Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj rekao je da su šefovi diplomatija članica NATO-a na današnjem sastanku u Briselu imali važnu razmjenu mišljenja o situaciji na Balkanu.
“Šefove diplomatija upoznao sam o napretku dijaloga koji je pokrenula EU. Potreban je napredak učesnika u dijalogu”, napisao je Borelj na društvenoj mreži “Iks”.
On je ukazao i na važnost da BiH iskoristi momenat za odlučan napredak na putu ka članstvu u EU.
Turska je zatvorila Bosforski moreuz kod Istanbula za brodski saobraćaj zbog jakih udara vjetra i kiše, saopštila je danas turska Obalska straža.
“Zbog loših vremenskih uslova, Bosforski moreuz kod Istanbula je privremeno zatvoren za prolaz brodova u oba smjera”, navodi se u saopštenju.
Moreuz Dardaneli takođe je ranije zatvoren za saobraćaj.
Na području Istanbula na snazi je je žuti meteoalarm zbog vjetra uraganske jačine brzine do 80 kilometara na čas, prenosi Srna.
U proteklih 10 dana najmanje pet teretnih brodova nasukalo se u Crnom moru kod obala Turske zbog olujnog nevremena. Jedan je potonuo, a drugi je prepolovljen.
Priznavanje Krima kao ruske teritorije bio je jedan od glavnih uslova Moskve tokom pregovora sa Kijevom u proljeće 2022. godine, izjavio je pomoćnik ruskog predsjednika Vladimir Medinski.
“Zahtjev za neutralnost Ukrajine i neulazak u NATO je bio veoma važan, ali ja ću naglasiti da je, pored ovoga, priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom bilo bezuslovni zahtjev sa naše strane”, rekao je on i dodao da je Zapad bio taj koji je zabranio Kijevu da pregovara sa Moskvom, prenose RIA Novosti.
Medinski je napomenuo da je Rusija, takođe, tražila priznanje nezavisnosti republike Donbas.
Prema njegovim riječima, Moskva je polazila od potrebe da zaštiti stanovništvo koje govori ruski u ovom regionu.
Istovremeno, Rusija nikada sebi nije postavila cilj da osvoji Ukrajinu, ali su zapadne zemlje i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski uvukli obje države u puna neprijateljstva, dodao je Medinski, prenosi Tanjug.
On je naglasio da bi Kijev, da je potpisao mirovni sporazum u aprilu prošle godine, spasao stotine hiljada života vojnika Oružanih snaga Ukrajine.
“Duboko sam uvjeren da bi Kijev, da je potpisao mirovni sporazum pod obostrano prihvatljivim uslovima, spasao živote stotina hiljada svojih vojnika. Ali Zelenski je izabrao rat”, rekao je Medinski novinarima.
Podsjetio je da su u aprilu 2022, pored tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona, u glavni grad Ukrajine doletjeli i zvaničnici Stejt departmenta i Pentagona, kao i drugi “savjetnici” , koji su insistirali da ne ulazi u ovaj sporazum.
Medinski je istakao da je sada zaključivanje mira sa Kijevom moguće ”ako se ispune ciljevi i zadaci specijalne operacije”.
“Rusija nikada nije odbila pregovore”, zaključio je on.
Nabavka ruskih helikoptera “Mi-35” nije samo politički korak, već, prije svega, mjera za jačanje odbrambenih sposobnosti Srbije zbog situacije na Kosovu i Metohiji i pritisaka na Republiku Srpsku, ocijenio je ruski vojni analitičar Igor Korotčenko.
Komentarišući to što je nedavno na vojnom aerodromu kod Beograda prikazano 11 ruskih helikoptera “Mi-35” koje je Srbija kupila od Kipra, Korotčenko je rekao da isporuka helikoptera, po borbenim svojstvima nekih od najboljih ove klase, ukazuje na dobre odnose Beograda i Moskve, ali i veliku privrženost Srbije Kremlju.
Prema njegovim riječima, prisustvo helikoptera “Mi-35” u Beogradu “ohladiće usijane glave lidera ove enklave, nepriznate od strane Rusije, Srbije i drugih članova međunarodne zajednice”.
Korotčenko je rekao da je i Rusiji odgovaralo da ovi helikopteri, čiji je primarni kupac bio Kipar, budu predati Srbiji, jer bi u drugom slučaju, uz jači pritisak iz SAD, oni mogli da završe u redovima Oružanih snaga Ukrajine.
Prema njegovim riječima, kupovina ruskog naoružanja preko posrednika, u ovom slučaju Kipra, umjesto direktno od Kremlja, jeste opravdana, budući da je Zapad uveo sankcije protiv Moskve.
Korotčenko smatra da je nabavka i “odgovor Beograda na nedavnu posjetu generalnog sekretara NATO-a Јensa Stoltenberga Balkanu” i da je Srbija time još jednom iskazala svoje vojno-političke simpatije prema Rusiji.
On je naveo da je dogovor Srbije i Kipra bio zaključen uz saglasnost Rusije, budući da je Beograd saveznik Moskve i da se uslov – da je za isporuku bilo potrebno da stigne i odobrenje ruske strane – nalazi u prvobitnim ugovorima zaključenim sa prethodnim kupcem “Mi-35”, prenosi RT Balkan.
Ukrajina, Litva, Latvija i Estonija odlučile su bojkotirati sastanak Organizacije za europsku sigurnost i saradnju (OESS) u Skoplju zbog odluke da se ruskom ministru vanjskih poslova dopusti da učestvuje.
Planirano učestvovanje Sergeja Lavrova na sastanku pružit će Moskvi priliku za propagandu i “riskira legitimizirati agresora Rusiju kao legitimnog člana naše zajednice slobodnih nacija”, rekli su ministri vanjskih poslova Litve, Latvije i Estonije.
Ukrajina je također u utorak objavila da će njezin ministar bojkotirati sastanak OESS-a u Sjevernoj Makedoniji ove sedmice jer na sastanku namjerava učestvovati ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov, prvi put u 21-mjesečnoj invaziji na Ukrajinu.
Rusija je zloupotrijebila pravila o konsenzusu u organizaciji, pribjegla “ucjenama i otvorenim prijetnjama” i drži troje ukrajinskih predstavnika pri OESS-u u zatvoru 500 dana, objavio je na Facebooku Oleh Nikolenko, glasnogovornik ukrajinskog ministarstva vanjskih poslova.
Lavrov je rekao da će učestvovati na sastanku ministara vanjskih poslova OESS-a ako mu Bugarska otvori zračni prostor. Rekao je da su neke zapadne zemlje zatražile sastanke s njim. Bugarski zračni prostor zatvoren je za ruske avione u sklopu europskih sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini.
Sastanak OESS-a, koji ima 57 članova, održat će se 30. novembra i 1. decembra u Skoplju. Rusija optužuje Zapad da potkopava OESS “nerazboritim proširenjem” NATO-a.
Mađarska očekuje da će šefovi diplomatija članica NATO-a na sastanku u Briselu potvrditi da Alijansa ni pod kojim okolnostima neće biti uvučena u vojni sukob sa Rusijom, rekao je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
On je naveo da NATO treba da pojača borbu protiv terorizma usljed porasta ilegalne migracije i da pomogne u očuvanju stabilnosti u regionu Balkana, prenosi TASS.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da međunarodno pravo mora da se primjenjuje u svim sukobima, ali da su ratovi u Ukrajini i Gazi veoma različiti.
“Moja poruka je da međunarodno pravo, humanitarno pravo, mora da se poštuje u svim sukobima i da se životi civila uvijek moraju zaštititi”, rekao je Stoltenberg
Stoltenberg je, takođe, istakao da je “važno prepoznati da se situacija u Gazi i Ukrajini na mnogo načina razlikuju”.
“Ukrajina nikada nije predstavljala prijetnju Rusiji i nije napala Rusiju”, rekao je Stoltenberg.
Prema njegovim riječima, Ukrajina ima pravo na samoodbranu i na očuvanje teritorijalnog integriteta, navodi Reuters, prenosi RTS.
Stvaranje palestinske države u granicama iz 1967. godine ključni je uslov za rješavanje palestinsko-izraelskog sukoba, naveo je ruski predsjednik Vladimir Putin u poruci palestinskom lideru Mahmudu Abasu povodom Međunarodnog dana solidarnosti sa palestinskim narodom.
Ruski lider je istakao da je siguran da se zajedničkim naporima može osigurati dalji razvoj “tradicionalno prijateljskih rusko-palestinskih odnosa i međusobno korisne saradnje u različitim sferama”.
Putin je dodao da rad u tom pravcu odgovara interesima obje zemlje i u skladu je sa jačanjem regionalne bezbjednosti.
Izraelska vojska spremna je za svaki scenario duž granice sa Libanom, poručio je danas načelnik generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Herci Halevi.
“Doneli smo tešku odluku da evakuišemo stanovnike na severu i zahvalan sam za način na koji ste pokazali otpornost i strpljenje i dozvolili nam da se borimo”, rekao je Halevi, prenosi Tajms of Izrael.
On je dodao da će povratak evakuisanih stanovnika biti koordinisan sa lokalnim vlastima, uz, kako je naveo, “razumevanje da nećemo moći da se vratimo u situaciju koja je ovde postojala pre rata”.”U proteklih osam nedelja, borci IDF i njihovi komandanti borili su se odlučno i branili naš dom. Nastavićemo da se borimo i spremni smo za razvoj događaja na drugim poprištima, uključujući sever”, rekao je Halevi.
Ukrajinska vlada planira da promeni politiku regrutacije u cilju da održi borbenu sposobnost.
Promene, za koje se očekuje da će biti objavljene ove sedmice uključivaće korišćenje komercijalnih kompanija za regrutaciju.
“Neki ljudi se boje, boje se smrti, plaše se pucanja, ali to ne znači da ne mogu da budu uključeni u druge aktivnosti… Sada imamo novog ministra s novim pristupom”, rekao je prvi čovek ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksij Danilov za Gardijan.
Danilov je rekao da će vojska sarađivati sa dve najveće ukrajinske kompanije za regrutaciju kako bi se identifikovali ljudi sa specifičnim veštinama.
“Mobilizacija će postati fleksibilnija, biće raspisane one specijalnosti koje su potrebne, a ljudi će se dobrovoljno javljati na određeno mesto. Na primer, za mesto zavarivača ili mehaničara i tako dalje”, rekao je Danilov.