Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, iako je dodao da su još rani dani za dugo očekivanu operaciju Kijeva protiv ruske invazije.
U kratkim komentarima pre sastanka sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, Stoltenberg je rekao da se alijansa priprema za samit lidera u glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu, gde se očekuje da će pojačati dalju podršku Ukrajini, preneo je Rojters.
SAD će izdvojiti novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 325 miliona dolara, saopštio je Stejt department. Kako je precizirao Pentagona, nova pomoć obuhvata municiju za sisteme “nasams”, “stinger”, “dževelin”, “tou”, “AT-4”. Radi se o 22 miliona patrona i projektila. Istovremeno, Pentagon je saopštio da je ukupno, od kako je na mesto predsednika Amerike stupio Džozef Bajden, vojna pomoć Ukrajini premašila 40,7 milijardi a od početka same operacije iznosi – 40 milijardi dolara.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je u toku napad ukrajinskih snaga u četiri pravca.
Prema njegovim rečima, Ukrajinci trpe katastrofalne strukturne gubitke, dok Rusija ima 10 puta manje gubitke u odnosu na Kijev, koji sprovodi kontraofanzivu.Putin je naveo da je Kijev tokom kontraofanzive izgubio 160 tenkova i 360 oklopnih vozila.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ciljevi i zadaci specijalne operacije u Ukrajini menjaju u skladu sa aktuelnom situacijom, ali da oni u celini imaju fundamentalni značaj.
On je naglasio da je Rusija posle raspada SSSR bila opredeljena za najbolje odnose da zemljama bivšeg SSSR i Zapadom.
Zapad je, međutim, sve vreme pokušavao da destabilizuje Rusiju, rekao je Putin na sastanku sa ratnim reporterima. Ukrajina je zemlja, rekao je on, koju Zapad koristi za destabilizaciju Rusije.
Govoreći o Ukrajini on jer rekao da Rusija nije vršila nikakav uticaj na tu zemlju i iskreno je težila normalnim odnosima.
“Rusija nije imala nikakve veze da događajima u Donbasu 2014. godine“, istakao je ruski predsednik i dodao da Rusiji nisu davali nikakve šanse da izgradi normalne odnose sa bratskim ukrajinskim narodom.
“Bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko postao je lider zemlje kao rezultat državnog prevrata, kao rezultat trećeg kruga“, naveo je on.
Rusija je decenijama hranila Ukrajinu i podržavala njenu privredu, istakao je Putin.
Sastanku su prisustvovali ratni reporteri Semjon Pegov, Aleksandar Slatkov, Irina Kuksenkova, Dmitrij Stešin, Andrej Rudenko, Maksim Dolgov, Evgenije Podubni, Aleksandar Koc i drugi.
Poslednji put Putin je kratko razgovarao sa ratnim reporterima u junu 2022. godine na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Nekadašnji specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel poručio je danas, nakon hapšenja Srbina u Sjevernoj Mitrovici, da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti na zahtjeve SAD i EU za smirivanje krize odgovorio “srednjim prstom” i daljom eskalacijom situacije.
Grenel je na Tviteru podsjjetio da su “Džo Bajden i Evropljani prošle nedjelje povukli crvenu liniju”.
“Rekli su da Aljbin Kurti mora odmah da deeskalira situaciju i pokrene nove izbore. Kurti im je jutros pokazao srednji prst i dodatno eskalirao situaciju. Još jedna crvena linija je pređena – zemlje ne poštuju Džoa Bajdena”, napisao je Grenel.
On je objavio snimak današnjih dešavanja u Sjevernoj Mitrovici, kada su kosovski specijalci u akciji hapšenja Srbina upirali duge cijevi u prolaznike.
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena preduzela je diplomatske korake koji su usporili nastojanje Kine da svoju vojnu moć projektuje širom sveta.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je na konferenciji za novinare rekao da su napori Kine na Kubi deo globalnog napora Pekinga da proširi svoje prisustvo u inostranstvu, a da su akcije SAD za rešavanje tog problema dale rezultate za vreme Bajdenove administracije, ne precizirajuci koji su to rezultati, preneo je Rojters.
Kina je negirala da koristi Kubu kao špijunsku bazu, što je prethodno objavio Vol strit džornal.
Blinken je naveo da je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa znala za kinesko prikupljanje obaveštajnih podataka na Kubi iz 2019, ali da napori da se to reši nisu doveli do, kako je naveo, “dovoljno napretka”.
Bajden je naložio svom timu da zauzme direktniji pristup, što je uključivalo razmenu informacija sa vladama koje su razmatrale stacioniranje kineskih baza na svojoj teritoriji, rekao je Blinken.
Antonio Gutereš izjavio je da bi Rusija 17. jula mogla da odustane od sporazuma o žitu.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je danas da je zabrinut da bi Rusija 17. jula mogla da odustane od sporazuma koji dozvoljava bezbedan izvoz žita i mineralnih đubriva preko ukrajinskih crnomorskih luka.
Gutereš je rekao novinarima da se naporno radi na tome da se produži važenje sporazuma i posle 17. jula, preneo je Rojters.
Moskva je pretila da će odustati od sporazuma, koji je postignut uz posredovanje SAD i Turske u julu prošle godine, ukoliko prepreke za izvoz ruskog žita i đubriva ne budu uklonjene.
Ruski izvoz hrane i đubriva nije direktno pod sankcijama Zapada koje su uvedene zbog napada Rusije na Ukrajinu, ali Moskva navodi da ograničenja plaćanja, logistike i osiguranja predstavljaju barijeru za taj izvoz.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin izjavio je u subotu da Rusija ne može da bude zadovoljna kako se odvija izvoz ruske hrane i đubriva, preneo je TASS.
Veršinjin je to rekao nakon sastanka sa generalnom sekretarkom Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) Rebekom Grinspan u petak u Ženevi.
Među zahtevima Rusije su i nastavak izvoza amonijaka preko gasovoda do ukrajinske luke Pivdenji i ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke sa SVIFT međunarodnim platnim sistemom.
U opsežnoj analizi koju je objavio Associated Press (AP) otkriva se da su prevaranti ukrali više od 280 milijardi dolara (508,4 milijardi KM) finansijske pomoći za građane u pandemiji korona virusa.
Još 123 milijarde dolara (223,3 milijarde KM) je protraćeno ili pogrešno potrošeno.
Ukupni gubitak predstavlja deset odsto od 4.2 triliona dolara (7,6 triliona KM) koliko je američka vlada do sada isplatila kao pandemijsku pomoć. Ta cifra će sigurno rasti kako istražioci budu dublje kopali po hiljadama potencijalnih slučajeva zloupotrebe.
Veliki dio otuđenja sredstava bio je drzak, čak i jednostavan.
Prevaranti su koristili brojeve socijalnog osiguranja mrtvih ljudi i federalnih zatvorenika kako bi dobili naknade za nezaposlene.
Varalice su skupljale te beneficije u više država, a podnosioci zahtjeva za federalnu pomoć nisu bili unakrsno provjeravani u bazi podataka ministarstva finansija.
Kriminalci i bande ‘zgrabili’ su novac. Ali isto su učinili i američki vojnik u Džordžiji, pastori nepostojeće crkve u Teksasu, bivši parlamentarni poslanik u Mizuriju i krovopokrivač u Montani.
Sve je to dovelo do najveće prevare u istoriji SAD.
Lopovi su opljačkali milijarde dolara savezne pomoći za borbu protiv ekonomskih posljedica najgore pandemije u posljednjih 100 godina i stabilizaciji ekonomije koja je bila u slobodnom padu.
Kako se moglo ukrasti toliko novca?
Istražioci i spoljni stručnjaci kažu da je američka vlada, u nastojanju da brzo potroši trilione dolara humanitarne pomoći, provela premalo nadzora tokom ranih faza pandemije i uvela premalo ograničenja za podnosilaca zahtjeva. Ukratko, kažu, prevara je bila previše laka.
“Bila je to beskrajna gomila novca kojoj je svako mogao pristupiti. Ljudi su se zavaravali misleći da je to društveno prihvatljiva stvar, iako nije bila legalna”, rekao je Dan Fruhter, šef odjeljenja za prevare i kriminal u državnom tužilaštvu u istočnom okrugu Vašingtona.
Američka vlada optužila je više od 2.230 osumnjičenika za prevare povezane s pandemijom i provodi hiljade istraga.
Većina opljačkanog novca ukradena je iz tri velike inicijative za pandemijsku pomoć pokrenute tokom administracije Donalda Trampa, a naslijedio ih je Džozef Bajden.
Ti programi su osmišljeni kako bi pomogli malim preduzećima i nezaposlenim radnicima da prežive ekonomski pad izazvan pandemijom.
Sve te krađe, velike i male, ilustriraju epidemiju prevara i mutnih transakcija u vrijeme kada se Amerika borila s prenatrpanim bolnicama, zatvaranjem škola i zatvorenim preduzećima.
Od početka pandemije početkom 2020. godine više od 1.13 miliona ljudi u SAD umrlo je od Kovid-19, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Majkl Horovic, glavni inspektor ministarstva pravosuđa SAD koji predsjedava saveznim Odborom za odgovornu reakciju na pandemiju, rekao je Kongresu da se “očigledno radi o desetinama milijardi dolara” i da bi prevara na kraju mogla premašiti 100 milijardi dolara (181,5 milijardi KM).
Horovic je za AP rekao da ostaje pri toj procjeni, ali neće biti siguran u precizniju cifru dok ne dobije konkretnije podatke.
“Oklijevam ići predaleko u procjeni, ali jasno je da se radi o ogromnom iznosu i da će konačni svođenje stanja trajati godinama”, rekao je Horovic.
Prije odlaska sa dužnosti bivši američki predsjednik Donald Tramp odobrio je hitne mjere pomoći u ukupnom iznosu od 3,2 triliona dolara (5,8 triliona KM).
Bajdenov plan spašavanja Amerike za 2021. godinu odobrio je potrošnju dodatnih 1.9 triliona dolara (3,4 triliona KM).
Otprilike petina od 5.2 triliona dolara (9,4 triliona) tek treba biti isplaćena. Nikada nije tako brzo ubrizgano toliko federalne hitne pomoći u ekonomiju SAD.
Ruska vojska uspešno odbija kontraofanzivu Ukrajine koju podržavaju snage NATO-a, saopštio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.
“Više od nedelju dana oni (vojnici i oficiri), žrtvujući sebe, uspešno odbijaju kontraofanzivu snaga krvavog kijevskog režima koje podržava NATO”, napisao je Volodin.
On im je zahvalio za hrabrost i heroizam.
Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko govorio je za BBC u Kijevu i rekao da je ova operacija početak mnogo veće ofanzive koju planiraju ukrajinske snage.
“To je težak posao”, rekao je on.
“Ovo je tek početak – jer je Rusija izgradila veoma duboku odbrambenu oblast, do 40–50 km. A ovo je težak posao, jer je Rusija i dalje veoma, veoma jaka”, kazao je Porošenko. Potom je dodao:
“Ali ovo je uspešno izviđanje. Vrlo, vrlo malo brigada je već uključeno u operaciju, ali ovo je samo jedan deo moguće ofanzivne operacije (Ukrajinaca).”
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ukrajinska vojska gađa stambene i humanitarne objekte, iako, sa vojne tačke gledišta, nema nikakve logike u tome.
“Zašto neprijatelj cilja nečije stambene objekte? Nema nikakve logike. Zašto, zbog čega gađa humanitarne objekte? Ne postoji vojno obrazloženje za tako nešto”, rekao je Putin, preneo je Tas.
On je dodao da Rusija ima mnogo prijatelja širom sveta koji nisu potpali pod pritisak Zapada, već se rukovode sopstvenim idejama o tome šta je dobro, a šta loše za njh.
“To se posebno odnosi na humanitarce, i velika je stvar što imamo puno takvih prijatelja širom sveta”, rekao je Putin, prenose RIA novosti.