VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Iranski predsjednik prijeti da će uništiti Haifu i Tel Aviv

    Iranski predsjednik prijeti da će uništiti Haifu i Tel Aviv

    Iranski predsjednik Ebrahim Raisi zaprijetio je u utorak “uništenjem Haife i Tel Aviva” kao odgovor na “najmanju akciju” koju je Izrael pREduzeo protiv režima u Teheranu, izvijestila je poluslužbena novinska agencija “Mehrs” iranske vlade.

    Primjedbe su iznesene na ceremoniji kojom se obilježava Dan nacionalne vojske Islamske Republike, događaj koji svake godine pada 18. aprila, a koji se ove godine poklapa s izraelskim Danom sjećanja na holokaust.

    Režim u Teheranu rutinski prijeti Izraelu. U decembru prošle godine, iranska državna televizija “IRIB TV2” emitovala je video u kojem prijeti da će “sravniti s zemljom Tel Aviv” kao odgovor na izraelski napad na nuklearna postrojenja.

    Govoreći na državnoj ceremoniji otvaranja Dana sjećanja na mučenike i heroje holokausta 2023. u Jad Vashemu u ponedjeljak, izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je da prošle pobjede ne garantuju buduće, navodeći “nemilosrdnu bitku protiv onih koji nas žele ubiti.” Rekao je da Izrael ne smije dopustiti nuklearni Iran i da se mora boriti protiv njegovih terorističkih opunomoćenika.

    Izraelska sigurnosna agencija otkrila je u ponedjeljak da su iranske snage Islamske revolucionarne garde Kvads i njihov libanski teroristički proksi Hezbolah pokušali regrutovati stanovnike Judeje i Samarije da počine terorističke napade.

    Jusuf Mansur i Marsil Mansur uhapšeni su posljednjih mjeseci. Istragom je utvrđeno da je Hezbollah pokušao da ih regrutira kao dio terorističke operacije i njih dvojica su pristali krijumčariti oružje unutar Zelene linije i prodavati ga dok su pomagali kriminalnim elementima u Izraelu, prenosi “Jns”.

  • Eksplozija ispred policijske stanice, 13 osoba uhapšeno

    Najmanje 13 aktivista koji su protivnici politike Emanuela Makrona uhapšeno je u ponedjeljak popodne u Marseju poslije eksplozije podmetnute pred vratima policijske stanice u kojoj je jedan policajac lakše povrijeđen.

    Prema izvještaju francuske televizije BFMTV, ispred policijske stanice u 6. arondismanu Marseja zaustavio se kombi iz kojeg je izbačen paket sa eksplozivnim materijalom, kao i gasomjeri, koji su vjerovatno referenca na veliki skok cijena energenata u zemlji.

    Posljednje riječi pilota koji su zaspali tokom leta lede krv u žilama, avion pao 2 minuta kasnije!
    Posljednje riječi pilota koji su zaspali tokom leta lede krv u žilama, avion pao 2 minuta kasnije!
    Policija je pokušala da zaustavi vozilo, ali je kombi ubrzao, što je dovelo do policijske potjere usred grada koja se završila time što je vozilo konačno sustignuto, a oni koji su bili u njemu privedeni su.

    Smatra se da su trinaestoro uhapšenih u vezi sa ogrankom sindikata CGT iz oblasti energetike koji organizuje demonstracije protiv Makrona i radničke štrajkove kao odgovor na odluku vlade da usvoji novi zakon kojim je podignuta granica za starosnu penziju i to obilazeći Narodnu skupštinu u njegovom usvajanju.

    Oni su uhapšeni pod optužbom za “učešće u grupi formiranoj da počini nasilje, namjerno nasilje prema policijskim organima i odbijanja da se povinuju”.

    Iz marsejske policije je saopšteno da najoštrije osuđuju “ovaj neodgovorni akt koji je mogao da povredi policajce ili slučajne prolaznike”.

    Prema navodima sindikata, eksploziv nije bio u gasomjerima, a samu eksploziju uzrokovale su “vrlo velike petarde”.


    Tokom proteklih mjeseci, protesti protiv Makrona širom Francuske postajali su na momente nasilni, pa je, kako se podsjeća, na ulicama Pariza više puta gorilo smeće, a u Bordou su zapaljena stara vrata gradske skupštine, zbog čega je privedeno petoro ljudi pod sumnjom da su podmetnuli požar.

  • Velika kontraofanziva – da ili ne?

    Velika kontraofanziva – da ili ne?

    Jedan od najviših ukrajinskih zvaničnika rekao je da će Ukrajina krenuti u kontraofanzivu protiv ruskih trupa kad bude spremna za to.

    On je dodao da je samo pitanje vremena kada će postići neophodan nivo vojne pripremljenosti da se upusti u takvu akciju.

    Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksij Danilov rekao je agenciji Asošijeted pres da saveznici Ukrajine pomažu vladi u Kijevu da postigne nivo tehničke opremljenosti koja je neophodna za pokretanje napada, dostavom teško oklopljenih vozila i municije.

    Danilov je, međutim, iskazao i nezadovoljstvo zbog toga što zvaničnici savezničkih zemalja “obećaju jednu stvar, a onda urade neku sasvim drugu”. Nije objasnio na šta tačno misli.

    “Ako mi nismo spremni, onda niko neće početi nepripremljen”, rekao je.

    U vezi sa velikim “curenjem” obaveštajnih podataka SAD u vezi sa ratom u Ukrajini, Danilov je rekao – u skladu sa onim što govore i drugi zvaničnici njegove zemlje – da to neće naneti ozbiljniju štetu budućim ofanzivama, i ukazao da Ukrajina ne deli visokosetljive informacije sa svakim.

    “Ako neko misli da mi nekom polažemo račune, u dubokoj je zabludi”, rekao je Danilov i dodao da se tako osetljiva bezbednosna pitanja odlučuju na zatvorenim sastancima sa predsednikom države Volodimirom Zelenskim, i da će “samo tamo biti odlučeno kada, u kom pravcu i u kojem ritmu” će se krenuti u oslobađanje teritorija koje je okupirala Rusija.

    Danilov nije želeo da komentariše trenutno stanje zaliha oružja koje poseduje Ukrajina i samo je rekao da će ga “biti dovoljno da se suzbije Rusija”, ali je dodao da njegova zemlja radi danonoćno na pripremama za moguću ofanzivu, “što uključuje subote i nedelje”. Prema njegovim rečima, jedini problem je vreme koje ima “veliku cenu” za Ukrajinu.

    Danilov nije direktno potvrdio da je protivvazdušni sistem za odbranu Patriot, koji su obećale SAD, stigao u Ukrajinu, ali je sugerisao da se to dogodilo.

  • Kraj rata u Ukrajini?

    Kraj rata u Ukrajini?

    Rrusija je zainteresovana da se konflikt u Ukrajini završi što je pre moguće, izjavio je dabas u Braziliji ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    “Jasno je da smo zainteresovani da se ukrajinski konflikt završi što je pre moguće. Mi smo nekoliko puta detaljno objašnjavali razloge svega onoga što se dešava i ciljeve. Mi smo detaljno, i ne jednom, već objasnili razloge za ono što se dešava i one ciljeve koje imamo u vezi s tim”, rekao je Lavrov nakon sastanka s ministrom inostranih poslova Brazila Maurom Vijerijom.

  • Putin mora da bude poražen?

    Putin mora da bude poražen?

    Petorica viđenih savetnika i diplomata sa Zapada u autorskom tekstu zahtevaju da ukrajinski partneri pomognu Kijevu svim sredstvima.

    Samo pobeda nad Rusijom, pišu, može doneti prihvatljiv mir.

    Ruski predsednik Vladimir Putin još nije odustao od cilja da zauzme celu Ukrajinu i “izgleda da i dalje veruje da je izdržljiviji od Ukrajine i međunarodne koalicije koja je podržava”, pišu u autorskom tekstu petorica uticajnih političkih savetnika i diplomata sa Zapada.

    Tekst pod naslovom “Kako Putin može biti pobeđen” potpisali su dugogodišnji savetnik kancelarke Merkel i današnji šef Minhenske konferencije o bezbednosti Kristof Hojzgen, zatim bivši vodeći general NATO i vojni savetnik Francuske Stefon Abrijal te bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džim Džons.

    Kao autori potpisani su i bivši državni sekretar u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova Sajmon Mekdonald i bivši spoljnopolitički savetnik Italije Stefano Stefanini.

    Ruska pobeda u Ukrajini bi, pišu, podrila međunarodni poredak baziran na pravilima i stvorila “opasan presedan” za druga kršenja teritorijalnog integriteta.

    “Ali ukoliko države koje podržavaju Ukrajinu izaberu ispravnu strategiju i dosledno je sprovedu, Putinove namere će propasti. On potpuno potcenjuje snagu slobode”, pišu petorica diplomata u tekstu koji je u ponedeljak (17. april) objavio Tagesšpigel.

    Traže municiju i avione za Ukrajinu

    Navodeći da se otpor Putinovom režimu javlja i u drugim bivšim sovjetskim republikama, te da Moskva ostaje sa malo saveznika i da ni Kina nije voljna da sasvim podrži ruske ciljeve, autori pišu: “Sloboda ima jaču snagu privlačnosti od tiranije.”

    Prema njima, “ukrajinski borci za slobodu moraju biti podržani svim sredstvima”, i tu nisu dovoljne samo reči. Putinu se mora pokazati da ne može dobiti rat iscrpljivanja.

    “U našoj pomoći Ukrajini moramo ići do kraja. Moramo da isporučimo Ukrajini oružje i municiju koja joj treba, kako bi uzvratila ruskoj agresiji”, navodi se u tekstu.

    “Što pre Putin razume da neće postići ciljeve u Ukrajini, to pre se može postići mir i okončati patnja ukrajinskog naroda”, navode savetnici, pozivajući da se Kijevu isporuče tenkovi, rakete većeg dometa i borbeni avioni za “uspešnu kontra-ofanzivu”.

    Prema njima, samo ukrajinska pobeda može voditi “uspešnim pregovorima o miru pod prihvatljivim uslovima”. Što se tiče tih pregovora, pišu autori, ne treba poklanjati previše poverenja Kini.

    Suprotstavljanje Moskvi i Pekingu
    “Kako bismo se suprotstavili Moskvi i Pekingu, moramo biti daleko aktivniji van granica naše transatlantske zajednice. U mnogim delovima sveta se primaju ruski i kineski narativi prema kojima je NATO odgovoran za rat u Ukrajini, a spoljna politika SAD i njenih evropskih saveznica zasnovana na neokolonijalističkim potezima i dvostrukom moralu”, navodi se u tekstu.

    Petorica autora pozivaju da se “baci svetlo” na rusku i kinesku “agresivnu spoljnu politiku” i predano radi na partnerstvu sa zemljama Afrike, Latinske Amerike i Azije.

    Hojzgen, Abrijal, Džons, Mekdonald i Stefanini pozivaju na ulaganje više novca u odbranu. “Nije više prihvatljivo da Nemačka i Italija ne izdvajaju ni dva odsto BDP za odbranu”, pišu, dodajući da francuska namenska industrija mora da pređe u “ratni modus” kao što traže tamošnje vlasti.

    “Jači evropski doprinos je potreban kako bi se očuvala i podrška Ukrajini u SAD. Putin igra na kartu umora od Ukrajine u Sjedinjenim Državama, a mi moramo dokazati suprotno!”, navodi se u tekstu.

    Ovaj apel se završava tvrdnjom da je Putin, “umesto da vlada imperijom, postao međunarodno prezren” i suočen sa optužnicom za ratne zločine.

    “Ali da bi nastavila borbu za slobodu i odnela pobedu nad Putinom, Ukrajini treba više podrške. Ukrajinski partneri moraju da pojačaju napore. Ukoliko sloboda bude imala jače karte od tiranije, pobeda je izvesna”, navode petorica uticajnih savetnika.

  • Lavrov: Zapad i kijevski radikalni nacionalisti falsifikuju istoriju kako bi demonizovali Rusiju

    Lavrov: Zapad i kijevski radikalni nacionalisti falsifikuju istoriju kako bi demonizovali Rusiju

    Zemlje zapadne koalicije i ukrajinski radikalni nacionalisti u svojoj kuhinji nastavljaju da falsifikuju istoriju, pokušavajući da natjeraju dva bratska naroda jedan protiv drugog i demonizuju modernu Rusiju, napisao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obraćajući se čitaocima publikacije “Istorija Ukrajine”.

    Diplomata je napomenuo da se autori publikacije, ruski istoričari i publicisti, “dotiču ključne teme u sadašnjim uslovima – kako su nastale zemlje koje čine savremenu Ukrajinu”.


    “Nije tajna da je dugogodišnjim naporima ukrajinskih radikalnih nacionalista i njihovih zapadnih rukovodilaca stvoreno i nastavlja da se stvara mnoštvo istorijskih fantazija i falsifikata”, rekao je Lavrov, objavljeno je na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

    “Lažna tumačenja istorije dovode do pogrešne ideje u javnoj svesti da se Ukrajina razvijala odvojeno od Rusije. Cilj je jasan – da se dva bratska naroda suprotstave jedan protiv drugog i demonizuje modernu Rusiju kao nasljednicu Sovjetskog Saveza kroz poricanje jedinstva. Ukrajinaca i Rusa”, ​​naglasio je šef ruske diplomatije.

    Tužna posljedica ove politike je “negiranje zajedničke prošlosti, tradicije dobrosusjedskih odnosa, pa čak i – za mnoge Ruse, koji su rođeni i odrasli u Ukrajini – njihovog maternjeg jezika”, dodao je on.

    Zato je danas posebno važno sačuvati, “a ako treba i obnoviti istorijsku istinu”, naglasio je Lavrov.

    “Ova monografija takođe ima za cilj da doprinese ovim plemenitim naporima. Ona se zasniva na sveobuhvatnoj, temeljnoj analizi kako je moderna Ukrajina nastala. Naučni rad omogućava bolje razumijevanje porekla mnogih aktuelnih događaja i procesa”, rekao je ministar spoljnih poslova.

  • Putin posjetio Lugansk i Herson

    Putin posjetio Lugansk i Herson

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetio je Herson i Lugansk i vojnicima u obje oblasti čestitao Vaskrs i poklonio ikone, saopštio je Kremlj.

    Putinove posjete štabu borbene grupe “Dnjepar” u Hersonskoj oblasti i štabu Nacionalne garde “Istok” u Luganskoj Narodnoj Republici nisu bile unaprijed pripremljene.

    U saopštenju se dodaje da je Putin tokom posjete primio izvještaje od general-pukovnika Aleksandra Lapina i drugih visokih oficira o situaciji u toj oblasti.

    Ruski predsjednik je u Lugansk stigao helikopterom, a zatim se džipom odvezao u štab, javlja TASS.

    Ovo bila prva posjeta Putina Hersonu i Lugansku. Putin je 19. marta posjetio Mariupolj, kao i Rostov-na-Donu.

  • Amerika upozorila: Znamo da se prodaje iznad granice

    Amerika upozorila: Znamo da se prodaje iznad granice

    Američko ministarstvo finansija objavilo je upozorenje američkim kompanijama.

    Upozorili su na moguće kršenje ograničenja cene ruske nafte, koja se izvozi preko Istočnosibirskog pacifičkog naftovoda (ESPO) i luka u istočnoj Rusiji.Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkom ministarstvu finansija, saopštila je da je upoznata sa izveštajima da se sirova ruska nafta izvozi preko pacifičkih luka, kao što je Kozmino, po ceni iznad granice od 60 dolara po barelu koju su Rusiji nametnule zapadne zemlje, kao i da su američke kompanije možda pružile usluge u tom procesu.

    OFAC je upozorio američke provajdere usluga u tom procesu da lica koja nisu iz SAD, a uključena su u izvoz ruske nafte, mogu dostaviti nepotpunu ili lažnu dokumentaciju ili koristiti druge obmanjujuće prakse, preneo je Rojters.

    OFAC je takođe preporučio američkim trgovačkim kompanijama da sačuvaju dokumenta koja pokazuju da su kupovale rusku naftu i naftne proizvode za ili ispod ograničenja cene.

    Kompanije u zemljama članicama G7 i EU mogu da pružaju finansijske usluge, kao što su usluge prevoza, osiguranja i finansiranja za rusku naftu i naftne proizvode, samo ako se prodaju ispod ograničene cene.

    Grupa G7, EU i Australija uvele su od decembra prošle godine ograničenje cene ruske nafte u okviru sankcija prema Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

  • Ako umru Zelenski ili Putin…

    Ako umru Zelenski ili Putin…

    Osumnjičeni za odavanje vojnih tajni Džek Daglas Tešira (21) zadržan je u pritvoru i preti mu najmanje 15 godina robije.

    Od kraja prošle godine objavio je više od 100 poverljivih dokumenata.

    Sud u Bostonu odlučio je da Džek Daglas Tešira (21), osumnjičen za odavanje vojnih tajni, ostane u pritvoru.

    Tešira je radio kao IT stručnjak i bio vazduhoplovac prve klase u vazduhoplovnoj bazi Nacionalne garde u Otisu, u Masačusetsu.

    Proširuje se optužnica
    Njegova jedinica, 102. obaveštajno krilo Nacionalne garde Masačusetsa, odgovorna je za pružanje obaveštajne podrške brojnim vojnim strukturama.

    Veruje se da je Tešira od kraja godine objavio više od 100 poverljivih vojnih dokumenata i protiv njega je do sada podignuta optužnica koja sadrži tri tačke i ako bude osuđen, preti mu 15 godina robije.

    Međutim, stručnjaci očekuju da protiv njega budu podignute nove optužnice, imajući u vidu da istražitelji ispituju sva dokumenta koja je on objavio i utvrđuju kako su ta dokumenta bila klasifikovana.

    “Ovo nema samo veze sa odnošenjem dokumenata kući. I to je nelegalno. Ovo ima veze s nezakonitim zadržavanjem i objavljivanjem dokumenata. Svi znaju da su dokumenta na kraju objavljena”, rekao je u petak Merik Garland, ministar pravde SAD.

    Osumnjičenog Teširu federalni agenti su uhapsili u četvrtak u njegovom domu u Masačusetsu.

    Tokom sudskog pretresa sudija je naložio da on ostane u pritvoru najmanje do ročišta ove nedelje. Nadin Pelegrini, glavna savezna tužiteljka za nacionalnu bezbednost u Bostonu, tražila je da Tešira ostane u pritvoru najmanje do novog saslušanja, koje će biti u sredu.

    On je poverljiva dokumenta počeo da objavljuje u zatvorenoj grupi na društvenoj mreži Diskord. Tek kada je počeo da objavljuje fotografije tih dokumenata, privukao je veću pažnju na ovoj društvenoj mreži i ubrzo su fotografije tih dokumenata počele da se pojavljuju u medijima.

    Vest o poverljivim dokumentima prvi je objavio Njujork tajms. Veruje se da je to najozbiljniji sigurnosni propust otkako je više od 700.000 dokumenata, video-snimaka i diplomatskih depeša objavljeno 2010. na Vikiliksu.

    Najgore opcije
    Agencija AP i Njujork tajms objavili su nove dokumente u kojima se otkrivaju američki scenariji za četiri “najgore opcije” u vezi s ratom u Ukrajini.

    Dokumenti uključuju analizu onoga što bi moglo da se dogodi u slučaju smrti ruskog predsednika Vladimira Putina ili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Dokumenti nose oznaku “tajno”, što je niži stepen zaštite od “strogo poverljivo”. Više američkih zvaničnika je poslednjih dana izjavljivalo da su dokumenti koji su procurili u javnost “zastareli” i da u mnogim slučajevima ne predstavljaju trenutne procene obaveštajnih agencija.

    U nastavku teksta pogledajte četiri ekstremna scenarija za rat u Ukrajini:

    Prvi scenario: Ukrajina napada Kremlj
    Jedan od četiri hipotetička scenarija opisuje šta bi se moglo dogoditi ako Ukrajina napadne Kremlj. Identifikovan je širok raspon mogućih implikacija.

    Moglo bi doći do eskalacije sukoba, pri čemu bi Putin odgovorio na bes javnosti pokretanjem vojne mobilizacije velikih razmera i razmatranjem upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, stoji u dokumentima.

    Nasuprot tome, strahovi stanovništva mogli bi navesti ruskog vođu da pokuša da započne pregovore o okončanju rata.

    Administraciju Džozefa Bajdena, predsednika SAD, posebno bi zabrinuo mogući ukrajinski napad na Moskvu jer bi mogao da izazove dramatičnu eskalaciju, stoji u dokumentima. Rizik od takvog napada iz Ukrajine jedan je od razloga zašto su Sjedinjene Države odbijale da Kijevu dostave projektile većeg dometa, piše Njujork tajms.

    Drugi scenario: Putin otpušta glavne savetnike
    Ako bi ruski predsednik Vladimir Putin otpustio svoje glavne vojne savetnike, to bi dovelo do eskalacije, a u dokumentima se nagađa da bi u tom slučaju ruski lider mogao odobriti upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.

    “Do toga bi moglo doći samo u dve situacije: ako oligarsi dovedu u pitanje Putinov proces donošenja odluka i ako ne uspeju da reše problem nedostatka municije. To je scenario koji u ovom trenutku izgleda malo verovatan”, stoji u dokumentima.

    Treći scenario: Volodimir Zelenski umire
    Treći scenario odnosi se na slučaj smrti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Ako bi lider Ukrajine preminuo, najgori scenario je da bi evropski čelnici mogli da ograniče isporuke oružja, stoji u dokumentima.

    Međutim, dokument pokazuje kako bi “viši ukrajinski zvaničnik” takođe “mogao da zadrži domaću i međunarodnu podršku”.

    Dakle, postojao bi naslednik, primećuje Njujork tajms. Zapadni mediji su ranije spekulisali da bi glavni komandant ukrajinskih snaga Valerij Žaluzni mogao da pretenduje na mesto predsednika jer ima veliku podršku u narodu.

    Četvrti scenario: Vladimir Putin umire
    U dokumentima se spominje i scenario u slučaju smrti Vladimira Putina, ali Njujork tajms nije objavio podrobnije detalje o toj opciji.

    Dokument opisuje različite moguće događaje, bez procene koji bi mogao biti najverovatniji. Mnogo zavisi i od načina na koji bi on preminuo.

    U slučaju ubistva, američka vojna obaveštajna služba strahuje da bi to dovelo do eskalacije i potpune vojne mobilizacije, kao i da bi Rusija upotrebila taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.

  • Dramatična situacija u Turskoj

    Dramatična situacija u Turskoj

    Dramatična inflacija u Turskoj posebno pogađa cene hrane i time biračko telo predsednika Erdogana.

    Sve više ljudi ne može sebi da priušti meso i mleko.

    Mesec dana pred izbore, to je opasno po predsednika.

    Rastući troškovi života jedna su od glavnih tema pred predsedničke i parlamentarne izbore 14. maja. Nije tajna da se turska privreda već duže suočava sa krizom i izuzetno visokom inflacijom.

    Prema zvaničnim podacima, u martu je stopa inflacije, u odnosu na isti mesec prošle godine, iznosila oko 50 odsto. Ali, prema računici Nezavisne grupe za istraživanje inflacije (ENAG), turske vlasti montiraju brojke i prava inflacija iznosi čak 112 odsto.

    Turska lira poslednjih godina sve više gubi vrednost u odnosu na evro i američki dolar. Za jedan evro 2014. godine moglo je da se dobije oko 2,90 lira, a danas je to više od 21 lire.

    Kada je predsednik Redžep Tajip Erdogan prošle sedmice saopštio izborni program svoje stranke AKP, obećao je da će, ukoliko bude ponovo izabran, vratiti inflaciju na jednocifrene vrednosti. U njegovom programu je navedeno i obećanje da će “pobediti” nestabilnost cena prehrambenih proizvoda.

    Nije čudo da se Erdogan dohvatio ove teme – on trenutno u anketama stoji lošije od izazivača Kemala Kiličdaroglua iz kemalističke stranke CHP. Kiličdaroglu može da očekuje 49 odsto glasova – čime je blizu pobede u prvom krugu – dok Erdogan, prema anketama, može da računa na oko 42 odsto.

    Ključna tema pred izbore?

    Prema studiji Sindikalnog istraživačkog centra, cene prehrambenih proizvoda porasle su za 1.750 odsto tokom proteklih dvadeset godina tokom kojih je na vlasti Erdoganova AKP.

    Turska se na globalnoj listi inflacije hrane nalazi na petom mestu: sa 69 odsto, Turska se nalazi iza Libana, Zimbabvea, Argentine i Irana.

    Prema podacima Nacionalnog udruženja za crveno meso, u proteklih mesec dana je cena mlevenog goveđeg mesa porasla više od 30 odsto, dok je povećanje u prošloj godini iznosilo 147 odsto.

    Kriza ne znači samo da je Turcima, na primer, teže da odu na odmor u inostranstvo, već da je mnogima od njih sada teško da priušte namirnice za sopstvena domaćinstva: faktor koji bi mogao da utiče na odluku onih koji izađu na izbore 14. maja.

    “Inflacija vezana za prehrambene proizvode će biti ključno pitanje na izborima”, smatra turski politikolog Berk Esen sa Univerziteta Šabanči u Istanbulu.

    “Skok cena hrane značajno slabi vladu. Samo iz tog razloga, vlada se suočava sa problemima da sačuva svoju biračku bazu. Važan deo biračkog tela AKP-a je niža srednja klasa. A ona je direktno pogođena inflacijom cena hrane”, rekao je Esen u za DW.

    Meso i mleko postaju luksuz

    Prosečni građani Turske više ne mogu sebi da priušte mleko i mesne proizvode, smatra Semsi Bajraktar, predsednik Turskog udruženja poljoprivrednika. Proizvođači, zbog rasta cena stočne hrane, više ne mogu da hrane svoje životinje, rekao je Bajraktar u intervjuu za DW.

    “Životinje su završile u klaonicama. Smanjena je količina mleka koje se isporučuje prerađivačkoj industriji. Zbog povećanja troškova i smanjenja ponude, rastu cene mesa. Potrošač se suočava sa poteškoćama da uopšte dobije pristup mesu i mlečnim proizvodima”, ističe Bajraktar.

    Tokom pandemije zatvoreni su bili svi hoteli i restorani, mesta na kojima se konzumiralo mnogo mesa. “Tada nije moglo da se upotrebi čak 70 odsto mesa. Proizvođači su svoje proizvode prodavali po veoma niskim cenama”, kaže Ahmet Judžesan, predsednik Udruženja proizvođača mesa i mesne industrije.

    Danas su turizam i gastronomija ponovo zaživeli, a potrošnja mesa se vratila na raniji nivo. “Ali kako sada nema dovoljno investicija, ne može da se zadovolji domaća potražnja. Zbog toga su u poslednjih šest meseci cene u stalnom porastu”, kaže Judžesan.

    Za rast cena on okrivljuje “pogrešnu politiku” vlade. “Tokom krize izazvane pandemijom nije došlo do adekvatnog planiranja. Nisu preduzete neophodne mere”, rekao je Judžesan u razgovoru za DW.

    “Vlada želi da spase izborni dan”

    S obzirom na rast cena, Vlada je odlučila da poveća uvoz životinja iz inostranstva. Uprava za meso i mleko planira uvoz preko pola miliona životinja i 8.500 tona prerađenog mesa, uglavnom iz Latinske Amerike.

    Direktor Turske asocijacije proizvođača crvenog mesa požalio se da vladina politika nije održiva, već da je usmerena “samo na spasavanje izbora”.

    Bulent Tunč ističe da proizvođači nisu protiv planiranog uvoza, već protiv političkog nedostatka plana: vlada donosi kontradiktorne odluke. “Ranije je ministar rekao da su sve isplanirali. Rekao je i da će se za tri godine prestati sa uvozom i da se nikada više neće uvoziti.”

    “Mi smo onda u skladu s tim i vršili ulaganja. Izgrađene su stotine, hiljade pogona, osnovane su brojne nove kompanije. I odjednom kažu da će uvesti više od 500.000 životinja. To je uznemirujuće za nas kao proizvođače. Uvek imamo scenario zbog političara koji su fokusirani na spasavanje izbornog dana”, ističe Tunč.

    “Cene se neće smanjivati”

    Slično kao i Tunč, i Judžesan smatra da bi uvoz poslužio kao “uteha” za tržište. “Cene će i dalje nastaviti da rastu, neće se smanjivati”, kaže Judžesan.

    Predsednik Fondacije za zaštitu potrošača Turhan Čakar nedavno je ozbiljnost situacije opisao sledećim rečima: “Nikada u istoriji Republike prehrambeni proizvodi nisu bili skupi kao danas. Velika većina potrošača nema pristup osnovnim namirnicama. Oni ne mogu da se prehrane.”