VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Novi kineski balon, ovaj put iznad Južne Amerike

    Novi kineski balon, ovaj put iznad Južne Amerike

    Vlada SAD saopštila je da još jedan, kako se navodi, “kineski špijunski balon” leti iznad teritorije Latinske Amerike.

    Posle jučerašnjih saopštenja zvaničnika vojske SAD da je sumnjivi kineski “balon za nadzor” primećen kako leti iznad savezne države Montana, portparol Pentagona, general Pat Rajder, rekao je za “Foks njuz” u petak uveče da iznad Latinske Amerike leti još jedan kineski špijunski balon.

    Rajder je na brifingu za novinare u četvrtak izjavio da je američka vlada otkrila kineski balon za nadzor na velikoj visini iznad kontinentalnog dela SAD.

    Visoki zvaničnik odbrane je rekao da je američka vlada razmišljala o tome da obori balon, ali da je odlučila da ne koristi vojnu silu zbog potencijalnih rizika.

    Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u petak da je balon civilni i da se koristi u meteorološke i druge naučne svrhe, kao i da je neplanirano skrenuo sa predviđenog kursa.


    Pentagon ne veruje da je reč o meteorološkom balonu koji je skrenuo sa kursa.

    “Ovo je bilo namerno”, rekao je Rajder, navodeći da je balon poleteo iz kontinentalne Kine.

    Rajder je rekao novinarima da će balon verovatno lebdeti iznad vazdušnog prostora SAD nekoliko dana.

    Balon je u petak viđen iznad Kanzas Sitija u Misuriju.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken otkazao je ranije planiranu posetu Kini zbog otkrića kineskog balona.

  • Kremlj ima poruku za Srbiju

    Kremlj ima poruku za Srbiju

    Kremlj razume da je rukovodstvo Srbije pod nezapamćenim pritiskom Zapada i ceni stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

    Kako je danas izjavio Dmitrij Peskov, Moskva se nada daljem uzlaznom razvoju odnosa dveju zemalja.

    “U potpunosti shvatamo pritisak bez presedana kolektivnog Zapada na srpsko rukovodstvo i cenu i napore koji su potrebni rukovodstvu Srbije da izdrži ovaj pritisak do danas”, rekao je portparol Kremlja, preneo je Tass.

    On je istakao da Rusija veoma ceni ovakav stav srpskog rukovodstva i da se nada da će bilateralni odnosi nastaviti da se razvijaju uzlaznom putanjom.

  • Njemački medij: Sjedinjene Države su ponudile Rusiji 20% teritorije Ukrajine u zamjenu za mir

    Njemački medij: Sjedinjene Države su ponudile Rusiji 20% teritorije Ukrajine u zamjenu za mir

    Šef američke Centralne obavještajne agencije (CIA) William Burns je navodno je ponudio Kijevu “mir u zamjenu za zemlju”, a Moskvi – “zemlju u zamjenu za mir”.

    U januaru je šef američke Centralne obavještajne agencije (CIA) William Burns predložio Moskvi i Kijevu da sklope mir, prema kojem je 20% okupirane teritorije Ukrajine otišlo iz Rusije, piše Neue Zürcher Zeitung (NZZ), citirajući dva njemačka političara.

    Međutim, obje strane su odbile takvu ponudu. U Kijevu odbijaju sve prijedloge o podjeli njihove teritorije, a u Moskvi su sigurni da će “u svakom slučaju dugoročno dobiti rat”.

    Kada je postalo jasno da takav mirovni plan ne odgovara stranama, američki predsjednik Joe Biden odlučio je popustiti njemačkom kancelaru Olafu Scholzu i odobrio isporuku američkih tenkova Abrams Kijevu. To je omogućilo Njemačkoj da dozvoli isporuku tenkova Leopard 2 Kijevu.

    “Ova verzija događaja je potpuno lažna”, rekao je anonimni zvaničnik CIA-e za Newsweek.

    Zamjenik glasnogovornika Vijeća za nacionalnu sigurnost Sean Davitt rekao je da informacije NZZ-a “nisu istinite”. Zvanično, ni u Moskvi ni u Kijevu ovu informaciju nisu komentarisali.

    Ukrajina nije pregovarala sa Rusijom od maja 2022. godine. Nakon aneksije regija Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, koju je ruski predsjednik Vladimir Putin najavio 30. septembra 2022. godine, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potpisao je odluku o zabrani pregovora s Putinom.

  • SAD poslale ultimatum Erdoganu

    SAD poslale ultimatum Erdoganu

    Američki Kongres ne može podržati prodaju borbenih zrakoplova F-16 Turskoj, dok službena Ankara ne ratifikuje članstvo Švedske i Finske u NATO-u.

    To je u četvrtak objavila grupa senatora iz obe stranke.

    Švedska i Finska prošle su godine podnele zahtev za pridruživanje tom transatlantskom odbrambenom savezu nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ali su suočene s neočekivanim prigovorima Turske i od tada pokušavaju da pridobiju njenu podršku.

    Ankara želi da Helsinki i Stokholm zauzmu oštriji stav prema Kurdistanskoj radničkoj stranci (PKK), koju Turska i EU smatraju terorističkom organizacijom, ali i još jednoj grupi koju okrivljuje za pokušaj državnog udara 2016. godine.

    Tri nacije postigle su dogovor u Madridu prošlog proleća, ali je Ankara obustavila razgovore u januaru nakon protesta u Stokholmu tokom kog je danski političar krajnje desnice spalio primerak Kurana.

    U pismu američkom predsedniku Džou Bajednu, 29 demokratskih i republikanskih senatora kazalo je da dve nordijske zemlje ulažu “potpune i dobre napore” da ispune uslove za članstvo u NATO-u koje je Turska tražila, iako Ankara tvrdi da Švedska mora učiniti više.

    “Nakon što Turska ratifikuje protokole o pristupanju NATO-u, Kongres može razmotriti prodaju borbenih zrakoplova F-16. Međutim, neuspeh da se to učini doveo bi u pitanje ovu prodaju koja je na čekanju”, napisali su senatori.

    To je prvi put da je Kongres eksplicitno i direktno povezao prodaju F-16 Turskoj sa zahtevima dve nordijskie zemalja za pristupanje NATO-u.

    Turska je objavila da bi mogla odobriti finski ulazak u članstvo NATO-a, ali finski predsednik i ministar spoljnih poslova odbacili su tu ideju, tvrdeći da je sigurnost dve nordijske zemalje uzajamno povezana. Od 30 članica NATO-a samo Turska i Mađarska trebaju da ratifikuju članstvo tih nordijskih zemalja, podseća Slobodna Dalmacija.

  • “Rusko oružje će naneti Kijevu smrtni poraz”

    “Rusko oružje će naneti Kijevu smrtni poraz”

    Povećanje isporuka naoružanja Oružanim snagama Rusije omogućiće da se nanese smrtni poraz ukrajinskim ekstremistima.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Naše oružane snage redovno i u punom obimu dobijaju rakete različitog tipa“, napisao je Medvedev na Telegramu nakon posete ruskom projektnom birou “Raduga” specijalizovanom za razvoj i proizvodnju krstarećih raketa različitih namena.

    U projektnom birou su zameniku predsednika Saveta bezbednosti Rusije pokazali protivradarsku raketu H-58UŠKE, raketu H-69, koja je predviđena za gađanje velikog broja kopnenih stacionarnih ciljeva čije su koordinate poznate pre lansiranja. Pokazana je i raketa visokog dometa klase “vazduh-zemlja” H-59MK, hipersonična krstareća protivbrodska raketa velikog dometa H-22, kao i krstareća raketa velikog dometa H-101.

    “Isporuke svih vidova naoružanja, vojne i specijalne tehnike značajno će se povećati tokom 2023. godine. To će omogućiti da se vlastima ukrajinskih ekstremista, koje je svojim oružjem hranio raznovrsni zapadni ološ, nanese smrtni poraz”, podvukao je Medvedev.

    On je ranije govorio i o važnosti velikih isporuka naoružanja ruskoj vojsci.

  • Ukrajini ponestaju avioni ali i piloti

    Ukrajini ponestaju avioni ali i piloti

    Kijevu ponestaju lovci, rezervni delovi i piloti, koji umeju da njima upravljaju, izjavio je u intervjuu listu “Fajnenšnal tajms” ukrajinski vojni pilot.

    “Svi naši avioni su napravljeni u vreme SSSR-a i mi ih ne možemo beskonačno održavati, ni zalihe municije nisu neograničene, a sve je bliži i bliži dan kada nećemo imati rakete i rezervne delove za te avione. U bliskoj budućnosti možemo da ostanemo bez taktičke avijacije”, rekao je on.

    Pilot je podvukao da su američki lovci F-16 potrebni Kijevu pod hitno. On se požalio i na avione Mig-29 koji su nasleđeni iz perioda SSSR-a i istakao da nije uspeo njima da pogodi ni jedan vazdušni cilj.

    Dodao je i da Vazduhoplovnim snagama Ukrajine nedostaju i kvalifikovani piloti.

    “U slučaju da sačekamo još šest meseci, onda će doći trenutak da će nam ostati samo starci rezervisti umesto mladih pilota koji imaju veliko znanje i kvalitetnu obuku”, rekao je ukrajinski pilot.

    Mediji su ranije objavili da su pojedini predstavnici američke administracije lobirali da se ukrajinskim vojnicima isporuče lovci F-16. Američki predsednik Džozef Bajden je ranije negirao isporuku aviona F-16 Kijevu.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron je 30. januara rekao da ne isključuje da će Ukrajini biti isporučeni avioni.

  • Direktor CIA: Narednih šest mjeseci će biti kritično

    Direktor CIA: Narednih šest mjeseci će biti kritično

    Direktor CIA Vilijam Berns rekao je da obaveštajna agencija procenjuje da će narednih šest meseci biti “kritično” za Ukrajinu.

    Berns je dodao da su Rusi poslednjih nedelja ostvarili neke manje uspehe.Govoreći na spoljnopolitičkom događaju na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, Berns je takođe rekao da agencija veruje da je kineski predsednik Si Đinping donekle otrežnjen ratom u Ukrajini, ali da bi bila greška potceniti posvećenost Pekinga i Moskve njihovom zajedničkom partnerstvu.

    Rusija i Kina potpisale su “neograničeno” partnerstvo prošlog februara, neposredno pre nego što su ruske snage napale Ukrajinu, a njihove ekonomske veze su ojačale dok su veze Rusije sa Zapadom oslabile.

    Kina se uzdržala od osude ruske operacije protiv Ukrajine, ali je pazila da ne pruži direktnu materijalnu podršku Rusiji, što bi moglo da izazove sankcije Zapada poput onih koje su uvedene Moskvi.

    Ali Berns, koji je nedavno otputovao u Ukrajinu da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, rekao je da je Si verovatno iznenađen i uznemiren onim što je opisao kao loš učinak ruske vojske.

    Berns je dodao da prijateljstvo Rusije i Kine nije sasvim bezgranično.

    “Mislim da je greška potcenjivati međusobnu posvećenost tom partnerstvu, ali to nije prijateljstvo potpuno bez granica”, rekao je Berns.

    Ruska intervencija u Ukrajini podstakla je zabrinutost Zapada da bi Kina mogla da učini sličan potez na Tajvanu, ostrvu za koje Peking tvrdi da je njegova teritorija.

    Prema Bernsovim rečima, kineski predsednik Si i dalje ima ozbiljne ambicije u vezi sa Tajvanom i upozorio je da bi sukob oko te ostrvske države bio “izrazito nesrećan” za sve umešane.

    Berns je takođe rekao da su SAD znale “kao obaveštajno pitanje” da je Si naredio svojoj vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027.

    “To ne znači da je odlučio da izvrši invaziju 2027. ili bilo koje druge godine, ali je to podsetnik za ozbiljnost njegovog fokusa i ambicije”, tvrdi Berns.

    On je Kinu nazvao “najvećim geopolitičkim izazovom” sa kojim se SAD trenutno suočavaju.

    “Konkurencija sa Kinom je jedinstvena po svom obimu, i zaista se odvija u skoro svim domenima, ne samo u vojnom i ideološkom, već i ekonomskom, tehnološkom, sve od sajber prostora do samog svemira. To je globalno takmičenje na načine koji bi mogli biti intenzivnije od takmičenja sa Sovjetima”, rekao je on.

    Berns je takođe govorio o pitanjima na Bliskom istoku, rekavši da je iranska vlada sve više uznemirena dešavanjima u zemlji, navodeći hrabrost onoga što je opisao kao “kapu dole” iranskim ženama. Takođe je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti većeg nasilja između Izraelaca i Palestinaca.

  • “Bolno je priznati. Izgubiće”

    “Bolno je priznati. Izgubiće”

    Kijev je propustio šansu za pobjedu. Pomoć iz EU i SAD stiže prekasno, a resursi Rusije daleko nadmašuju ukrajinske, piše nemački “Velt”.

    Isti list dodaje i da je Zapad izneverio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

    “Bolno je priznati, ali pobeda Ukrajine svakim danom postaje sve manje verovatna”, konstatuje na početku autor članka i svoju tezu potkrepljuje činjenicama: kijevskoj vojsci ponestaje ljudi i materijalno-tehničkih sredstava.

    Takođe, dodaje, Rusija je u boljem položaju, njeni resursi su ogromni, te “ne čudi što zapadne diplomate sve češće govore o primirju”.

    Osvrnuvši se na “optimistične izjave” ukrajinskih zvaničnika koji su početkom godine govorili o “pobedi”, autor članka se pita koliko je uopšte realna sama misao o pobedi Ukrajine?

    “Praktično je isključeno da Ukrajina izađe iz ove borbe kao pobednik. Posebno ako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zaista vidi pobedu kao ‘oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Krim’. Međutim, sa današnje tačke gledišta i u sadašnjim okolnostima pod kojima, pre svega, treba razumeti nedovoljnu pomoć Zapada – to je nemoguće. Već sada je Rusija stavila pod svoju kontrolu 18 odsto ukrajinske teritorije. Veća je verovatnoća da se ta cifra u budućnosti povećava, nego smanjuje”, navodi se u članku.

    Šta su razlozi „gotovo neizbežne“ pobjede Rusije?
    Dopisnica “Velta” Marija Droste analizirala je trenutnu situaciju u Ukrajini u pet tačaka:

    – Prvo, postalo je jasno da se SAD, Nemačka i druge članice Severnoatlantskog saveza više plaše širenja sukoba na teritoriju Alijanse, nego što strahuju za bezbednost Zapada zbog teritorijalnog osvajanja Rusije u Ukrajini. Zapad pati od svojevrsnog samozastrašivanja i podržava Ukrajinu samo onoliko koliko je dovoljno da odmah ne kapitulira.

    – Drugo, Rusija je do danas uništila 60 do 70 odsto kritične infrastrukture Ukrajine. Čini se da Kijev neće dobiti od Zapada dovoljno sistema PVO kao što su “iris-T”, “nasams” i “patriot” da bi zaustavili Ruse. Naprotiv, dosadašnje bedne isporuke naoružanja sa Zapada nešto su poput „kart blanša“ za ruske Oružane snage koje i dalje imaju ogroman arsenal raketa i dronova.

    – Treće, Rusija pokušava da uništi zapadno precizno oružje ogromnim količinama svog oružja. Rusija ima dovoljno resursa za to. Ovo se prvenstveno odnosi na tenkove. Prema podacima analitičkog centra iz Londona International Institute for Strategic Studies (IISS), Rusija ima više od 4.000 borbeno spremnih tenkova. To ne samo da predstavlja veliku pretnju za zapadne tenkove “leopard”, već daje Rusiji mogućnost da u svakom trenutku pređe u ofanzivu.

    – Četvrto, Ukrajini ponestaje vojnika. Sada je u zemlji u toku bar osmi talas mobilizacije, na front se već šalju muškarci stariji od 60 godina. Rusija će uskoro poslati na front novi kontingent od 200.000 ljudi. Tvrde da će do leta biti poslato još 500.000 vojnika. Moskva ima mobilizacionu rezervu od skoro 30 miliona ljudi.

    – Peto, moguće je da će, iz gore navedenih razloga, Rusija izaći iz ovog sukoba ne samo kao vojni pobednik sa teritorijalnim dobicima, već i kao politički pobednik. Članstvo Ukrajine u NATO-u nakon primirja ili mirovnih pregovora biće isključeno u doglednoj budućnosti, a pridruživanje Evropskoj uniji trajaće, u najboljem slučaju, mnogo duže nego što Kijev želi.

    “Sada su napori Zapada usmereni na skoro sklapanje primirja, iako se o tome ne govori naglas. Rezultat će biti amputirana Ukrajina“, zaključuje autor članka, a prenosi Sputnjik.

  • Naučnici na korak do genijalnog otkrića

    Naučnici na korak do genijalnog otkrića

    Naučnici iz Kazahstana su na tragu otkrića koje bi moglo da poboljša recikliranje elektronskog otpada.

    Grupa istraživača koristi polimlečnu kiselinu (PLA) koja predstavlja jedan od najpopularnijih komercijalnih biorazgradivih polimera da vežu reciklabilne matične ploče i time omoguće razdvajanje i ponovno iskorišćavanje dragocenih komponenti.

    Tradicionalno, za vezivanje se koriste toksični i neobnovljivi materijali. PLA polimeri imaju slične osobine, ali su biorazgradivi i lako reciklabilni. Naučnici su ustanovili i da je tetrahidrofuran najefikasniji rastvarač za komponente matične ploče. Tetrahidrofuran se ne klasifikuje kao opasan i nema kancerogene efekte.

    Pri testiranju, matična ploča i polimlečna kiselina su stavljene u ultrazvučnu posudu sa tetrahidrofuranom. Ovaj postupak rezultira potpunim razdvajanjem veziva, bakra, fiberglasa. Čitav postupak gotov je za pola sata. Polimlečna kiselina zatim ispari upotrebom visokih temperatura i vodene kupke, pa je 98% hemikalija oporavljeno.

    “Upotreba biorazgradivih i lako reciklabilnih polimera kao veziva za proizvodnju matičnih ploče otvara nove mogućnosti za zaštitu životne sredine, kao i čuvanje resursa. Cilj je da maksimalno oporavimo dragocene materijale kao što je zlato”, kaže jedan od istraživača.

    On procenjuje da jedna tona korišćenih matičnih ploča sadrži 130 kg bakra, 1,38 kg srebra, 0,35 kg zlata i 0.21 kg paladijuma. Ovi metali čine više od 80% ekonomske vrednosti proizvoda.

  • Kijev: Nećemo zapadnim naoružanjem napasti Rusiju

    Kijev: Nećemo zapadnim naoružanjem napasti Rusiju

    Ukrajina je spremna da se obaveže da neće koristiti oružje većeg dometa koje je tražila od Zapada za napade na teritoriju Rusije, sa izuzetkom novih ruskih regiona koje Kijev i dalje smatra svojom teritorijom, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare ukrajinske vlade i Evropske komisije u Kijevu, Reznikov je rekao da oružane snage Ukrajine traže naoružanje dometa do 300 kilometara, prenosi TASS.

    “Ukrajina je spremna da pruži sve vrste garancija da zapadno naoružanje neće biti upotrijebljeno za napade na rusku teritoriju. Imamo dovoljno ciljeva u privremeno okupiranim ukrajinskim područjima i spremni smo da koordiniramo ciljeve sa našim partnerima”, rekao je ministar, prenosi Tanjug.

    Sjedinjene Američke Države pripremaju još jedan paket vojne pomoći za Ukrajinu vrijedan 2,2 milijarde dolara, u kojem će se prvi put naći oružje većeg dometa, prenio je Rojters u utorak pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.