VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šta donosi najavljeno imenovanje DŽejmsa O'Brajana za pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu?

    Šta donosi najavljeno imenovanje DŽejmsa O'Brajana za pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu?

    Sjedinjene američke države bi uskoro trebalo da dobiju novog pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, u čijem je opisu poslova i politika ove zemlje prema Balkanu. Kao najozbiljniji kandidat za ovo mjesto spominje se, DŽejms O Brajan, koji je 90-ih godina bio dio Klintonove administracije i jedan od učesnika pregovora u Dejtonu. Prije nekoliko dana imao je i saslušanje pred američkim Senatom. Šta bi njegovo imenovanje moglo da znači za BiH?

    Zajedno sa DŽejmsom O Brajanom na saslušanju pred američkim Senatom našla se i Natali Rejes, koja je kandidat za poziciju ambasadorke SAD u Hrvatskoj. Oboje su na pitanja o Zapadnom Balkanu naveli da im je cilj integracija svih zemalja regiona u Evropsku uniju.

    Kada je BiH u pitanju, držali su se opšte diplomatske formule, koja bi trebala da zadovolji sve strane u BiH.

    • Sjedinjene Američke Države ostaju posvećene suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH, i naravno, podrazumijeva se Dejtonskom okviru jedne zemlje, dva entiteta i tri konstitutivna naroda – Rejeseva.

    Kakav će stvarni odnos prema BiH imati nova garnitura američkih diplomata, ni najupućeniji ne mogu predvidjeti, osim da neće odustati od miješanja u unutrašnje političke procese.

    Play Video

    Bivši diplomata Vladislav Јovanović, kaže da bi Obrajan, kao jedan od učesnika pregovora u Dejtonu, ipak trebalo da bude svjestan mogućih posljedica prekrajanja ovog sporazuma.

    • Zbog toga bi bilo dobro da Obrajan koji dolazi u ovom trenutku kao neka vrsta “starog kuma” presječe ove negativne tendencije, da pomogne jednom dijelu bošnjačke političke elite da shvati da je samo u jednakosti i ravnopravnosti i iskrenoj saradnji osigurana budućnost zajedničke države – jasan je Јovanović.

    Za dobrobit BiH neophodan je unutrašnji dogovor, poručuje profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Šolaja.

    Dodaje da sve kalkulacije u kojima je uračunat spoljni faktor treba odbaciti, jer vode u nestabilnost.

    • Pokušaj promjene Dejtona u smislu njene centralizacije će se nastaviti i od toga se neće odustati. Istina, SAD čvrsto stoje na toj Dejtonskoj formuli o dva entiteta i tri naroda. Oni su na kraju krajeva i kreirali kao ustavni i politički sistem u BiH – rekao je Šolaja.
  • Rusija našla novog partnera za proizvodnju oružja

    Rusija našla novog partnera za proizvodnju oružja

    Rusija i Južna Afrika će sarađivati u proizvodnji oružja.

    Ruska Federalna služba za vojno-tehničku saradnju (FSVTS) saopštila je da će Rusija i Južna Afrika sarađivati na “perspektivnim projektima” u oblasti zajedničkog razvoja i proizvodnje naoružanja i vojne opreme, prenose RIA Novosti.

    O projektima se razgovaralo tokom samita “Rusija-Afrika” 27. i 28. jula u Sankt Peterburgu.

    FSVTS je saopštio da će bilateralno partnerstvo rezultirati proizvodnjom oružja za obe zemlje, kao i za treće strane. Agencija nije saopštila detalje o projektima, prenosi teletrejder.

  • “Strateško ludilo. Kijev je zarobljen”

    “Strateško ludilo. Kijev je zarobljen”

    Nastavak naoružavanja Ukrajine i očekivanje da će ona da porazi Rusiju je “strateško ludilo” za Vašington i druge članice NATO-a.

    Kijev je zarobljen u nerešivoj pat poziciji sa neprijateljem koji nikada i nije imao za cilj da osvoji bivšu sovjetsku republiku, piše američki list “Ju-es-ej tudej” pozivajući se na više američkih spoljnopolitičkih stručnjaka, prenosi “Politika”.

    Profesor sa Univerziteta Džordžtaun Šon Mekfejt, viši saradnik istraživačkog centra Atlantskog saveta u Vašingtonu, smatra da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski počeo da gubi kredibilitet kod zapadnih dobrotvora što je bila “glavna prednost” Kijeva.

    On je tvrdio da se Zelenski zaključao u poziciju u kojoj “ne može da pobedi, ali ne može ni da priušti gubitak”.

    “NATO doživljava zamor donatora i razočarenje zbog ucena Zelenskog”, rekao je Mekfejt i dodao da je nastavak slanja milijardi dolara vrednog oružja Ukrajini uz očekivanja da režim Zelenskog može pobediti u sukobu predstavlja “definiciju strateškog ludila”.

    Veteran ratnog vazduhoplovstva Stiven Majers, bivši savetnik Stejt departmenta o spoljnoj politici, rekao je za “Ju-es-ej tudej” da je najverovatniji ishod bio zastoj jer, suprotno zapadnom političkom i medijskom narativu, Vladimir Putin nikada nije nameravao da krene u osvajački rat.

    Dok članice NATO-a tvrde da se Ukrajina mora podržati jer Putin planira da osvoji Kijev i krene na zapad, Majers je sugerisao da je Rusija na terenu dokazala suprotno.

    “Ruska vojna taktika tokom sukoba bila je potpuno nedosledna sa osvajanjem”, rekao je Majers.

    Umesto toga, po njegovom mišljenju, Putinova jedina stvarna agenda bila je da zadrži Ukrajinu van NATO-a.

  • “Rusija je spremna”

    “Rusija je spremna”

    Rusija je spremna da traži načine za mirno rešavanje situacije oko Ukrajine, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa afričkim liderima.

    On je kazao da je Rusija spremna uprkos tome što Zapad u svim međunarodnim sukobima deluje isključivo u sopstvenim interesima.”Da li su zaboravili da su uništili Sudan? Jesu li zaboravili šta su uradili u Siriji? Nije ih briga za Povelju UN, a međunarodnog prava se sete samo kada su uvereni da se ti instrumenti mogu upotrebiti protiv nekoga, u ovom slučaju protiv Rusije. Međutim, to ne znači da mi ne želimo i ne tragamo za mirnim rešenjem svakog sukoba”, rekao je Putin, prenosi TASS.

    Obraćajući se afričkim liderima, ruski predsednik je pohvalio njihov pristup i ideje koji reflektuju odredbe kineskog mirovnog plana za rešenje sukoba u Ukrajini predstavljenog u februaru.

    Sukob u Ukrajini se mora okončati mirnim putem, jer to ispunjava interese obe strane, ocenio je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa.

    Govoreći na sastanku Afričke mirovne misije za Ukrajinu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na samitu Rusija-Afrika, Ramafosa je rekao da će obnova mira zadovoljiti interese čitavog čovečanstva, ali i Rusije i Ukrajine.

    On je naveo da se sve prisutne afričke države zalažu za mir, dodajući da to potvrđuje poseta njihovih lidera Moskvi.

    Južnoafrički predsednik predočio je da su “pregovori i dijalog, kao i privrženost Povelji UN neophodni za mirno i pošteno rešavanje sukoba”.

    “Afrička inicijativa zaslužuje najveću pažnju i ne treba je potcenjivati”, rekao je predsednik Republike Kongo Denis Sasu Ngeso, pozivajući da se “okonča rusko-ukrajinski sukob”.

    Predsednik Komisije Afričke unije Musa Faki Mahamat ocenio je da je ukrajinski sukob negativno uticao na ceo svet.

    “Naravno, zabrinuti smo i zbog pitanja snabdevanja žitom. Neophodno je da se hitno i brzo reši problem isporuka hrane u zemlje kojima je potrebna”, rekao je on Mahamat.

  • Budanov: Ukrajinske snage će uskoro ući na Krim

    Budanov: Ukrajinske snage će uskoro ući na Krim

    Načelnik Glavne obavještajne uprave pri Ministarstvu odbrane Ukrajine, general-major Kirilo Budanov izrazio je uvjerenje da će ukrajinske snage uskoro ući na privremeno okupirani Krim.

    Budanov nije naveo konkretan datum za deokupaciju Krima, ali je potvrdio da će se to dogoditi “uskoro”, prenosi Ukrinform.

    Istovremeno, Budanov je prijetnju iz Bjelorusije nazvao nerealnim i naglasio da raspoređivanje Vagnerovih plaćenika u Belorusiji uopšte ne plaši ukrajinske odbrambene snage.

    Prema reijčima šefa ukrajinske obavještajne službe, nema kvantitativnog povećanja rezervi ruskih okupacionih trupa. Njihov broj je ostao isti, ali kontinuirani napori na mobilizaciji omogućavaju Rusiji da stalno nadoknađuje gubitke osoblja.

  • Zelenski: Apsolutno neprihvatljivo

    Zelenski: Apsolutno neprihvatljivo

    EU i dalje delimično blokira izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, jer posebno Poljska vrši pritisak.

    Kako se to uklapa u solidarnost sa u ratu razorenom Ukrajinom?Budući da Rusija ponovo onemogućava izvoz žitarica iz napadnute Ukrajine preko Crnog mora, a napada i luke na Dunavu u blizini Rumunije, Ukrajina hitno traži alternativne izvozne rute kopnenim putevima. Istovremeno neki od EU-suseda Ukrajine predvođeni Poljskom, ne žele da ukrajinsko žito preplavi njihova tržišta, piše Dojče vele.

    Trenutno je legalno moguć transport ukrajinskog izvoza žitarica preko Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske u ostale 22 zemlje EU i ostatak sveta. Međutim, kapaciteti ovog izvoza preko tranzitnih zemalja mogli bi biti i veći, navode kako iz ukrajinskog Ministarstva poljoprivrede, tako i iz Evropske komisije u Briselu. Obim izvoza žitarica iz EU bi mogao da se poveća sa tri miliona tona mesečno na četiri ili četiri i po miliona tona. To još uvek ne bi zamenilo izvoz preko Crnog mora, koji je do okončanja sporazuma sa Rusijom iznosio sedam miliona tona mesečno.

    U aprilu su Poljska i druge pogranične države sa istoka Evrope pregovarale sa Evropskom komisijom o zabrani uvoza četiri vrste ukrajinskog žita, koja je prvobitno trebalo da istekne 5. juna nakon rešavanja kratkoročnih tržišnih turbulencija. Ali, Poljska je nastavila sa pritiskom: u junu su ograničenja na izvoz žita iz Ukrajine ponovo produžena do 15. septembra – zbog straha od jeftinije konkurencije.

    Na sastanku u Briselu od 26.7. ministri poljoprivrede pograničnih država zatražili su da se regulativi o izuzecima ponovo produže do kraja godine. “To je primljeno sa pomešanim osećajima. “Odluka će biti doneta u septembru,” rekao je šef odeljenja Luis Pučades, koji je predsedavao sastankom.

    Kritika iz Nemačke

    Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozedmir smatra da to nije dobra ideja. Konačno, Poljska i druge države primile su kompenzaciju – stotine miliona – za gubitke koje su njihovi poljoprivrednici pretrpeli. Sada bi ponovo morali da otvore svoje granice.

    “Ali ono što nije u redu je da se novac iz Brisela koristi kao kompenzacija a istovremeno se zatvara granica s Ukrajinom, delom i za proizvode koji su mogli sasvim legalno da se izvoze pre rata. To naposletku vodi podrivanju solidarnosti s Ukrajinom”, rekao je Ozdemir.

    U Poljskoj su početkom godine poljoprivrednici žestoko protestovali protiv jeftinog žita iz Ukrajine. Kao rezultat toga, poljska vlada je uvela zabranu uvoza – jednostrano i bez konsultacija s Evropskom komisijom, koja je zapravo jedina odgovorna za trgovinsku politiku.

    Četiri druge države su, nakon Poljske, takođe zatvorile svoje granice za ukrajinske poljoprivredne proizvode. Tek nakon teških pregovora, Evropska komisija je krajem apria uspela da postigne dogovor koji predviđa isplatu kompenzacija u zamenu za vremensko ograničenje zabrane uvoza.

    U ovom trenutku, “koordinacione grupe” pet pograničnih država i Evropske komisije rade na tome da dogovore brzi izvoz žita preko Poljske, Rumunije i drugih država u ostatak sveta.

    Poljski ministar poljoprivrede Robert Telus, međutim, tome se protivi. Ukrajinska strana se takođe žali i da kontrole na poljskoj granici za tranzit ukrajinskih proizvoda traju predugo. Ali, poljski konzervativac, ministar Telus ima obzira prema razljućenim farmerima. U Poljskoj će se na jesen birati novi parlament.

    Baltičke luke kao izlaz?

    Litvanski ministar poljoprivrede Kestutis Navickas predložio je transport žitarica iz Ukrajine u zatvorenim kontejnerima železnicom preko Poljske do luka u baltičkim državama. Carinske formalnosti i provere kvaliteta bi, po njegovom predlogu, mogle da se obavljaju u litvanskoj luci Klaipeda.

    “Tehnički je to moguće”, rekao je ministar poljoprivrede Navickas. Uz dobru volju, to se može realizovati za nekoliko sati. Varšava samo mora biti dobiti uveravanja da žito neće ostati u Poljskoj. Moramo brzo rešiti problem”, zahteva Navickas. Ovo takođe iziskuje subvencije za železničke kompanije, koje moraju da organizuju i finansiraju duge transportne rute.

    Evropska komisija u Briselu je spremna da u to investira. Komisija je voljna da potroši do milijardu evra na takozvane “puteve solidarnosti” za Ukrajinu.

    “Novac će se koristiti za proširenje puteva, železnica i carinskih objekata i za kompenzaciju transportnih kompanija za gubitke u svim zemljama EU koje se graniče s Ukrajinom”, objasnio je Adalbert Janc, portparol Evropske komisije.

    Program “Putevi solidarnosti” nije nov, ali u nekim oblastima napreduje presporo, smatraju u Kijevu. Esencijalna roba se takođe prevozi u Ukrajinu “rutama solidarnosti”. Robni promet se, od početka rata, odvija u oba smera i potpuno bescarinski – prema odluci EU.

    To ima za cilj da omogući Ukrajini da trguje sa stranim zemljama uprkos ruskom agresorskom ratu. Da bi ukrajinska država ostala solventna, Evropska komisija Kijevu redovno isplaćuje budžetska sredstva. Ove godine u visini od oko 18 milijardi evra.

    Zelenski je ljut

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta oštro kritikovao delimičnu zabranu uvoza ukrajinskih žitarica u EU. On se javio za reč i na najnovijem sastanku ministara poljoprivrede EU. “Ponašanje saveznika je “apsolutno neprihvatljivo i potpuno neevropsko”, rekao je Zelenski i dodao kako EU ima racionalnije opcije od jednostavnog zatvaranja granica.

    Ministri poljoprivrede na sastanku od 26.7. nisu doneli nikakve konkretne odluke. U narednih nekoliko dana Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, te kandidati za učlanjenje u EU Moldavija i Ukrajina, kao i Evropska komisija treba da pregovaraju o izvozu poljoprivrednih proizvoda. Možda će se stvari pokrenuti s mrtve tačke nakon izbora u Poljskoj.

  • Centralna banka Ukrajine očekuje da će žitni koridor biti zatvoren do kraja rata

    Centralna banka Ukrajine očekuje da će žitni koridor biti zatvoren do kraja rata

    Ukrajinska centralna banka saopštila je danas da očekuje da će crnomorski žitni koridor ostati zatvoren do kraja rata Rusije protiv Ukrajine.

    Zamenik guvernera Sergij Nikolajčuk rekao je da je najnovija osnovna ekonomska prognoza centralne banke sačinjena na osnovu očekivanja da će koridor, uspostavljen uz posredovanje UN, iz koga se Rusija povukla prošle sedmice, ostati zatvoren, preneo je Rojters.

    On je rekao na konferenciji za novinare, nakon što je Ukrajina objavila prvo smanjenje kamatne stope od juna prošle godine, da će rute za alternativni izvoz preko centralne Evrope biti ključne za sektor ukrajinskog žita.

    Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin danas je najavio da će neke zemlje besplatno dobiti žito.

  • Poljska, Litvanija i Latvija bi mogle zatvoriti granice s Bjelorusijom

    Poljska, Litvanija i Latvija bi mogle zatvoriti granice s Bjelorusijom

    Ministar unutrašnjih poslova Poljske Mariusz Kaminski saopštio je da bi Poljska, Litvanija i Latvija mogle zatvoriti svoje granice s Bjelorusijom ako dođe do incidenata s Wagner grupom, koja je raspoređena duž njihove granice na istoku.

    Članica NATO-a Poljska 19. jula odlučila je premjestiti vojne jedinice na istok nakon što su Wagnerovi plaćenici počeli obučavati bjeloruske specijalne snage blizu njene granice.

    Dva dana kasnije predsjednik Vladimir Putin optužio je Poljsku za teritorijalne ambicije i rekao da bi se svaka agresija na Bjelorusiju smatrala napadom na Rusiju.

    “Bez sumnje, ako dođe do ozbiljnih incidenata koji uključuju Wagnerovu grupu na granicama zemalja NATO-a i EU-a, poput Poljske, Litvanije ili Latvije, bez dileme ćemo zajedno poduzeti akciju”, rekao je ministar Kaminski.

    Kaminski je dodao da ne isključuje da će, ako odluče da je to pravi odgovor u ovom trenutku, dovesti do potpune izolacije Bjelorusije.
    Poljska, koja poriče bilo kakve teritorijalne ambicije u Bjelorusiji, važno je “utočište” za protivnike bjeloruskog predsjednika Aleksandra Lukašenka, a Waršava je jedna od najvjernijih pristaša Kijeva otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022.

    Cestovni saobraćaj između Poljske i Bjelorusije obustavljen je od februara zbog pogoršanih odnosa između dviju zemalja.

  • Prvi američki tenkovi Abrams će stići u Ukrajinu u septembru ove godine

    Prvi američki tenkovi Abrams će stići u Ukrajinu u septembru ove godine

    Prvi američki tenkovi Abrams mogli bi se pojaviti na bojnom polju u Ukrajini u septembru 2023. godine, objavio je Politico pozivajući se na dobro upućene izvore.

    Politico je napisao da SAD planira poslati nekoliko Abramsa u Njemačku u augustu, gdje će tenkovi biti podvrgnuti konačnoj modifikaciji. Nakon završetka procesa, tenkovi će u septembru biti poslani u Ukrajinu.

    Prva serija Abramsa uključivat će šest do osam tenkova, rekli su dužnosnik ministarstva dobrane i američki dužnosnik za Politico. Ukupno, SAD planira poslati 31 tenk, što je jednako jednom ukrajinskom bataljonu.

    “Definitivno radimo na tome da ih dovedemo u Ukrajinu što je brže moguće”, rekao je glasnogovornik Pentagona pukovnik Martin O'Donnell za Politico, odbijajući razgovarati o konkretnim uvjetima.

    Prema jednom od izvora Politica, prva serija modificiranih tenkova je napravljena, ali je nejasno hoće li SAD imati vremena završiti sve potrebne radove do kraja augusta.

    Politico je primijetio da ukrajinska vojska mora završiti obuku koja traje otprilike 10 sedmica u vojnoj bazi Grafenwoehr u Njemačkoj prije nego što mogu početi upravljati tenkovima. Dužnosnik Pentagona rekao je da Ukrajinci planiraju završiti ovu obuku u augustu.

    U januaru 2023. američki predsjednik Joe Biden objavio je svoju namjeru prebaciti 31 tenk M1 Abrams u Ukrajinu. Sjedinjene Američke Države uklanjaju dio osjetljive tehnologije iz tenkova Abrams, koje planiraju poslati u Ukrajinu, jer strahuju da bi mogli pasti u ruke ruske vojske na bojnom polju. Tako će Ukrajina dobiti stariju modifikaciju tenkova, M1A1, a ne A2.

    U maju je američki ministar odbrane Lloyd Austin rekao da će Ukrajina dobiti tenkove Abrams početkom jeseni. Tada će biti dovršeni i programi obuke ukrajinske vojske za upravljanje tenkovima.

  • “Udar na ruski vojni ponos”

    “Udar na ruski vojni ponos”

    Ukrajinska vojska je od ruskih snaga oslobodila selo Staromajorske, na južnom ratištu, gde su kijevske snage poslednjih dana pojačale kontraofanzivu.

    To je izjavila zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar.

    “Staromajorska u Donjeckoj oblasti je oslobođena. Naši branioci trenutno izvode akcije čišćenja ruskih snaga”, napisala je ona na Telegramu.

    Da je mesto u rukama Kijeva, potvrdili su i ruski vojni blogeri, o kojih je “Operacija Z” na Telegramu napisala da su ih Ukrajinci savladali nadmoćnom artiljerijom i zaključili da je ovaj gubitak “udar na ruski vojni ponos”.

    Ovo su prvi konkretni rezultati ukrajinske ofanzive na tom sektoru linije fronta od juna. Kijevske snage su već oslobodile nekoliko tamošnjih sela u oblasti koju je ruska vojska teško odbraniti i koja se nalazi nekoliko kilometara od glavne borbene linije ruskih snaga.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je na Telegramu snimak na kojem se vide vojnici sa ukrajinskom zastavom u blizini zida probijenog granatama.

    “Naš jug, naši momci, slava Ukrajini!”, napisao je on.

    Na tom snimku vojnici kažu da su “oslobodili selo Staromajorsku”.

    Početkom juna ukrajinska vojska je pokrenula veliku kontraofanzivu kako bi potisnula ruske snage sa teritorije pod njihovom kontrolom na jugu i istoku. Kontraofanziva je do sada Kijevu donela samo skroman uspeh. Oslobođeno je nekoliko sela i brda u blizini potpuno uništenog Bahmuta, centra borbi na istoku Ukrajine.

    Ruska vojska je u sredu saopštila da je odbila veliki ukrajinski napad kod Orihova, na drugom sektoru južnog ratišta, u kome je učestvovalo više stotina vojnika.

    Moskovske snage vode ofanzivu na severoistoku, gde su ovih dana, kako tvrde, napredovale u pravcu Limana, gde su u utorak zauzele selo Serhijivka.