VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Meloni: Želimo preuzeti vođstvo u regionu zapadnog Balkana

    Meloni: Želimo preuzeti vođstvo u regionu zapadnog Balkana

    Italija se želi vratiti na zapadni Balkan, a njena vlada, koju predvodi Đorđa Meloni, na konferenciji posvećenoj regionu, održanoj u utorak naveče, u Trstu je najavila da želi da region bude jedan od prioriteta italijanske spoljne politike.

    Melonijeva je najavila da će Italija u narednom periodu nastojati da preuzme vođstvo u regionu i podvukla da će sprovoditi mjere koje će tu ulogu ostvariti.

    Kao povod za vraćanje Italije u region ona je navela ukrajinski rat i dodala da je u tom kontekstu važno da se ubrza prijem zemalja regiona u EU.

    “Kao susjedna država, Italija je svjesna vitalne važnosti ovog regiona za budućnost cijele Evrope. Iz iskustva znamo da sve što se događa izvan Jadrana trenutno utiče i na nas”, rekla je ona, obrativši se skupu putem video-linka. Ona je naglasila da EU ima veliku odgovornost prema regionu i da je sada potrebno potvrditi da region pripada zapadnom svijetu i zapadnim vrijednostima. S tim u vezi, kako je istakla, očekuje da EU uskoro donese naredne odluke i korake ka prijemu regiona u EU.

    “Ne možemo dozvoliti da ovaj strateški dio našeg kontinenta još dugo ostane izvan zajedničkog evropskog doma”, rekla je ona i dodala da očekuje jačanje ekonomske saradnje, kao i da se pojačaju napori u vezi s migrantskim tokovima.

    U Ambasadi Italije su nam juče skrenuli pažnju na izjavu Antonija Tajanija, ministra spoljnih poslova Italije, i organizatora konferencije, u kojoj je naglasio da je Italija među prvacima kad su u pitanju evropske integracije te je istakao da proširenje ponovo mora dovesti u prvi plan reformsku agendu zemalja regiona.

    “Potvrđujemo da je namjera italijanske vlade da dalje jača partnerstvo između Italije i cijelog regiona zapadnog Balkana, podržavajući proces evropskih integracija i koristeći svaku priliku za dalju konsolidaciju naših bilateralnih odnosa, na svim nivoima, ekonomskom, političkom, kulturnom, i kooperacije. Konferencija u Trstu bila je važan sastanak u tom smjeru”, kažu oni.

    Konferenciji je prisustvovao i Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, koji je najavio da će EU ubrzati primjenu plana za zapadni Balkan. Prema njegovim riječima, dodjeljivanje kandidatskog statusa BiH predstavlja veliko ohrabrenje za cijeli region i znak da se Evropa vratila u taj region. On je pohvalio namjeru Vlade Italije da se vrati u region, istakavši da se radi o jednoj od zemalja osnivača EU, koja je istovremeno i ključni partner za zapadni Balkan i centralnu Evropu.

    On je naveo da je za prethodne dvije godine, od usvajanja Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije za zapadni Balkan, odobreno 40 projekata ukupne vrijednosti investicija od 5,7 milijardi evra za region, te da političkoj integraciji mora da prethodi ekonomska integracija.

    Ana Trišić Babić, savjetnica predsjednika Republike Srpske, za “Nezavisne” je rekla da smatra Italiju kao zemlju koja je uvijek bila solidan i pravedan partner. Primjera radi, kako je istakla, Italija je, uz Mađarsku, bila zemlja koja je zadnja uvela vize za zapadni Balkan, a prvi su zagovarali da se ukinu, dok je, istovremeno, bila uvijek faktor unutar zemalja kvinte, ili kad su u pitanju vojne misije EUFOR ili KFOR.

    “Kad god Italija pokazuje interes za region, mislim da je to dobro, ali istovremeno moram da napomenem da su njemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsjednik Emanuel Makron prošle sedmice u zajedničkom tekstu rekli da treba ubrzati proširenje, ali da se članstvo može očekivati tek nakon ukidanja veta, odnosno zajedničkog odlučivanja u Savjetu EU po pitanjima poput spoljne politike. Tako je volja italijanske premijerke jedno, ali mogućnosti su drugo”, rekla je ona.

    Napomene radi, nakon što je Njemačka, kada je Šolcova vlada preuzela vlast prije godinu i po, najavila da će proširenje EU biti prioritet, Francuska je predložila da se prije proširenja pokrene reforma EU, kako bi se donošenje odluka u spoljnoj politici pojednostavilo kroz kvalifikovanu većinu umjesto veta. Ovom se najviše protive zemlje centralne Evrope, koje žele da zadrže pravo veta u oblastima spoljne politike koje su njima važne. Za sada ne postoji dogovor kako će ovo pitanje biti riješeno. Inače, zanimljivo je da je Šolc tokom izborne kampanje u Njemačkoj na pitanje Volodimira Zelenskog, predsjednika Ukrajine, kada će Ukrajina biti primljena u članstvo, odgovorio da je prioritet zapadni Balkan i da, dok se taj region ne integriše u EU, neće biti novih pregovora o članstvu s drugim zemljama. Ipak, rat u Ukrajini je situaciju preokrenuo i sada je Ukrajina ispred BiH kada je u pitanju proširenje.

  • Berbok: Vodimo rat s Rusijom

    Berbok: Vodimo rat s Rusijom

    U najnovijem znaku rastućih uloga s kojima se svijet suočava u Ukrajini, njemačka ministarka vanjskih poslova Analena Berbok otvoreno je izjavila da su ukrajinski saveznici – uključujući Njemačku – u ratu s Rusijom.

    “I stoga sam već rekla posljednjih dana – da, moramo učiniti više da odbranimo Ukrajinu. Da, moramo učiniti više i na tenkovima. Ali najvažniji i ključni dio je da to radimo zajedno i da ne igramo igru krivice u Evropi, jer vodimo rat protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih”, rekla je Berbokova tokom rasprave u Parlamentarnoj skupštini Vijeća Evrope (PACE) u utorak u Strazburu.

    Njemačka stranka Zelenih, koja vuče korijene iz mirovnog pokreta, jedna je od najgorljivijih pristalica slanja više oružja Ukrajini. Stranka je takođe aktivno podržavala odluku o slanju glavnih borbenih tenkova Leopard 2, koju je njemačka vlada odobrila ove sedmice.

    Rusija je reagovala na odluku Njemačke i SAD-a da pošalju napredne glavne borbene tenkove u Ukrajinu, označivši taj potez “izuzetno opasnim” i kršenjem “crvenih linija” koje je postavio Kremlj.

    Njemačka je ranije odugovlačila s isporukom tenkova Ukrajini, strahujući da će eskalirati rat i uvući zemlju u direktnu konfrontaciju s Rusijom.

    Njemačka javnost takođe je skeptična prema slanju više oružja u Ukrajinu; međutim, Berbokova je već prošle godine rekla da namjerava održati svoja obećanja Ukrajini “bez obzira na mišljenje mojih njemačkih glasača”, prenosi “RMX”.

  • Lajčak o dijalogu Beograda i Prištine

    Lajčak o dijalogu Beograda i Prištine

    Izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da prijedlog za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine sadrži 11 tačaka i da su sve verzije objavljene u medijima izmišljotina.

    Prijedlog je veoma dobar, daje mnogo Kosovu, statusu Kosova i odnosima Kosova i Srbije, međunarodnom položaju Kosova, rekao bih maksimalno moguće u ovom trenutku. Ovo nije kraj priče, priča se nastavlja onim što je napisano. Nećemo završiti sa ovim već ćemo nastaviti do kraja – rekao je Lajčak.

    Lajčak je naveo da je u medijima vidio neke tekstove koji nisu bili tačni već su izmišljeni od određenih ljudi.

    – Bilo je promjena, jer sam poslije prvog izlaganja prijedloga posjetio i Prištinu i Beogradu. Razgovarali smo i tražili komentare, zatim smo pokušali da ih ugradimo u prijedlog – rekao je Lajčak.

    On je dodao da su zapadni pregovarači vrlo jasno rekli da suština prijedloga ne može da se mijenja, jer je sačinjena sa najboljim razumijevanjem kako doći do normalizacije.

    Lajčak je za televiziju Kljan Kosova naglasio da, ukoliko jedna od strana ne prihvati plan, međunarodna zajednica će reagovati na odgovarajući način tako što će podržati jednu stranu više, ili će smanjiti podršku drugoj strani, prenio je RTS.

    On je naveo da međunarodni pregovarači ne dolaze sa prijetnjama ili ultimatumima, jer je cilj da se postigne normalizacija u odnosima Prištine i Beograda.

    Govoreći o verziji prijedloga koja je prije nekoliko dana objavljena u beogradskim medijima, Lajčak kaže da je taj tekst blizu, ali da nije isti kao onaj koji je ponuđen Beogradu i Prištini.

    Lajčak je rekao i da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na sastancima sa zapadnim izaslanicima jasno iznio svoj stav.

    On je dodao da pregovara sa pet preostalih zemalja EU, koje nisu priznale Kosovo, da prihvate ovaj prijedlog, kao i da postoje pozitivne poruke da četiri od pet ovih zemalja vide da je važno da “proces donese rezultate”. Precizirao je da se sastao sa predstavnicima Španije, Slovačke, Kipra i Grčke, sastaće se i sa ministrom spoljnih poslova Rumunije.

  • Medvedev: Šta će Ukrajincima podmornice, pa oni uskoro više neće imati more

    Medvedev: Šta će Ukrajincima podmornice, pa oni uskoro više neće imati more

    Kijevski režim uskoro će ostati bez pristupa moru, napisao je zamenik predsednik Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    On je komentarisao objave da je Ukrajina tražila od Njemačke podmornice.

    “Sada je neki idiot izjavio da im trebaju avioni i…podmornice. Dobro, avioni su nekako razumljivi. Istina, normalnih pista praktično nema, a ukrajinsko nebo smo mi zatvorili. A sada su podmornice već ozbiljna stvar. Posebno imajući u vidu da kijevski režim uskoro uopšte neće imati more. Onda će morati da sede u čamcu nasred Dnjepra, učeći da sviraju sa muzikalnim starateljima besmrtnu (pesmu Bitlsa) ‘Žuta podmornica’. Iako će podmornica biti, očigledno, žuto-plava”, napisao je Medvedev na njegovom Telegram kanalu.

    Prethodno je “Špigl” saopštio da zamenik ministra inostranih poslova Ukrajine Andrej Meljnik traži od Nemačke da isporuči Ukrajini lovce, borbene brodove i podmornice.

    Ranije danas u Berlinu objavljeno je da je Nemačka donela odluku da pošalje Ukrajini tenkove “leopard 2”.

    Portparol nemačke Vlade Štefen Hebeštrajt rekao je da je odluka doneta nakon intenzivnih pregovora Nemačke sa najbližim evropskim i međunarodnim partnerima.

  • Tajni sastanak i zahtjev

    Tajni sastanak i zahtjev

    Iz Kremlja je u utorak stigla informacija da se planira atentat na Jevgenija Prigožina, šefa Vagner grupe, piše Dejli bist.

    Iako se priča da je Prigožin razbesneo mnoge zvaničnike bliske Vladimiru Putinu svojim postupcima u Ukrajini, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi Prigožin zapravo trebalo da zabrine vlasti u Kijevu.

    Sam Prigožin je ranije u utorak tvrdio da je obavešten da su se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i direktor CIA Vilijam Berns navodno sastali da razgovaraju o njegovom ubistvu. “To je više pitanje zaspecijalne službe”, rekao je Peskov novinarima na pitanje o optužbama.

    “Ali što se tiče pokušaja atentata, Ukrajina je umešana i u pokušaje atentata i u apsolutno monstruozno ubistvo. Podsetimo se pokušaja atentata koji su se dešavali. Setimo se ubistva Darije Dugine i tako dalje. Umešanost kijevskog režima u ovakve pokušaje atentata je očigledna, pa postoji tolika opasnost za naše građane”, rekao je Peskov.

    Tvrdnja o atentatu prvobitno je došla od Vladimira Rogova, jednog od ruskih lidera u ukrajinskom regionu Zaporožje.

    “Jedan od zahteva koje je Zelenski izneo tokom sastanka sa direktorom CIA bilo je ubistvo šefa Vagnera “, rekao je Rogov ruskim državnim medijima, ne precizirajući odakle mu ova informacija. On je rekao da bi ubistvo Prigožina bilo “više nego logično”.

    Prigožin, koji uživa mogućnost sticanja statusa mučenika u ruskom društvu, našalio se preko svoje kancelarije za medije da je njegovo ubistvo “veoma dobra ideja”.

    “Slažem se da je vreme da se eliminiše Prigožin. Ako mi se obrate, sigurno ću pomoći”, našalio se Prigožin.

    Čak su i neki proratni ruski komentatori brzo na društvenim mrežama istakli da je najveća pretnja šefu Vagnera verovatno kod kuće.

    “Čini mi se da su oni koji su najviše zainteresovani za eliminaciju Prigožina bliskog Kremlju. Informacije o njegovom kretanju i lokacijama će procuriti samo do Ukrajinca”, napisao je jedan komentator na društvenim mrežama.

  • Pokrenut masovni napad – ređaju se eksplozije

    Pokrenut masovni napad – ređaju se eksplozije

    Dopisnik Kijev Posta Džejson Džej Smart preneo je da je u toku masovni napad na Ukrajinu.

    On navodi da je najmanje 50 projektila palo u istočnu i centralnu Ukrajinu, uključujući Kijev.

    Tokom noći, kaže, iranske bespilotne letelice testirale su svoje sposobnosti protivvazdušne odbrane. Nadalje, Kijev Independent piše da se najmanje šest eksplozija čulo u zapadnom gradu Vinica.

    Kako prenosi agencija Nekta, zabeleženo je nekoliko eksplozija širom Ukrajine. Eksplozije su zabeležene u Dnjepropetrovskoj, Hersonskoj, Kijevskoj i Mikolajevskoj oblasti.

    Očekuje se da će pasti još više od trideset raketa, prenose ukrajinski mediji.

  • “Crvena linija se pomjera”

    “Crvena linija se pomjera”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od zapadnih zemalja da isporuče Kijevu avione i rakete.

    “Danas sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Moramo da odblokiramo isporuke raketa dugog dometa Ukrajini. Važno nam je da proširimo saradnju kada je reč o artiljeriji, moramo se izboriti za to da se Ukrajini isporuče avioni”, navodi se u saopštenju na sajtu kabineta Zelenskog.

    Kako je istakao savetnik ukrajinskog ministra odbrane Jurij Sak, kijevske vlasti žele da dobiju od Zapada lovce.”Ako ih dobijemo, prednost na bojnom polju će biti ogromna. Nisu u pitanju samo F-16. Avioni četvrte generacije – to je ono što nam je potrebno”, rekao je Sak za Rojters.

    List “Politiko” piše da zapadne zemlje već vode unutrašnje debate o mogućnosti isporuke lovaca Kijevu, ali da se mnogi plaše da bi takva odluka dovela do eskalacije sukoba. Kako je precizirano, to pitanje su pokrenuli ukrajinski zvaničnici uz podršku baltičkih zemalja.

    “Lovci bi bili sledeći logičan korak”, rekao je neimenovani diplomata iz Severne Evrope, istakavši da je Vašington saopštio Kijevu da “u ovom momentu” ne može biti govora o isporuci lovaca.

    “Tamo postoji crvena linija, ali su prošlog leta crvena linija bili sistemi ‘hajmars’ pa se ona pomerila. Zatim su crvena linija bili tenkovi i ona se takođe pomera”, rekao je izvor.

    Drugi neimenovani sagovornik iz diplomatskih krugova rekao je za “Politiko” da je isporuka lovaca “trenutno potpuno nezamisliva”, ali da bi razgovori o tome mogli da počnu “kroz dve, tri nedelje”.

    Pretpostavlja se da će debate o isporuci lovaca Kijevu verovatno izazvati još više sporova nego situacija sa isporukama tenkova. Kako navodi list, nekoliko evropskih zvaničnika i diplomata je saopštilo da njihove vlasti više ne smatraju tu ideju promašenom, ali konstatuju visoku opasnost od eskalacije.

    “Slanje aviona biće ozbiljan logistički zadatak za ukrajinske saveznike”, piše “Politiko”. Autor članka ocenjuje da bi se moguća isporuka lovaca Kijevu mogla pretvoriti u “logistički košmar”.

    Kako se navodi, američki lovci F-15 i F-16 specifični su po tome što su za njih potrebne duge i kvalitetne piste “kojih u Ukrajini nema”. Pritom, eksperti ističu da bi ruske snage moglo s lakoćom da otkriju bilo kakav pokušaj izgradnje baze i da izvedu napad na njih.

    Po mišljenju neimenovanog stručnjaka, Ukrajini bi više odgovarali američki lovci F-18 ili lovci švedske proizvodnje “gripen” pošto bi mogli da poleću sa kraćih pista i zahtevaju manje održavanja.

    Međutim, ministar odbrane Švedske Pol Jonson rekao je za “Politiko” da njegova zemlja “ne planira da šalje lovce ‘gripen’ Ukrajini u skorije vreme”.

    London ne razmatra isporuku
    Velika Britanija ne razmatra mogućnost isporuke aviona Ukrajini, plašeći se eskalacije, piše list “Telegraf”, pozivajući se na izvore.

    “Izvori iz Ratnog vazduhoplovstva saopštili su da se smatra da slanje aviona ‘previše vodi eskalaciji'”, navodi list.

    Takođe se navodi da Velika Britanija u budućnosti “ne isključuje” slanje visoko preciznih raketa dugog dometa Ukrajini, ali izvori ističu da se u ovom momentu ta opcija “ne razmatra”.

  • Zelenski nije zainteresovan da razgovara sa Putinom

    Zelenski nije zainteresovan da razgovara sa Putinom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da nije zainteresovan za pregovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

    “Meni to nije interesantno. Nije interesantno da ga upoznam, razgovaram sa njim. Zaista ne razumem ko donosi odluke u Rusiji”, rekao je Zelenski u intervjuu za britanski TV kanal Skaj njuz.

    On je dodao da je posle početka ruske specijalne vojne operacije Putin za njega postao “niko”.

  • Ruski zvaničnik: Granate s uranijumskim jezgrom tretiraćemo kao nuklearne bombe

    Ruski zvaničnik: Granate s uranijumskim jezgrom tretiraćemo kao nuklearne bombe

    Isporuku zapadnih granata sa uranijumskim jezgrom Ukrajini Moskva će tretirati kao upotrebu prljavih nuklearnih bombi, izjavio je šef ruske delegacije na bečkim pregovorima o vojnoj bezbjednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov.

    „Upozoravamo zapadne sponzore kijevske vojne mašine da ne podstiču nuklearne provokacije i ucjenu. Znamo da su tenk ‘Leopard 2’, kao i pješadijska borbena vozila ‘Bredli’ i ‘Marder’, naoružani projektilima sa uranijumskim jezgrom, čije korišćenje dovodi do kontaminacije područja, kao što se desilo u Jugoslaviji i Iraku“, rekao je Gavrilov na Forumu OEBS-a o bezbjednosnoj saradnji.

    Gavrilov je dodao da će Moskva, „ako Kijev dobije takve granate za tešku vojnu opremu NATO-a, smatrati to upotrebom prljavih nuklearnih bombi protiv Rusije, sa svim posljedicama koje proizlaze iz toga“, prenosi ruska državna agencija RIA Novosti.

    Njemački kancelar Scholz odlučio je poslije višemesečnih pregovora, pod pritiskom NATO saveznika i koalicionih partnera, da ipak isporuči tenkove ‘Leopard 2’ Ukrajini i da dozvoli partnerskim zemljama da ih i one pošalju Kijevu. Ukrajina bi ove godine mogla da dobije do 100 najsavremenijih tenkova njemačke proizvodnje, što je trećina od broja koji je tražila.

    Poslije popuštanja Berlina, danas su i SAD odlučile da pošalju Ukrajini 31 tenk „M1 Abrams“.

    Uoči objavljivanja američke odluke, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će tenkovi „M1 Abrams“, ako ih SAD isporuče Ukrajini, „izgorjeti kao i svi ostali“, prenela je agencija Rojters.

  • Kirbi otkrio kada bi tenkovi iz SAD-a mogli stići u Ukrajinu

    Kirbi otkrio kada bi tenkovi iz SAD-a mogli stići u Ukrajinu

    Bijela kuća saopštila je večeras da će biti potrebni mjeseci da tenkovi čije je slanje Ukrajini odobrio predsjednik Džozef Bajden stignu na odredište, rekao je savjetnik za nacionalnu bezbjednost u Bijeloj kući Džon Kirbi.

    On je rekao da Ukrajina treba da bude spremna za period kada se vrijeme popravi i ruska ofanziva dobije na zamahu.

    Kirbi je rekao da Vašington mora da bude spreman da pruža podršku Ukrajini dokle god to bude potrebno i da nema indikacija da ruski lider Vladimir Putin planira da napadne teritoriju NATO saveza, prenosi Srna.

    “Sputnjik” izdvaja Kirbijevu izjavu da tenkovi “abrams M1” koje će SAD poslati Ukrajini ne predstavljaju prijetnju po samu Rusiju nego po ruske vojnike u Ukrajini.