VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Koristiće municiju sa osiromašenim uranijumom?

    Koristiće municiju sa osiromašenim uranijumom?

    Rusija bi mogla da upotrebi municiju sa osiromašenim uranijumom kao odgovor na upotrebu ove municije od strane neprijatelja.

    Ovo je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku sa ratnim reporterima.

    “Nema potrebe (odgovarati) preventivno. Ali mi imamo dosta takve municije sa osiromašenim uranijumom i ako je (Oružane snage Ukrajine) budu koristile, takođe zadržavamo pravo da koristimo istu municiju”, naglasio je Putin.

    Putin je primetio da su zapadne zemlje iskopale svo oružje iz skladišta za Ukrajinu i da su rezerve ostale samo u Južnoj Koreji i Izraelu, ali će i te zalihe uskoro nestati.

    “Jednostavno nemaju (konvencionalne municije), ali imaju sa osiromašenim uranijumom, imaju je i u skladištima. Očigledno su odlučili da daju ono što za sada imaju, jer su izvukli sve iz skladišta i ostalo je samo u Južnoj Koreji i Izraelu. To nije izraelsko ni južnokorejsko, već upravo američko vlasništvo, koje se može uzeti odatle i doneti ovamo. Ali i ono će se uskoro potrošiti”, objasnio je Putin.

    Ruski predsednik je naveo da ukrajinska vojska sada troši oko 5-6 hiljada granata velikog kalibra, dok Sjedinjene Američke Države proizvode 15 hiljada mesečno.

    Putin je primetio da se Sjedinjene Američke Države sve direktnije uključuju u ukrajinski sukob i izazivaju međunarodnu bezbednosnu krizu.

    “SAD sve više, praktično direktno uvlače u ovaj sukob i izazivaju ozbiljnu međunarodnu bezbednosnu krizu, jer korigovanje dejstava dronova koji napadaju naš ratni brod predstavlja ozbiljnu stvar. I oni treba da znaju da mi to znamo”, objasnio je Putin.

    Prema njegovim rečima, niko ne može da pobedi u slučaju trećeg svetskog rata, uključujući Sjedinjene Američke Države.

    “SAD se pretvaraju da se ne plaše (eskalacije sukoba). Zapravo, tamo ima mnogo razumnih ljudi i oni očigledno ne žele da stvari vode ka trećem svetskom ratu, u kome neće biti pobednika, uključujući da pobednik neće biti ni Sjedinjene Američke Države”, rekao je Putin.

    Ključ za rešavanje problema Ukrajine je na strani Zapada, ocenio je ruski lider.

    “I mi shvatamo da je ključ za rešavanje problema (u Ukrajini) na njihovoj strani. Ako zaista žele da se današnji sukob okonča pregovorima, dovoljno je da donesu samo jednu odluku – obustave isporuke oružja i tehnike. I to je sve”, zaključio je Putin.

    On je naglasio da je više puta rečeno da Rusija nikada nije odustajala od vođenja pregovora koji bi mogli da dovedu do rešenja situacije u Ukrajini i podsetio da je tokom rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu već bio pripremljen dokument.

    Ranije je “Volstrit džurnal”, pozivajući se na američke zvaničnike, objavio da će Bela kuća, posle Velike Britanije, odobriti isporuku tenkovskih granata sa osiromašenim uranijumom Ukrajini.

  • Lajčak i Džoan: Preuzeti korake za hitnu deeskalaciju sukoba

    Lajčak i Džoan: Preuzeti korake za hitnu deeskalaciju sukoba

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je da se sa zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom u utorak saglasio da je potrebno preduzeti korake za hitnu deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova i Metohije.

    Lajčak je na Tviteru naveo da je imao koristan sastanak sa Džoanom o situaciji na sjeveru KiM.

    – Korisno je bilo sastati se sa Džoanom kako bi razgovarali o situaciji na sjeveru Kosova. Saglasili smo se da je potrebno preduzeti korake za hitnu deeskalaciju. Ovo sam naglasio i kada sam se obraćao ambasadorima NATO – naveo je Lajčak.

    Na sajtu NATO prethodno je objavljeno da se Džoana sastao sa Lajčakom i da je Lajčak obavjestio Sjevernoatlantski savjet o nedavnim dešavanjima na sjeveru KiM i trenutnim diplomatskim naporima EU.

    Džoan je rekao da su NATO, KFOR, saveznici, kao i Evropska unija i OEBS, neumorni u naporima da deeskaliraju situaciju na sjeveru KiM i dovedu obje strane za pregovarački sto, u okviru dijaloga koji vodi EU između Beograda i Prištine.

  • Rusi spremaju katastrofu?

    Rusi spremaju katastrofu?

    Rusija priprema “katastrofu” u hemijskoj fanrici Titan, na anektiranom poluostrvu Krim, izjavila je kijevska vojno-obaveštajna agencija GUR.

    Ruske snage miniraju radionice fabrike koja se nalazi u Armjansku, na severnom delu tog crnomorskog poluostrva, koji je ruski predsednik Vladimir Putin pripojio Rusiji 2014, navodi GUR. Ukrajina je obećala da će vratiti Krim u kontraofanzivi.

    “U privremeno okupiranom Armjansku, na severu Krimskog poluostrva , Rusi se pripremaju za evakuaciju kako predstavnika okupacione uprave, tako i lokalnog stanovništva”, rečeno je u saopštenju.

    GUR je naveo i da su kao rezultat uništenja Nove Kahovke prošle sedmice i nedostatka vode u Severnokrimskom kanalu proizvodni procesi u fabrici Krimski Titan u Armjansku “poremećeni do kritičnog nivoa”.

    “Rusi smatraju da je nemoguće obnoviti operacije na minimalno prihvatljivom nivou. Unutar privremeno okupiranog područja Armjanska kruže izveštaji o potencijalnom zatvaranju pogona Krimski Titan”, izvestio je GUR.

    “Teroristički napad na Krimski Titan, za koji se ruski osvajači pripremaju, značiće katastrofu koju je stvorio čovek, strašnu po svojim posledicama”, upozorava ukrajinska obaveštajna agencija.

  • Američki “bredliji” uništeni

    Američki “bredliji” uništeni

    Ono što za sada pouzdano znamo jeste da je jedan vod od četiri oklopna vozila “bredli”, koje su Kijevu isporučile SAD, već oštećen ili uništen.

    Kako prenosi Raša tudej Balkan pisanje sajta “Vor zon”, to su prvi potvrđeni gubici “bredlija” tokom sukoba u Ukrajini. I to se dogodilo prilikom jednog od najopasnijih i najsloženijih manevara: operacije proboja. Da stvar bude još gora, kako navode, operacija proboja sprovedena je bez vazdušne podrške i artiljerijske vatre.

    Neka oklopna vozila su naletela na mine, druga su pogođena protivtenkovskim navođenim projektilima, jer su se ukrajinske trupe našle na udaru ruske, direktne i indirektne, vatre.

    Ovo je, ukratko, zaključak analize koju je izvršio stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u korišćenju oklopnih snaga i sa taktičkim iskustvom na “bredlijima”, koji je zahtevao da ostane anoniman.

    Kako primećuje, treći vod “bredlija” pokušao je da im pritekne u pomoć. Slanje još jednog voda u “zonu uništenja”, tvrdi ovaj ekspert, predstavlja očigledno kršenje osnovne doktrine koja se primenjuje u ovakvim operacijama.

    “Time dovodite u opasnost vaše vojnike i vašu opremu. Takođe, to su resursi za buduće borbe. U tom slučaju, ne možete preuzeti rizik. A već smo videli da su rizici vrlo visoki”, dodao je neimenovani stručnjak. Dodaje da guranje još većeg broja vojnika ne opravdava rizik i nije vredno gubitaka.

    “Ova analiza, naravno, ne uzima u obzir ljudski faktor u žaru bitke”, rekao je ekspert. “Ovde deluje univerzalna dinamika bojnog polja, koja se nije promenila od kako su počeli prvi ratovi.”

    Upitan šta bi uradio da je on bio zadužen za operaciju, stručnjak je odgovorio da bi njegov prvi instinkt bio da donese sličnu odluku. “U početku, kada čujem vrištanje i molbe za pomoć, moja prva reakcija bi bila da pošaljem još vojnika. Međutim, nakon minut ili dva, zaključio bih da je rizik previsok.”

    “Ovi momci su povučeni sa mesta proboja zbog artiljerijske vatre. Na snimcima se vidi da ekipe reaguju ispravno”, rekao je stručnjak. “Trupe koje bacaju dimne granate i operativna posada bredlija, koja koristi naprednu optiku za skeniranje, pokazuje da su ovi ljudi bili dobro obučeni”, rekao je ekspert.

    Tokom priprema za ovakve situacije u Nacionalnom centru za obuku u Fort Irvinu, trupe koje koriste američku opremu obično ne uspevaju u prvom napadu, dodao je ekspert.

    S obzirom na ograničenu količinu dostupnih informacija o ovom incidentu, bilo u smislu vizuelne potvrde ili zvaničnog komentara, ekspert kaže da se još ne mogu izvući pravi zaključci o tome šta ovaj “incident znači za budućnost ukrajinske kontraofanzive.”

    Prema mišljenju neimenovanog stručnjaka, sam incident ne bi trebalo da se koristi kao razlog da se prekine sa isporukama “bredlija”. “Treba dati šansu Ukrajincima”, smatra ovaj stručnjak. “Oni se zapravo bore protiv pravih Rusa, umesto onih lažnih, protiv kojih smo ih trenirali.”

    Prema najnovijim podacima, Ukrajina do sada izgubila 16 “bredlija”, od kojih je pet uništeno, a 11 oštećeno i napušteno. Ipak, ovde su uzeta u obzir samo ona vozila za koja postoji vizuelna potvrda, tako da su realni brojevi verovatno veći.

    Kako prenosi “Glas Amerike”, Pentagon će uskoro poslati novi paket pomoći, koji će uključivati neodređeni broj “bredlija”, kao i oklopna vozila tipa “strajker”, kako bi zamenili izgubljena vozila na bojnom polju.

    Nema sumnje da ćemo na bojnom polju videti još oštećenog ili uništenog oružja, doniranog sa Zapada, to je u prirodi rata, zaključuje sajt “Vorzon”.

  • Medvedev: Rusija može da uništi

    Medvedev: Rusija može da uništi

    Zapadne zemlje bile su saučesnice u sabotaži Severnog toka 1 i 2, Rusija nema razloga da se uzdrži od uništavanja kablovskih komunikacija svojih neprijatelja.

    Ovo je objavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev na Telegramu.

    “Ako polazimo od dokazanog saučesništva zapadnih zemalja u potkopavanju Severnih tokova, onda nam ne preostaju nikakva, čak ni moralna, ograničenja da se uzdržimo od uništavanja kablovskih komunikacija naših neprijatelja, položenih duž dna okeana”, napisao je Medvedev.

    Podsećamo, u oktobru prošle godine, grčka evroposlanica Eva Kaili obratila se šefu diplomatije EU Žozepu Borelju povodom bezbednosti kritične podvodne infrastrukture nakon bombardovanja Severnog toka.

    Ona je upitala koje mere se preduzimaju za zaštitu komunikacionih kablova koji prolaze ispod Atlantskog okeana.

    Ona je napomenula da kablovi obezbeđuju prenos ogromnih količina internet podataka između dva kontinenta i sprovođenje globalnih finansijskih transakcija od oko 10 triliona dolara dnevno.

    Sanitarna zona u Ukrajini
    Eventualna buduća sanitarna zona u Ukrajini, da bi bila prava zaštita za Rusiju, trebalo bi da prođe duž granica Lavova, izjavio dodo je Medvedev na Telegramu.

    Naime, prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da će Ruska Federacija, u slučaju ako se nastavi granatiranje njenih regiona, razmotriti stvaranje “sanitarne zone” na teritoriji Ukrajine.

    “Predsednik Rusije je juče govorio o potrebi stvaranja demilitarizovane (sanitarne) zone za bezbednost naše zemlje. S obzirom na neprijateljske odluke da se kijevski režim snabdeva sve više i više dalekometnim oružjem, takva linija bi trebalo da prođe duž granica Lavova (poljskog Lemberga) kako bi imala pravu odbrambenu ulogu”, napisao je Medvedev na Telegramu.

  • Ovo je probni balon? Znaće se kad stvarno krenu

    Ovo je probni balon? Znaće se kad stvarno krenu

    Den Sabah, stručni analitičar “ navodi da se dve stvari ističu u ukrajinskoj kontraofanzivi.

    Sabah, koji se trenutno nalazi u Dnjepru, navodi da Ukrajina napreduje na nekoliko tačaka, uglavnom duž južnog fronta, ali i na istoku. Takođe, navopdi i da Oružane snage Ukrajine na nekim mestima postižu sve veće uspehe, oslobađajući sela u blizini prve linije fronta.

    Taj napredak iznosi gotovo šest kilometara u sedam dana, što je daleko veća brzina od one koju su ruske snage napredovale tokom voje zimske ofanzive, ističe Sabah u svojoj analizi, navodeći da ukrajinske snage napreduju i ka Bahmutu.

    Ali, Sabah smatra da je sve što je do sada uradila ukrajinska armija zapravo probni balon kako bi se pronašla slaba tačka na ruskoj strani.

    Slično tvrdi i Ben Hodžis, bivši general američke vojske, koji navodi da Ukrajina do sada nije poslala veliki broj tenkova na ratište. “Kada vidimo da se velike, oklopne formacije pridružuju napadu, tada mislim da ćemo znati da je glavni napad stvarno počeo”, napisao je on u nedjelju na svom blogu.
    Kijev takođe mora da prevlada svoj temeljni problem nedostatka borbenih aviona, dok strpljivo čeka da im zapad konačno osigura F-16.

    O vojnim pohodima ove veličine i značaja ne odlučuje se u sedam dana, ističe Sabah i dodaje da ono što je sigurno jeste da je Ukrajina preuzela inicijativu s određenim samopouzdanjem, napadajući iz više smerova.

    Takođe, Ukrajina je ostvarila neke uspehe, verovatno tamo gde su Rusi najslabiji. Za sada je to za Ukrajince dovoljno ohrabrujuće, završava svoju analizu Dan Sabah za “Gardijan”.

  • Tramp: SAD su korumpirana država, zemlja propada kao nikad ranije

    Tramp: SAD su korumpirana država, zemlja propada kao nikad ranije

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp izjavio je nakon saslušanja po optužnici za zadržavanje povjerljivih dokumenata, da su SAD korumpirana država.

    “Imamo zemlju koja je korumpirana, koja nema granice. Imamo zemlju koja nema ništa osim problema”, poručio je Tramp u jednoj pekari, nakon što je napustio sud u Majamiju, prenosi Skaj njuz.

    On je dodao da je američka nacija u padu i da, u takvoj situaciji, “oni rade ovakve stvari”, misleći na članove Demokratske stranke.

    “Imamo zemlju koja propada kao nikada ranije i ne možemo da dozvolimo da se to desi”, rekao je Tramp.

    Bivši predsjednik SAD se prethodno izjasnio da nije kriv po optužnici u 37 tačaka za zloupotrebu povjerljivih dokumenata.

  • Tramp ponovo uhapšen

    Tramp ponovo uhapšen

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp stigao je u Majami, gdje bi trebalo da se pojavi pred saveznim sudom na početku procesa zbog optužbi za krivična djela koja uključuju nezakonito čuvanje poverljivih dokumenata. On je u sud stigao zajedno sa svojim pomoćnikom i saoptuženikom Voltom Nautom.

    Skaj njuz je pitao bivšeg predsjednika kako se osjeća uoči pojavljivanja pred sudom, a Tramp je odgovorio: „Sjajno.“

    Nekoliko trenutaka nakon toga on je i zvanično priveden i uslijedilo je uzimanje otisaka prstiju, javio je CNN.

    U Majamiju su ga dočekale pristalice, a u svojoj vili će biti sve do pojavljivanja na sudu. Uoči izjašnjavanja o optužnici, Tramp se nakratko pojavio pred pristalicama i pozirao, izgledajući dobro raspoložen.

    U petak je specijalni tužilac američkog ministarstva pravde Džek Smit podigao optužnicu protiv Trampa. Bivši predsednik SAD je optužen za krivično djelo kršenja zakona o nacionalnoj bezbjednosti, kao i učešće u zavjeri radi ometanja pravde.

    U optužnici se navodi da je nelegalno zadržao poverljivu mapu u vezi sa tekućom vojnom operacijom i nepropisno držao kutije sa dokumentima u svojoj kući u Floridi, a zatim odbijao da ih preda.

    Podsjetimo, Tramp je uhapšen i početkomaprila ove godine na sudu u Njujorku, u slučaju prevare u vezi s novcem isplaćenim pornozvijezdi 2016, što je pravni događaj bez presedana za bivšeg američkog predsjednika. 

    Tramp je optužen za kršenje pravila finansiranja kampanje zbog navodne isplate pornozvijezdi Stormi Denijels kako bi ćutala o njihovom odnosu, prije predsjedničkih izbora na kojima je pobijedio demokratkinju Hilari Klinton.

  • Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je u intervjuu za Nirnberger Nahrihten da mu trenutni razvoj sukoba u Ukrajini daje malo razloga da razgovara sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, dodajući da će pregovarati kada za to bude vrijeme.

    “Posljednji telefonski razgovor bio je u decembru prošle godine. Trenutni razvoj situacije na frontu u posljednje vrijeme daje malo razloga za razgovor, ali ću to učiniti ponovo u pravo vrijeme kako bi unaprijedio naše ciljeve”, rekao je Šolc.

    Kako prenosi RIA novosti, Šolc je prošle nedjelje rekao da uskoro planira da razgovara sa Putinom.

    S druge strane, pres-sekretar ruskog lidera Dmitrij Peskov rekao je za rusku agenciju da Putin još ne planira telefonski razgovor sa njemačkim kancelarom.

  • Ukrajina prolazi ili pada?

    Ukrajina prolazi ili pada?

    Dok je Kijev slao vojnike na obuku i pripremao 12 oklopnih brigada za kontraofanzivu, Moskva je izgradila zastrašujuću obrambenu fortifikaciju.

    “Nemojte to zvati kontraofanzivom”, kažu Ukrajinci.

    “Ovo je naša ofanziva, ovo je naša prilika da konačno isteramo rusku vojsku iz naše zemlje.” Da, ali pitanje je, kako navodi Bi-Bi-Si u svojoj analizi, šta će biti potrebno za njen pravi uspeh. Pre svega, kako je navedeno, treba ostaviti po strani nedavno teško izborene, ali male teritorijalne dobiti koje su ukrajinske snage postigle ponovnim zauzimanjem malih, polunapuštenih sela u istočnom Donjecku i jugoistočnom Zaporožju.

    Posle višemesečnog sukoba, pogled na pobedničke ukrajinske vojnike koji drže plavo-žutu zastavu svoje zemlje ispred zgrade izrešetane mecima i gelerima je dobrodošao podsticaj ukrajinskom moralu. Ali u velikoj strateškoj slici, to je sporedna stvar.

    Teritorija pod ruskom kontrolom koja je najvažnija u ovoj ukrajinskoj vojnoj kampanji je jug – oblast između grada Zaporožja i Azovskog mora. To je tzv. kopneni koridor ili ‘kopneni most’ koji povezuje Rusiju sa ilegalno anektiranim ukrajinskim poluostrvom Krim, teritorijom koja se jedva promenila od prvih nedelja invazije prošle godine.

    Rusi su takođe gledali kartu
    Ako Ukrajina uspe da podeli područje na dva dela i zadrži teritoriju koju je povratila, onda će njena ofanziva biti u velikoj meri uspešna. Naime, to bi odseklo ruske snage na zapadu i otežalo snabdevanje njihovog garnizona na Krimu. To ne bi nužno značilo kraj rata – za koji neki sada predviđaju da bi se mogao povlačiti godinama – ali bi to stavilo Ukrajinu u jaku pregovaračku poziciju kada počnu neizbežni mirovni pregovori. Ali i Rusi su odavno pogledali kartu i došli do istog zaključka. Dok je Kijev slao svoje vojnike u zemlje NATO-a na obuku i pripremao svojih 12 oklopnih brigada za ovoletnju kampanju, Moskva je iskoristila vreme da izgradi ono što je nazvala “najstrašnijim odbrambenim utvrđenjem na svetu”.

    Ukrajincima put do obale blokiraju nizovi ruskih minskih polja, betonske protivtenkovske prepreke – poznate kao “zmajevi zubi” – bunkeri, vatreni položaji i rovovi dovoljno široki i duboki da zaustave tenk Leopard 2 ili M1 Abrams u tragovima. Sve ovo je pokriveno unapred određenim zonama artiljerijskih udara koje su pozicionirane da se bore sa ukrajinskim oklopnim vozilima dok oni i njihove posade čekaju da njihova inžinjerija pronađe put.

    Prvi znaci su da, iako je to veoma rana faza ove ukrajinske kampanje, da se ruska odbrana za sada drži čvrsto. Ali Ukrajina tek treba da angažuje najveći deo svojih snaga, tako da su ovo probni, izviđački udari koji su osmišljeni da otkriju gde se nalazi ruska artiljerija i traže ranjivosti u njihovim linijama.

    Pitanje morala
    Moral ide u korist Ukrajine – njihovi vojnici su visoko motivisani dok se bore da oslobode svoju zemlju od osvajača. Većina ruskih snaga nema tu motivaciju, a u mnogim slučajevima njihova obučenost, opremljenost i rukovodstvo su lošiji od ukrajinskih. Generalštab u Kijevu će se nadati da će, ako uspeju da postignu dovoljan napredak, pad ruskog morala postati “zarazan”, šireći se po bojnom polju dok demoralisani ruski vojnici gube volju za borbom. U prilog Ukrajini ide i kvalitet teškog naoružanja koje isporučuju zemlje NATO-a. Za razliku od oklopnih vozila sovjetskog dizajna, NATO tenkovi i borbena vozila pešadije često mogu da izdrže direktan pogodak, ili barem dovoljno da zaštite preživjelu posadu i nastave borbu.

    Ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se suprotstavi snazi ruske artiljerije i udara bespilotnih letelica.

    Rusija, kao mnogo veća zemlja, može da crpi više resursa od Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin, koji je započeo ovaj rat, zna da ako uspe da Ukrajince dovede u ćorsokak koji bi se produžio na sledeću godinu, postoji šansa da će se SAD i drugi saveznici umoriti od podržavanja ovog skupog ratnog napora i početi da stavljaju pritisak na Kijev da postigne kompromis o prekidu vatre.

    Pitanje avijacije
    Konačno, tu je i pitanje pokrivenosti vazduhom, ili nedostatak iste. Napad na dobro ukorijenjenog neprijatelja bez dovoljno bliske vazdušne podrške je veoma rizičan. U Kijevu to znaju i zato već duže vreme traže od Zapada da im snabdeva borbene avione F-16. SAD, koje ih proizvode, dale su zeleno svetlo za isporuku tek krajem maja, kada je već bila u toku prva, pripremna faza ukrajinske ofanzive. Problematično za Ukrajinu, F-16 koji menjaju igru mogli bi da stignu na bojno polje prekasno da bi odigrali ključnu ulogu u ranim fazama ove kontraofanzive. Međutim, to ne znači da će Ukrajinci izgubiti. Iznova i iznova su dokazivali da su okretni, snalažljivi i inventivni. Uspešno su isterali rusku vojsku iz Hersona udarajući njihove pozadinske logističke centre do tačke gde Rusi više nisu mogli da snabdevaju svoje snage u južnom gradu.

    Naoružana oružjem dugog dometa poput britanske krstareće rakete Storm Shadov, Ukrajina će sada pokušati da to učini ponovo. Ali usred svih tvrdnji i protivtužbi o propagandnom ratu, možda će proći nedelje ili čak meseci pre nego što dobijemo jasniju sliku o tome ko će na kraju pobediti u ovom ratu.