VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi imaju “protivotrov” za F-16

    Rusi imaju “protivotrov” za F-16

    Zapadni saveznici žele da isporuče Kijevu lovce F-16, a ruski stručnjaci navode da ruska vojska ima ta nih “protivotrov”.

    Ruski vojni eksperti tvrde da njihov glavni cilj nije da Ukrajina pobedi na bojnom polju, već da produže sukob na teritoriji ove zemlje.

    Prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca, priprema pilota Oružanih snaga Ukrajine za upotrebu lovaca F-16 biće dugoročni projekat i signal za Rusiju.

    Ruski vojni ekspert Viktor Baranec kaže da je lovac F-16 ozbiljno oružje.

    “Ovaj avion leti brzinom većom od 2.200 kilometara na sat. F-16 koristi rakete ‘zemlja-vazduh i ‘vazduh-vazduh. Ova letelica se dobro pokazala u mnogim oružanim sukobima u kojima su učestvovale Sjedinjene Američke Države. I zbog toga se ne isključuje mogućnost da ukrajinske Oružane snage F-16 neće koristiti za uništavanje ruskih vojnika i oficira“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Slično mišljenje deli i ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov. On ne isključuje mogućnost da će Ukrajini biti isporučeno oko 40-50 ovih aviona čiji će zadatak biti nanošenje visokopreciznih udara na ruske trupe i objekte koji se nalaze na teritorijima koje kontrolišu Oružane snage Rusije.

    Međutim, Aleksej Leonkov veruje da će ovim avionima upravljati piloti iz zemalja-članica NATO.

    “Ukrajinskih pilota praktično da više nema. Iz ovog zaključujemo da se u ovim letelicama mogu nalaziti piloti iz Poljske ili Kanade“, decidan je stručnjak.

    Ruski vojni ekspert Viktor Litovkin takođe smatra da će ovim avionima upravljati NATO piloti. Što se tiče pilota iz Ukrajine, kako kaže, oni će morati da prođu obuku koja će trajati oko tri-četiri meseca, a možda čak i godinu dana.

    Viktor Litovkin ipak smatra da Kijevu nisu dovoljni samo avioni i NATO piloti u borbi protiv Rusije.

    “Da bi Ukrajina uopšte mogla da koristi lovce F-16, ovoj zemlji su potrebni dobro opremljeni aerodromi. Pored toga, Ukrajinci moraju imati i radarske stanice, kao i ceo pogon za održavanje ovih letelica. Ovo je ogroman i skup posao. Sve to treba da se nalazi na teritoriji ukrajinske države. Njihova primena će izazvati određene poteškoće za zemlje-članice Alijanse“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Leonkov dotle iznosi pretpostavku da Ukrajina ove lovce neće koristiti sa svoje teritorije.

    “Ne isključuje se mogućnost da će ovi avioni poletati sa teritorije Rumunije. Tamo će se verovatno nalaziti cela tehnička baza iz Evrope i Amerike koja će opsluživati ove letelice. Ova zemlja je jedino koliko-toliko sigurno mesto jer se, na primer, sa teritorije Belorusije mogu kontrolisati aerodrome Poljske pomoću ruskog aviona A-50“, objašnjava naš sagovornik.

    Na pitanje da li će F-16, ako bude isporučen Ukrajini, promeniti situaciju na frontu, Litovkin kaže da od toga nema ništa. Prema rečima stručnjaka, Rusija ima “protivotrov“ za ovu američku letelicu.

    “Rusija ima avione, Su-30 i Su-35 koji će se boriti protiv američkog lovca. Oni su mnogo moćniji od F-16. Dakle, Amerikanci rizikuju da izgube svoje avione na ukrajinskom nebu“, naglašava stručnjak.

  • “Čestitam, Jevgenij, postavio si zastavu i… okružen si”

    “Čestitam, Jevgenij, postavio si zastavu i… okružen si”

    “Grupa Vagner suočiće se s katastrofom u Ukrajini sledeće sedmice”, kaže penzionisani general američke vojske Mark Hertling.

    Prigožin je u subotu proglasio pobedu u Bahmutu, objavivši da su njegove trupe preuzele punu kontrolu nad gradom. Međutim, Ukrajina je odbacila tu tvrdnju, insistirajući na tome da se u gradu vode teške borbe i da njene snage još uvek kontrolišu njegove ključne aspekte.

    Ukrajina je u nedelju objavila najnovije informacije o Bahmutu, a Oleksandr Sirski, zapovednik ukrajinskih kopnenih snaga, rekao je da se ukrajinske trupe približavaju “ciljanom okruženju” grada.

    Hertling, koji je služio kao zapovednik kopnene vojske SAD u Evropi i Sedme armije, odgovorio je na najnoviji ukrajinski izveštaj upozorenjem za Prigožina.

    “Kao što su mnogi od nas više puta rekli, Prigožin nije profesionalni vojnik, a nisu ni njegovi vojnici”, napisao je on na Tviteru. “Čestitam, Jevgenij, postavio si Vagnerovu zastavu u središte grada. I… okružen si.”

    Dodao je da nedavni razvoj događaja dolazi nakon “pet mjseci katastrofe” za Prigožinove snage i da veruje da će se to nastaviti tokom sledećee sedmice dok se Ukrajina i Vagner grupa nastavljaju boriti za kontrolu nad Bahmutom.

  • Napadnuta Rusija

    Napadnuta Rusija

    Ukrajinske snage su sa jednim bataljonom i DRG (Diverzantsko-izviđačka grupa) prešli rusku granicu.

    Tokom borbi izbačeni su iz sela Glotovo i Grajvornoje.

    Kozinka i dalje ima boraca VSU. U crkvu se zaključalo do 30 ljudi, na periferiji sela još stotinak.

    Trenutno se ukrajinska tehnika primećuje u Bolšoj Pisarevki sa druge strane granice, ali to podjednako mogu biti i pojačanja i jedinice RDK i LSR povučene sa teritorije Belgorodske oblasti.

    Protivteroristička operacija još nije završena.

  • Šolc: Ukrajina neće uskoro postati član NATO-a

    Šolc: Ukrajina neće uskoro postati član NATO-a

    Ukrajina najvjerovatnije neće moći da postane članica NATO u doglednoj budućnosti jer još ne ispunjava niz uslova za prijem, rekao je njemački kancelar Olaf Šolc.
    Šef NATO Jens Stoltenberg izjavio je ranije ovog mjeseca da su sve države članice pristale da požele dobrodošlicu Kijevu, ali samo ako i kada pobijedi Rusiju.

    Šolc je za njemački list “Di velt” ocijenio da bi za sada zapadne pristalice Ukrajine trebalo da se usredsrede na pomoć Kijevu da se odbrani, a u budućnosti će se morati razgovarati i o bezbjednosnim garancijama za Kijev.

    “Ali mi smo daleko od toga”, dodao je Šolc.

    Na pitanje da li bi teoretski podržao ulazak Ukrajine u NATO nakon okončanja vojnog sukoba sa Rusijom, kancelar je rekao da je “svima jasno da to u skorije vrijeme neće biti na dnevnom redu”.

    Jedan od razloga za to je, smatra Šolc, što postoji čitav niz zahtjeva koji pripadaju kriterijumima NATO-a koje Ukrajina trenutno ne može da ispuni.

  • Evropska unija izrekla rekordnu kaznu Fejsbuku

    Evropska unija izrekla rekordnu kaznu Fejsbuku

    EU je izrekla ogromnu novčanu kaznu Meti, matičnoj firmi Facebooka, baš kako je bilo i najavljeno. Kako javljaju strane agencije, radi se o rekordnoj kazni u iznosu od 1.2 milijarde evra zbog nepoštovanja pravila EU o privatnosti.


    Irska komisija za zaštitu podataka objavila je da je Meta prekršila Opću uredbu o zaštiti podataka (GDPR) kada je prenijela gomilu osobnih podataka europskih korisnika Facebooka u Sjedinjene Države, a da ih nije dovoljno zaštitila.


    To je najveća novčana kazna izrečena zbog GDPR-a. Dosad je najveća kazna bila 746 miliona evra koju je EU odrezala tvrtki Amazon.com, pisao je Reuters.

    Meta prijetila gašenjem
    Najviši evropski sud je 2020. poništio sporazum SAD-a i EU o prenosu podataka, podsjeća Reuters.

    Iz Mete su pak prošle godine upozorili da bi zbog zabrane mehanizma koji koriste za prijenos podataka iz Europe u SAD mogli biti primorani obustaviti Facebookove usluge na Starom kontinentu.

  • Moskva i Peking se ne mješaju u međusobnu politiku

    Moskva i Peking se ne mješaju u međusobnu politiku

    Moskva i Peking se ne mešaju u međusobnu politiku i ne postavljaju kao cilj svoje saradnje borbu protiv nekih drugih država.

    To je izjavio sekretar Saveta za bezbednost Rusije Nikolaj Patrušev tokom rusko-kineskih konsultacija o javnoj bezbednosti, pravu i pravnom poretku.

    “Rusko-kinesko strateško partnerstvo se gradi na principima uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti, dubokog poverenja, međusobnog nemešanja u unutrašnje poslove i nije usmereno protiv drugih zemalja”, naveo je Patrušev tokom susreta sa članom Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, sekretarom političko-pravne komisije Čenom Venćingom.

    Prema njegovim rečima, strateška politika Moskve podrazumeva dalje proširivanje saradnje s Kinom.

    “Razvoj i produbljivanje odnosa s prijateljskom Kinom jeste strateška politika Rusije. Naša zemlja posvećuje prioritetnu pažnju razvoju obostrano korisne saradnje s Kineskom Narodnom Republikom u svim sferama, ukazivanju uzajamne pomoći i pojačanom usaglašavanju na međunarodnoj sceni, u interesu zaštite bezbednosti, stabilnosti, stabilnog razvoja na globalnom i regionalnom nivou, kako u Evroaziji, tako i u drugim delovima sveta”, istakao je Patrušev.

    Prema njegovim rečima, obračunavanje u nacionalnim valutama omogućava Moskvi i Pekingu da grade odnose koji nisu pod uticajem spoljnih pritisaka.

    “Dosledno se realizuju svi dogovori o saradnji u praktičnim oblastima. Bez obzira na sankcioni pritisak, nastavljamo da postavljamo nove rekorde u bilateralnoj trgovinskoj razmeni. Povećava se udeo obračuna u nacionalnim valutama, što naše odnose čini otpornim na spoljne uticaje”, naveo je Patrušev.

    On je naglasio da posebnu ulogu u jačanju rusko-kineskog partnerstva igraju kontakti na najvišem nivou, podsetivši na to da je kineski predsednik Si Đinping 22. i 23. marta bio u zvaničnoj poseti Rusiji i susreo se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Njegov dolazak odmah nakon ponovnog izbora za šefa države potvrdio je izrazito visok nivo naših odnosa i označio čvrstu rešenost da se oni nadalje produbljuju”, ocenio je Patrušev.

    On je, takođe, naveo da je Rusija zahvalna za poziv predsedniku Vladimiru Putinu da učestvuje kao glavni gost na trećem forumu “Jedan pojas, jedan put” u Kini.

    “Uspešno deluju i bilateralni mehanizmi za borbu protiv terorizma i ekstremizma, krijumčarenja oružja i narkotika, transnacionalnog organizovanog kriminala i legalizacije protivpravno stečenih prihoda, kao i za zaštitu informacione bezbednosti”, rekao je Patrušev.

  • “Rusi poraženi, uzaludno su se borili”

    “Rusi poraženi, uzaludno su se borili”

    Ukrajinski poslanik je opisao Bahmut kao mišolovku za Ruse i rekao da je Kijev dobro uradio što je sprečio moskovske snage da uđu dublje u teritoriju Ukrajine.

    “Kremlju su od samog početka rata očajnički bile potrebne pobede, imali su samo gubitke. Stvorili su ovaj mit o Bahmutu kao da je to nešto izuzetno važno za njih. Mi smo od samog početka shvatili da sa tehničke tačke gledišta, to je bilo nešto izuzetno važno. Bahmut je običan grad koji nije veliki. Na kraju krajeva, Bahmut je mišolovka za ruske snage na jugoistoku Ukrajine i ukrajinska vojska će svakako nastaviti svoju operaciju jer je naš cilj vrlo jednostavan: moramo likvidirati njihove snage koliko god je to moguće“, rekao je poslanik stranke Golos Andrii Osadchuk za Skaj njuz.

    On je dodao da ukrajinske snage, dok su branile Bahmut, nisu dozvolile Rusima da uđu dublje na ukrajinsku teritoriju do drugih gradova poput Kramatorska.

  • Kraj za Vagnerovce?

    Kraj za Vagnerovce?

    Napori Rusije i upotreba municije u bici za Bahmut “hendikepirali“ su njene pripreme protiv predstojeće kontraofanzive Kijeva, tvrdi bivši britanski general.

    General Ričard Barons, bivši komandant Komande združenih snaga, rekao je za Skaj njuz da je Moskva morala da pomeri svoje “dragocene ljudske rezerve“ da zaustavi ukrajinske snage severno i južno od grada.

    Govoreći o gradu, rekao je: “To je postala legendarna bitka između dve strane u kojoj su bacili hiljade ljudi u borbu, a neto rezultat je u suštini bio nerešen – ali gubici na obe strane su bili fenomenalni. Rusija je morala da premesti dragocene rezerve ljudi i municije da zaustave ukrajinski pokret severno i južno od grada, pa će to onemogućiti njihovu pripremu za ofanzivu, ali sledeća velika stvar je ukrajinska kontraofanziva“.

    On je dodao da je Vagnerova grupa “slomljena” u bici za Bahmut.

    “Ključna stvar koja je proizašla iz ovoga je da je Vagnerova grupa bar na neko vreme van borbe jer ju je razbio Bahmut“, zaključio je on.

  • Šolc: “Zapad će nastaviti…”

    Šolc: “Zapad će nastaviti…”

    Ukrajina će nastaviti da dobija naoružanje zapadne proizvodnje i po završetku sukoba, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

    “U budćnosti ćemo takođe morati da govorimo o garancijama bezbednosti, to je jasno. Te garancije bezbednosti uključuju i pitanje o tome u kakvoj ćemo meri snabdevati Ukrajinu oružjem u budućnosti. Posle rata Ukrajina će biti snabdevena oružjem zapadne proizvodnje“, rekao je Šolc.

    Prema njegovim rečima, zapadne zemlje za sada nisu razmatrale te garancije bezbednosti, jer sukob nije završen. Nemački kancelar je dodao da u doglednoj budućnosti Ukrajina neće stupiti u NATO, jer kriterijumi Alijanse podrazumevaju brojne uslove, koje Kijev sada nije kadar da ispuni.

  • Turski mediji javljaju da će Sinan Ogan podržati Erdogana u drugom krugu izbora za predsjednika

    Turski mediji javljaju da će Sinan Ogan podržati Erdogana u drugom krugu izbora za predsjednika

    Turski Hurriyet objavio je kako će Sinan Ogan, krajnje desničarski kandidat koji je u prvom krugu izbora osvojio 5,2 posto glasova danas će objaviti kome će dati podršku u drugom krugu predsjedničkih izbora.

    Kako Hurriyet javlja dok su trajale konsultacije oko imena, vidjelo se da unutar ATA saveza koji je podržao Oganovu predsjedničku kandidaturu nema konsenzusa i da postoje tendencije prema različitim imenima.
    Prema njihovim informacija Ogan je blizu odluke da će u drugom krugu dati podršku Recepu Tayyipu Erdoganu. Očekuje se da će Ogan potpisati protokol u pet tačaka i izraziti podršku Erdoganu.

    Navodi se da se Ogan sastao s ministrom vanjskih poslova Mevlutom Cavusogluom prije sastanka s Erdoganom. Kako saznaju Erdogan je na sastanku ponudio Oganu da potpišu pet uvjeta, a Ogan je odgovorio da odluku ne može donijeti sam nego se treba konsultovati sa dijelovima koalicije.

    ‘Lider Pravde Partije i jedan dijelova ATA koalicije, Vecdet Öz, jučer je na Halk TV-u objavio da će podržati Kilicdaroglua u drugom krugu izbora. Također je izjavio da je ATA savez službeno okončan.

    Podsjetimo, drugi i konačni krug predsjedničkih izbora u Turskoj održat će se u nedjelju, 28. maja. Građani biraju između aktuelnog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana, koji je u prvom krugu osvojio 49,5 i Kemala Kilicdaroglua, koji je osvojio 44,88 posto glasova.

    Kandidat Sinan Ogan je u prvom krugu osvojio 5,17 posto glasova te bi njegovi glasovi mogli biti ključna prevaga, iako je Erdogan u značajnoj prednosti i uz podršku koju je dobio u prvom krugu ne treba mu još mnogo.