VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Dramatična situacija u Turskoj

    Dramatična situacija u Turskoj

    Dramatična inflacija u Turskoj posebno pogađa cene hrane i time biračko telo predsednika Erdogana.

    Sve više ljudi ne može sebi da priušti meso i mleko.

    Mesec dana pred izbore, to je opasno po predsednika.

    Rastući troškovi života jedna su od glavnih tema pred predsedničke i parlamentarne izbore 14. maja. Nije tajna da se turska privreda već duže suočava sa krizom i izuzetno visokom inflacijom.

    Prema zvaničnim podacima, u martu je stopa inflacije, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila oko 50 odsto. Ali, prema računici Nezavisne grupe za istraživanje inflacije (ENAG), turske vlasti montiraju brojke i prava inflacija iznosi čak 112 odsto.

    Turska lira poslednjih godina sve više gubi vrednost u odnosu na evro i američki dolar. Za jedan evro 2014. godine moglo je da se dobije oko 2,90 lira, a danas je to više od 21 lire.

    Kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle sedmice saopštio izborni program svoje stranke AKP, obećao je da će, ukoliko bude ponovo izabran, vratiti inflaciju na jednocifrene vrednosti. U njegovom programu je navedeno i obećanje da će “pobediti” nestabilnost cena prehrambenih proizvoda.

    Nije čudo da se Erdogan dohvatio ove teme – on trenutno u anketama stoji lošije od izazivača Kemala Kiličdaroglua iz kemalističke stranke CHP. Kiličdaroglu može da očekuje 49 odsto glasova – čime je blizu pobede u prvom krugu – dok Erdogan, prema anketama, može da računa na oko 42 odsto.

    Ključna tema pred izbore?

    Prema studiji Sindikalnog istraživačkog centra, cene prehrambenih proizvoda porasle su za 1.750 odsto tokom proteklih dvadeset godina tokom kojih je na vlasti Erdoganova AKP.

    Turska se na globalnoj listi inflacije hrane nalazi na petom mestu: sa 69 odsto, Turska se nalazi iza Libana, Zimbabvea, Argentine i Irana.

    Prema podacima Nacionalnog udruženja za crveno meso, u proteklih mesec dana je cena mlevenog goveđeg mesa porasla više od 30 odsto, dok je povećanje u prošloj godini iznosilo 147 odsto.

    Kriza ne znači samo da je Turcima, na primer, teže da odu na odmor u inostranstvo, već da je mnogima od njih sada teško da priušte namirnice za sopstvena domaćinstva: faktor koji bi mogao da utiče na odluku onih koji izađu na izbore 14. maja.

    “Inflacija vezana za prehrambene proizvode će biti ključno pitanje na izborima”, smatra turski politikolog Berk Esen sa Univerziteta Šabanči u Istanbulu.

    “Skok cena hrane značajno slabi vladu. Samo iz tog razloga, vlada se suočava sa problemima da sačuva svoju biračku bazu. Važan deo biračkog tela AKP-a je niža srednja klasa. A ona je direktno pogođena inflacijom cena hrane”, rekao je Esen u za DW.

    Meso i mleko postaju luksuz

    Prosečni građani Turske više ne mogu sebi da priušte mleko i mesne proizvode, smatra Semsi Bajraktar, predsednik Turskog udruženja poljoprivrednika. Proizvođači, zbog rasta cena stočne hrane, više ne mogu da hrane svoje životinje, rekao je Bajraktar u intervjuu za DW.

    “Životinje su završile u klaonicama. Smanjena je količina mleka koje se isporučuje prerađivačkoj industriji. Zbog povećanja troškova i smanjenja ponude, rastu cene mesa. Potrošač se suočava sa poteškoćama da uopšte dobije pristup mesu i mlečnim proizvodima”, ističe Bajraktar.

    Tokom pandemije zatvoreni su bili svi hoteli i restorani, mesta na kojima se konzumiralo mnogo mesa. “Tada nije moglo da se upotrebi čak 70 odsto mesa. Proizvođači su svoje proizvode prodavali po veoma niskim cenama”, kaže Ahmet Judžesan, predsednik Udruženja proizvođača mesa i mesne industrije.

    Danas su turizam i gastronomija ponovo zaživeli, a potrošnja mesa se vratila na raniji nivo. “Ali kako sada nema dovoljno investicija, ne može da se zadovolji domaća potražnja. Zbog toga su u poslednjih šest meseci cene u stalnom porastu”, kaže Judžesan.

    Za rast cena on okrivljuje “pogrešnu politiku” vlade. “Tokom krize izazvane pandemijom nije došlo do adekvatnog planiranja. Nisu preduzete neophodne mere”, rekao je Judžesan u razgovoru za DW.

    “Vlada želi da spase izborni dan”

    S obzirom na rast cena, Vlada je odlučila da poveća uvoz životinja iz inostranstva. Uprava za meso i mleko planira uvoz preko pola miliona životinja i 8.500 tona prerađenog mesa, uglavnom iz Latinske Amerike.

    Direktor Turske asocijacije proizvođača crvenog mesa požalio se da vladina politika nije održiva, već da je usmerena “samo na spasavanje izbora”.

    Bulent Tunč ističe da proizvođači nisu protiv planiranog uvoza, već protiv političkog nedostatka plana: vlada donosi kontradiktorne odluke. “Ranije je ministar rekao da su sve isplanirali. Rekao je i da će se za tri godine prestati sa uvozom i da se nikada više neće uvoziti.”

    “Mi smo onda u skladu s tim i vršili ulaganja. Izgrađene su stotine, hiljade pogona, osnovane su brojne nove kompanije. I odjednom kažu da će uvesti više od 500.000 životinja. To je uznemirujuće za nas kao proizvođače. Uvek imamo scenario zbog političara koji su fokusirani na spasavanje izbornog dana”, ističe Tunč.

    “Cene se neće smanjivati”

    Slično kao i Tunč, i Judžesan smatra da bi uvoz poslužio kao “uteha” za tržište. “Cene će i dalje nastaviti da rastu, neće se smanjivati”, kaže Judžesan.

    Predsednik Fondacije za zaštitu potrošača Turhan Čakar nedavno je ozbiljnost situacije opisao sledećim rečima: “Nikada u istoriji Republike prehrambeni proizvodi nisu bili skupi kao danas. Velika većina potrošača nema pristup osnovnim namirnicama. Oni ne mogu da se prehrane.”

  • Vojska spremna za “najjači udarac”: 30. aprila kreću…

    Vojska spremna za “najjači udarac”: 30. aprila kreću…

    Američka vojska i saveznici pripremaju Oružane snage Ukrajine za ofanzivu, koja je planirana za 30. april, piše američki list “Njuzvik“ .

    Oni se pozivaju na procurela tajna dokumenta.

    Osim toga, u dokumentima se navodi da su ruske trupe blizu oslobađanja Artjomovska i da će njegov gubitak biti “psihološki udarac” za Oružane snage Ukrajine.

    “Sukob je takođe skupo koštao Ukrajinu, čiji gubici iznose 131.000 poginulih i ranjenih”, dodaje list.

  • Otvorena istraga protiv premijera Velike Britanije

    Otvorena istraga protiv premijera Velike Britanije

    Povjerenik za standarde britanskog parlamenta otvorio je istragu protiv premijera Rishija Sunaka ranije ovog mjeseca, prema listi otvorenih istraga objavljenoj na njegovoj web stranici danas, javlja Reuters.

    Povjerenik je odgovoran za praćenje kodeksa ponašanja Donjeg doma te istrage bilo kakvih navodnih kršenja pravila.

    Kako navodi Reuters, iz Sunakovog ureda nije stigao nikakav komentar, ali je njegov glasnogovornik rekao je da je istraga povezana s udjelom njegove supruge u firmi za brigu o djeci.

    Liberalni demokrati, opoziciona stranka, pozvali su na istragu nakon što su mediji objavili da je Akshata Murthy dioničar u kompaniji koja će imati koristi od vladine politike o finansiranju brige o djeci objavljenoj u martovskom budžetu.

    “Sa zadovoljstvom pomažemo komesaru da razjasni kako je to transparentno deklarisano kao ministarski interes“, rekao je Sunakov portparol.

    Prema kodeksu ponašanja, svi članovi parlamenta su obavezni da “pruže informacije o bilo kojem finansijskom interesu za koji bi drugi mogli razumno misliti da utiče na radnje poslanika, njihove govore ili glasove u Parlamentu, ili radnje preduzete u njegovom ili njenom svojstvu poslanika parlamenta”.

    Ako istraga utvrdi da je Sunak prekršio kodeks ponašanja, komesar može zahtijevati od njega da prizna i izvini se za kršenje te da odredi korake kako bi izbjegao bilo kakve greške u budućnosti.

    U ozbiljnijim slučajevima, stvar se može uputiti odboru koji ima ovlaštenje da izriče druge sankcije ako to želi. To uključuje usmeno ili pismeno izvinjenje, suspenziju plaće, suspenziju iz službe u Domu na određeni period ili isključenje, navodi se na web stranici parlamenta.

  • Kineski ministar odbrane pohvalio ulazak u novu eru odnosa s Rusijom

    Kineski ministar odbrane pohvalio ulazak u novu eru odnosa s Rusijom

    Kina je ušla u novu eru s Rusijom, rekao je u nedelju njen ministar odbrane. Tokom sastanka s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, Li Shangfu je pohvalio veze Kine sa Moskvom.

    “Ovo je moja prva posjeta inostranstvu otkako sam preuzeo dužnost ministra odbrane,” rekao je on i dodao da je odbrao Rusiju kako bi naglasio strateški značaj bilateralnih odnosa.

    U martu se kineski lider Xi Jinping sastao s Putinom u Moskvi. Njih dvojica su obećali jačanje strateških veza i napali Zapad zbog “podrivanja” međunarodne sigurnosti.

    Obojica su pohvalili nadolazeću “novu eru” odnosa sa Zapadom, nagovještavajući njihov otpor poretku koji predvode SAD. Na sastanku u nedjelju, koji je prenosila ruska televizija, ministar odbrane Li je rekao da je Kina “spremna da radi s Rusijom” na “jačanju strateške komunikacije između dvije vojske”.

    On je također rekao da će par sarađivati kako bi “dali novi doprinos održavanju globalne i regionalne sigurnosti i stabilnosti”.

    Međutim, ni u jednom trenutku nije spomenuo sukob u Ukrajini. U razgovoru za Euronews u martu, stručnjaci su ukazali da se Kina suočava sa delikatnim balansiranjem oko Ukrajine. Rekli su da je malo vjerovatno da će Peking pružiti otvorenu vojnu pomoć Moskvi iz straha da će odbaciti svoje učešće u rekonstrukciji Ukrajine i izazvati bijes Zapada.

    Putin je u nedelju pohvalio vojnu saradnju između dvije zemlje.

    “Aktivno radimo preko vojnih resora, redovno razmjenjujemo korisne informacije, sarađujemo u oblasti vojno-tehničke saradnje i izvodimo zajedničke vježbe”, rekao je ruski predsjednik.

    Peking se zvanično proglasio neutralnim prema ukrajinskom ratu, iako nikada nije javno osudio Rusiju.

    Xi tek treba da razgovara sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kina je u februaru objavila mirovni plan od 12 tačaka za borbe u Ukrajini, rekavši da se čvrsto protivi bilo kakvom napadu na civile.

  • G7: Zaustavićemo Rusiju

    G7: Zaustavićemo Rusiju

    Ministri spoljnih poslova Grupe sedam (G7) industrijski najrazvijenijih zemalja obavezali su se da će sprečiti Rusiju da izbegava ekonomske sankcije.

    Takođe su se obavezali da će zaustaviti dostavljanje oružja Moskvi preko trećih zemalja.

    Tokom drugog dana trodnevnog sastanka u Karuizavi, u centralnom Japanu, šef japanske diplomatije Jošimasa Hajaši naglasio je značaj jačanja saradnje G7 sa globalnim Jugom u suprotstavljanju Rusiji, saopštila je japanska vlada.

    Pored ruskog rata u Ukrajini, koji dominira ministarskim sastankom G7, jedna od važnih tema je jačanje saradnje sa zemljama u razvoju globalnog Juga i situacija u Indopacifičkom regionu u trenutku dok Kina pojačavaja svoj uticaj na tom području, rekli su japanski zvaničnici, a prenosi Kjodo.

    Agencija navodi da je japanski ministar spoljnih poslova izrazio nadu da će trodnevni sastanak u Karuizavi iznedriti snažnu poruku o značaju očuvanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

    “Međunarodna zajednica je na prekretnici, snažno ćemo odbaciti bilo kakve jednostrane pokušaje da se status kvo promeni silom, i ruski napad na Ukrajinu, kao i njenu pretnju upotrebom nuklearnog oružja”, rekao je Hajaši na sastanku G7, koji je delom bio otvoren za medije.

  • Plan Šolca koji će promjeniti odnose sa Kinom

    Plan Šolca koji će promjeniti odnose sa Kinom

    U pripremi je novi trgovinski sporazum.

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će se zalagati za postizanje trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Indonezije, kao dela napora Njemačke da smanji oslanjanje na Kinu za ključne sirovine.

    Šolc je, govoreći na otvaranju godišnjeg sajma u Hanoveru, rekao indonežanskom predsedniku Džoku Vidodu da bi trgovinski sporazum između najmnogoljudnije zemlje jugoistočne Azije i bloka od 27 zemalja stvorio ekonomsku oblast sa 700 miliona ljudi.

    “Radim na tome da ovaj sporazum konačno dođe na cilj“, rekao je Šolc, govoreći o pregovorima između Džakarte i Brisela koji traju od 2016. godine, preneo je AP.

    Nemački kancelar je dodao da se nada sličnim pregovorima između EU i bloka Merkosur u Južnoj Americi, kao i Meksika, Australije, Kenije i Indije.

    Indonezija je zemlja partner ovogodišnjeg sajma industrijskih tehnologija u Hanoveru.

  • Još jedna država bi da kaže “ne” Ukrajini?

    Još jedna država bi da kaže “ne” Ukrajini?

    Bugarska razmišlja o zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine, kao što su to već učinile Poljska i Mađarska.

    To je izjavio ministar poljoprivrede Javor Gečev u Plovdivu i dodao da se moraju zaštititi interesi te zemlje.”Bugarski interesi se moraju zaštititi, posebno kada dve zainteresovane zemlje reaguju na ovaj način. Ako ne postupimo na sličan način, akumulacija na bugarskoj teritoriji može postati još veća”, rekao je Gečev.U ponedeljak se očekuju izveštaji nadležnih organa u drugim zemljama o zakonskim osnovama za uvođenje zabrana uvoza ukrajinskog žita, podseća bugarska agencija BTA.

    Ministarstvo poljoprivrede sarađuje i sa ministarstvom privrede koje je nadležno za ovu vrstu mere, rekao je Gečev i dodao da nakon što se prikupe sve relevantne informacije, očekuje da će u utorak komunicirati sa predsednikom, koji ima direktnu odgovornost u ovoj situaciji, tako da je, kako je naveo, sve pitanje vremena.

    Ovi potezi su usledili nakon talasa protesta proizvođača žitarica i poljoprivrednika u Bugarskoj i Rumuniji protiv bescarinskog uvoza ukrajinske robe i pozivanja na jednak tretman.

    Bugarska je, kako je podsetio Gečev, zatražila odgovor od Brisela prošlog septembra.

    Poljska i Mađarska odlučile su da zabrane uvoz žitarica i druge hrane iz susedne Ukrajine kako bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor, saopštile su u subotu vlade te dve zemlje.

  • Žestoki sukobi u Sudanu, poginulo najmanje 97 osoba

    Žestoki sukobi u Sudanu, poginulo najmanje 97 osoba

    Blizu 100 ljudi je poginulo, a 1.100 je ranjeno u žestokim sukobima oružanih frakcija širom Sudana, javio je Bi-Bi-Si.

    Centralni odbor ljekara Sudana saopštio je da je u dosadašnjim sukobima poginulo 97 civila.

    Svjetska zdravstvena organizacija saopštila je da je poginulo više od 83 ljudi, dok je ranjeno oko 1.100.

    Nasilje i sukobi između vojske i paravojne oružane grupe pod nazivom Snage za brzu podršku traju već tri dana.

    Obje strane tvrde da kontrolišu ključne lokacije u glavnom gradu Kartumu u kome su se mještani sklonili od eksplozija.

    Zaraćene strane juče su uspjele da postignu kratkotrajni prekid vatre kako bi evakuisale ranjenike, iako nije baš jasno koliko je primirje trajalo.

    Ljekari su upozorili da je situacija u bolnicama u Kartumu izuzetno teška i da zbog sukoba ni osoblje ni lijekovi ne mogu doći do ranjenika.

    Sukobi su dio žestoke borbe za vlast unutar vojnog rukovodstva države, koja se pretvorila u nasilje između sukobljenih frakcija, navodi Bi-Bi-Si.

  • Evropska komisija: Jednostrana zabrana uvoza iz Ukrajine je neprihvatljiva

    Evropska komisija: Jednostrana zabrana uvoza iz Ukrajine je neprihvatljiva

    Jednostrano djelovanje zemalja članica EU kada je riječ o trgovini neprihvatljivo je, istakao je glasnogovornik Evropske komisije nakon što su Poljska i Mađarska najavile zabranu uvoza iz susjedne Ukrajine da bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor.

    “Svjesni smo najava Poljske i Mađarske u vezi sa zabranom uvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine”, naveo je glasnogovornik u saopćenju.
    On je dodao da je u ovom kontekstu važno podvući da je trgovinska politika u isključivoj nadležnosti EU i da stoga jednostrane akcije nisu prihvatljive.

    Poljska zabrana uvoza ukrajinskog žita i druge hrane odnosit će se i na tranzit ovih proizvoda kroz zemlju, rekao je poljski ministar razvoja i tehnologije Waldemar Buda.

    Poljska i Mađarska saopćile su ranije da su odlučile da zabrane uvoz iz susjedne Ukrajine da bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor nakon što su jeftine žitarice i prehrambeni proizvodi iz Ukrajine oborili cijene širom regiona. Poljska zabrana stupila je na snagu sinoć.

    Ukrajinsko Ministarstvo za agrarnu politiku i hranu saopćilo je da je poljska zabrana u suprotnosti sa postojećim bilateralnim sporazumima o izvozu i pozvalo na razgovore kako bi se to pitanje riješilo.

  • Kadirov odbio da se sastane sa razmijenjenim Čečenima: Neka dokažu da nisu imali drugog izbora

    Kadirov odbio da se sastane sa razmijenjenim Čečenima: Neka dokažu da nisu imali drugog izbora

    Prvi čovjek Čečenije Ramzan Kadirov osvrnuo se na razmjenu zarobljenika između Rusije i Ukrajine te je objasnio zašto nije želio da se sastane sa razmijenjenim čečenskim borcima.

    Između ostalog, kao argument za svoje postupke, Kadirov je poručio kako čečenski vojnik ne bi trebao imati razlog da bude zarobljen.
    “Izgovori mogu biti različiti, ali kako god, ratnik mora dokazati da nije imao drugog izbora. To morate dokazati povratkom na liniju fronta. Zato se nisam sastao sa njima. Ovo je pitanje časti ne samo za svakog borca već i za cijelu jedinicu i puk u kojem borci služe. Neka dokažu da nisu izbjegli borbu, da se nisu bojali susreta s neprijateljem i da nisu tražili priliku da polože oružje”, rekao je Kadirov.

    Također, Kadirov je naglasio kako mu je drago što su borci preživjeli, bez obzira na sve.

    “Sat vremena prije hapšenja javili su se putem radija i javimi da im ponestaje municije. Međutim, svaki ratnik ne smije samo nasumično pucati već voditi računa o svakom metku i svakom metru. Shvatam da je to i moja greška što nisu bili dovoljno pripremljeni za takvu situaciju”, poručio je čečenski lider.

    Nešto ranije, ukrajinski zvaničnici su saopćili kako je iz ruskog zarobljeništva pušteno 130 vojnika Ukrajine.