VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • NATO trupe se spremaju da uđu u Ukrajinu?

    NATO trupe se spremaju da uđu u Ukrajinu?

    Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da bi neke članice Alijanse mogle dobrovoljno poslati vojnike u Ukrajinu.

    Kako je Rasmusen rekao, to bi se moglo desiti ako Kijev ne dobije garancije o širokom spektru pitanja na predstojećem skupu bloka koji će biti održan u julu u Viljnusu u Litvaniji.

    Rasmusen, koji je sada savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i koji je sarađivao sa njegovim prethodnikom Petrom Porošenkom, rekao je da Kijevu treba dati pismene garancije pre nego što se lideri NATO-a sastanu sledećeg meseca, uključujući razmenu obaveštajnih podataka sa Zapadom, transfer oružja i zajedničke vojne vežbe.

    “Ako NATO ne može da se dogovori o konkretnoj mapi puta za Ukrajinu, postoji jasna mogućnost da neke zemlje pojedinačno preduzmu akciju”, rekao je on u sredu, prenosi “Gardijan”.

    Kako je Rasmusen ocenio, Poljska bi mogla biti jedna od tih zemalja.

    “Mislim da bi Poljaci ozbiljno razmotrili ulazak u zemlju i formiranje koalicije dobrovoljaca ako Ukrajina ne dobije ništa u Vilnjusu”, rekao je on.

    Rasmusen je, nakon proputovanja Evropom i SAD, tokom kojeg je pokušao da osnaži vojnu podršku Ukrajini, tvrdio da bi razmeštanje stranih trupa u Ukrajini bilo u skladu sa međunarodnim zakonom ako Kijev to zatraži.

    Aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nedavno je potvrdio da će se u Viljnusu razmatrati određeni stepen bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali je naglasio da se pune garancije mogu ponuditi samo članicama Alijanse.

    Blok je prvi put obećao da će Ukrajini odobriti članstvo još 2008. godine, a Kijev je zvanično podneo zahtev za pridruživanje prošlog septembra, iako od tada pitanje ukrajinskog članstva nije značajno uznapredovalo.

    Nekoliko NATO članica postale su vatreni pobornici članstva Ukrajine u bloku i pozivaju druge zapadne zemlje da definišu jasan put Kijeva ka članstvu.

    Grupa istočnoevropskih članica poznata kao “Bukureštanska devetorka” je ranije ove nedelje izdala saopštenje u kome poziva blok da u Viljnusu “pokrene novu političku trasu koja će dovesti do članstva Ukrajine u NATO-u” i da se odluči za “robusniji, višegodišnji i sveobuhvatniji paket podrške” za Kijev.

    Iako je iz Vašingtona u više navrata potvrđivano da će se Ukrajina jednog dana pridružiti Alijansi, SAD posvećuju više pažnje aktuelnom sukobu sa Rusijom, nadajući se da će pitanje članstva Kijeva rešiti kasnije.

    Međutim, američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit rekla je za “Gardijan” u sredu da zvaničnici sada “razmatraju niz opcija za signaliziranje ukrajinskog napretka u odnosima sa NATO-om”, iako nije precizirala šta bi to moglo da podrazumeva.

    Rusija je, sa druge strane, u više navrata istakla da istočna ekspanzija NATO-a ugrožava njenu bezbednost, dok su napori za naoružavanje Ukrajine i pre eskalacije sukoba navedeni kao jedan od razloga za pokretanje Specijalne vojne operacije u februaru 2022. Moskva je takođe navela da ukrajinska vojna neutralnost predstavlja ključni uslov za dugotrajan mir.

  • “Postoji još jedan očajnički pokušaj”

    “Postoji još jedan očajnički pokušaj”

    Trenutno se vodi ciljana kampanja dezinformacija u američkim medijima oko hidroelektrane Kahovska, izjavio ruski ambasador u SAD.

    Postoji ciljana kampanja dezinformisanja u lokalnim medijima oko Kahovske HE. Bilo je mnogo insinuacija da je Rusija navodno sama digla u vazduh najvažniji infrastrukturni objekat, rekao je Anatolij Antonov, prenosi RIA novosti.

    Antonov je dodao da su američke vlasti svoju retoriku postavile tako da je Ruska Federacija u svakom slučaju odgovorna za sve incidente koji su se dogodili tokom ukrajinskog sukoba.

    “Postoji još jedan očajnički pokušaj da se opravda kijevski režim, koji namerno granatira stanicu već mnogo meseci”, rekao je on.

    U noći 6. juna ukrajinske trupe su izvršile seriju napada na hidroelektranu Kahovka, usled čega je uništen gornji deo stanice. Počela je evakuacija civilnog stanovništva iz tri okruga – Novokahovskog, Golopristanskog i Aljoškinskog.

  • Nema dogovora o sankcijama Rusiji

    Nema dogovora o sankcijama Rusiji

    Ambasadori zemalja EU na sastanku 7. juna, nisu mogli da postignu dogovor o nacrtu novog paketa sankcija Rusiji, prenosi Politiko.

    Politiko se u tekstu poziva na potvrde četvorice evropskih diplomata.

    Prema pisanju lista, uništavanje brane u Novoj Kahovki govori o stvaranju “dodatnog osećaja hitnosti” u uvođenju sankcija Rusiji.

    “Međutim, na sastanku visokih predstavnika EU u sredu nije postignut politički dogovor”, navodi se u saopštenju.

    Ranije je švedska ministarka evropskih poslova Džesika Rosval rekla da očekuje da će sledeći paket sankcija EU protiv Rusije biti dogovoren do samita EU 29. i 30. juna.

    Mađarski ministar spoljnih i ekonomskih odnosa Peter Sijarto izrazio je mišljenje da “sankciona histerija” podriva konkurentnost EU u odnosu na SAD.

  • U američkoj “Nacionalnoj gardi” najbolji ratnik je Srbin

    U američkoj “Nacionalnoj gardi” najbolji ratnik je Srbin

    Takmičenje “Najbolji ratnik” okupilo je u Ohaju pripadnike nacionalnih gardi iz sedam država SAD, a učestvovala je i tročlana ekipa iz Srbije.

    Američki generali bili su iznenađeni kada je trebalo da uruče priznanje pobedniku vojnog takmičenja “Najbolji ratnik” u SAD. Naime, umesto da nagradu daju nekom od brojnih učesnika iz Nacionalne garde, prvo mesto je osvojio podoficir Vojske Srbije, vodnik prve klase Ivan Jeremić, piše “Politika”.

    On je pripadnik 72. brigade za specijalne operacije, preciznije rečeno bataljona za specijalne operacije “Grifoni” – 82. čete rečnih diverzanata.

    Ovaj Beograđanin iza sebe ima vojnu karijeru dugu 13 godina i ceo dosadašnji vek je proveo u pomenutoj slavnoj brigadi, ronilac je i padobranac. Aktivan je u vojnim sportskim disciplinama koje su pod pokroviteljstvom Međunarodnog saveta za vojne sportove, a takođe i u civilstvu u aktivnostima u kojima dolazi do izražaja izdržljivost, kao što je na primer polumaraton, prenosi dalje Raša tudej Balkan.

    Takmičenje “Najbolji ratnik” na kome je Jeremić pobedio okupilo je u Ohaju pripadnike nacionalnih gardi iz sedam država SAD. Učestvovala je i tročlana ekipa iz Srbije, koju su uz Jeremića činila i dvojica njegovih kolega, jedan iz njegove jedinice, a drugi iz Odreda posebne namene “Kobre”.

    Takmičenje traje pet dana, a vojnici su odmerili snage u gađanju pod opterećenjem, plivanju u uniformi, proveri fizičkih sposobnosti, poznavanju (sklapanju i rasklapanju) naoružanja, taktičkoj medicini, pozivanju vatrene podrške (na simulatoru), orijentaciji na zemljištu i gađanju iz pištolja i automatske puške.

    “Najteži deo je bio marš dug nešto više od 19 kilometara, sa teretom od 20 kilograma i puškom. Teren je bio neravan, sve vreme smo trčali”, ističe Jeremić. On je taj zadatak obavio prvi, stigavši na cilj za sat i 53 minuta, a svako vreme ispod dva sata smatra se izuzetnim uspehom.

    Na takmičenju su se naši vojnici sreli i sa oružjem koje ne koriste u svakodnevnom radu, kao što je pištolj “sig sauer M-17”, automatska puška M-4, laki mitraljez M-249, teški mitraljez M-240 i mitraljez “broving M-2”.

    Ivan je bio u prilici da za jedan dan uvežba rasklapanje ovog oružja i tokom svog nastupa osvoji prvo mesto u ovoj disciplini. “Pobeda nije samo moja, radili smo kao tim”, poručio je Jeremić.

  • Rusija i Kina obavile zračnu vježbu, Japan i Južna Koreja oglasili uzbunu i podigli avione

    Rusija i Kina obavile zračnu vježbu, Japan i Južna Koreja oglasili uzbunu i podigli avione

    Ruske i kineske oružane snage obavile su zajedničku zračnu patrolu iznad azijsko-pacifičke regije, a u ovoj vježbi su učestvovali borbeni avioni i bombarderi. Međutim, vježba je rezultirala uzbunom u Japanu i Južnoj Koreji.

    Vježba je počela u utorak i završena je u srijedu, potvrdilo je rusko ministarstvo odbrane, kao i njihove kolege iz Kine. Iz Moskve je saopćeno da je misija trajala oko osam sati.

    “Zračna grupa se sastojala od Tu-95MS strateških bombardera Ruskih zračnih snaga i XIan H-6K strateških bombardera Kineskih zračnih snaga, koji su obavili patrolu iznad voda Japanskog i Istočnog kineskog mora te zapadnog dijela Pacifika”, navodi se u saopćenju ruske vojske.

    Rusko ministarstvo odbrane je objavilo snimak vježbe na kojem se vidi kako borbeni avioni i bombarderi polijeću s aerodroma u Kini te lete u formaciji.

    Strateškim bombarderima su se pridružili ruski Su–30SM i Su-35S borbeni avioni, kao i kineski Shenyang J-11B, koji su predstavljali pratnju i zaštitu većim avionima. Kineski avion je baziran na dizajnu modela Su-27 iz sovjetske ere, a čija se prva verzija pojavila 1985. godine.

    Rusi su naglasili da je vježba dio planova bolje vojne saradnje s Pekingom, ali da “nije usmjerena protiv trećih zemalja”.

    Međutim, iako Rusija tvrdi da su vježbe potpuno u skladu s međunarodnim zakonom, one su rezultirale uzbunom u Japanu i Južnoj Koreji. Nakon početka misije u utorak, pomenute dvije zemlje su podigle svoje avione tvrdeći da su ruski i kineski avioni letjeli preblizu njihovog zračnog prostora. Seoul je je uputio protest tvrdeći da je povrijeđena južnokorejska identifikacijska zona zračne odbrane.

    Japanske vlasti su navele da je prelet ruskih i kineskih aviona “jasna demonstracija sile” te da je “ozbiljno zabrinuo” Japan. Ipak, potvrđeno je da strani avioni nisu ušli na teritorij ove zemlje.

  • Grenel upozorio na potencijalne teške posljedice

    Grenel upozorio na potencijalne teške posljedice

    Bivši specijalni izaslanik američkog predsjednika za Zapadni Balkan Ričard Grenel izjavio je danas da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne razumije šta se dešava sa Kosovom i Metohijom.

    On je upozorio da je međunarodna zajednica dala rok Kurtiju do petka da se pridržava ranije preuzetih obaveza Prištine.

    – Kurti ne shvata šta se dešava sa KiM. Međunarodna zajednica mu je dala rok do petka da se pridržava obaveza koje je njegova zemlja ranije preuzela. Moji prijatelji na Kosovu moraju se pripremiti za teške posljedice ako Kurti ne postupi u skladu s tim – napisao je Grenel na Tviteru.

    – Vidio sam posljedice i nije lijepo – zaključio je on.

  • Evropa opet u strahu

    Evropa opet u strahu

    Nivo vode u rezervoarima za hlađenje reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje opada za 5-7 centimetara na sat.

    To je izjavio generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi, koji je istakao da bi, ako najveća nuklearka u Evropi ostane bez vode, to bila veoma ozbiljna situacija.

    “Tamo postoji rezervoar i veliki broj unutrašnjih kanala koji obezbeđuju da voda stalno cirkuliše kako bi reaktori mogli kontinuirano da se hlade. Ako bi postrojenje ostalo bez vode, onda bismo imali veoma ozbiljnu situaciju”, rekao je juče Grosi u intervjuu za Si-En-En, prenosi Tass.

    Prema njegovim rečima ne postoji neposredan rizik od nestanka vode koja je tamo dostupna, ali situacija je ozbiljna jer se nivo vode neprekidno smanjuje.

    Od početka rata u Ukrajini Zaporožje se nekoliko puta našlo u kritičnoj situaciji, usled granatiranja, što je izazvalo isključivanje reaktora.

    Sada je situacija ponovo neizvesna zbog dizanja u vazduh brane Kahovka i poplavnim talasom koji je krenuo ka naseljima. To je pak izazvalo pad nivoa vode u sistemima za hlađenje te nuklearne elektrane.

  • Ultimatum za Kurtija

    Ultimatum za Kurtija

    Sjedinjene Američke Države i Evropska unija razmatraju mogućnost izricanja kaznenih mera Kosovu u slučaju da ne ispuni svoje obaveze, pišu mediji.

    To je navedeno u dokumentu američke administracije u koji je Juronjuz Albanija imao uvid.

    Kaznene mere, kako se navodi, uključuju sankcije Aljbinu Kurtiju i ministru unutrašnjih poslova Dželjalju Svečlji, koji bi mogli biti proglašeni personama non grata “zbog toga što predstavljaju pretnju bezbednosti i miru”.

    Prva faza sankcija tzv. Kosovu uključivala bi zamrzavanje svih fondova EU, zaustavljanje procesa liberalizacije viznog režima, procesa članstva u Savetu Evrope, kao i zamrzavanje američkih fondova i drugih projekata koje finansira Zapad, objavio je Juronjuz Albanija, prenosi Kosovo onlajn.

    Druga faza bi bio pasivan odnos kosovskih saveznika prema kampanji Srbije za nepriznavanje tzv. Kosova, reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva i masovno smanjenje američkog kontingenta na tzv. Kosovu, kao i isključenje tzv. Kosova iz međunarodnih organizacija.

    U dokumentu se kaže da “transatlantska zajednica ima vitalnu potrebu da ne dozvoli krizu iza linija kontakta sa Rusijom i da je postojalo uverenje da će problemi doći od strane Srbije, kada je reč o francusko-nemačkom planu, kao najtvrdoglavije i nekonstruktivne strane u dijalogu”.

    “Niko nije očekivao da će Vlada tzv. Kosova biti koja će svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podgrevati sukobe i krize”, navodi se u dokumentu, prenosi Juronjuz Albanija.

    U tekstu se dalje navodi da međunarodna zajednica nema više strpljenja i zahteva jasan odgovor kosovske vlade da li je partner transatlantskoj zajednici ili nije.

    “Biti partner znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza, dok nepoštovanje znači posledice”, navodi se u tekstu.

    Osim kritike aktuelne kosovske vlasti, u dokumentu se kritikuje i kosovska opozicija, koja se optužuje da “ne shvata ozbiljnost situacije i stvarnu opasnost za tzv. Kosovo”.

    Ukazuje se da opozicija mora da izađe sa jasnim stavom, ako se zalaže za ispunjavanje obaveza tzv. Kosova u procesu dijaloga.

    “To što opozicija to nije uradila, unosi nepoverenje i projektuje oportunizam”, stoji u tekstu.

    Na kraju se kaže da “ako tzv. Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje budućnost”.

    Juronjuz Albanija se obratio Evropskoj komisiji za komentar, sa pitanjem da li su upoznati sa ovim dokumentom i slažu li se sa takvim mogućim merama prema Kosovu.

  • Izdato upozorenje za 55 miliona ljudi

    Izdato upozorenje za 55 miliona ljudi

    Zagađenje od šumskih požara koji sedmicama bjesne Kanadom prekrilo je velike dijelove Sjeverne Amerike, gdje su izdata upozorenja o visokorizičnom kvalitetu vazduha za više od 55 miliona ljudi.

    Dim požara prekrio je velike gradove u Ontariju i Kvebeku, uključujući Toronto i okolna područja. Dim je stigao čak do Njujorka i Koonektikuta, gdje je kvaliteta vazduha oklasifikovan kao”nezdrav”.

    Velik dio dima dolazi iz Kvebeka, gdje trenutno gori 160 požara. Kanadska kancelarija za životnu sredinu izdala je svoje najstrožije upozorenje za Otavu, klasifikujući kvalitet vazduha u glavnom gradu Kanade “vrlo visokorizičan” za zdravlje ljudi. U Torontu i okolnim područjima kvalitet vazduha je “visokorizičan”.

    Filadelfija je danas izdala crveno upozorenje i pozvala stanovnike da ostanu u kućama.

    “Starije osobe, mala djeca i trudnice ili oni koji imaju problema sa srcem i plućima mogli bi doživjeti ozbiljne zdravstvene posljedice izlaganja dimu”, rekao je Džejms Gerou, portparol Odjela za javno zdravstvo te zemlje.

    “Za one koji se ne smatraju osjetljivom grupom, molimo ih da izbjegavaju naporne aktivnosti na otvorenom poput trčanja ili vježbanja”, rekao je on za CNN.

    “Molimo ljude da izbjegavaju nepotrebno vrijeme na otvorenom, ali ako moraju biti vani, trebali bi nositi maske i odlaziti unutra koliko god im je potrebno”, dodao je Gerou, prenosi Index.hr.

    Poručio je da nije poznato koliko će dugo trajati crveno upozorenje ili hoće li se promijeniti na niži nivo upozorenja.

    Upozorenja o kvalitetu vazduha izdata su i u dijelovima Masačusetsa, Nju Hempšira, Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije…

    Javne škole u Njujorku i Vašingtonu otkazale su aktivnosti na otvorenom zbog zagađenja, piše CNN.

    Maršal Burk, vanredni profesor na Univerzitetu u Stanford, objavio je na Twitteru grafikon koji pokazuje da je ovaj događaj veći po razmjerama od bilo kojeg drugog u posljednjih 20 godina u Njujorku.

    Trenutno je 1.475 letova odgođeno u SAD-u, prema stranici Flightaware.com.

    Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ocijenila je kvalitet vazduha u većem dijelu sjeveroistoka SAD-a kao “nezdrav”, posebno za ljude koji su već imali problema s disajnim putevima.

  • Ukrajina neće u NATO i EU ni za 20 godina?

    Ukrajina neće u NATO i EU ni za 20 godina?

    Odluku o tome kada će početi pregovori o primirju neće doneti Ukrajina, već lideri zapadnih država, piše nemački list “Velt”.

    “Moguće je da vlada u Kijevu misli drugačije i namerava da nastavi da se bori. Međutim, suprotno zvaničnim izjavama Zapada, neće suverena Ukrajina odlučiti kada će započeti pregovori o primirju”, navodi se u članku. čije delove je preneo Sputnjik.

    “Tu odluku će doneti američki predsednik Džozef Bajden i premijeri vlada Velike Britanije, Francuske i Nemačke”, dodaje se dalje u tekstu.

    Takođe se ističe i da većina zemalja-članica Evropske unije i NATO-a neće čekati potpisivanje primirja dok ukrajinske oružane snage zauzmu izgubljenu teritoriju, jer su oni okrenuti ka amputiranoj Ukrajini.

    “Odlučujući značaj će imati pitanje kakvu će cenu Kijev i Zapad na kraju platiti za primirje i za mirovne pregovore”, piše list i zaključuje da članstvo Ukrajine u EU i u NATO nije realno u narednih 15-20 godina.

    Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio da je Ukrajina spremna da postane članica Alijanse, ali da čeka kada će NATO biti spreman da je primi. Istovremeno je isticao da sve zemlje koje se graniče sa Rusijom treba da uđu u EU i NATO.