VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Vašington je navodno, prema pisanju “Njujork Tajmsa”, pokušao da odvrati Kijev od namere da ubije načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova.Vašington se plašio da bi ubistvo ruskog načelnika generalštaba Valerija Gerasimova izazvalo direktan sukob između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.List citira “tajne borbene planove, presretnute razgovore i intervjue sa ruskim vojnicima i poverljivim licima Kremlja”, kao i neke neimenovane američke zvaničnike.

    Kako “Njujork tajms” navodi, SAD su saznale za navodne planove Gerasimova da poseti prve linije bojišta Rusije i Ukrajine krajem aprila, ali su odlučili da sakriju informacije od Ukrajine strahujući da bi pokušaj ubistva mogao da dovede do rata između SAD i Rusije.

    Ukrajinska vojska je navodno ipak došla do informacija o Gerasimovoj poseti, zbog čega su američki zvaničnici od Kijeva tražili da obustavi napad na ruskog generala, zahtev je podnet nakon konsultacija sa Belom kućom, navodi američki list.

    “Rekli smo im da to ne rade”, rekao je za list visoki američki zvaničnik.

    “Rekli smo im da je previše”.

    Ukrajinska vojska je ipak izvršila napad na mesto gde su verovali da se nalazi general. Gerasimov ni na koji način nije bio pogođen udarom, navodi američki list, dodajući da je napad navodno naterao ruske najviše vojne komandante da “smanje” svoje posete frontu.

    Rusija nikada nije zvanično potvrdila Gerasimovu posetu fronta u aprilu. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, načelnik Generalštaba je početkom jula posetio ruske trupe u Ukrajini, sastao se sa visokim oficirima i saslušao izveštaje o vojnoj operaciji, kao i borbenu podršku trupa.

    Njegova poseta je navodno usledila nedelju dana nakon što je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu otputovao na front da uruči najviša državna priznanja vojnicima uključenim u sukob.

    Ministarstvo odbrane nije pominjalo nijedan ukrajinski napad na ministra ili načelnika Generalštaba u to vreme.

    Još početkom maja, “Njujork tajms” je objavio izveštaj o navodnom ukrajinskom napadu na Gerasimova. U izveštaju se citira anonimni ukrajinski zvaničnik koji je tvrdio da je prilikom napada promašen cilj, ali da je odneo živote oko 200 vojnika, uključujući najmanje jednog generala.

    Moskva nikada nije potvrdila nijednu od ovih tvrdnji.

  • Električna energija iz Azerbejdžana stiže u EU

    Električna energija iz Azerbejdžana stiže u EU

    Predsjednici Azerbejdžana i Rumunije, te premijeri Gruzije i Mađarske, potpisali su u Bukureštu Sporazum o strateškom partnerstvu koji bi trebao omogućiti uvoz električne energije iz Azerbejdžana prema zemljama EU, prvenstveno Mađarskoj i Rumuniji.

    Ugovoru koji je potpisan u predsjedničkoj palati Cotroceni u Bukureštu prisustvovala je i predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, koja je izjavila kako je ovo veliki dan za sve zemlje potpisnice sporazuma.
    “Dvije obale Crnog mora nikada nisu bile bliže. Drago mi je energetski sporazum stavlja tako snažan naglasak na obnovljive izvore energije. Sada gradimo jače elektroenergetske interkonekcije”, rekla je predsjednica Evropske komisije.

    Inače, ugovor koji je potpisan između zemalja podrazumijeva finansijski i tehnički okvir za realizaciju projekta podmorskog kabla za transport električne energije iz obnovljivih izvora između Rumunije i Azerbejdžana, preko Gruzije i Crnog mora, a potom transport ove energije za Mađarsku i ostatak Evrope.

    “Mi u Mađarskoj smo ponosni što možemo da učestvujemo u ovako jedinstvenoj i strateškoj investiciji. Sve je važnije biti inovativan i pronazaliti inovativna rješenja. Sada se spremamo izgraditi najduži kabl za prenos energije podmorskim putem. Da sam 30 godina mlađi, rekao bih da je pravi rock and roll graditi takav kabl ispod mora”, rekao je Orban nakon potpisivanja ugovora.

    Nakon zaoštravanja odnosa s Rusijom, geopolitička važnost Azerbejdžana i Gruzije u elektroenergetskom pogledu značajno je porastao.

    Posljednjih nekoliko mjeseci, intenzivno se počelo razgovarati upravo o projektu putem kojeg bi se električna energija izvozila iz Azerbejdžana, preko Gruzije do Rumunije i Mađarske kao zemalja EU.

    “Želimo stvoriti novi veliki sistem snabdijevanja električnom energijom. Suština bi bila da električna energija iz Azerbejdžana preko Gruzije i Rumunije stigne u Mađarsku. To bi nam omogućilo da zamijenimo veliku količinu prirodnog plina koji danas koristimo za proizvodnju električne energije u Mađarskoj”, rekao je Orban u oktobru.

  • Olaf izbjegao direktan odgovor na pitanje o posjeti Moskve

    Olaf izbjegao direktan odgovor na pitanje o posjeti Moskve

    Njemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu izdanju “Zidojče cajtung” izbegao je direktan odgovor na pitanje o mogućoj poseti Moskvi 2023. godine.

    Međutim, prema njegovim rečima, “u dugoročnoj perspektivi”, nakon završetka specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, saradnja sa ruskim vlastima ponovo bi mogla postati moguća.Kako je rekao, sada nije trenutak za to. Pored toga, Šolc smatra da je, bez obzira na ozbiljne nesuglasice, važno ne dopustiti da se “pregovaračka nit” sa Rusijom prekine. “Ako ne budemo razgovarali, završetak ukrajinske krize biće još manje izvestan”, istakao je kancelar.

    Govoreći o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini u slučaju mirnog rešavanja krize, Šolc je naglasio da “kako bi konkretno garancije mogle da izgledaju ostaje teško pitanje, na koje se odgovor mora dobiti tokom konkretnih pregovora”.

    Ranije je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio da Ukrajina ne želi da pregovara o rešavanju situacije i da će se ciljevi Ruske Federacije ostvariti nastavkom specijalne vojne operacije.

    Sa druge strane, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tokom video-obraćanja na samitu G20 u novembru istakao je da Kijev neće pristati na potpisivanje novih Minskih sporazuma.

    Po njegovim rečima, Kijev ima svoj “plan za postizanje mira” koji se sastoji od 10 tačaka. Među njima su osiguravanje nuklearne, prehrambene i energetske bezbednosti, razmena zarobljenika po formuli “svi za sve”, obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, “povlačenje ruskih snaga”, prekid borbenih dejstava.

  • Kadirov smatra da Ukrajina i NATO gube rat

    Kadirov smatra da Ukrajina i NATO gube rat

    Čečenski lider Ramzan Kadirov objavio je da se NATO snage u Ukrajini nalaze se u krajnje nepovoljnom položaju.

    Kadirov je rekao da su ruske snage izvele uspešan napad na odbrambene pozicije protivnika u zoni specijalne operacije.

    “Bataljon Zapad-AHMAT pod komandom oficira Ismaila Agujeva izvršio je uspešan napad na protivničke odbrambene položaje. Artiljerijskom vatrom su zasuli neprijatelja, zatrpavši čitav odred u sopstvenim rovovima“, naveo je on na Telegram kanalu.

  • “Evropa, ne razmišljajući, reže granu na kojoj sjedi”

    “Evropa, ne razmišljajući, reže granu na kojoj sjedi”

    Direktor četvrtog evropskog odjeljenja Ministarstva inostranih poslova Rusije Jurij Pilipson ocijenio je da je teška situacija sa energetikom u cijeloj Evropi, uključujući i Balkan, logičan rezultat nezakonitih jednostranih rješenja Zapada prema Rusiji.
    “Pri tome, nije tajna da je sve to smišljeno u Vašingtonu, a EU, ne razmišljajući, reže granu na kojoj sjedi”, rekao je Pilipson za Tas.

    Prema njegovim riječima, postoje evropske zemlje koje se u datoj situaciji rukovode sopstvenim nacionalnim interesima, kao što je Srbija.

    On je naveo da se pitanje isporuke ruskih energenata u Srbiju razmatraju na konstruktivan i povjerljiv način stručne ruske i srpske strukture.

    “Nadamo se da će kod naših partnera biti sve u redu”, dodao je on.

  • Zaharova: Na djelu je cenzura

    Zaharova: Na djelu je cenzura

    Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je danas EU za cenzuru nakon što je Brisel suspendovao dozvole za emitovanje još četiri ruska kanala.

    Savjet EU usvojio je juče deveti paket sankcija Rusiji, koji predviđa, između ostalog, suspenziju dozvola za emitovanje četiri dodatna medija: NTV/NTV Mir, Rusija jedan, REN TV i Prvi kanal.

    “To još jednom dokazuje da EU pokušava da pooštri cenzuru protoka informacija i da se neće zaustaviti na zabrani nepoželjnih medija, uprkos principima slobode govora i medija koje zagovara u drugim zemljama”, rekla je Zaharova.

    Deveti paket sankcija Rusiji usmjeren je na 141 fizičko i 49 pravnih lica, uključujući lica iz medija i televizijske kanale.

  • “To je objava rata”

    “To je objava rata”

    Stalni predstavnik Krima pri Putinovoj administraciji Georgij Muradov komentarisao je stav Vašingtona koji Kijevu daje odrešene ruke za operaciju na Krimu.

    On je reako da to predstavlja “objavu rata tuđim rukama”.Naime, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio da SAD priznaju Ukrajini pravo da planira i sprovodi vojne operacije na Krimu jer poluostrvo smatraju ukrajinskom teritorijom.

    “Kirbijeva izjava o Krimu je objava rata Rusiji, koji SAD nalažu da se vodi tuđim krvavim nacističkim rukama. Smatram da se bez direktnog podsećanja Vašingtona na našu ‘batinu’ za nuklearno obuzdavanje, koja se uzdiže nad glupim glavama vašingtonskih ludaka, ovo pitanje neće završiti”, rekao je Muradov za Sputnjik.

    Prema njegovim rečima, Amerikanci treba da se prisete Bizmarkovih reči, koji je bio poznavalac Rusije – da Ruse ne treba dirati.

    “Nasrtanje na ruski Krim za nas Krimljane je jednako pozivu na bombardovanje Vašingtona”, istakao je Muradov.

    Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.

  • Sprema se invazija sa sjevera… Najžešće borbe tek predstoje

    Sprema se invazija sa sjevera… Najžešće borbe tek predstoje

    Ukrajinski vojni komandant rekao je da bi Rusija mogla da pokuša da izvrši invaziju sa sjevera.

    To bi potencijalno moglo da se dogodi oko godišnjice kada je ruski predsjednik Vladimir Putin prvi put naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu 24. februara.

    General-major Andrij Kovalčuk ​​upozorio je da najžešće borbe tek predstoje i pozvao zapadne saveznike da podrže Ukrajinu smrtonosnim oružjem, uključujući potencijalno kasetnu municiju.

    U intervjuu za Skaj njuz, on je rekao da je predvideo da bi ruske snage mogle da pokušaju da napadnu Ukrajinu sa severa, istoka i juga, možda čak i na godišnjicu invazije.

    Kovalčuk ​​je rekao: “Mi predviđamo takve scenarije, pripremamo se za to. Živimo sa činjenicom da će oni ponovo napasti. To je naš zadatak.”

  • Dijalog? “Ne dolazi u obzir”

    Dijalog? “Ne dolazi u obzir”

    Dijalog između Rusije i NATO-a ne dolazi u obzir usred trenutnih dešavanja, rekao je danas diplomatski izvor u Moskvi za TASS.

    “Bilo kakav dijalog sa NATO-om kao organizacijom sada ne dolazi u obzir, s obzirom na trenutna dešavanja”, naveo je izvor. Diplomatski izvor je istakao da će Moskva, kada se predstavnici NATO-a kao organizacije pojave na svetskim međunarodnim skupovima, zahtevati da oni ne budu tamo prisutni, navodeći da se izuzetak može napraviti samo za određene platforme, kao što je Forum za bezbednosnu saradnju OEBS-a.

  • “Putin je spreman i pokreće”

    “Putin je spreman i pokreće”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da se Rusija priprema da specijalna vojna operacija u Ukrajini potraje duži period vremena.

    “Ne smemo da potcenjujemo Rusiju. Moskva planira dugačak rat. Treba razumeti da je predsednik Rusije Vladimir Putin spreman da bude u ratu duži period vremena i da pokreće nove ofanzive”, rekao je on. Takođe je rekao i da će se konflikt na kraju završiti pregovorima, ali da je ptrehodno potrebno omogućiti Ukrajini da osigura pobedu kao suverena i nezavisna zemlja, a najbrži put da se to postigne je pružanjem vojne pomoći Kijevu.

    CIA: Pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije na to spremna

    Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns izjavio je da pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije spremna na to.

    “Većina sukoba završava se pregovorima, ali je u ovom slučaju potrebna ozbiljnost Rusije, a to se ne vidi. Naša ocena je da Rusi nisu zaista spremni na realne pregovore”, kazao je Berns u intervjuu za televiziju “Pi-bi-es”.