VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Vojska stigla na granicu, tenzije na vrhuncu

    Vojska stigla na granicu, tenzije na vrhuncu

    Indija je rasporedila više vojnih trupa nego ikada ranije na granici sa Kinom, rekao je danas indijski ministar spoljnih poslova Subramanjam Džajšankar.

    “Danas je indijska vojska raspoređena na granici sa Kinom kako nikada nije bila pre i to je učinjeno kako bi se suprostavili kineskom raspoređivanju vojske koje je pojačano od 2020. godine”, rekao je Džajšankar, prenosi Tas.

    Džajšankar je odgovarao na kritike opozicione stranke Indijski nacionalni kongres, koja je optužila vladu da nije preduzela ništa u sukobima na granici sa Kinom.

    Kako Tas navodi prenoseći izveštaj indijske novinske agencije, indijske i kineske snage su se 9. decembra sukobile u oblasti Tavang kada su se kineske trupe približile granici, ali su ih indijske snage zaustavile, a nekoliko vojnika sa obe strane je povređeno.

    Loše definisana granica između Indije i Kine na Himalajima izaziva tenzije decenijama, a 1962. godine je izbio oružani sukob između zemalja kada je Kina anektirala deo indijske teritorije.

    U maju 2020. godine sukobi između dve zemlje su se ponovo rasplamsali, posle čega su usledili diplomatski i vojni razgovori, a Peking i Nju Delhi su prošle godine navodno počeli da povlače vojne snage sa granica.

  • Banka Engleske otkrila novi dizajn novčanica sa likom kralja Čarlsa III

    Banka Engleske otkrila novi dizajn novčanica sa likom kralja Čarlsa III

    Banka Engleske otkrila je dizajn novih novčanica sa likom kralja Čarlsa III i najavila da će biti puštene u opticaj do sredine 2024. godine.

    Kako se navodi na zvaničnom sajtu banke, kraljev portret će se pojaviti na apoenima od 5, 10, 20 i 50 funti.

    Kraljev lik će biti odštampan na prednjoj strani, kao i u providnom bezbjednosnom žigu na novčanicama koje će biti štampane na papiru od polimerne plastike.

    Novčanice sa likom kraljice Elizabete II će takođe i dalje biti u opticaju.

    “Nove novčanice će se štampati samo da bi zamijenile one koje su istrošene”, navodi se na sajtu Banke Engleske.

  • Njemačka i Poljska žele saradnju sa Rusijom

    Njemačka i Poljska žele saradnju sa Rusijom

    Kompanija Trasnjeft je od Poljske i Njemačke dobila zahteve za kupovinu nafte za 2023. godinu.

    To je izjavio direktor ruske državne naftne kompanije Transnjeft Nikolaj Tokarev.”Rekli su da od 1. januara neće kupovati naftu od Rusije, a sada smo dobili zahteve poljskih kompanija, za nabavku tri miliona metričkih tona sledeće godine. I Njemačka je takođe poslala zahtev za prvi kvartal sledeće godine“, rekao je Tokarev za TV Rusija 24, prenosi TASS.

    Podaci koje je izneo direktor Transnjefta su u suprotnosti sa indicijama da je Poljska nameravala da odustane od dogovora o kupovini ruske sirove nafte, ocenjuje Rojters.

    EU je ranije doneo odluku da prestane sa kupovinom ruske nafte pomorskim rutama od 5. decembra, pri čemu su zapadne zemlje takođe uvele ograničenja na cenu ruske sirove nafte, ali je naftovod Družba preko koga je Poljska uvozila rusku naftu izuzet od sankcija.

  • Rusija i NATO-a ulaze u sukob?

    Rusija i NATO-a ulaze u sukob?

    Države članice Severnoatlantske alijanse smanjile su intenzitet isporuka naoružanja Ukrajini, piše američki portal “Foreign Policy”.

    Kako navodi portal, razlog je kako bi se pripremile za rat sa Rusijom. “Zalihe municije predviđene vojnim planovima Pentagona, za mogući rat SAD i NATO-a sa Rusijom na primer, sprečavaju SAD da pošalju više municije Ukrajini”, kažu analitičari publikacije. Pored toga, napominje se, da sukob između zemalja NATO-a i Rusije može uključiti i vojni scenario, u retko naseljenoj klisuri Suvalki, blizu granice Rusije i baltičkih država.

  • Putin priznao: Teško je

    Putin priznao: Teško je

    Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi put je situaciju na teritorijima Ukrajine koje je Rusija proglasila svojim regijama nazvao “izuzetno teškom”.

    Putin je izjavio da je “situacija u regijama DNR, LNR, Herson i Zaporožja izuzetno teška”, on je poručio bezbednosnim snagama u tim regijama da moraju učiniti sve kako bi osigurale sigurnost građana u njima.

    “Želeo bih posebno da istaknem da jedinice bezbednosnih agencija koje su počele da deluju u novim regijama Rusije… da, teško vam je sada, situacija u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti je izuzetno teška. Ali ljudi koji tamo žive nadaju se vama, vašoj zaštiti”, izjavio je Putin, a prenosi ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

    Predsednik Rusije nazvao je dužnošću tajnih službi da učine sve kako bi osigurali maksimalnu sigurnost građana i zaštitili njihova prava i slobode.

    On je takođe obećao da će osigurati nove trupe sa savremenom opremom i naoružanjem, kao i iskusnim ljudstvom.

    Putin je pozvao na jačanje rada sigurnosnih agencija u ključnim područjima usled pojave novih pretnji i naredio je specijalnim službama da drže pod stalnom kontrolom mesta masovnijeg okupljanja građana, kao i strateške objekte saobraćajne i energetske infrastrukture.

  • Amerika optužila UN da popušta pred Rusijom

    Amerika optužila UN da popušta pred Rusijom

    Zamenik američkog ambasadora u UN Robert Vud rekao je da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš “očigledno popustio pred ruskim pretnjama”.

    “Nije poslao istražitelje UN-a u Ukrajinu da ispitaju olupine dronova koje koristi Rusija, za koje SAD i druge zapadne zemlje tvrde da ih je isporučio Iran”, kaže on.

    “Žalimo što UN nisu pokrenule normalnu istragu po ovom pitanju. UN su očigledno popustile pred ruskim pretnjama“, rekao je Vud na sastanku Saveta bezbednosti UN na raspravi o rezoluciji o iranskom nuklearnom sporazumu iz 2015. godine, prenosi Rojters.

    Rusija je ranije poricala da su njene snage koristile iranske bespilotne letelice u Ukrajini i tvrdi da UN nemaju mandat za slanje istražitelja u Ukrajinu kako bi ispitali poreklo dronova.

    Iran je priznao da je Moskvi isporučio bespilotne letelice, ali je rekao da su one poslate pre nego što je Rusija izvršila invaziju na njenog suseda u februaru.

    Britanija, Francuska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i Ukrajina tvrde da isporuka bespilotnih letelica iranske proizvodnje Rusiji krši rezoluciju Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine o iranskom nuklearnom sporazumu.

  • Sijatro: Hrvati zloupotrebljavaju ratnu situaciju

    Sijatro: Hrvati zloupotrebljavaju ratnu situaciju

    Posle sastanka ministara energetike EU, Sijarto je rekao da Mađarska u potpunosti odbacuje uvođenje “štetnog, opasnog i potpuno nepotrebnog” ograničenja cena.

    Umesto da se bavi hitnim energetskim pitanjima kao što su potraga za novim energetskim resursima i razvoj infrastrukture, Evropska unija je gubila vreme u poslednjih nekoliko meseci na poteze da ograniči cenu gasa, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, prenosi portal dailynewshungary.

    Blok postupa na osnovu činjenica koje su bile relevantne u avgustu, ali se Evropa u međuvremenu dobro snašla i bez gornje granice cena, rekao je ministar, dodavši da taj plafon nosi rizik rasta cena ako zbog toga bude dostupno manje gasa ili ako je prag gornje granice iznad trenutnih tržišnih cena.

    Sijarto je rekao da je ova vrsta tržišne intervencije “opasna i neodgovorna” i pozvao na detaljnu preliminarnu istragu pre nego što se preduzme bilo kakva akcija.

    On je pozvao na povećanje količine gasa, ali je za to, kako je rekao, potrebno poboljšanje infrastrukture, dodajući da nema smisla dodavati LNG luke u raznim delovima Evrope ako je mreža gasovoda nedovoljna.

    Što se tiče snabdevanja centralne Evrope sirovom naftom, on je napomenuo da se 19 miliona tona ruske nafte godišnje isporučuje u Mađarsku, Slovačku i Češku kroz naftovod Družba. Jedini alternativni pravac, gasovod JANAF, nosi samo 12 miliona tona godišnje, rekao je Sijarto.

    “Ovo je opšte poznato najmanje pola godine, ali ništa nije urađeno da se to proširi”, izjavio je, nazvavši to “ogromnom greškom” Evropske unije.

    Ministar je takođe rekao da je Hrvatska dala “nepoštenu” ponudu kada je reč o produženju ugovora mađarske naftne i gasne kompanije MOL koji ističe krajem godine, napominjući da će tranzitna naknada porasti za 80 odsto.

    Optužio je Hrvate da “zloupotrebljavaju“ ratnu situaciju i svoj monopol, kao i energetsku ranjivost Mađarske i Češke.

    Mađarska se obratila Evropskoj komisiji za izradu predloga o tome da cene koje se odnose na rute koje su neophodne zbog rata ne prelaze evropski prosek, rekao je on.

  • Pjongjang je spreman za napad

    Pjongjang je spreman za napad

    Severna Koreja je osudila novu vojnu strategiju Japana kao pretnju međunarodnom miru koja je iz korena promenila bezbednosnu situaciju.

    Sjeverna Koreja je upozorila da je Pjongjang spreman za “pravu akciju”.

    Japan je prošlog petka najavio istorijsku promenu bezbednosne politike, sa planovima za masovnu mobilizaciju i udvostručenje vojnog budžeta zbog rastućih ambicija nuklearnih sila regiona, Kine i Severne Koreje.

    Prema novoj strategiji, odbrambeni budžet Japana će se skoro udvostručiti u narednih pet godina, na dva odsto BDP-a, čime će biti treći po veličini u svetu, posle SAD i Kine.

    “Japan je stvorio ozbiljnu bezbednosnu situaciju usvajanjem nove odbrambene strategije, koja takođe navodi sposobnost za pokretanje preventivnih napada na druge zemlje”, rekao je portparol severnokorejskog ministarstva spoljnih poslova.

    Prema istom izvoru, kako je prenela zvanična novinska agencija KCNA, Japan je “iz temelja promenio bezbednosno okruženje u istočnoj Aziji formalizovanjem novog plana agresije”.

    “Tokio će shvatiti da je ovaj izbor veoma opasan i loš”, dodao je portparol i poručio da će Pjongjang izraziti zabrinutost i nezadovoljstvo konkretnim akcijama.

    Revidirana bezbednosna strategija, koju je u vladinom dokumentu najavio premijer Fumi Kišida, predstavlja odstupanje od pacifističke doktrine bezbednosti posle Drugog svetskog rata koju su Japanu nametnule SAD.

    Japan smatra da je današnje bezbednosno okruženje “najozbiljnije i najkomplikovanije” od Drugog svetskog rata, a posebno je zabrinut zbog vojnog prisustva Kine u regionu kao “najvećeg strateškog izazova” svih vremena.

    Zvanični Tokio je takođe zabrinut zbog prisustva kineskih plovila u blizini arhipelaga Senkaku u Istočnom kineskom moru. Japan kontroliše taj arhipelag, ali na njega polažu pravo i Kina i Tajvan.

    “Dajući jasnu, nedvosmislenu stratešku izjavu o ulozi Japana kao garanta bezbednosti u Indo-Pacifiku”, Kišida je pokrenuo “novu eru u odbrani demokratije”, napisao je u petak američki ambasador Ram Emanuel. Uprkos tome, Japan je rekao da želi da se drži politike “isključivo fokusirane na samoodbranu”, naglašavajući da ne želi da postane vojna sila.

  • Lukašenko obuzdao Putina?

    Lukašenko obuzdao Putina?

    ISW u analizi tvrdi da je bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko uspeo da obuzda napore Putina da prisili Bjelorusiju na dalje ustupke.

    Putin i Lukašenko su se suzdržali od javne rasprave o ruskoj invaziji na Ukrajinu, ali su oba lidera primietila da se Bjelorusija još uvek suočava sa zapadnom pretnjom. “Vrlo mala vjerovatnoća direktnog uključenja Bjelorusije”.

    Lukašenko je još 17. februara nagovestio mogućnost raspoređivanja nuklearnog oružja u Bjelorusiji u kontekstu navodne agresije Zapada.

    Lukašenko je tokom jučerašnjeg sastanka najavio da će Rusija isporučiti sisteme PVO S-400 i Iskander, dok je Putin potvrdio da su razgovarali o formiranju jedinstvenog odbrambenog prostora.

    ISW ponavlja da mogućnost direktnog uključenja Belorusije u Putinov rat protiv Ukrajine ostaje malo verovatan. Ovakvu procenu podržava i činjenica da je Putin prihvatio Lukašenkove tačke razgovora, bez uveravanja Lukašenka da ih prilagodi.

  • Zelenski smatra da Rusija vodi rat u Ukrajini jer nije u stanju da prizna greške

    Zelenski smatra da Rusija vodi rat u Ukrajini jer nije u stanju da prizna greške

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski smatra da Rusija vodi rat u Ukrajini jer grupa ljudi u Kremlju nije u stanju da prizna greške i plaši se realnosti.

    Zelenski je u video obraćanju rekao da Bahmut ostaje najvrelija tačka na celoj liniji fronta, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zahvalio je ukrajinskim snagama koje drže pravac Bahmuta, Soledar, Avdijevku, Marinku i ceo Donbas. Prema oceni Zelenskog, Rusija Donbas “uništava do spržene zemlje”, ali joj, kako kaže, čak ni takva surovost neće doneti ništa.