SAD će poslati Ukrajini 31 tenk “M1 Abrams”, preneo je Rojters pozivajući se na zvanične tvitove Blumbergovih novinara.
Nemačka je ranije danas odobrila slanje tenkova “Leopard 2” Ukrajini i njihov ponovni izvoz iz partnerskih zemalja.Ukrajini će u prvom paketu biti dopremljeno 14 “leoparda” iz nemačkih vojnih rezervi, a Nemačka će obezbediti logistiku i municiju.
Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil kazao je danas da SAD shvataju da Srbija ima svoje istorijsko iskustvo sa sankcijama, ali, kako ističe, počela je da plaća previsoku cijenu za svoju uzdržanost po pitanju sankcija Rusiji.
Hil je, odgovarajući na pitanja novinara, koliko je realno da EU uvede Srbiji sankcije ukoliko Srbija ne prihvati novi evropski prijedlog za rješenje kosovskog pitanja, kazao da nije u poziciji da govori o tim eventualnim sankcijama, ali da je EU ozbiljna po pitanju sankcija Rusiji u kojima svi učestvuju iako im ne pada lako.
– Sankcije koje je EU uvela Rusiji uvedene su da bi se zaustavila užasna i ilegalna agresija na susjeda – Ukrajinu – kazao je Hil novinarima prije početka konferencije “Borba protiv zarobljavanja države u jugoistočnoj Evropi”.
Dodaje da što se tiče SAD i EU evropski prijedlog je pravi put kojim se treba kretati kako bi se riješio problem koji nas sve opterećuje više od 20 godina.
– Zato treba ozbiljno razmotriti ovaj prijedlog i razmisliti o načinima da se usvoji i da se na njemu radi – kazao je Hil.
Odgovarajući na pitanje novinara da li mu se čini da je Beograd spremniji da prihvati evropski prijedlog od Prištine i Aljbina Kurtija, Hil kaže da su evropljani uložili velike napore da približe dvije strane i u tom smislu podsjeća da su u dva navrata i u Beogradu i u Prištini boravili savjetnici za nacionalnu bezbjednost.
– Svi se trude da pronađu rješenje kako bismo u regionu opet vidjeli uspostavljane mira i pozitivne situacije. SAD 100 odsto podržavaju prijedlog EU, naravno, to je proces i ništa nije gotovo dok nije gotovo, odnosno to će trajati. Što se tice Aljbina Kurtija sa njim smo imali mnoge sastanke, ali ne bih njegove stavove govorio umjesto njega – kazao je američki ambasador.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je “iskreno zahvalan” Njemačkoj i kancelaru Olafu Šolcu zbog “važne i pravovremene” odluke Berlina da Kijevu isporuči tenkove Leopard 2.
“Glavni borbeni tenkovi Njemačke, osim toga što će povećati našu odbrambenu sposobnost, daju i zeleno svjetlo partnerima da pošalju slično naoružanje. Upravo sam o ovome razgovarao telefonom sa Olafom Šolcom”, napisao je Zelenski na društvenoj mreži Twitter.
Ranije danas Njemačka je odobrila slanje tenkova Leopard 2 Ukrajini, kao i njihov ponovni izvoz iz partnerskih zemalja, prenosi Rojters.
Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će Njemačka uvijek biti na čelu podrške Ukrajini u ratu protiv Rusije, ali će se truditi da osigura da sukob ne eskalira toliko da se u njega uključi NATO.
Ukrajini će u prvom paketu biti dopremljeno 14 “leoparda” iz njemačkih vojnih rezervi, a Njemačka će takođe obezbjediti logistiku i municiju.
Sve teže će se održavati jedinstvo fronta prema Ukrajini imajući u vidu da su Sjedinjene Američke Države bile ključne za dogovor između zemalja saveznica.
Sada se između Vašingtona i njegovih satelita javljaju ozbiljne tenzije, mišljenje je kolumniste “Fajnenšel tajmsa”.
U Evropi ključne razmirice odnose se na vojna i ekonomska pitanja. Članice NATO-a podeljene su oko slanja buduće vojne opreme Kijevu, što je najočiglednije bilo na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine prošle sedmice (20. januar) u bazi Ramštajn, kada je Nemačka potvrdila svoj stav o (ne)prebacivanju tenkova “leopard” na ukrajinski front.
Kolumnista ističe da je podela unutar Alijanse složenija – s jedne strane su Nemci, s druge “jastrebovi”, dok su SAD negde između.
“Jastrebovi” su Poljska, skandinavske i baltičke zemlje, te Velika Britanija, i oni vrše pritisak za brzi transfer naprednijeg naoružanja, uključujući tenkove, u Ukrajinu.
Takođe, ova struja kritikuje SAD da su se uplašile od mogućeg nuklearnog rata, pa rešile da ne isporučuju kijevskim snagama rakete većeg dometa. Sve to iako je Amerika dala daleko najveću vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini.
Ali ako se ovog proleća rat okrene protiv Ukrajine, “međusobne optužbe mogle bi da postanu gadne”.
Tenzije između SAD i Evrope imaju i ekonomsku dimenziju – mnogi u EU optužuju Vašington za protekcionizam, pošto tamošnji Zakon o smanjenju inflacije daje velike subvencije zelenoj industriji i električnim vozilima u SAD, odnosno motiviše kompanije da se presele sa Starog kontinenta u Ameriku. Evropski industrijalci ističu ključne prednosti koje uživaju Americi: jeftina energija, bogata zemlja i tehnološko liderstvo.
Sjedinjene Države pak smatraju da za to nisu odgovorne, tj. da Evropa treba da obezbedi sopstvene subvencije za zelenu tehnologiju. Međutim, ukoliko bi Evropska unija omogućila državama članicama da subvencionišu sopstvene industrije, to bi uticalo na jedinstvo bloka, dok bi jedinstveni režim subvencija EU odmah pokrenuo pitanja na temu kako je novac prikupljen i gde je potrošen.
Iza svega ovoga, piše “Fajnenšel tajms”, krije se realna strepnja da rat u Ukrajini ubrzava proces ekonomske dominacije SAD nad EU.
NATO saveznici treba da usaglase zajednički stav o isporuci oružja Ukrajini – i to brzo, pre nego što se borbe intenziviraju ovog proleća. Jedinstvo između saveznika koje je postignuto 2022. godine bilo je dragoceno.
Ne bi trebalo da se pusti niz vodu 2023, zaključuje kolumnista.
Kirilo Timošenko podneo je ostavku na mesto zamenika šefa kabineta predsednika Ukrajine, nakon što je šef države obećao da će uzdrmati vladu.
Rekonstrukcija, koju je predsednik najavio u svom dnevnom video obraćanju u utorak ujutru, pogodiće zvaničnike “na različitim nivoima, u ministarstvima i drugim organima centralne i pokrajinske vlasti, kao i organima za sprovođenje zakona”.
Timošenko je najviši funkcioner čije je razrešenje do sada potvrđeno. Svoju potpisanu ostavku objavio je na društvenim mrežama u oproštajnoj objavi.
Neki ukrajinski mediji su rekli da će on biti zamenjen Aleksejem Kulebom, šefom Kijevske oblasti, i da bi Timošenko mogao da bude zadužen za pokrajinsku administraciju. Prema izveštajima, još jedan visoki zvaničnik koji je sve bliži ostavci je zamenik generalnog tužioca Aleksej Simonenko. Ranije ovog meseca izazvao je gnev provodeći novogodišnje praznike u Španiji.
Osim lošg imidža zbog opuštanja u stranom odmaralištu tokom rata, putovanje je izazvalo sumnju i u korupciju, jer je Simonenko navodno koristio automobil koji pripada bogatom biznismenu, a bio je u pratnji telohranitelja zaposlenog kod vlasnika automobila.
Nakon incidenta, ukrajinski savet za nacionalnu bezbednost izdao je naredbu kojom se zvaničnicima zabranjuje da pređu državnu granicu osim ako nisu državnim poslom.
Kancelarija Zelenskog je kasnije tokom dana zvanično potvrdila Simonenkovu ostavku. U međuvremenu, ministar odbrane Aleksej Reznikov je očigledno bio pošteđen u ponedeljak, nakon što je ukrajinski parlament odbio da preduzme mere protiv njega zbog skandala sa korupcijom.
Medijska istraga je u subotu tvrdila da je ministarstvo kupovalo zalihe hrane u vrednosti stotina miliona dolara za vojnike, po cenama koje su bile nekoliko puta veće nego u ukrajinskim maloprodajnim lancima.
Reznikov je poslanicima rekao da su dokumenti navedeni u istrazi netačni i da su neke cene naduvane zbog “tehničke greške”. Druge stavke su legitimno uključivale troškove koje maloprodajne cene nemaju, tvrdi on, tvrdeći da poređenje nije validno.
Neki poslanici su prihvatili ministrova objašnjenja, ali ukrajinsko telo za borbu protiv korupcije NABU nastavlja da istražuje navode o korupciji.
NABU je prošle nedelje podigao optužnicu protiv Andreja Koboleva, bivšeg generalnog direktora državne energetske kompanije Naftogas. Godine 2018. sebi je dodelio bonus od 10 miliona dolara za uspehe u pravnim bitkama sa ruskim Gaspromom.
NABU navodi da je Kobolev preuveličavao finansijsku korist koju su on i drugi rukovodioci obezbedili za ukrajinsku kompaniju, pa je shodno tome uzeo nerazumno visok nivo obeštećenja.
Predsednik SAD Džozef Bajden danas će saopštiti da će Vašington isporučiti Ukrajini borbene tenkove “Abrams”.
To je javlja Al Džazira pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.
Prema izvoru te TV stanice, tenkovi će biti isporučeni na osnovu ugovora , odnosno neće biti poslati iz Pentagonovih arsenala.
Kako navodi Politiko citirajući izvore u američkoj administraciji, SAD bi mogle da pošalju najmanje 30 “M1 Abrams” tenkova Ukrajini kao vojnu pomoć.
Još uvek se ne zna kada će tenkovi biti isporučeni, a obično je potrebno nekoliko meseci da se vojnici obuče da efikasno koriste tenkove, rekli su zvaničnici, prenosi Si-En-En.
Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena nije do sada isključivala mogućnost isporuke američkih tenkova u potpunosti, ali su američki zvaničnici prošle nedelje javno rekli da sada nije pravo vreme za slanje tenkova “M1 Abrams”, jer su skupi i zahtevaju dosta vremena za obuku.
Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski je u više navrata tražio od zapadnih saveznika slanje modernih tenkova, dok se njegova zemlja priprema za, kako vojni analitičari ocenjuju, veliku rusku kontraofanzivu na proleće.
Nemački nedeljnik Špigel objavio je ranije danas da je nemački kancelar Olaf Šolc odlučio da pošalje tenkove “leopard” u Ukrajinu nakon višenedeljne debate.
Velika Britanija je već najavila da će poslati 12 svojih tenkova “čelendžer 2” u Ukrajinu.
“Očigledna provokacija”
Moguće američke isporuke borbenih tenkova Ukrajini biće “još jedna očigledna provokacija” protiv Rusije, izjavio je danas ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov.
“Očigledno je da Vašington namerno pokušava da nam nanese strateški poraz”, rekao je Antonov u komentarima na Telegramu.
Ruski ambasador je naveo da, ako SAD odluče da isporuče tenkove, “onda opravdavanje takvog koraka argumentima o ‘odbrambenom oružju’ definitivno neće uspeti”.
“To bi bila još jedna očigledna provokacija protiv Ruske Federacije”, rekao je Antonov, prenosi Rojters.
Evropski komesar EU za proširenje i susjedsku politiku Oliver Varhelji izjavio je da je prioritet njegove kancelarije brza integracija zapadnog Balkana i najavio da će sljedećeg mjeseca doći do ubrzanja primjene takozvanog ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan.
On je tokom govora u Trstu naveo da je Italija, osim što je jedan od osnivača EU, ključni partner za zapadni Balkan i centralnu Evropu.
Varhelji je naveo da već postoji nedvosmislena posvećenost na najvišem nivou članica EU evropskoj perspektivi regiona.
Prema njegovim riječima, dodjeljivanje kandidatskog statusa BiH predstavlja veliko ohrabrenje za cijeli region i znak da se “Evropa vratila”.
Varhelji je naglasio da politička integracija funkcioniše samo ukoliko postoji stvarna ekonomska i društvena integracija zapadnog Balkana u EU.
Nekada u domenu naučne fantastike, meso uzgojeno u laboratoriji već ove godine bi moglo postati realnost u pojedinim restoranima u SAD.
Rukovodioci u kompanijama za uzgoj mesa su optimisti da se meso proizvedeno u masivnim čeličnim posudama može naći na jelovnicima u roku od nekoliko mjeseci, nakon što je jedna kompanija dobila zeleno svijetlo od glavne regulatorne agencije.
U demonstraciji samouvjerenosti, neki od njih su angažovali poznate kuvare poput Argentinca Fransisa Malmana i Španca Hozea Andresa da u dogledno vreme predstave to meso u njihovim luksuznim restoranima.
Međutim, da bi stiglo do svoje konačne destinacije – polica u supermarketima – meso uzgojeno u laboratoriji suočava se sa velikim preprekama, kazali su rukovodioci za Rojters. Kompanije treba da privuku još finansija kako bi povećale proizvodnju, što bi im omogućilo da ponude svoja pileća prsa i bifteke po pristupačnijoj ceni. Na tom putu, moraju da savladaju i otpor pojedinih potrošača da uopšte probaju meso uzgojeno u laboratoriji.
Kultivisano meso se dobija iz malog uzorka ćelija sakupljenih od stoke, koje se zatim tretira hranljivim materijama, uzgaja u ogromnim čeličnim posudama zvanim bioreaktori i prerađuje u nešto što izgleda i ima ukus kao pravi komad mesa.
Samo jedna zemlja, Sigapur, do sada je odobrila takav proizvod za maloprodaju. Međutim, Rojters ističe da će Sjedinjene Države slediti taj primer. Američka Administracija za hranu i lekove (FDA) saopštila je u novembru da je proizvod kultivisanog mesa – pileća prsa koja je uzgojila kompanija iz Kalifornije UPSIDE Foods – bezbedan za ljudsku konzumaciju.
Direktori kompanije su za Rojters kazali da se sada nadaju da će se njihov proizvod naći u restoranima već tokom ove godine, a u radnjama do 2028, prenose Vijesti.
U postrojenju kompanije UPSIDE u Emerivilu u Kaliforniji, radnici u laboratorijskim mantilima preko ekrana nadgledaju ogromne bačve sa vodom i hranljivim materijama, prenosi britanska agencija. Meso se uzima i prerađuje u prostoriji koju izvršni direktor Uma Valeti naziva “mesarom bez klanja”, gde se pregleda i testira.
Rojtersovi novinari su tokom posete imali priliku da probaju piletinu i kazali su da kada se skuva ima ukus kao konvencionalna piletina, mada je donekle tanja i ima tamniju boju kada je sirova.
Valeti je za Rojters kazao da je kompanija sarađivala sa FDA četiri godine pre nego što je u novembru dobila zeleno svjetlo.
“Ovo je istorijski trenutak za industriju”, kazao je on.
Kalifornijska kompanija za uzgoj mesa GOOD Meat već je podnela prijavu za odobrenje FDA, a direktori druge dve kompanije holandske Mosa Meat i izraelske Believer Meats kazali su da su u pregovorima sa agencijom.
Odobrenje regulatorne agencije je samo prva prepreka kako bi meso uzgojeno u laboratoriji postalo dostupno široj javnosti, kazali su rukovodioci kompanija za Rojters. Prema njihovim rečima, najveći izazov je razvoj lanca snabdevanja za mešavinu hranljivih materija za ishranu ćelija i za masivne bioreaktore potrebne za proizvodnju velikih količina uzgojenog mesa.
Problemi sa kapacitetima
Za sada, proizvodnja je ograničena. Fabrika kompanije UPSIDE ima kapacitet da proizvede oko 181.500 kilograma uzgojenog mesa godišnje, što je samo delić od oko 48 miliona tona konvencionalnog mesa koja je proizvedena u SAD u 2021.
Ako kompanije ne uspeju da nađu sredstva potrebna za povećanje proizvodnje, njihov proizvod možda nikada neće dostići cenu koja bi mu omogućila da bude konkurentan konvencionalnom mesu, kazao je jedan od osniača komanije GOOD Meat, Džoš Tetrik.
“Prodaja nije isto što i prodaja na veliko”, kazao je Tetrik za Rojters. “Dok mi kao kompanija i druge kompanije ne izgradimo infrastrukturu velikih razmera, ovo će biti na malom nivou”.
Sektor veštački uzgojenog mesa do sada je prikupio skoro dve milijarde dolara investicija na globalnom nivou, pokazali su podaci koji je prikupio Good Food institut (GFI), istraživačka grupa koja se fokusira na alternative konvencionalnom mesu.
Međutim, biće potrebne stotine miliona dolara za kompaniju GOOD Meat da bi izgradila bioreaktore veličine neophodne za proizvodnju velikih razmera, kazao je Tetrik.
Veliki deo novca je usmeren prema SAD, koje su primarna meta proizvođača veštački uzgojenog mesa zbog njihove veličine i bogatstva, kazao je Džordan Bar Am, partner u firmi McKinsey & Company koja se fokusira na alternativne proteine.
Pojedine kompanije povećavaju proizvodnju za SAD čak i pre nego što su njihovi proizvodi dobili odobrenje regulatora.
Evropska unija zajedno sa Izraelom i drugim državama takođe radi na regulatornim okvirima za meso iz laboratorije, ali nisu odobrili nijedan proizvod za ljudsku konzumaciju.
Faktor gađenja
Kompanije za veštački uzgoj mesa planiraju da predstave potrošačima da je njihov proizvod zeleniji i etičniji od konvencionalnog mesa, pritom pokušavajući da prevaziđu averziju koju pojedini proizvođači imaju prema njihovom proizvodu.
Kao prvo, njihov proizvod ne iziskuje klanje životinje, što bi, prema očekivanjima kompanija, trebalo da učini njihov proizvod privlačnijim za ljude koji izbegavaju meso iz moralnih razloga. Tokom procesa uzimanja ćelija životinje nisu povređivane, kazali su za Rojters rukovodioci kompanija.
Takođe, uzgoj mesa u čeličnim posudama umesto na polju može smanjiti uticaj na životnu sredinu, naročito ako se ima u vidu da se tokom procesa proizvodnje hrane emituje 14,5 odsto od ukupne količine štetnih gasova.
Kompanije za proizvodnju mesa biljnog porekla takođe su apelovale na potrošače sa moralnim i ekološkim zahtevima, mada je taj sektor zauzeo samo 1,4 odsto tržišta mesa. Međutim, kompanije za veštački uzgoj mesa imaju određenu prednost jer mogu da tvrde da je njihov proizvod zaista meso, kazao je Tetrik. “Verovatno najvažnija stvar koju smo saznali je da ljudi zaista vole meso. Mislim da verovatno neće smanjiti konzumaciju mesa”, kazao je on.
Ipak, velikom broju ljudi se gadi uzgojeno meso, kazala je Dženet Tomijama, zdravstvena psihološkinja na Univerzitetu u Kaliforniji. U studiji koja je 2022. objavljena u “Žurnalu za ekološku psihologiju”, ona je utvrdila da bi 35 odsto ljudi koji konzumiraju meso i 55 odsto vegetarijanaca bili zgađeni kultivisanim mesom.
Pojedini ljudi mogu takvo meso smatrati “neprirodnim” i imati negativan stav prema njemu, čak i pre nego što ga probaju, kazala je ona za Rojters.
Kako bi privukli potrošače, kompanije treba da budu u potpunosti transparentne povodom procesa proizvodnje i bezbednosti konzumacije, kazao je Tetrik, čija kompanija prodaje svoje proizvode restoranima u Singapuru. “Morate biti transparentni, ali na način da to otvara apetit”, kazao je on.
Kompanije UPSIDE Foods i GOOD Meat planiraju da podstaknu američka nepca tako što će svoje proizvode kada dobiju odobrenje prvo pustiti u vrhunske restorane, računajući na to da će potrošači tamo tolerisati višu cenu i steći dobar prvi utisak.
Kompanija UPSIDE se nada da će se njihov proizvod naći u supermarketima u naredne tri godine, kazao je Valeti.
Andres, kuvar i vlasnik restorana poznat po njegovom radu u oblasti globalne bezbednosti hrane, kazao je za Rojters da želi da prodaje kultivisano meso zbog uticaja na životnu sredinu. “Svi vidimo šta se događa oko nas, u svakoj zemlji širom sveta, vidimo da je naša planeta u krizi”, kazao je.
Njegov kolega, kuvar Malman, poznat po pripremi mesa i drugih prehrambenih proizvoda na otvorenom, kazao je za Rojters da su i na njega uticali ekološki stavovi i smatra da je na kuvarima da učine taj proizvod gastronomski privlačnijim i manje naučnim i veštačkim. “Mi treba da mu pružimo romantiku”, kazao je.
Bivši predsјednik SAD Donald Tramp ima prednost od 3 odsto u odnosu na trenutnog predsednika Džozefa Bajdena u hipotetičkom revanšu na izborima 2024.
To je pokazala nova anketa “Emerson College”.
U anketi je 44 odsto građana reklo da bi podržalo Trampa na predsedničkim izborima 2024. godine, u poređenju sa 41 odsto koji su rekli da će podržati Bajdena.
Još 10 odsto je reklo da bi podržalo nekog drugog, dok je 4 odsto ostalo neodlučno.
Ovo predstavlja preokret u odnosu na poslednju nacionalnu anketu, u novembru, koja je pokazala da Bajden ima 4 odsto prednosti u odnosu na Trampa, 45 prema 41 odsto.
Uprkos tome što je zaostajao za Trampom u hipotetičkom meču, Bajdenov rejting je u anketi od utorka porastao za 5 odsto, sa 39 odsto u novembru na 44 odsto u januaru.
Ukrajina nema nameru da napadne Bjelorusiju, rekao je danas ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.
On je to kazao komentarišući izjavu bjeloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da je Kijev ponudio Minsku da potpiše pakt o nenapadanju.
Zelenski je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Finske Saulijem Niinistom naglasio da Ukrajnia nije nikada ni nameravala da to uradi, preneo je TASS.
“Ovo je najvažnija poruka cijelog ukrajinskog naroda bjeloruskom narodu”, poručio je.
Dodao je da izazov za Ukrajinu ipak može postojati na bjeloruskoj teritoriji i naglasio da je ukrajinskoj vojsci naređeno da se pripremi za sve izazove.
Lukašenko je ranije danas izjavio da Ukrajina nudi potpisivanje pakta o nenapadanju, a istovremeno obučava militante koji predstavljaju potencijalnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Bjelorusije.
On je dodao da “nema pojma zašto bi to bilo potrebno Ukrajincima”.