VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Picula: Šmitovo nametanje odluka je početak puta da BiH dođe na nulu

    Picula: Šmitovo nametanje odluka je početak puta da BiH dođe na nulu

    Hrvatski evroposlanik i član Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta Tonino Picula od Savjeta minista BiH očekuje ozbiljan pristup rješavanju nagomilanih problema.

    Ocjenio je da je novi Savjet ministara izrazito, kako kaže, politički heterogen i da u tom smislu treba zadržati određen nivo opreznosti jer to može biti i razlog nestabilnosti u vrijeme krize.

    Za visokog predstavnika u BiH kojeg ne priznaje RS Kristijana Šmita kaže da je političar koji “čvrsto stoji na zemlji”, koji unutar Evropske unije ima podršku političara koji “poznaju realnu političku sliku u BiH”.

    Komentarišući Šmitove odluke o nametanju izbornog zakona tokom izborne noći u oktobru prošle godine, Picula kaže da Šmit zna da je to tek početak puta kako bi BiH došla na jednu nulu.

    “Tako da mislim da je njegova namjera daljnji rad na promjenama određenog zakonodavstva, iako je on tu realan i kaže da ne može sam da mjenja Dejtonski sporazum”, rekao je evropski parlamentarac iz hrvatske SDP.

    Prema njegovim riječima BiH ima mogućnost da se okrene problemima koji je opterećuju.

    “Mislim da je ovo Vijeće ministara koja ima šansu da izbjegne greške svih onih prije njih, kako bi se BiH ipak mogla kvalifikovati za drugi krug politike proširenja”, kaže Picula.

    Smatra da je američki uticaj u BiH i dalje jači od evropskog.

    “SAD i EU će morati da nađu način kako da sinhronizuju poteze. Jedna vrsta političke operative u BiH ne smije biti kampanjska, nego stalna”, rekao je Picula za RTV Herceg-Bosna.

  • Italija više neće slati Ukrajini ofanzivno oružje

    Italija više neće slati Ukrajini ofanzivno oružje

    talijanski ministar vanjskih poslova Antonio Tajani juče je poručio da njegova zemlja u budućnosti neće snaddijevati Kijev ofanzivnim oružjem.

    Ukrajinska vojska u budućnosti više neće moći računati na isporuku ofanzivnog oružja iz Italije.

    “Situacija u Ukrajini je teška i mi smo izuzetno zabrinuti. Ulažemo napore ka miru i prema odluci parlamenta, spremni smo da isporučimo odbrambeno oružje”, rekao je Tajani.

    On je dodao da Italija nikada neće slati ofanzivno oružje jer nije u ratu sa Rusijom i nema ništa protiv ruskog naroda.

    “Mi samo branimo nezavisnost Ukrajine”, rekao je Tajani za italijansku televiziju RAI.

    Italijanski parlament usvojio je u martu prošle godine rezoluciju o pomoći Ukrajini, uključujući i onu vojnu.

    Nova vlada desničarska vlada u Italiji, koja je došla na vlast u oktobru, već je produžila vojnu pomoć tokom ove godine. Trenutno je u izradi šesti dekret o vojnoj pomoći u naoružanju Ukrajini.

    Prema pisanju italijanskih medija, spisak naoružanja može uključivati navođene rakete “Aspide” i sistem protivvazdušne odbrane SAMP-T koji će biti isporučeni po dogovoru sa Francuskom.

    Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Italija je isporučila zvaničnom Kijevu oružje u vrijednosti od milijardu evra.

  • Džonson izjavio da mu je Putin prijetio

    Džonson izjavio da mu je Putin prijetio

    Bivši premijer Velike Britanije izjavio je da mu je Vladimir Putin pretio raketnim udarom tokom vanrednog telefonskog razgovoru uoči ruskog napada na Ukrajinu.

    Džonson je, u dokumentarcu Bi-Bi-Sija koji se bavi Putinovim razgovorima sa svetskim liderima, naveo da mu je Putin rekao da će takav raketni udar “trajati samo minut”.

    Dodao je da nije siguran da li je pretnja bila “ozbiljna”.

    Kako se navodi, Putin je Džonsonu to saopštio nakon što ga je bivši premijer Velike Britanije tokom veoma dugog ​​razgovora u februaru 2022. godine upozorio da će rat biti “potpuna katastrofa”.

    Džonson je ispričao da je rekao Putinu da bi vojna operacija u Ukrajini dovela do sankcija Moskvi i većeg broja NATO trupa na ruskim granicama.

    Takođe je naveo da je pokušao da odvrati rusku vojnu akciju govoreći Putinu da se Ukrajina neće pridružiti NATO-u “u skoroj budućnosti”.

  • Kompanija Rio Tinto izgubila visoko radioaktivnu kapsulu

    Kompanija Rio Tinto izgubila visoko radioaktivnu kapsulu

    Rudarski div Rio Tinto izvinio se zbog gubitka visoko radioaktivne kapsule na potezu od 1.400 kilometara u Zapadnoj Australiji, dok su vlasti češljale dijelove ceste u potrazi za sićušnom, ali opasnom tvari.

    Kapsula je bila dio naprave za koju se vjeruje da je ispala s kamiona dok je bila transportovana između pustinjskog rudnika i grada Perta 10. januara.

    Kamion koji je prevozio kapsulu stigao je u skladište u Pert 16. januara. Hitne službe obaviještene su o nestaloj kapsuli 25. januara.

    Izvršni direktor Rio Tinto Iron Orea, Sajmon Trot, rekao je da kompanija vrlo ozbiljno shvata incident i izvinio se zbog izazivanja zabrinutosti javnosti.

    “Shvatamo da je ovo očito vrlo zabrinjavajuće i žao nam je zbog uzbune koju je izazvalo u zapadnoaustralijskoj zajednici”, rekao je Trot.

    Potom je dodao:

    “Pored pune podrške relevantnim vlastima, pokrenuli smo vlastitu istragu kako bismo shvatili kako je kapsula izgubljena u transportu.”

    Hitne službe Zapadne Australije pozvale su druge australijske države i saveznu vladu za pomoć u pronalaženju kapsule jer im nedostaje opreme.

    Kapsula je dimenzija 8 milimetara puta 6 milimetara, a ljudi su upozoreni da bi se mogla nesvjesno zaglaviti u gumama njihovih automobila, prenosi “TRT World”.

  • Erdogan obećava Švedskoj da će biti „šokirana“ zbog odluke o članstvu Finske u NATO-u

    Erdogan obećava Švedskoj da će biti „šokirana“ zbog odluke o članstvu Finske u NATO-u

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da bi Turska mogla da donese odluku o članstvu Finske u NATO-u, koja bi mogla da „šokira“ Švedsku.
    „Ako bude potrebno, mi možemo da pošaljemo drugi odgovor o Finskoj. Švedska će biti šokirana, kada budemo dali različit odgovor za Finsku“, rekao je Erdogan tokom susreta s omladinom u turskom gradu Biledžiku.

    Finska i Švedska su nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, 18. maja prošle godine, predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za prijem u Alijansu. Zahteve Švedske i Finske za članstvo u NATO-u nisu ratifikovale samo dve od 30 zemalja – Turska i Mađarska.

    Šef švedske diplomatije Tobijas Bilstrjom ranije je izjavio da je zbog spaljivanja Kurana proces stupanja te kraljevine u NATO obustavljen, ali je dodao dase nada da će dogovor s Ankarom biti postignut na samitu ministara inostranih poslova zemalja – članica NATO-a koji se u julu održava u Viljnusu.

    Izvor iz Ankare je ranije rekao Sputnjiku da je trilateralni mehanizam, pokrenut radi prijema Švedske i Finske u NATO, obustavljen na neodređeno vreme, na zahtev turske strane.

    Ranije je šef finske diplomatije Peka Havisto izjavio da je moguće da procedura ratifikacije zahteva te zemlje za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi bude nastavljena odvojeno od Švedske, ali je zatim povukao svoju izjavu.
    Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je izjavio da Turska nije dobila od Finske predlog da stupi u NATO nezavisno od Švedske.

  • Šolc: Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži

    Šolc: Ukrajini neće biti isporučeni borbeni avioni koje traži

    Njemački kancelar Olaf Šolc isključio je mogućnost slanja borbenih aviona u Ukrajinu, samo nekoliko dana nakon što se Njemačka obavezala na slanje tenkova.
    Šolc je rekao da je njegov fokus bio na isporuci njemačkih tenkova “leopard 2”.

    “Činjenica je da smo donijeli odluku o slanju tenkova. Mislim da je neozbiljno odmah pokretati neku novu debatu u NJemačkoj”, rekao je Šolc u intervjuu za “Tagesšpigl”.

    Šolc je ponovio da NATO nije u ratu sa Rusijom i da oni neće dozvoliti takvu vrstu eskalacije.

    NJemačka se ove sedmice obavezala da će Ukrajini isporučiti 14 tenkova “leopard 2”, posle višenedjeljnog pritiska saveznika.

    Odmah nakon toga SAD su saopštile da će Ukrajini obezbjediti svoje tenkove “M1 Abrams”.

    Ukrajina je zatražila od savezničkih zemalja da formiraju “koaliciju borbenih aviona” kako bi ojačale svoje sposobnosti i to uz pomoć aviona “F-16” i “F-35”, “eurofajtera”, “tornada”, francuskih “rafala” i švedskih aviona “gripen”.

    SAD su saopštile da će sa Kijevom “veoma pažljivo” u četvrtak razgovarati o ideji isporuke aviona, prenosi Bi-Bi-Si.

    Savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak rekao je da su im potrebne i rakete kako bi “drastično smanjili ključno naoružanje Rusije”.

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski rekao je ranije da su njegovoj zemlji potrebne američke rakete “ATAKMS” dometa 297 kilometara, koje bi “pomogle Kijevu da predvidi ruske napade na urbana područja i civile”.

    Vašington je do sada odbijao da obezbjedi to naoružanje.

  • Poruka Irancima: Upozorili smo vas

    Poruka Irancima: Upozorili smo vas

    Viši savjetnik ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, Mihail Podoljak, oglasio se u nedjelju na Twitteru kako bi ismijao Iran nakon što je pretrpio napad dronom na postrojenje za oružje u Isfahanu, rekavši da ih je “Ukrajina upozorila”.

    “Ratna logika je neumoljiva i ubilačka. Strogo naplaćuje račune autorima i saučesnicima. Panika u Ruskoj Federaciji, beskrajna mobilizacija, protivraketna odbrana u Moskvi, rovovi udaljeni 1000 kilometara, priprema skloništa. Eksplozivna noć u Iranu – proizvodnja dronova i projektila, rafinerije nafte. Ukrajina vas je upozorila”, rekao je Podoljak.

    Kao dokaz ovog očiglednog upozorenja, Podoljak je podijelio komentar koji je napisao 24. decembra 2022.

    “Iran, planirajući pojačati snabdijevanje Rusije raketama, bespilotnim letjelicama , očigledno ponižava institucije međunarodnih sankcija.. Važno je napustiti nefunkcionalne sankcije, nevažeći koncept rezolucija UN-a i prijeći na destruktivnije alate – likvidaciju pogona, hapšenje dobavljača.”

  • Otkriveno ko stoji iza napada na Iran?

    Otkriveno ko stoji iza napada na Iran?

    Napad dronovima na vojna postrojenja u gradu Isfahanu u Iranu izveo je Izrael, piše “Volstrit džurnal”, pozivajući se na američke zvaničnike i druge.

    “Izrael je izveo skriveni napad bespilotnim letelicama na iranski odbrambeni objekat u trenutku kada Sjedinjene Države i Izrael traže nove mogućnosti da obuzdaju nuklearne i vojne ambicije Teherana”, piše list.

    Konkretno, u pitanju je, navodno “sve veća vojna saradnja (Irana) sa Rusijom”, tvrdi izdanje.

    “Volstrit džurnal” naglašava da je ovo “prvi izraelski udar za koji se saznalo” otkako je premijer Benjamin Netanijahu preuzeo dužnost.

    Ranije je televizija “Al Arabija” javila, pozivajući se na izvore, da su američko vazduhoplovstvo i “druga zemlja” napale vojnu fabriku iranskog Ministarstva odbrane. Sa druge strane, američki izvori kanala “Al Hadat” tvrde da Izrael nije umešan u napad, a svrha operacije je da se “Iranu i Rusiji demonstrira” spremnost SAD da se suprotstave “proizvodnji i izvozu (balističkog) oružja”.

    Agencija IRNA je u nedelju noću javila da je snažna eksplozija potresla grad Isfahan, koji se nalazi u centralnom delu Irana. Kasnije je republičko Ministarstvo odbrane saopštilo da je u subotu bespilotnim letelicama izvršen neuspešan napad na jedan od centara resora.

    Jedan dron je oboren, druga dva su upala u odbrambene zamke i eksplodirala. U napadu niko nije povređen, pričinjena je manja materijalna šteta. Istovremeno, u saopštenju nije precizirano koga Teheran smatra umešanim u napad.

  • Amerikanci tvrde: “Zapad u strahu, pobjeda Rusije neminovna”

    Amerikanci tvrde: “Zapad u strahu, pobjeda Rusije neminovna”

    Povećanje vojne pomoći Ukrajini povezano je sa strahovima Zapada da Rusija može da pobedi u dugotrajnom iscrpljujućem sukobu, piše The Wall Street Journal.

    Kako list primećuje, zapadne vlade su se ranije nadale da, što duže bude trajao sukob u Ukrajini, veća je verovatnoća da će Kijev pobediti. Međutim, sadašnja situacija stvara strah na Zapadu da bi Rusija mogla pobediti u svakom dugotrajnom sukobu.

    Dakle, iza odluke da se naglo poveća isporuka vojne pomoći Ukrajini stoji zabrinutost nekih zapadnih zemalja da bi vreme moglo biti na strani Rusije, piše list. Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine.

    On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti “zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije “zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“.

    Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši “demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za “krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.

  • “Markeri” krenuli ka Dombasu

    “Markeri” krenuli ka Dombasu

    Četiri udarna robotizovana oklopna vozila “Marker“ su spremni i pripremaju se za slanje u Donbas, rekao je bivši direktor “Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin.

    “Izvršni direktor kompanije iz Magnitogorska ‘Androidna tehnika’ Evgenije Dudorov je saopštio da je počeo utovar četiri bespilotna robota ‘Marker’, koji će zatim biti poslati u Donbas“, istakao je Rogozin.

    On je ranije izjavio da će u februaru u zonu specijalne vojne operacije stići četiri robota “Marker“ koji će biti u obaveštajnoj varijanti i udarnoj verziji.

    Roboti će učestvovati u borbama nakon testiranja na poligonu.

    On je naveo da ovaj robot moći da automatski uništava tenkove “abrams“ i “leopard“ i druge mašine pomoću elektronskog kataloga u kontrolnom sistemu sa slikama neprijateljske tehnike.