VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi 12 puta pokušali da ga eliminišu Zelenskog, a Amerikanci ga “ne daju”

    Direktor CIA-e Bil Berns otputovao je u Kijev pre početka rata Rusije protiv Ukrajine.

    On je želeo da obavesti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o ruskom planu da ga ubiju.

    U svojoj novoj knjizi Borba njegovog života: U Beloj kući Džoa Bajdena, autor Kris Vipl izveštava da je istovremeno Zelenski, dok je javno odbacivao upozorenja američkih zvaničnika da će Moskva uskoro pokrenuti najveći kopneni napad od kraja Drugog svetskog rata, primao tajni brifing od direktora CIA-e Bila Bernsa o opasnosti po njegov život.

    Njegov stav o američkim upozorenjima, koja su bila prilično neobična jer američki zvaničnici retko javno dele obaveštajne podatke na način na koji je Bajdenova administracija počela rutinski da otkriva ruske planove novinarima i stranim vladama, bio je da ih odbaci i sugeriše da SAD rizikuju paniku i reakcija na ukrajinsku ekonomiju.

    Ali u kopiji svoje knjige koju poseduje The Independent, Vipl je napisao da je šef CIA Berns otišao u Kijev “da ga dozove realnosti”.

    Predsednik Bajden je zadužio direktora CIA da pruži Zelenskom “precizne detalje ruskih zavera”. “Ovo je odmah privuklo pažnju Zelenskog; bio je zatečen, otrežnjen ovom vesti”, kaže se u knjizi.

    Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Zelenski preživeo više od 12 pokušaja atentata od strane Rusije od početka februara. Prema Viplovim rečima, najmanje dva pokušaja su osujećena zahvaljujući američkim obaveštajnim podacima koje je Berns podelio tokom te posete Kijevu.

  • Tvrdnja “samoljubivog skota” šokirala mnoge

    Tvrdnja “samoljubivog skota” šokirala mnoge

    Poslednje dane rata u Ukrajini obeležila je tragedija u Dnjepru. Međutim, ona je razotkrila i da u Kijevu nešto “ne štima”.

    Reč je o projektilu koji je pogodio civilnu zgradu, prilikom čega je ubijeno 30 ljudi, ranjeno 70, a više desetina se vodi kao nestalo. Ali, značajno je i ono što je usledilo nakon toga – a to su međusobna prepucavanja u Ukrajini, ko je kriv.

    Iako je bilo za očekivati da će se loptica odgovornosti prebacivati sa ruske na ukrajinsku stranu, to se nije dogodilo. Rusi su jednostavno ćutali, a njihov glavni propagandista je na državnoj TV rekao da su Ukrajinci oborili raketu, koja je potom pala na zgradu. A onda je nastao haos sa saopštenjima u Ukrajini.

    Najveću buru podigao je savetnik predsednika Ukrajine, Oleksij Arestovič, poznat po kontraverznim izjavam, koji je ovog puta rekao da je raketu iznad grada oborila ukrajinska protivvazdušna odbrana i da se projektil zbog toga nekontrolisano srušio.

    Malo je reći da je takva izjava u velikom delu ukrajinske javnosti izazvala bes, užas i ogorčenje, piše Ivan Čović za Index.hr.

    Arestovič je kao argument za tu tvrdnju uzeo verziju događaja njegovog prijatelja: “Moj prijatelj, bivši pripadnik protivvazdušne odbrane, hodao je ulicom u trenutku pogotka. Rekao mi je da je 100 odsto čuo dve eksplozije i da je prvu identifikovao kao rad protivvazdušne odbrane. Do sada nije pogrešio. I bio je siguran da je projektil oboren.”

    Nakon te izjave, gradonačelnik Dnjepra opisao je Arestoviča kao “samoljubivog skota”.

    Prema zvaničnoj verziji zapovedništva vazdušnih snaga Ukrajine, udar je izveden projektilom X-22 koji je lansiran iz Kurske oblasti u Rusiji. Oni tvrde da je projektil X-22 zbog tehničkih nedostataka ili davno prekoračenog radnog veka skrenuo s kursa i nekontrolisano se srušio. Budući da se radi o projektilu koji je razvijen 1950-ih, a stavljen u službu 1960-ih, taj scenario se činio uverljivim.

    A nakon što je savetnik Arestovič u svom obraćanju teret udara prebacio na protivvazdušnu odbranu, zapovedništvo je ponovno dalo saopštenje za javnost, demantujući takav scenario. Oružane snage Ukrajine na svojim službenim stranicama su objasnile kako nemaju oružje koje može da oboriti ovu vrstu projektila.

    Ipak, da bi stvar postala složenija i dobila konspirativnu notu, istovremeno se javio ukrajinski portal Strana.ua, koji je izvestio da su ukrajinske vlasti najmanje tri puta izvistile o tome da su oborile takve projektile.

    Vazdušne snage Ukrajine su zatim te stare izveštaje o oborenim projektilima nazvale netačnim.

    Onda se opet javio Arestovič, koji nije odustao od svoje tvrdnje, obrazlažući je rečima da niko neće kriviti Ukrajinu. “Nisu nam zamerili nakon pada našeg projektila protivvazdušne odbrane u Poljskoj, koji je ubio dvoje poljskih državljana. Svi dobro razumedju da nije bilo ruskog udara, ne bi bilo ni tragedije, bez obzira na konkretan mehanizam njegovog nastanka”, istakao je savetnik Zelenskog.

  • Novi spor u EU

    Novi spor u EU

    Njemačka se zalaže da se u Evropskoj uniji liberalizuju uslovi za pomoć koju članice daju svojim predzećima.

    Međutim, ta inicijativa nailazi na otpor nekih država koje veruju da bi Njemačka, kao najjača privreda u EU, samo dobila dodatnu kompetitivnu prednost.

    Evropska unija trenutno traži odgovor na američki zakon o suzbijanju inflacije vredan više od 500 milijardi evra, koji predviđa subvencionisanje američkih preduzeća i preduzeća koja proizvode u SAD.

    Strahuje se da bi tako velikodušne subvencije mogle da navedu i deo evropske industrije da se preseli u SAD.

    Očuvanjem konkurentnosti EU sa SAD uglavnom i Nemačka obrazlaže svoj zahtev da se i u Evropi liberalizuju pravila o državnim subvencijama.

    U EU Evropska komisija mora da odobri državnu pomoć privredi, kako bi se očuvalo fer tržišno takmičenje na jedinstvenom evropskom tržištu.

    Vladajuće nemačke socijaldemokrate (SPD) ocenile su u nedavno objavljenom dokumentu da ta evropska regulativa “mora hitno biti reformisana i usklađena sa sadašnjim trenutkom”.

    Međutim, ukidanje kontrole državnih subvencija moglo bi da otvori pandorinu kutiju u EU i da dovede do takmičenja samih njenih članica u državnoj pomoći svojim privredama.

    “Liberalizacija naših pravila konkurencije i subvencija u većini slučajeva nije najbolji i najkorisniji način da se savladaju novi izazovi”, rekao je za briselski portal Euractiv jedan portparol holandskog ministarstva privrede.

    Slično bojazan izrazili su i češki zvaničnici, gde pojedini političari veruju da bi utrka u subvencionisanju privrede išla na ruku većim članicama Unije.

    “Ako dođe do spirale ‘ko daje više’, Češka Republika nikada neće pobediti”, relao je češki evroposlanik Ludek Nidermajer.

    Nidermajer je dodao da je cilj njegove vlade da se pravila o državnim subvencijama u EU dodatno poštre, a ne da se olabave.

    U EU su sa izbijanjem pandemije korona virusa, a zatim zbog energetske krize i zbog rata u Ukrajini, privremeno suspendovana određena pravila koja određuju u kojoj meri neka članica može da subvencioniše svoju privredu.

    Evropska komisija objavila je nedavno da je Nemačka najčešće tražila dozvolu EU za kriznu podršku privredi.

    Potpredsednica Komisije Margrete Vestager saopštila je da je više od polovine svih intervencija, oko 53 odsto, odobreno Nemačkoj. Evropska komisija je visinu te pomoći procenila na ukupno 540 milijardi evra.

    Na drugom mestu je bila Francuska, sa udelom od oko 24 odsto, ispred Italije sa nešto više od sedam odsto odobrenih zahteva.

    Komisija može samo da procenjuje visinu državne pomoći, pošto u zahtevu ne mora uvek biti navedena precizna cifra, a odobreni zahtev i ne znači obavezno da je pomoć isplaćena.

    Uz to, pomoć, pored novčane subvencije, može biti u vidu kredita ili državnih garancija.

    Međutim, i sama Margret Vestager predložila je novi, prelazni okvir za pomoć preduzećima.

    Prema tom predlogu, koji je objavila 13. januara, države EU bi lakše mogle da pomažu firmama u oblasti obnovljive energije i da uvedu poreske olakšice za preduzeća u strateškim sektorima, ako postoji opasnost da bi mogle da presele svoju proizvodnju i ulaganja u zemlje izvan EU.

    Ipak, njen predlog je da se ta pomoć pruža kroz “kolektivni evropski fond”, koji bi se finansirao i zajedničkim evopskim zaduživanjem, što bi trebalo da izjednači nejednakost među članicama EU.

    “Nemaju sve države članice podjednaki fiskalni manevarski prostor za državne subvencije. To je činjenica. I rizik za integritet Evrope”, napisala je Vestager u pismu koje je uputila vladama članica EU, a u koje je uvid imao Euractiv.

    Predlog osnivanja takvog fonda najviše podržavaju Francuska i Italija.

    Vlada u Berlinu je veoma skeptična prema predlogu zajedničkog evropskog zaduživanja.

    Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, Nemačka je sa bruto domaćim proizvodom od 3.600 milijardi evra u 2021. bila daleko najveća privreda u EU. Francuska i Italija slede sa 2.500 i 1.700 milijardi evra.

    Francuska želi da EU usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe”
    Francuska želi da Evropska unija usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe” kao odgovor na američku šemu subvencija za zelene investicije, a kako bi sprečila industrijske kompanije da napuste Evropu i smanjila zavisnost članica EU od spoljnih dobavljača.

    Lideri EU će razgovarati o industrijskoj politici na samitu koji se održava od 9. do 10. februara u Briselu, zabrinuti da će vašingtonski Zakon o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara za subvencionisanje proizvoda od baterija preko električnih automobila, solarnih panela i turbina na vetar, odvući kompanije dalje od EU, preneo je Rojters.

    “Sprovođenje ambiciozne i robusne evropske industrijske politike je stoga danas od suštinskog značaja. Francuske vlasti predlažu da to bude u obliku strategije ‘Made in Europe'”, navodi Francuska u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

    Lideri EU su se složili prošlog marta, odmah nakon ruskog napada na Ukrajinu koji je izazvao skok cena energenata, da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača energenata, ključnih sirovina, poluprovodnika, lekova i hrane.

    Francuski predlog poziva na uvođenje hitnih mera posebno kako bi zadržali evropske kompanije koje se bave solarnim panelima, baterijama, vodonikom i ključnim sirovinama, uz napomenu da bi strategija “Made in Europe” trebalo da se zasniva na četiri stuba.

    Prvi stub se odnosi na ciljeve EU da se smanji zavisnost od spoljnih dobavljača i postavljanje ciljeva proizvodnje do 2030. u ključnim sektorima koji bi bili regulisani zakonima EU.

    Drugi bi bio hitna promena pravila EU o pružanju vladine pomoći preduzećima, koja je već dozvoljena u okviru pandemije kovida 19, da bi mogla da se nastavi u odrđenim sektorima na privremenoj osnovi.

    Treći stub bi trebalo da bude finansiranje EU osetljivih sektora i poslednji stub potpuno mobilisanje trgovinske politike, uključujući instrumente trgovinske odbrane.

  • Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, izvršio je inspekciju štaba grupacije snaga “Istok”, koje su angažovane u zoni ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, prilikom obilaska komandnog mesta, Šojgu je primio izveštaj glavnokomandujućeg, generala Rustama Muradova, o trenutnoj situaciji i aktivnostima grupacije, kao i izveštaje komandanata trupa aktivnih u drugim oblastima, prenosi Tass.

    Kako se navodi u saopštenju, ruski ministar odbrane je posebnu pažnju posvetio naporima da se obezbedi sveobuhvatna podrška trupama uključenim u specijalnu vojnu operaciju” organizovanju njihovog “utvrđivanja i stvaranju uslova za bezbedan smeštaj trupa na terenu, kao i aktivnostima sanitetskih i logističkih jedinica, navodi ruska agencija.

  • Neočekivan poraz Kecmanovića

    Srpski teniser Miomir Kecmanović završio je učešće na Australijan openu već u prvom kolu.

    Neočekivano lako je poražen od Čileanca Nikolasa Jarija, 154. igrača sveta, rezultatom 3-0 u setovima, 6:3, 6:4, 7:6 (3).

    Kecmanović je bio veliki favorit u ovom duelu, ali to nije uspeo da pokaže na terenu.

    Ključni brejk u prvom setu Jari je napravio u drugom gemu, a prednost je rutinski sačuvao do kraja tog perioda.

    Nije naročito dramatičan bio ni naredni set, koji je Jari otvorio brejkom. Miša nije bio ni blizu brejk lopte, tako da je zapao u još veći problem.

    Sredinom trećeg seta, pri rezultatu 3:3, meč je bio prekinut zbog vrućine, da bi nam nastavak, posle nekoliko sati, doneo taj-brejk.

    Razmenili su mini-brejkove, da bi Čileanac potom napravio još dva te tako prelomio susret u svoju korist.

    U narednom kolu igraće sa boljim iz duela Šelton – Žang.

  • Strah se širi Kijevom: Napašće iz Bjelorusije?

    Strah se širi Kijevom: Napašće iz Bjelorusije?

    Liderka Beloruske opozicije Svetlana Tihanovska rekla je da ne misli da će Rusija pokrenuti ofanzivu na Ukrajinu iz Bjelorusije.

    Međutim, kaže da bi Moskva mogla da ispali još raketa sa teritorije svog saveznika.

    Moskva i Minsk započeli su u ponedeljak zajedničke vojne vežbe, što je izazvalo bojazan u Kijevu i na Zapadu da bi Moskva mogla da iskoristi teritoriju svog saveznika za pokretanje nove ofanzive u Ukrajini.

    Tihanovska: Druga svrha je da zaprete Ukrajini i odvrate pažnju njihovih vojnika sa istoka
    U intervjuu Rojtersu na marginama godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, Tihanovska je rekla da veruje da je svrha vežbi da uplaši beloruski narod mogućnošću rata i da ga ubedi da predsednik Aleksandar Lukašenko čini sve da izbegne sukoba.

    “Druga svrha je da zaprete Ukrajini, da skrenu pažnju svojih vojnika sa istočnog dela zemlje na severne granice”, rekla je Tihanovska, koja je pobegla iz Belorusije posle predsedničkih izbora 2020. godine.

    Belorusija kaže da su vežbe odbrambene prirode i da neće ići u rat, dok je Kremlj demantovao tvrdnje da vrši pritisak na Lukašenka da preuzme aktivniju ulogu u sukobu u Ukrajini, koji naziva “specijalnom vojnom operacijom”.

    Belorusija je sprovela brojne vojne vežbe, bilo sa Rusijom ili samostalno, otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu u februaru. Minsk, zajedno sa Moskvom, takođe pojačava vojne vežbe sa naoružanjem i vojnom opremom. Međutim, nejasno je koliko beloruski narod želi da ratuje protiv svog suseda.

    “Lukašenkov režim nije siguran da li će beloruski narod, ako pošalje vojnike da se bore uz rusku vojsku u Ukrajini, promeniti stranu, sakriti ih ili izdati, tako da status kvo odgovara Lukašenku i Putinu”, rekla je Tihanovska.

    “Sumnjam da može doći do mogućeg napada na terenu”
    Lukašenko, jedan od retkih Putinovih čvrstih saveznika, dozvolio je Rusiji da koristi bjelorusku teritoriju za raketne napade na Ukrajinu i kao ulaznu tačku za ruske trupe i vojne avione od početka rata 24. februara prošle godine.

    Sumnjam da se eventualni napad može desiti na zemlji, ali rakete sa beloruske teritorije mogu da budu lansirane u bilo kom trenutku“, rekla je Tihanovska, napominjući da se to nije dešavalo mesecima. “Putin zna da bi učešće bjeloruskih vojnika moglo da izazove nepredvidive posledice”, zaključila je ona.

  • Ministarstvo odbrane Ruske Federacije će u Ukrajinu poslati autonomna vozila-robote

    Ministarstvo odbrane Ruske Federacije će u Ukrajinu poslati autonomna vozila-robote

    Ovaj robot je proizveden od strane privatne ruske kompanije koja se nalazi na Uralu. Kompanija se zove “Androidnaya Technika”.

    Još nema zvanične potvrde iz Kremlja o slanju ove tehnike na ratište. Međutim, vest je preneo Dmitrij Rogozin, šef grupe savetnika i naučno-tehničkog centra divizije “Carski vukovi”.

    Rogozin je na svom Telegram profilu saopštio odluku donetu u Kremlju. Prema njegovim rečima, robot “Marker” će biti raspoređen u Donbasu.

    U izjavi Rogozina se navodi da će biti poslato nekoliko jedinica “Markera”, ali se ne pominje njihova količina. On je napisao da je”Marker” nekoliko puta testiran poslednjih godina. Deo testova obavljen je na Kosnodromu Vostočni. “Marker” je pokazao veoma dobre performanse u obavljanju bezbednosno-obaveštajnih poslova.

    O “Markeru”
    Snažan utisak ostavlja činjenica da je Marker autonomni sistem za upravljanje vatrom. Preko njega Marker može sam otkriti i pogoditi neprijateljske ciljeve na udaljenosti do 15 km. Autonomni sistem ima režim identifikacije “prijatelj ili neprijatelj”.

    Da bi ovaj sistem funkcionisao, Rusi su morali da digitalizuju svo rusko osoblje, opremu, sisteme naoružanja i pozivne znakove i unesu ih u softver,piše bulgarianmilitary.

    Marker je dizajniran sa otvorenom infrastrukturom. tj. u svakom trenutku njegovi kreatori mogu da dodaju softverska rešenja ili da izvrše vrlo lako ažuriranje. Robot je naoružan mitraljezom kalašnjikov i sistemom od četiri protivtenkovske rakete.

  • Pucnjava u Kaliforniji, ima poginulih

    Pucnjava u Kaliforniji, ima poginulih

    Najmanje šest osoba ubijeno je danas u pucnjavi u mjestu Gošen u Kaliforniji.

    Među žrtvama su i sedamnaestogodišnja majka i šestomjesečna beba.

    Iz kancelarije šerifa za okrug Tulari navode da je do pucnjave došlo oko 3.30 časova po lokalnom vremenu, prenosi Ej-Bi-Si.

    Vlasti sumnjaju na najmanje dvoje osumnjičenih.

    Vjeruju i da postoji veza sa bandom, odnosno da nije riječ o slučajno izvedenom napadu.

  • Velika Britanija traži od Njemačke: Pošaljite tenkove Kijevu

    Velika Britanija traži od Njemačke: Pošaljite tenkove Kijevu

  • Rusi razvili novo nuklearno oružje

    Rusi razvili novo nuklearno oružje

    Rusija je proizvela prve nuklearne bojeve glave za super torpeda Posejdon koja će biti raspoređena na nuklearnoj podmornici Belgorod, preneo je TASS.

    “Prve količine oružja za Posejdon su proizvedene i podmornica Belgorod će ih dobiti u bliskoj budućnosti”, otkrio je izvor za TASS.

    Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je takozvani Posejdon 2018. godine.

    Opisao ga je kao novu vrstu strateškog nuklearnog oružja sa sopstvenim izvorom nuklearne energije.

    U govoru pre pet godina, Putin je rekao da će domet torpeda biti neograničen i da će moći da deluje na ekstremnim dubinama pri brzinama mnogo puta većim od bilo koje podmornice ili drugog torpeda.

    “Oni su veoma tihi, imaju visoku manevarsku sposobnost i praktično su neuništivi za neprijatelja. U današnjem svetu ne postoji oružje koje može da im se suprotstavi”, rekao je Putin.