VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Zemlje Zapada polako mijenjaju pjesmu

    Putin: Zemlje Zapada polako mijenjaju pjesmu

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da zemlje Zapada, koje su ranije insistirale da Ukrajina treba da pobijedi Rusiju na bojnom polju, postepeno mijenjaju svoj stav.
    “Oni sada mijenjaju pjesmu, govore različite stvari”, rekao je ruski lider članovima Javne komore Ruske Federacije, tijela civilnog društva zaduženog da konsultuje vladu o kreiranju politike.

    Putin je naglasio da Rusija treba da postane jača u svim aspektima, kao što su ekonomija, vojska i politička stabilnost.

    “Takva snaga odvraća neprijateljske aktere u pokušaju izoluju Rusiju”, naglasio je on.

    On je podsjetio da je EU odbacila ruske energente.

    “Pa šta? Šta je rezultat? Naš BDP će porasti do tri odsto ove godine, a vodeće evropske ekonomije bilježe gubitke”, rekao je Putin.

    Putin je naveo EU ima istinske probleme, napominjući da to govori sa radošću.

    “To ne znači da treba da se ponašamo agresivno, već da moramo biti suvereni u svakom smislu te riječi”, dodao je Putin.

    SAD i njihovi saveznici optužili su Rusiju da je pokrenula “ničim izazvan” napad na Ukrajinu prošle godine i obećali su da će podržavati Kijev “koliko god bude potrebno” da porazi Moskvu.

    Vašington je saopštio da je njegov cilj u Ukrajini da nanese “strateški poraz” Rusiji.

  • Svijet iščekuje šta će danas reći vođa Hezbollaha, iranski ajatolah Khamenei poručio da je Izrael bespomoćan

    Svijet iščekuje šta će danas reći vođa Hezbollaha, iranski ajatolah Khamenei poručio da je Izrael bespomoćan

    Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei rekao je da Izrael postaje “bespomoćan i zbunjen” dok nastavlja svoj vojni upad u Gazu.

    U objavi na X (bivšem Twitteru) Khamenei je također ustvrdio da je izraelska vlada lagala svom narodu kada je izrazila zabrinutost zbog talaca koje drži Hamas u Gazi dok je granatirala područja gdje su mogli biti i taoci.

    “Bez američke podrške Izrael će biti ušutkan za nekoliko dana”, rekao je Khamenei.

    Njegove izjave dolaze nekoliko dana nakon što je iranski predsjednik Ebrahim Raisi rekao da je Izrael prešao crvene linije u Gazi, što bi moglo natjerati svakoga na akciju, u jeku upozorenja američkog savjetnika za nacionalnu sigurnost o “povećanom riziku” od širenja sukoba u regionu.

    CNN je u četvrtak izvijestio da američka obavještajna služba vjeruje, za sada, da Iran i njegovi partneri “kalibriraju” svoj odgovor na izraelsku vojnu intervenciju u Gazi kako bi izbjegli direktan sukob s Izraelom ili SAD-om.

    Ali SAD je također jako svjestan da Iran ne održava savršenu kontrolu nad svojim “kišobranom saveznika”, posebno nad libanonskim Hezbollahom, najvećom i najsposobnijom od raznih skupina. Hezbollah je saveznik Hamasa, grupe koja je napala Izrael 7. oktobra, i dugo se pozicionirala kao borba protiv Izraela.

    Američki dužnosnici duboko su zabrinuti da bi unutrašnja politika organizacije mogla izazvati Hezbollah da eskalira tinjajuće napetosti.

    SAD također nema uvijek savršen uvid u komunikaciju između Irana i njegovih raznih saveznika, prema izvorima koji su upoznati s američkim obavještajnim službama u regiji.

    Khamenei je u srijedu pozvao zemlje s muslimanskom većinom da prekinu ekonomsku saradnju s Izraelom, uključujući izvoz nafte i hrane u tu zemlju.

    Hassan Nasrallah, vođa Hezbollaha, trebao bi se obratiti svojim sljedbenicima danas, što će biti njegov prvi javni komentar otkako je izbio rat Izraela i Hamasa.

    Govor će vjerojatno naznačiti sljedeće poteze grupe, budući da su njeni borci i izraelska vojska angažirani u intenzivnim napadima na libanonsko-izraelsku granicu.

  • Predstavnički dom SAD-a odobrio paket vojne pomoći Izraelu od 14,3 milijarde dolara

    Predstavnički dom SAD-a odobrio paket vojne pomoći Izraelu od 14,3 milijarde dolara

    Predstavnički dom Kongresa SAD-a usvojio je u četvrtak samostalan paket vojne pomoći Izraelu u iznosu od 14,3 milijarde dolara usred tekuće invazije Tel Aviva na opkoljeni pojas Gaze, ali malo je vjerojatno da će zakon odobriti Senat.

    Predstavnički dom glasao je uglavnom po stranačkim linijama 226-196 da se Zakon o dodatnim izdvajanjima za sigurnost Izraela iz 2024. odobri, no vjerojatno će biti mrtav po dolasku u Senat koji kontroliraju demokrati.

    Predsjednik Joe Biden dodatno je zaprijetio vetom jer isključuje veliku većinu od preko 105 milijardi dolara dodatnog finasiranja koje je zatražio od Kongresa krajem oktobra. Senat je gotovo siguran da će izglasati Bidenov veći paket troškova, a čelnik većine Chuck Schumer obećao je da neće prihvatiti samostalni zakon Predstavničkog doma.

    Uz više od 14 milijardi dolara za Izrael, predsjednik je zatražio 61 milijardu dolara novih sredstava za Ukrajinu nakon što je gotovo iscrpio sva prethodno dodijeljena sredstva za jačanje kijevskih snaga, kao i dodatna sredstva za sigurnost granica i druge političke prioritete.

    Nešto više od 9 milijardi dolara traži se za financiranje projekata humanitarne pomoći, uključujući i Gazu.

    Finansiranje Ukrajine pokazalo se kao problem u Predstavničkom domu, gdje republikanci sve više izražavaju protivljenje davanju više sredstava Kijevu.

    SAD već daje Izraelu oko 3,8 milijardi dolara vojne pomoći godišnje, najviše od svih nacija u svijetu.

    Novo finansiranje bi išlo na zamjenu oružja koje je prethodno isporučeno Izraelu, nadopunjavanje izraelskih Iron Dome i David's Sling protuzračnih odbrambenih sistema i raketnih obrambenih sistema te pomoć u razvoju laserskog protuzračnog odbrambenog sistema Iron Beam.

  • Putin upozorio: Zapad može da nastavi, ali…

    Putin upozorio: Zapad može da nastavi, ali…

    Zapad je pokušao da udari na Rusiju sankcijama, ali je samog sebe kaznio, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin u Moskvi na sastanku o ekonomskim pitanjima.

    “Tekuća statistika pokazuje da se ekonomska situacija u celini razvija predvidivo, u skladu sa prognozom. Tokom devet meseci ove godine, ruski BDP je porastao za 2,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a u avgustu i septembru povećan je za 5,2 odsto”, naveo je Putin.

    “Istovremeno, prerađivačke industrije koje nisu vezane za eksploataciju resursa rastu bržim tempom”, dodao je.

    “Nezaposlenost u Rusiji je stalno niska, oko tri odsto, a plate rastu više nego inflacija”, istakao je predsednik Rusije.

    On se našalio na račun novih EU sankcija.

    “Što manje smeća, to bolje, manje su mogućnosti da nam se šalju stenice iz evropskih zemalja”, poručio je Putin, komentarišući moguću zabranu EU za isporuku šrafcigera i igala i naveo da će se sankcije EU povećati.

    Putin je upozorio da Zapad može nastaviti da sprovodi sabotaže i provokacije protiv Rusije.

    On je istakao da je neophodno da se pojačaju svi pozitivni trendovi u industriji, poljoprivredi i sektoru usluga u Ruskoj Federaciji, ali i ukazao vladi i Centralnoj banci da je neophodno koordinisano smanjiti inflaciju. Osim toga, on je naredio da se pažljivo prati dinamika cena društveno značajnih proizvoda.

    Prema njegovim rečima, Uredba o deviznoj zaradi je već odigrala pozitivnu ulogu.

  • Zaharova: Igraju se vatrom

    Zaharova: Igraju se vatrom

    Ukrajinski napad dronom na Energodar predstavlja provokaciju i “igranje vatrom“, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Kijev nastavlja da se ‘igra vatrom’ kriminalnim i neodgovornim provokacijama i grubo krši takozvanih pet principa koje je proglasio generalni direktor IAEA Rafaelo Grosi radi nuklearne bezbednosti Zaporoške NE“, rekla je Zaharova, prenosi RIA Novosti.

    Ona je naglasila da Moskva, u sadašnjim uslovima, poziva rukovodstvo agencije da iskoristi ponudu Ruske Federacije da rotira stručnjake na stanici samo preko ruske teritorije, a da pritom ne ugrozi Ruse koji su zaduženi za bezbednost stručnjaka IAEA.Ranije danas, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kijev izvršio provokaciju napadom dronom na Energodar kako bi izazvao rizik od katastrofe u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani (ZNPP) i poremetio rotaciju osoblja IAEA.

  • “Vašington nije spreman”

    “Vašington nije spreman”

    U ovom trenutku Vašington nije spreman da se upusti u ozbiljan razgovor sa Moskvom.

    Tako se odnosi i na Ukrajinu i na izraelsko-palestinski sukob, izjavio je ruski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov.

    “Amerikanci nisu spremni za ozbiljan razgovor sa nama, bilo o Ukrajini ili Bliskom istoku”, rekao je juče diplomata za ruski Prvi kanal, prenosi TASS.

    Prema njegovom mišljenju, Vašington i dalje veruje da se nalazi “na ostrvu slobode i prosperiteta, što im omogućava da Amerikanci sami rešavaju sve probleme”.

    “Ali to ne funkcioniše na ovaj način“, dodao je Antonov.

  • Ruski predstavnik u UN: Samoprozvani visoki predstavnik u BiH preuzeo čitav niz funkcija

    Ruski predstavnik u UN: Samoprozvani visoki predstavnik u BiH preuzeo čitav niz funkcija

    Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzija rekao je danas na sjednici Savjeta bezbjednosti da je politička kriza u BiH postala realnost i da izaziva sve veću zabrinutost.

    Nebenzja je rekao da zapadni akteri podrivaju Dejtonski mirovni sporazum čiji su ključni principi ugroženi.

    On je istakao da Savjet bezbjednosti ne smije zanemariti činjenicu da pred njegovim očima BiH postaje kolonijalni entitet kojim otvoreno manipulišu Vašington i Brisel.

    • Imaju i samoprozvanog visokog predstavnika koji je sam preuzeo čitav niz državnih funkcija, čak i na zakonodavnom nivou. Pseudo-visoki predstavnik je razveden od stvarnosti, to je jasno vidljivo u njegovom izvještaju. Izražavam žaljenje što Savjet bezbjednosti UN-a prima takve izmišljote – rekao je ruski predstavnik na sjednici SB UN posvećenoj stanju u BiH.

    On je pozvao SB na čitanje Izvještaja Vlade Republike Srpske.

  • SB UN: Produžen mandat EUFOR-a u BiH

    SB UN: Produžen mandat EUFOR-a u BiH

    U Njujorku je održana sjednica Savjeta bezbjednosti UN na kojoj je produžen mandat EUFOR-a u BiH.

    Rezolucija kojom je potvrđeno produženje EUFOR-ove Misije Altea usvojena je jednoglasno.

    Naglašena je važnost uloge EUFOR-a za mir i stabilnost u BiH.

    Na sjednici se obratio predsjedavajući Predsjedništva BiH Željko Komšić.

    Ambasador SAD pri UN Robert Vud pozdravio je jednoglasnu odluku Savjeta bezbjednosti UN, zahvalivši EU i njenim državama članicama na stalnoj posvećenosti očuvanju mira i bezbjednosti u BiH.

    On je rekao da je Amerika uznemirena “nedavnim događajima, uključujući retoričke poteze od strane zvaničnika kojima se podrivaju Dejtonski mirovni sporazum, ustavna struktura, vladavina zakona, stabilnost i teritorijalni integritet BiH”.

    Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzija rekao je da je politička kriza u BiH postala realnost i da izaziva sve veću zabrinutost.

    Ambasador Velike Britanije DŽejms Karijuki potvrdio je podršku Londona sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, rekavši da Britanija ozbiljno shvata svoje obaveze i da ostaje član Upravnog odbora Savjeta za primjenu mira.

    Stalna predstavnica Švajcarske u UN Paskal Beresvil pozdravila je jednoglasno usvajanje rezolucije, navodeći da Misija Altea daje značajan doprinos u očuvanju mira u BiH i ima ključnu ulogu u stabilizaciji regiona.

    Dodala je da će Švajcarska nastaviti da podržava Misiju u ispunjenju svog mandata.

    Predstavnica Francuske rekla je da je međunarodno prisustvo i dalje je ključno za mir i stabilnost u BiH i regionu.

    Ona je rekla da Francuska poziva lidere u BiH da se suzdrže od zapaljive retorike i jednostranih postupaka koji ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH, ističući da su BiH potrebne reforme na putu ka EU.

    Vlada Republike Srpske uputila je Savjetu bezbjednosti 30. Izvještaj Srpske, u kojem je naglasila važnost okončanja nelegalne i destabilizujuće uloge Kristijana Šmita kao neizabranog stranog diktatora BiH.

  • Rusija se sprema da se obruši

    Rusija se sprema da se obruši

    Rusija ublažava napade na istočno uporište Avdejevku, ali se verovatno sprema za talas iscrpljujućih pešadijskih napada, iako je pretrpela velike gubitke.

    Rusija je malo smanjila svoje napade na Avdejevku u verovatnom nastojanju da se pregrupiše i pokrene nove talase iscrpljujućih pešadijskih napada. Potez ukrajinskih snaga opisan je kao “žestoki napadi”.

    Avdejevka je ukrajinsko uporište koje se nalazi severno od grada Donjecka, u kome su se poslednjih nedelja vodile teške borbe, a Rusija ima cilj da zauzme uporište za simboličnu pobedu.

    “Broj napada tamo je blago smanjen… Neprijatelj nastavlja da pokušava da opkoli Avdejevku, ali trenutno ne tako aktivno”, rekao je portparol ukrajinske vojske Oleksandar Štupun.

    Prema Institutu za proučavanje rata (ISW), ruski vojni blogeri rekli su da su ruske trupe ublažile kopnene napade severno i južno od Avdijevke, odlučivši se za jaku indirektnu vatru na ukrajinske frontove i blizu pozadinskih područja, verovatno u pripremi za novu talas ruskih napada.

    Štupunova ranija izjava o tome da Rusija priprema novi talas “žestokih napada” izgleda korespondira sa stavovima ruskih blogera.

    Rusija je pretrpela velike gubitke – rekordne – u svojim mehanizovanim napadima na Avdejevku, a ISW je rekao da ovo odražava ranije neuspehe Rusije i da ona tek treba da uči iz svojih grešaka.

    “Trenutna situacija u blizini Avdejevke je mikrokosmos šireg neuspeha ruskog Generalštaba da internalizuje i prenese lekcije koje su ruske snage naučile tokom prethodnih neuspešnih ofanzivnih napora u Ukrajini drugim grupama snaga širom pozorišta”, navodi se u nedavnom izveštaju ISW.

    Prema ISW, neuspešne napade Rusije na Ugledar u regionu Donjecka prošle godine „okarakterisali su višestruki talasi mehanizovanih napada na utvrđene ukrajinske položaje“, koji su veoma ličili na njenu nedavnu ofanzivu na Avdejevku.

    Kremlj je, međutim, pokušao da održi pozitivan ton u svom informacionom prostoru, jer je njegov ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdio da je uspeo u blizini Avdejevke i da su ukrajinske snage sada u panici.

  • Putin potpisao zakon o opozivu ratifikacije Sporazuma o zabrani nuklearnih proba

    Putin potpisao zakon o opozivu ratifikacije Sporazuma o zabrani nuklearnih proba

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je danas zakon o opozivu ratifikacije Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.

    Odgovarajući dokument objavljen je na sajtu zvaničnog izdanja pravnih akata, navodi RIA Novosti, prenosi Tanjug.

    Zakon o opozivu ratifikacije usvojila je ruska Duma, a njime se van snage stavlja prvi član zakona o ratifikaciji Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba koji predlaže ratifikaciju Sporazuma potpisanog u ime Ruske Federacije u Njujorku 24. septembra 1996. godine.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je ranije da moguće odbijanje Rusije da ratifikuje sporazum ne znači namjeru da sprovede nuklearne testove. Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba potpisan je 1996. godine. Međutim, jedan broj zemalja, uključujući SAD, još ga nije ratifikovao, za razliku od Rusije, koja je to učinila 2000. godine.

    Istovremeno, zemlje koje imaju nuklearno oružje dobrovoljno su se obavezale da neće sprovoditi takva testiranja.

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u martu da situacija u vezi sa Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba izaziva sve veću zabrinutost zbog akcija SAD.