sredstava, što bi se smatralo nepoželjnim s obzirom na to da je EU prvi put upotrebila ovaj instrument za obuzdavanje demokratskog nazadovanja u zemlji članici. “Bila bi to potpuna katastrofa”, rekao je visoki diplomata EU.

    U igri su i drugi razlozi: Mađarska stavlja veto na dve ključne odluke – paket pomoći od 18 milijardi evra za Ukrajinu i minimalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto za multinacionalne kompanije. Ukrajinskoj vladi hitno je potreban paket pomoći kako bi uravnotežila svoj proračun, a EU je pod pritiskom Kijeva i Sjedinjenih Država da isporuči sredstva. Unija je takođe bila među glavnim zagovornicima globalnog poreskog sporazuma i rizikuje svoj ugled ako se on ne zaključi. Mekši stav Francuske i Nemačke verovatno će ih uvući u sukob s drugim članicama, uključujući zemlje Beneluksa, Dansku, Švedsku i Letoniju, koje podržavaju tvrdokornu procenu Komisije da rizici od mita ostaju u Mađarskoj i da bi svih 7,5 milijardi evra trebalo biti blokirano.

    Za to vreme mađarski premijer Viktor Orban tera po starom i u petak je optužio Bruxelles da želi da zamrzne novac koji je namenjen Mađarskoj “iz političkih razloga”, odnosno zbog politike Budimpešte prema migrantima i njenim protivljenjima sankcijama protiv Rusije zbog rata u Ukrajini. Sada ima podršku dve glavne članice Unije, barem privremeno.

  • Putin odgovorio koliko bi sukob mogao trajati

    Putin odgovorio koliko bi sukob mogao trajati

    • Predsjednik Rusije, Vladimir Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike. On je između redova rekao koliko bi sukob mogao trajati,”Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.

    Putin izjavio je danas da će se Moskva truditi da odbrani svoje interese “svim raspoloživim sredstvima”, prenose mediji.

    Putin je ovo izjavio tokom sjednice ruskog Savjeta za ljudska prava koja je prenošena direktno na televiziji, rekavši da je Zapad tretirao Rusiju kao državu “druge klase” koja nema pravo na svoje postojanje.

    On je poručio da ruski Savjet za ljudska prava može da bude važno međunarodno mjesto za zaštitu ljudskih prava.

    “Smatram da naš državni savjet kao institucija već radi sa brojnim civilnim organizacijama u Rusiji, ali i inostranstvu i može da postane važno međunarodno mjesto na kojem se može razgovarati o pitanjima ljudskih prava i zaštite u modernom svijetu”, istakao je Putin, prenio je “TAS S”.

    On je dodao da se “doktrina ljudskih prava globalno koristi da se uništi suverenitet država i podrži dominacija Zapada”.

    “Vidimo da se ta doktrina koristi da se uništi suverenitet država, da se opravda zapadna politička, finansijska, ekonomska i ideološka dominacija”, istakao je Putin.

    U svom govoru, on je odgovarao na komentar člana Savjeta za ljudska prava koji je rekao da ukrajinske snage granatiraju stambene oblasti u regiji Donjecka koju kontroliše Rusija.

    Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike.

    “Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.

    “Ali trenutno nema potrebe za drugim krugom mobilizacije nakon poziva 300.000 rezervista u septembru i oktobru”, dodao je Vladimir Putin, predsjednik Rusije, prenosi “b92”.

    Od tog broja, 150.000 je trenutno raspoređeno u Ukrajini.